080 Odbrana 2i2d1d

www.odbrana.mod.gov.rs

25

ARSE NAL

Sistem General-major Qubomir Samarxi}, neprekidne na~elnik Uprave za logistiku podr{ke

Godina V

Broj 80

15. januar 2009.

cena 100 dinara

1,20 evra

Intervju

e j i r o t s i e w a v i Potpis

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

22

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”, ~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~ Novinski centar „ODBRANA” Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 Direktor i glavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik Zamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}

REDAKCIJA: Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo), Aleksandar Petrovi}, poru~nik, Vladimir Po~u~, major (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradnici Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i}, Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi} Dizajn i prelom Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici) Fotografija Goran Stankovi} (urednik) Darimir Banda (fotoreporter) Jezi~ki redaktori Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski Korektor Sla|ana Grba Sekretar redakcije Vera Denkovski Dokumentacija Radovan Popovi} (foto-centar) TELEFONI Direktor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809 Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808 Sekretar redakcije 3201-809; 23-079 Prelom 3240-019; 23-583 Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765 Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995 TELEFAKS 3241-363 ADRESA 11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 e-mail [email protected] Internet www.odbrana.mod.gov.rs @iro-ra~un 840-49849-58 za NC „Odbrana” Pretplata Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara. Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice mese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29 ODBRANA ISSN 1452-2160 Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

SADR@AJ

Urednici Dragana Markovi} (specijalni prilozi) Mira [vedi} (arsenal)

INTERVJU

General-major Qubomir Samarxi}, na~elnik Uprave za logistiku

SISTEM NEPREKIDNE PODR[KE Per aspera

ZID PLA^A

8 13

Na~elnik Uprave za odnose sa javno{}u kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi}

GOVORIMO OTVORENO

14

Povodom 130. godi{wice vojne {tampe u Srbiji

POTPISIVAWE ISTORIJE

15

ODBRANA

Logorovawe jedinica Kopnene vojske

BOJNA GA\AWA NA SNEGU

22

Centar za uzgoj i dresuru pasa

PREPOZNAVAWE POTREBA

24

Pet godina slu`ewa vojnog roka u civilnoj slu`bi

DRU[TVENO KORISTAN RAD

28

„Odbrana" je ~lan Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4

15. januar 2009.

re~ urednika

24

Vojna {tampa bele`avawe 130. godi{wice vojne {tampe u Srbiji zapo~eli smo na samom izmaku prethodne godine, objavqivawem specijalnog priloga , koji smo posvetili tom velikom jubileju. Sa tim poslom nastavqamo i u ovom broju. Okupili smo nedavno glavne i odgovorne urednike „Narodne armije”, „Fronta” i „Vojske” i zamolili ih da se, u najkra}em, i sa ve}e ili mawe istorijske distance osvrnu na doba kada su vodili svoje redakcije. Dobili smo zanimqivo {tivo u kome se ogledaju ne samo obele`ja vojne `urnalistike u posledwih pedesetak godina ve} i aktuelnih dru{tvenih prilika. Jedna od uloga novinara, uostalom, i jeste da budu svedoci doga|awa i verni hroni~ari. Videlo se, tako|e, da mnogi od wih nisu istupili svoje novinarsko pero, iako su ga odavno zaturili i prestali da pi{u. Mo`da }e ove jubilarne {lajfne biti podsticaj da se vrate zanatu kojem su poklonili najboqe godine. Neki su, mora se priznati, jo{ uvek u dobroj formi. ^ak u boqoj nego u mladim danima. Rastere}eni razli~itih pritisaka, otvorili su du{u i podsetili nas na ne tako davna „vunena vremena”. Pri~u o vojnoj {tampi u Srbiji nastavi}emo i narednih dana. U saradwi sa Vojnim muzejom i Centrom za vojnonau~nu dokumentaciju, informacije i bibliotekarstvo pripremili smo veliku reprezentativnu izlo`bu u Galeriji Vojnog muzeja na Kalemegdanu, koja }e biti otvorena 21. januara. Ona nas vra}a na same po~etke istorije vojne {tampe i publicistike uop{te, koja bele`i i to da su, na primer, na ~elu „Ratnika”, prvog zvani~nog glasila Ministarstva vojnog, ~ije tradicije danas ba{tini magazin „Odbrana”, bile svojevremeno i proslavqene vojvode srpske vojske, tada{wi pukovnici, Stepa Stepanovi} i @ivojin Mi{i}. Tu je jo{ plejada visokih oficira i generala, koji su sve do po~etka Drugog svetskog rata dr`ali u rukama uredni~ku palicu „Ratnika”. Bele`imo jo{ da je „Front”, nekada veoma popularna revija, svojevremeno izlazio u tira`u od neverovatnih 390.000 primeraka, koji danas nema nijedna dnevna novina na na{em tr`i{tu, a te{ko da bi zajedni~ki tira` na desetine nedeqnika i mese~nika zajedno dosegao tu impresivnu cifru. U pripremi izlo`be otkrili smo i to da se u vojnim bibliotekama i arhivama, na primer, ne nalazi prvi broj „Fronta”. Zna se da je 25. februara 1945. od{tampan u 10.000 primeraka i da je istog dana bio u rukama vojnika na Sremskom frontu. Nadamo se iskreno da je negde sa~uvan bar jedan primerak i da }e uskoro zauzeti svoje po~asno mesto. Ako ne na izlo`bi, ono bar u depou biblioteke Vojnog muzeja ili Centra za vojnonau~nu dokumentaciju, informacije i bibliotekarstvo. Ovom prilikom pozivamo sve na{e ~itaoce da se daju u malu potragu i pomognu nam da tu gre{ku kona~no ispravimo. Na tradicionalnoj sve~anosti povodom Dana Novinskog centra „Odbrana”, 23. januara u Domu Garde na Top~ideru, govori}emo vi{e o aktuelnim prilikama u vojnom novinarstvu, koje se sve vi{e seli u virtuelni svet elektronskih medija, i budu}im zadacima i obavezama na{e ustanove. To ne zna~i da prekidamo tradiciju. Novina u {tampanom obliku odoleva}e, bez sumwe, jo{ dugo nadirawu savremenih medija, jer ostavqa relevantne i dugotrajne tragove u vremenu.

O 46

Sa galerije

PRE^ICOM U @IVOT

31

SVET

Jevgenij Rodionov, mladi ruski grani~ar ubijen u ^e~eniji

SIMBOL SVETOG I SVETOVNOG PRKOSA

32

Paralele

IZRAEL PROTIV HAMASA

37

FEQTON

Rat posle rata: Srpska vojska u Makedoniji i na Kosmetu 1918. do 1920. godine (2)

GU[EWE ODMETNI^KIH POBUNA 38 Iz kwige „Poju}e srce”

BEZ QUBAVI

42

General Jovan Mi{kovi}

NAJSVESTRANIJA LI^NOST GENERALSKOG KORA

44

SPORT

Izabrani sportista i sportska ekipa godine Vojske Srbije

STRELAC I PADOBRANCI

46

5

Po ro di ca ma pa lih bo ra ca i rat nih voj nih doga|aji

Projekat socij Saop{tewe Pres-slu`be predsednika Republike Srbije

General Pono{ razre{en du`nosti na~elnika General{taba Predsednik Republike Srbije Boris Tadi} razre{io je 30. decembra 2008. general-potpukovnika Zdravka Pono{a du`nosti na~elnika General{taba Vojske Srbije. Time je predsednik Srbije iskoristio svoje ustavno ovla{}ewe (~lan 112. stav 2. Ustava Republike Srbije), po kom predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavqa, unapre|uje i razre{ava oficire Vojske Srbije. Sa danom razre{ewa komandni lanac funkcioni{e normalno i do postavqewa novog na~elnika General{taba komandu nad Vojskom preuzima general-potpukovnik Miloje Mileti}, zamenik na~elnika General{taba.

Srpski medicinski tim u Kongu posetio de~je siroti{te Pred Novu godinu i bo`i}ne praznike, srpski medicinski tim pri misiji UN u Kongu, u saradwi sa ju`noafri~kim kontingentom vojne policije, organizovao je posetu Domu za decu bez roditeqskog starawa u Kinkoleu, predgra|u Kin{ase

U domu u Kinkoleu, koji nosi ime Elembo (Nada), sme{teno je 52 dece uzrasta od jedne do 17 godina. Wihovi roditeqi uglavnom su umrli od AIDS-a. Deca u okviru doma poha|aju osnovnu {kolu, a stariji se obu~avaju zanatima koji }e im omogu}iti po~etak samostalnog `ivota posle napu{tawa siroti{ta. Direktoru Doma Rolandu Emeriju, major Bo`idar Jakovqevi}, zamenik komandanta srpskog medicinskog tima, i potpukovnik Ngesi, pomo}nik komandanta ju`noafri~kog kontingenta vojne policije, uru~ili su novac, hranu i namirnice u vrednosti ve}oj od 1.000 dolara. Deca su izvela zanimqiv program u ~ast gostiju. Najvi{e su ih obradovali slatki{i koje su dobili na kraju programa. Gostima su pokazane sobe za spavawe i odmor, u~ionice, kuhiwa i gazdinstvo u kome sami gaje povr}e, potom i farma sviwa. Direktor doma zahvalio je ju`noafri~kim i srpskim humanitarcima na poseti i pomo}i. Naglasio je kako su posebno obradovani {to su im prvi put u gostima vojnici iz jedne daleke i prijateqske evropske zemqe. Zajedni~ka poseta srpskog i ju`noafri~kog tima pri misiji Ujediwenih nacija MONUC u Demokratskoj republici Kongo, nastavak je odli~ne saradwe koju imaju pripadnici srpskog saniteta i ju`noafri~ke vojne policije. B. JAKOVQEVI]

6

15. januar 2009.

in va li da uru ~e ni kqu ~e vi no vih sta no va

alnih stanova

Sandri Mandi} novinarska nagrada „Ivan Markovi}“ Novinarka RTV B92 Sandra Mandi}, dobitnica je ovogodi{we nagrade „Ivan Markovi}“, koju Novinski centar „Odbrana“ dodequje za najboqe medijsko izve{tavawe o aktivnostima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije Peto~lani `iri u sastavu Bo{ko Jak{i}, komentator lista „Politika”, dr Neda Todorovi}, redovni profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu, Nemawa Vrankovi}, zamenik generalnog direktora RTV „Studio B”, Sla|ana Risti}, nekada{wi novinar-urednik u listu „Vojska” i Helena Milo{evi}, dr`avni slu`benik u Upravi za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane razmotrio je prispele radove devet kandidata. U naju`i izbor, sa istim brojem poena u prvom krugu glasawa, u{li su Sandra Mandi} sa prilogom „@ene u vojsci“ koji je emitovan u okviru serijala „B92 istra`uje“, ocewenim kao savremen, istinit i dinami~an dokumentarac, i novinarka NIN-a Milena Mileti}, koja svojim tekstom smelo i kriti~ki postavqa pitawa kojih se mnogi drugi uste`u. U ponovqenom glasawu o radovima dve kandidatkiwe, Sandra Mandi} je dobila glas vi{e i tako postala ovogodi{wi nosilac nagrade, koja je ime dobila po rano preminulom darovitom vojnom novinaru Ivanu Markovi}u. Nagrada koja se sastoji od plakete i nov~anog iznosa od 60.000 dinara bi}e dobitnici uru~ena 23. januara na sve~anosti povodom Dana Novinskog centra „Odbrana“ u Domu garde na Top~ideru.

Ministar rada i socijalne politike Vlade Republike Srbije Rasim Qaji}, ambasador Japana u Srbiji Tada{i Nagai i gradona~elnik Beograda Dragan \ilas predali su 26. decembra kqu~eve novih stanova porodicama 50 palih boraca i ratnih vojnih invalida u nasequ Kamendin u Zemun poqu Izgradwa stanova finansirana je sredstvima Vlade Japana, Nacionalnog investicionog plana i iz buxeta Beograda. – Dodela kqu~eva predstavqa zavr{etak projekta izgradwe 318 stanova za ratne vojne invalide i porodice palih boraca. Nadam se da }emo i u preostala dva grada, Sremskoj Mitrovici i Leskovcu, uskoro zavr{iti radove, ~ime }e projekat u potpunosti biti realizovan. Vlada Srbije obezbedi}e stambeni prostor i za preostale ratne vojne invalide – istakao je tom prilikom ministar Qaji}. Vladi Japana ulo`ila je tokom proteklih osam godina u Srbiju 200 miliona evra, a samo za projekte u Beogradu oko 30 miliona. Donacijama su obnovqene {kole, bolnice i izgra|eni socijalni stanovi. Povr{ina stanova u Kamendinu iznosi 1.670 kvadratnih metara, i to 26 jednosobnih, 23 jednoiposobna i jedan trosoban stan. Uprava Beograda obezbedila je parcele i komunalno opremawe zemqi{ta. Pored stanova u Beogradu, jo{ 203 porodice vojnih invalida dobi}e stanove u 10 gradova Srbije. Udru`ewe porodica palih boraca ratova 1990–1999. godine uru~ilo je plakete u znak zahvalnosti ministru Qaji}u, ambasadoru Nagaiu i gradona~elniku \ilasu. M. IVANOVI]

Pomo} Ministarstva odbrane i Vojske Srbije ugro`enim novosadskim ustanovama Povodom problema koji su nastali zbog nedavne energetske krize, komanda i jedinice 1. brigade Kopnene vojske pru`ili su pomo} najugro`enijim ustanovama u Novom Sadu. Komandant brigade brigadni general \okica Petrovi} prisustvovao je sastanku kriznog {taba grada Novog Sada, na kome je istaknuta potreba pru`awa pomo}i Gerontolo{kom centru u Futogu. Grad Novi Sad je preko Ministarstva odbrane zatra`io pomo} za tu ustanovu. U Centru sa 70 zaposlenih sme{teno je 270 korisnika. Data su im na kori{}ewe ~etiri agregata za alternativno napajawe strujom. Tokom no}i izme|u 7. i 8. januara bez grejawa i tople vode ostali su delovi Novog Sada sa oko sto hiqada stanovnika, Petrovaradina, u kome se nalazi i Vojnomedicinski centar Novi Sad, i sva prigradska naseqa koja se greju na gas ili grejawe dobijaju od toplane koja nije bila u mogu}nosti da sa gasa pre|e na neki od alternativnih izvora energije. Po re~ima pukovnika dr Bratoquba Brkqa~a, na~elnika Vojnomedicinskog centra Novi Sad, u toj ustanovi su odmah po najavi mogu}e nesta{ice gasa preduzeli hitne mere da se pre|e na autonomni stari sistem grejawa, koji koristi lo`-uqe i koji su izuzetnim zalagawem majstori 19. logisti~kog bataqona Prve brigade KoV tokom no}i u potpunosti osposobili i pustili u rad. Kako je u VMC Novi Sad u stacionarnom delu trenutno bilo oko pedesetak slobodnih posteqa u toplim bolni~kim sobama, pukovnik Brkqa~a je stupio u kontakt sa Pokrajinskim sekretarijatom za zdravstvo i ponudio slobodne sme{tajne kapacitete ugro`enim novosadskim bolnicama, posebno de~jim odeqewima. B. M. P.

7

intervju

General-major Qubomir Samarxi}, na~elnik Uprave za logistiku

Za 20 do 30 od sto po boq {a no je sta we funk ci o nal ne is prav no sti bor be ne teh ni ke, na ro ~i to bor be nih vo zi la, va zdu ho plo va, ra dar skih i ra ket nih si ste ma. Primera radi, nabavqeno je i 65 no vih put ni~ kih vo zi la, 31 te ren sko vo zi lo, 22 do stav na vo zi la i {est sred sta va in te gral nog tran spor ta. Re a li zo va na je i pre re gi stra ci ja vi {e od 16.000 voj nih mo tor nih vo zi la. Kupovinom 11.100 tona po gon skog go ri va re a li zo va no je snab de va we za re dov nu po tro {wu, a de lom i po boq {a na po pu na van trup nih re zer vi.

8

Sistem neprekidne podr{ke rganizacione promene u Vojsci Srbije nametnule su potrebu da se i logisti~ka podr{ka druga~ije osmisli. Sa na~elnikom Uprave za logistiku General{taba Vojske Srbije general-majorom Qubomirom Samarxi}em, razgovarali smo o novoj organizaciji logisti~ke podr{ke i wenim funkcijama. Pitali smo ga i o nadle`nostima Uprave kojom rukovodi, zadacima izvr{nih jedinica – Centralne logisti~ke baze i 64. logisti~kog bataqona. General je govorio o rezultatima koji su ostvareni tokom prethodne godine, ali i o projekcijama u narednom vremenu.

O

15. januar 2009.

Snabdevawe je, za razliku od ΠFunkcionisawe sistema Stawe naoru`awa nekada{weg pozadinskog obezlogisti~ke podr{ke Vojske be|ewa, objedinilo sve zadatke Srbije, zasnovanog na loΠIma li Vojska Srbije u toj oblasti Рpopunu osnovnim gisti~kim funkcijama, zajedinstven informacioni naoru`awem i vojnom opremom, po~elo je 2005. godine. sistem logistke? ubojnim sredstvima, pogonskim Posledwe organizacijske РLogistika Vojske Srbije promene u logistici okongorivom, artiklima hrane, lekone ma je din stven in for ma ci o ni ~ane su pro{le godine. Usvima, ode}om i opremom, a u sistem, {to predstavqa propostavqena je funkcionalfunkciju snabdevawa je, zbog blem pri li kom re a li za ci je za na organizacija, uskla|ena specifi~nosti zadataka, uvrdataka. Postoje pojedina~ni prema realnim potrebama {teno i odr`avawe ubojnih programi Рza pra}ewe motorVojske. [ta to, zapravo, sredstava i pogonske opreme. nih vozila, vo|ewe operativne zna~i? Slede}a funkcija logistike evidencije, izradu prora~una jeste odr`avawe. Obuhvata РPromene u sistemu logiratnih materijalnih rezervi i osnovno odr`avawe i remont, a stike odvijale su se istovremeno brojni projekti, koji nisu me|utreba da obezbedi ispravnost i sa promenama u jedinicama Vojsobno povezani. Krajem pro{le pouzdanost sredstava u sistemu ske, {to je bio poseban izazov, godine, Vojska je, uz podr{ku Uprave za odbrambene tehnologije odbrane, zna~ajnih za operativjer smo podr`avali novine u orMinistarstva odbrane i Tehni~kog remontnog zavoda u Kragunu sposobnost Vojske. Realizaganizaciji Vojske i reorganizojevcu, uvela i informacioni sistem za pra}ewe kvantitativnog cija odr`avawa je kompleksna, vali svoje sastave. i kvalitativnog stawa ubojnih sredstava. jer je Vojska uglavnom popuwena Primili smo sva sredstva U proteklom periodu posebno nas je mu~ilo stawe pe{adijsredstvima starije generacije. u jedinu bazu, koju imamo i koja skog naoru`awa. Zato je Uprava za logistiku razvila programBoqem stawu u toj oblasti doje pravni sledbenik svih pretski paket za pra}ewe naoru`awa i vojne opreme, odnosno podaprinela su izdvojena nov~ana hodnih pozadinskih i logisti~kih taka o tome gde se koje sredstvo nalazi i u kojim koli~inama, a sredstva u protekle dve godine. baza. Povla~ewe vi{kova tehtako|e i o wegovim bitnim karakteristikama Рskladi{nim i Funkcija op{te logistike obni~kih sredstava nije bilo jedfabri~kim brojevima i ispravnosti. Program prati i promenu uhvata zadovoqewe osnovnih nostavno. Koli~ina te, delom stawa sredstava kod korisnika. Nadle`ni su ga verifikovali i potreba pripadnika Vojske, a istro{ene i zastarele tehnike, instalirali, a pripadnici operativnih sastava osposobili su ~ine je odevawe, ishrana, vodokoja vi{e nije bila za upotrebu, se za kori{}ewe. U okviru popisa sredstava u jedinicama Vojske snabdevawe, snabdevawe enerbila je ogromna. Rasformirana i Ministarstva odbrane planirano je da se evidentira pe{agentima i razli~ite usluge. je nekada{wa Komanda logistidijsko naoru`awe, prema fabri~kim brojevima, tako da do apriSaobra}ajem i transportom, ke, a u sastav Uprave za logistila 2009. godine imamo a`uriranu bazu podataka. Pomenuti projo{ jednom logisti~kom funkciku u{li su nastavni centri za gram mo`e biti osnova za izradu informacionog sistema logijom, obezbe|uju se pokret i maobuku vojnika logistike, od kojih stike, koji }e biti kompatibilan ostalim programima i integrinevar. Ote`ana je realizacija je 2007. godine formiran Censan u jedinstven informacioni sistem Vojske Srbije. transporta jer raspola`emo zatar za obuku logistike, sastavni starelim vozilima, razli~itih deo Komande za obuku. Reorganizacijom smo `eleli da stvorimo jedinstven sistem lo- vrsta i tipova, ali su nabavke novih vozila u 2008. godini donekle gisti~ke podr{ke Vojske, ~ijim se resursima i kapacitetima upra- poboq{ale stawe. Zdravstvo je funkcija logistike koja se posebno oslawa na mevqa iz jednog mesta. Danas u General{tabu imamo Upravu za logistiku, koju ~ine pet odeqewa Рza operativno-logisti~ke i op{te po- dicinske kapacitete zemqe. Te`wa je da se vojno zdravstvo integrislove, snabdevawe, odr`avawe, saobra}aj i transport, odnosno za {e u sistem zdravstva Republike Srbije, te da se penzioneri i ~laostale logisti~ke funkcije. Odsek za op{tu logistiku i referati za novi porodica vojnih osiguranika usmere na civilne zdravstvene infrastrukturu i zdravstvo nalaze se u Odeqewu za ostale logi- ustanove. Izgradwa, odr`avawe i upravqawe nepokretnostima datim sti~ke poslove. U sastavu Uprave su i izvr{ne jedinice РCentralna Vojsci na kori{}ewe, ~ini sadr`aje logisti~ke funkcije Рinfralogisti~ka baza i 64. logisti~ki bataqon. Centralna logisti~ka baza jeste najve}a logisti~ka jedinica u struktura. Ona treba da obezbedi povoqne uslove za `ivot, rad i Vojsci, prvenstveno namewena za realizaciju zadataka u okviru izvr{avawe zadataka jedinica, ali i realizaciju ostalih funkcija funkcije snabdevawa jedinica i ustanova Ministarstva odbrane i logistike. Veliki broj kasarni i kompleksa, koje Vojska ne koristi, Vojske. Ima ~etiri skladi{na bataqona, ~ija su skladi{ta raspo- predstavqa poseban problem Рsastavi ih obezbe|uju i za wih izre|ena na celoj teritoriji Republike Srbije. Od nekada{we 46. dvajaju znatna nov~ana sredstva. Pored osnovnih funkcija logistike, Uprava realizuje i operalogisti~ke brigade nastao je 64. logisti~ki bataqon, koji logisti~ki podr`ava Ministarstvo odbrane, General{tab Vojske Srbije i deo tivno-logisti~ke poslove, od kojih su najbitniji planirawe, kadrovska i pravna pitawa iz oblasti logistike, poslovi za{tite resursa jedinica i ustanova u Beogradu. Promene u logistici uskla|ene su sa smawenim brojem garni- Рza{tita na radu, protivpo`arna za{tita i za{tita `ivotne srezona i garnizonih mesta. Taj posao jo{ nije zavr{en do kraja, a u dine, te u~e{}e u razvoju informacionih sistema i me|unarodnoj narednom periodu }emo poku{ati da logistiku jo{ vi{e organizuje- vojnoj saradwi. mo na teritorijalnom principu. Logisti~ka podr{ka na operativnom ΠKoliko se logistika Vojske Srbije oslawa na nacionalnu nivou u nadle`nosti je Kopnene vojske, ViPVO i Komande za obuku, logistiku? Da li je izmewen nekada{wi model ~uvawa ratnih a realizuju je logisti~ki sastavi u wihovim jedinicama. materijalnih rezervi? Prilikom uspostavqawa sistema logisti~ke podr{ke rukovoРSistem e{elonirawa predstavqa ozbiqan zadatak Vojske. dili smo se zahtevom da Vojsci treba racionalno i efikasno orga- Propisano je stvarawe odre|enih materijalnih rezervi, na koje se nizovan sistem, koji nije sam sebi svrha. Imperativ logistike jeste mo`emo osloniti u pojedinim situacijama. Uprava za logistiku i da zadovoqi sve materijalne, zdravstvene i infrastrukturne po- Centralna logisti~ka baza bave se vantrupnim rezervama, onima trebe Vojske u obuci i svakodnevnom radu, ali i budu}em anga`ova- koje su izvan rezervi u jedinicama, kojima se obezbe|uje autonomnost wu u mirovnim misijama. Vojske u odre|enom periodu. Sastavi logistike zadatke izvr{avaju u okviru funkcija, jer je Delimi~no je izmewena regulativa o strukturi, sadr`aju i kologisti~ka podr{ka organizovana na funkcionalnom principu. li~ini materijalnih rezervi, a prilago|ene su misijama i zadacima

9

intervju

Vojni buxet ΠSmawen je vojni buxet za 2009. godinu. Ho}e li se to odraziti na zadatke koje logistika izvr{ava? РProjekcija buxeta za 2009. realno je mawa u odnosu na 2008. godinu, {to zna~i da }e se smawiti i mogu}nosti za finansirawe zadataka logistike. U tim okolnostima nije realno o~ekivati ve}a ulagawa u razvojne zadatke, {to name}e potrebu da se defini{u prioriteti nu`ni za operativnu sposobnost Vojske, odnosno zadaci koji su u General{tabu prepoznati kao najva`niji. U wih svakako spadaju i zadaci logistike, ~ija realizacija obezbe|uje potrebne uslove za `ivot, rad i delovawe jedinica Vojske. Prilikom raspodele dodeqenih finansijskih sredstava dobro }e nam do}i iskustva iz ranijih vremena, kada smo prete`no re{avali prioritetne potrebe.

Vojske Srbije. Ratne materijalne rezerve moraju se pravovremeno obnavqati, posebno one koje imaju ograni~en rok ~uvawa. Postoji i problem ~uvawa, tro{ewa i zanavqawa sanitetskih kompleta i lekova, te je potrebno propisati novu strukturu rezervi. Odlukom Vlade Republike Srbije o odre|ivawu pravnih lica od zna~aja za odbranu zemqe, stvoreni su uslovi za formirawe liste radnih organizacija koje se bave proizvodwom, prometom i pru`awem usluga zna~ajnim za odbranu zemqe, a koje traba da obezbede i ~uvaju deo rezervi za potrebe sistema odbrane. Za sada nisu odre|ena takva preduze}a, pa smo zadr`ali model iz ranijeg vremena, {to ne naru{ava operativne sposobnosti Vojske. Uprava za logistiku trenutno ima 85 ugovora sa civilnim preduze}ima o odr`avawu sredstava na nivou lakog i sredweg remonta. U pro{loj godini su Uprava za zdravstvo i Uprava za snabdevawe Ministarstva odbrane sklopile 159 ugovora, od kojih su 54 za le~ewe, a 105 za snabdevawe u apotekarskim ustanovama. Ugovori su trajnog karaktera, te je re{eno zdravstveno zbriwavawe i snabdevawe lekovima u garnizonima gde Vojska nema kapacitete. Ideja je, da u sistemu logisti~ke podr{ke Vojska ne razvija sve potrebne kapacitete, pogotovo u mawim garnizonima, pa je planirano da se za deo poslova i zadataka osloni na civilne strukture, koje u pojedinim oblastima imaju kapacitete i za vojne potrebe, prvenstveno u odr`avawu, transportu i zdravstvu. Me|utim, one jo{ nisu prepoznate i precizno odre|ene u aktuelnim uslovima prestrukturisawa preduze}a i wihove vlasni~ke transformacije. ΠKakva je danas situacija sa skladi{tewem i ~uvawem ubojnih sredstava? Kako spre~iti doga|aje poput onih na Para}inskim utrinama? РOdavno postoji problem skladi{tewa i ~uvawa ubojnih sredstava, wihovog vi{ka i zanavqawa. Vojska trenutno oko 6.800 tona razli~ite municije ~uva na otvorenom. Ona se, za razliku od ostalih sredstava i vojne opreme, mora odr`avati i kada je vi{ak, jer predstavqa potencijalnu opasnost. Skladi{ta u kojima se ubojna sredstva ~uvaju izgra|ena su pre mnogo godina, a wihove zone sigurnosti i pirotehni~ke bezbednosti naru{ene su naknadnom izgradwom okolnih civilnih objekata. Znamo koliko nam ubojnih sredstava treba, prema naoru`awu koje imamo u Vojsci Srbije, a sve ostalo progla{eno je suvi{nim. Problem vi{ka sredstava mo`e se re{iti na nekoliko na~ina, najpre prodajom. Ona se odvija, ali su rezultati znatno lo{iji od o~ekivanih, zbog slabog interesovawa na tr`i{tu. Drugi na~in jeste rashodovawe i delaboracija, odnosno uni{tavawe ubojnih sredstava. Za to su potrebna znatna nov~ana ulagawa i kapaciteti koje imaju Tehni~ki remontni zavod u Kragujevcu i namenska industrija. Me|utim, oni nisu dovoqni da se sva suvi{na ubojna sredstva delabori{u u `eqenom roku. Tako ozbiqan problem dodatno optere}uje i to {to u Srbiji ne postoje odgovaraju}e tehnologije za delaboraciju pojedinih vrsta ubojnih sredstava, prvenstveno specijalne i dimne municije. U tim okolnostima preduzeli smo dodatne mere za poboq{awe bezbednosti, odnosno obavili smo kontrolno-tehni~ke preglede ubojnih sredstava u svim skladi{tima. Pro{le godine jedanaest timova logistike nepre-

10

kidno je kontrolisalo stawe uskladi{tenih ubojnih sredstava – protivavionskih i protivoklopnih raketa, ubojnih sredstva na trupnom i vantrupnom nivou i ubojnih sredstava Re~ne flotile. Izdvojena su, i na delaboraciju i uni{tavawe predata ona sredstva koja nisu bila bezbedna za ~uvawe. Tre}i, a u na{im uslovima najve}i doprinos poboq{awu bezbednog ~uvawa ubojnih sredstava, bio bi da se izgrade novi skladi{ni kompleksi i objekti u postoje}im skladi{tima, ~ime bi se omogu}ilo uslovno i bezbedno ~uvawe ubojnih sredstava, a izbeglo ~uvawe na otvorenom prostoru. Planira se izgradwa dva nova skladi{na kompleksa i 23 objekta u perspektivnim skladi{tima, ali to zahteva velike

investicije koje trenutno nisu obezbe|ene u potpunosti. Jedno od re{ewa moglo bi biti i finansirawe iz Nacionalnog investicionog plana. Π[ta je obele`ilo logisti~ku podr{ku u protekloj godini? РU protekloj godini obezbedili smo neprekidnost u funkcionisawu logisti~ke podr{ke. Kupovinom 11.100 tona pogonskog goriva realizovano je snabdevawe za redovnu potro{wu, a delom i poboq{ana popuna vantrupnih rezervi. Oko 4.200 tona goriva nabavqeno je za Va15. januar 2009.

zduhoplovstvo, a efekti se ogledaju u pove}anom broju naleta na{ih pilota. Nabavkom oko 3.100 pneumatika, 5.500 akumulatora i 1.730 raznih cerada i navlaka, ubla`ili smo probleme koji su optere}ivali jedinice Vojske. Za to smo izdvojili znatna finansijska sredstva, a realizovanim nabavkama obezbedili smo boqu ispravnost i sigurnost motornih vozila, artiqerijskih oru|a i borbenih vozila. Na osnovu potreba, jedinicama je isporu~eno 14.000 tona mazuta, 2.000 tona lo`-uqa, 8.300 tona ugqa, te sedamnaest miliona kubnih metara gasa i 6.000 prostornih metara drva. Nije bilo prekida u snabdevawu energentima. Zalihe na nivou Vojske, po~etkom januara, bile su u proseku za oko 80 da-

tivtenkovskih mina. Remontnom zavodu u Kragujevcu predali smo i 32 tone ubojnih sredstava sa ΠNa kojim normativnim dokunestabilnim barutnim puwementima po~iva na{ sistem lowem. gistike? Pro{le godine osposoРTrenutno se sistem lobqeno je 56 pripadnika logistigisti~ke podr{ke oslawa na poke Vojske Srbije za skladi{testoje}a uputstva i pravila iz we i ~uvawe ubojnih sredstava, vremena pozadinskog obezbe|e32 za uni{tavawe zaostalih newa, koji nisu u skladu sa aktueleksplodiranih ubojnih sredstanom organizacijom Ministarva, 14 pirotehni~ara za humastva odbrane i Vojske Srbije. nitarno razminiravawe, prema Jo{ nisu doneti doktrime|unarodnim standardima, a narni dokumenti logistike. 10 pripadnika zavr{ilo je kurNeodgovaraju}i dokumenti iz seve u inostranstvu. oblasti materijalnog poslovaNa osnovu ugovora Uprave wa, kojima se reguli{u postupci i nadle`nosti za raspolagawe za snabdevawe Ministarstva odsredstvima, predstavqaju dodatnu te{ko}u. brane, komisionarima je predaU General{tabu se trenutno rade studije razvoja rodova i to oko 56.000 komada pe{adijslu`bi, u okviru ~ega je Uprava za logistiku nadle`na za studiju skog naoru`awa, 1.500 komada Koncept razvoja slu`bi logistike. Studija treba da opi{e poubojnih sredstava, 266 motornih stoje}e stawe i defini{e {ta se u oblasti logisti~ke podr{ke vozila, 1.600 in`iwerijskih Vojske `eli posti}i do 2011, odnosno 2015. godine. Na osnovu sredstava, 304 tehni~ka, 170 intoga definisa}e se poslovi i zadaci pojedinih logisti~kih slutendantskih i 15 sanitetskih `bi i ponuditi model za dostizawe `eqenog ciqa. Studiju }emo sredstava. Na taj na~in jedinice okon~ati do kraja januara, a bi}e polazna osnova za kreirawe Vojske su rastere}ene dela suvina{ih planova remonta, opremawa i razvoja sredstava logi{nih sredstava, a ostvaren je i stike, ali i usavr{avawa logisti~kog kadra. prihod od oko 73 miliona dinara i 7,5 miliona dolara. na. U vreme gasne krize bilo je Prodajom rashodovanih sredstava u sabirno-prodajnim cenproblema samo u jednoj pan~e- trima Vojske, u Zemunu i Ni{u, ostvarili smo prihod u visini od va~koj kasarni, ali su kao al- oko 183 miliona dinara, od toga smo 50 miliona iskoristili za kuternativa blagovremeno posta- povinu guma i akumulatora, 30 za remont i pripremu 197 termoevqene 34 pe}i za grejawe na nergentskih postrojewa za grejnu sezonu. Ostatak novca koristili ~vrsto gorivo i obezbe|ene do- smo kako bismo finansirali logisti~ke zadatke za koje nije bilo voqne koli~ine ogrevnog drveta. dovoqno buxetskih sredstava. Jedinicama Vojske podeqeZa 20 do 30 odsto poboq{ano je i stawe funkcionalne isno je oko 11.000 tona vanskla- pravnosti borbene tehnike, naro~ito borbenih vozila, vazduhoplodi{nih artikala hrane i oko va, radarskih i raketnih sistema. Kupqeno je 65 novih putni~kih vo3.000 tona skladi{nih artika- zila, 31 terensko vozilo, 22 dostavna vozila i {est sredstava inla hrane, ~ime je obezbe|ena tegralnog transporta. Realizovana je i preregistracija vi{e od redovna potro{wa i popuna 16.000 vojnih motornih vozila. rezervi hrane na nivou od 96 ΠKoji su planovi Uprave za logistiku u narednom periodu? odsto. Ukupno je pripremqeno РNa prvom mestu jeste personal. Zato su na{i prioriteti u i podeqeno oko 3.300.000 dnevnih obroka hrane i oko narednom vremenu {kolovawe, usavr{avawe i kursirawe kadra, 4.000.000 raznih dopuna u ali i odgovaraju}e vo|ewe u slu`bi. hrani. Od 1. januara primewuDrugi, ne mawe zna~ajan zadatak jeste poboq{awe organizaje se novi Plan ishrane, koji cije sistema logisti~ke podr{ke radi pove}awa efikasnosti i uva`ava specifi~nosti u is- efektivnosti, te da bi se poslovalo sa mawim gubicima i raciohrani mladih qudi. Pro{le go- nalnijim utro{kom qudskih i materijalnih kapaciteta. dine obukli smo 16.831 regruZatim slede osloba|awe od neperspektivnih i suvi{nih sredta. Rezerve uniforme su nedo- stava, konverzija vojnih nepokretnosti, unapre|ewe informati~ke voqne, tako da je u 2009. po- podr{ke i razvoj jedinstvenog informacionog sistema logistike. trebno realizovati nove na- Nezaobilazna je i me|unarodna vojna saradwa. Uz sve to, neophodbavke. Zavr{eno je i preozna- na nam je i nova normativna regulativa. ~avawe uniformi svih pripadKao i u fudbalu, o kome svi obi~no sve znaju, mnogi veruju da nika Vojske. se razumeju u logistiku. Naj~e{}e su to ideje koje nije mogu}e realiSektor za materijalne resurse ugovorio je predaju opasnih zovati. Dobro je {to pretpostavqeni imaju razumevawa i sluha za materija iz kasarni i magacina Vojske ovla{tenim preduze}ima Рposlove logistike, jer logistiku treba uskladiti sa realnim potrepredate su oko 552 tone rabqenih uqa, koja nastaju u procesu odr- bama i mogu}nostima, koje nikada nisu idealne. Trenutno se vi{e `avawa, oko 470.000 kilograma furde od rashodovanih olovnih bavimo pro{lo{}u jer smo nasledili brojne probleme Рinfraakumulatora i oko 6.000 kilograma od nikl-kijumskih akumula- strukturu, vi{kove Р{to predstavqa te{ko}e za savremenu organitora. Pored toga, predato je i oko 23.000 litara opasnih materi- zaciju. ja iz rashodovanih ABH sredstava. Uni{teno je oko 4.500 tona razli~itih neperspektivnih i suviVladimir PO^U^ Snimio Darimir BANDA {nih ubojnih sredstava i delaborisano oko 30 odsto vi{kova pro-

Normativna regulativa

11

aktuelno

\a ci u~e stre qa {tvo na Voj noj aka de mi ji

Pri zna we op {ti ne Ki kin da pot pu kov ni ku [ef ke tu Ina je to vi }u Na sve~anosti prire|enoj u Skup{tini op{tine Kikinda, predsednik Jagoda Tolicki i zamenik predsednika Vladimir Ili} uru~ili su tradicionalne godi{we nagrade, sportska priznawa i zahvalnice – gra|anima, preduze}ima, udru`ewima gra|ana i organizacijama koji su svojim radom u protekloj godini dali zna~ajan doprinos razvoju Kikinde. Priznawe je uru~eno i potpukovniku [efketu Inajetovi}u, komandantu Vojnog odeqka Kikinda zrewaninskog Vojnog odseka, koji je na toj du`nosti od 2006. godine, a radio je pre toga u nekada{woj 14. pbr u tom banatskom gradu. B. M. P.

Sportska humanitarna akcija u Ni{u

U streqani Vojne akademije na Bawici, od 5. do 25. januara, 47 de~aka i devoj~ica, u~enika beogradskih osnovnih i sredwih {kola poha|a {kolu streqa{tva. Tokom zimskog raspusta |acima je omogu}eno da u~estvuju u edukativnim programima i radionicama, sportsko-rekreativnom programima i kampovima koje su organizovali Ministarstvo sporta i omladine, Grad Beograd i gradski Sekretarijat za sport i omladinu. Predsednik Streqa~kog kluba „Akademac” pukovnik mr Mitja Grgi} ka`e da je Vojna akademija dobila organizaciju {kole streqa{tva na konkursu koji je sproveden u oktobru. Prema wegovim re~ima, to je prva aktivnost te vrste koju Akademija organizuje nakon skoro 20 godina. On isti~e da je zanimawe za poha|awe {kole streqa{tva veliko, ali da su kapaciteti ograni~eni na tri jedno~asovne smene po deset u~enika dnevno. Pored pukovnika Grgi}a, sa beogradskim |acima rade potpukovnik I{tvan Poqanac i vojni slu`benik Qiqa Milosavqevi}, koji imaju bogato iskustvo u obuci studenata Vojne akademije. Polaznici {kole streqa{tva, pored tehnike ni{awewa, okidawa, zauzimawa pravilnih stavova za ga|awe vazdu{nom pu{kom, u~e i pravila pona{awa i mere bezbednosti na streli{tu. Prema mi{qewu organizatora, {kola bi mogla da uka`e na neke nove talente u sportu koji je na{oj zemqi doneo vi{e odli~ja. Najuspe{niji polaznici {kole, po jedna devoj~ica i de~ak osnovnog i sredwo{kolskog uzrasta, posle zavr{etka kursa dobi}e zna~ke „dobar” i „odli~an” strelac. A. P.

Humanitarna ko{arka{ka utakmica izme|u „Ergonoma“ iz Ni{a i beogradske „Crvene zvezde“ odigrana je 30. decembra u sportskoj hali „^air“. Novac sakupqen od prodaje ulaznica u iznosu od 135.000 dinara namewen je za le~ewe Matije Nikoli}a, sina desetara po ugovoru Gorana Nikoli}a iz 230. samostalnog raketnog diviziona PVO. Neposredno pre utakmice komandant 250. raketne brigade PVO pukovnik dr Miodrag Gordi} zahvalio je sportskim klubovima „Ergonom“ i „Crvena zvezda“, odnosno direktoru Draganu ]iri}u i treneru Svetislavu Pe{i}u, te svim prisutnim gledaocima koji su pomogli humanitarnu akciju za le~ewe malog Matije u Moskvi.

Ak ci ja do bro voq nog da va wa kr vi u no vo sad skoj ka sar ni „Alek san dar Be ri}“ Pripadnici Re~ne flotile Vojske Srbije i ~lanovi novosadske podru`nice humanitarnog dru{tva `elezni~ara Srbije „Kostadin Veselinovi} Kosta” u zajedni~koj humanitarnoj akciji dobrovoqno su dali krv. Akcija je izvedena u okviru civilno-vojne saradwe, a u novosadskoj kasarni „Aleksandar Beri}” oko stotinu radnika @eleznica Srbije iz Rume, Ni{a, Zaje~ara, Vaqeva, U`ica, Novog Sada i drugih mesta {irom Srbije i isti broj stare{ina, profesionalnih vojnika i vojnika na odslu`ewu vojnog roka, pripadnika Re~ne flotile Vojske Srbije, dalo je oko 90 litara dragocene te~nosti. Prema re~ima Ladislava Kinke, jednog od koordinatora humane akcije, koji je i pripadnik rezervnog sastava pontonirske jedinice Re~ne flotile, ovakva akcija je, pored ostalog, i prilika za upoznavawe i zajedni~ko dru`ewe sa pripadnicima Vojske. Dr Marika Qubenov, vo|a mobilne ekipe Instituta za transfuziologiju VMA, istakla je da je odziv bio odli~an, a stru~waci VMA najsavremenijim testovima krvi proverili su zdravqe i dali potrebne savete dobrovoqnim davaocima. B. M. P.

Po men po gi nu lim pri pad ni ci ma 72. spe ci jal ne bri ga de U kasarni „Rastko Nemawi}” u Pan~evu pripadnici Specijalne brigade odr`ali su pomen poginulim pripadnicima 72. specijalne brigade. Pomenu su prisustvovali i ~lanovi porodica poginulih pripadnika, komandanti 72. specijalne brigade, sa general-majorom Aleksandrom @ivkovi}em na ~elu, predstavnici Srpske pravoslavne crkve i prijateqi brigade. V. K.

12

P E R

A S P E R A

Zid pla~a Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

Zvani~ni Jerusalim ne odustaje, nezavisno od smiruju}e rezolucije Saveta bezbednosti UN. Operacija }e biti zaustavqena kad „Hamas vi{e ne bude u stawu da ispaquje svoje rakete na Izrael“. Naravno da takav ishod nije mogu}, i podse}a na savet koji je rimski senator Agripa dao Neronu: „Ti mo`e{ da pobije{ sve u carstvu koji ti smetaju, osim jednoga!“ „Ko je taj?“ – pitao je diktator smelog savetnika. „Tvoj naslednik!“ – odgovorio je Agripa.

U novembru 2003. privatnim poslom sam se zatekao u Izraelu. Za dve sedmice, iznajmqenim autom moglo se prokrstariti ~itavom dr`avom, i to vi{e puta. Ali va`no je videti bar tri stvari: stari deo Jerusalima, crkvu Svetog groba i Mrtvo more. Ubacio sam svoju ceduqicu sa `eqama u jedno udubqewe na „Zidu pla~a“. Vi{e se ne se}am {ta sam tamo napisao, ali }e biti da moji zahtevi nisu usli{eni, ina~e bih ve} znao. Video sam prazan Hristov grob i slobodno lebdeo u gustoj vodi Mrtvog mora. Izrael jeste zemqa koja fascinira. Svake godine sti`u Jevreji iz svih krajeva sveta da bi se kona~no uselili u „obe}anu zemqu“. Ortodoksni vernici, koji imaju sna`an uticaj na svetovni `ivot, ~ekaju povratak Mesije, i uvek su spremni za wegov silazak me|u taj silno izme{ani svet na uskom prostoru trome|e tri kontinenta. Svako priziva svoga boga, a usred Jerusalima dve svetiwe opstaju na istom prostoru: Irodov hram i zlatna kupola. U Jerusalimu i Tel Avivu vojnici {etaju gradom naoru`ani. U magacinima automatskih pu{aka nose bojnu municiju. Nikad se ne zna kad mo`e da po~ne. Ina~e se ne mo`e znati ko je prvi po~eo! Spirala nasiqa i smrti izgleda se ne mo`e zaustaviti novim nasiqem. Ali kad padne krv – razuma vi{e nema, makar on bio i politi~ki, makar se qudski obziri svodili na o~uvawe posledwe granice opstanka. Jevreji u Izraelu, i svuda u svetu, nose u svojom relativno bliskom pam}ewu sna`nu strepwu od istrebqewa. Antisemitizam i danas `ivi, kao recidiv nacisti~ke, a i staqinisti~ke pro{losti. Odgovor cionizma na takvo stawe stvari ume da bude narogu{en, ponekad i brutalan. Na kontinentalnoj trome|i ve} se decenijama vodi borba za opstanak. Jerusalimu se zamera da najtragi~niji deo jevrejske istorije koristi kao opravdawe za svako nasiqe. Ina~e je Kneset, izraelski parlament, ogra|en bodqikavom `icom. Opasnost od terorizma tamo nije proizvod politi~ke paranoje, nego stawe stvari. I pored svega, kao da se ne `ivi u atmosferi straha od napada. Ako bomba{ samoubica razori gradski autobus, ili kafi}, ili se „aktivira“ na autobuskoj stanici, ili pijaci, to se do`ivqava kao tragedija koja se mora pre`iveti. I `ivot se nastavqa. Ali uvek sledi odmazda. Po svojoj su{tini, terorizam je neselektivan. On predstavqa „javnu, nasilnu politi~ku borbu, uz globalnu medijsku eksploataciju razornih u~inaka!“ To je jedna od mogu}ih definicija „svrsishodnog nasiqa“, koje je u regrutovawu „mu~eni~kih odreda samoubica“ dobilo novu dimenziju. Mogu}e da je fanati~no, samoubila~ko i ubila~ko ukazivawe na problem, tragediju pro{irilo do granica da se vi{e ni{ta ne mo`e kontrolisati, nego silom. A kad se ona upotrebi „prekomerno“, onda se tek vi{e ni{ta ne mo`e kontrolisati.

U

N

Mo`da bi se nasiqe moglo zaustaviti spontanim ga{ewem razarawa. To je jedan od recepata za relativno smirivawe terorizma, iako se misli kako je takva ideja naivna i utopisti~ka. Druge, boqe, zasad nema. Ako se ne zna ko je prvi zapo~eo, moralo bi se znati ko je prvi prestao. To mu svet u kome sila vodi razum, ne}e priznati kao snagu racia, nego kao slabost u bandoglavosti. I zato prekida nasiqa ne}e biti! Pre svega zato {to je informacija o velikom broju `rtava i groznom razarawu ona koja prekida sve ostalo. A toga se ne}e li{iti nijedan medij koji donosi najgore vesti iz planetarne gladijatorske arene. To nije ni{ta drugo nego „politika drugim sredstvima“, kako re~e onaj teoreti~ar na granici izme|u rata i ve{tine mogu}eg. Operacija u Gazi ve} je dobila dimenzije borbe izme|u organizovane vojske i gradske gerile. To je ambijent koji proizvodi najte`e `rtve i velika razarawa. Me|u ogromnim brojem nevinih civila kriju se opasni teroristi. Sigurno je da su oni uzeli sve svoje sunarodnike kao taoce, i da }e u ofanzivi izraelske vojske boqe pro}i od nedu`nih stanovnika Gaze. Iz redova Palestinskih de~aka, koji su do`iveli invaziju na Gazu, bi}e regrutovani novi „mu~enici“, nova deca terorizma. Za ga{ewe mr`we potrebne su bar tri mirne generacije. Tako misle oni koji su pone{to zapisali u istoriji. Bliski istok ne mo`e da sastavi nijedan spokojan dan. Za takav nivo nemira svako ima svoje ubedqive razloge: Izrael se od stalnih pretwi istrebqewem brani dr`avnim nasiqem, Palestinci svoje pravo na opstanak ~uvaju nasiqem. ^itava nova istorija tog magi~nog prostora ispuwena je grobovima i o~ajem. Na mestu gde je Pontije Pilat oprao ruke posle Hristovog raspe}a, u crkvi Svetog groba, svakoga dana traje hodo~a{}e svih vera. Nema ve}eg „sklada razli~itog“ nego u starom Jerusalimu. Izgleda da }e ti qudi ve~no trgovati i `iveti u miru, sve dok negde ne pukne. Za svakoga koji tu `ivi, za svaku veru, Jerusalim je sveto mesto. Za svakoga na svoj na~in. To je mogu}nost za sklad, ali i jedan od izvora tragi~nih nesporazuma. Veliki pisac i majstor jidi{a Isak Ba{evis Singer, ~itavo svoje delo posvetio je nastojawu Jevreja da se vrate sebi, ma gde bili u svetu. Dr`ava Izrael je mo`da jedno od tih mesta. Danas se ona nalazi izme|u mo}i da opstane i podozrewa kako to ~ini. Ofanziva u Gazi dovela je do novog talasa antisemitizma. U nekim sinagogama pojavili su se nacisti~ki simboli. Isto kao {to terorizam ne `eli da izbegne `rtve, ne mo`e ni tenkovska zavr{nica. Sve se vra}a na po~etak, i Zid pla~a je otvoren za sve. Autor je komentator lista „Politika”

I

13

P

o

v

o

d

o

m

1

3

Na~elnik Uprave za odnose sa javno{}u kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi}

0

.

g

o

d

i

{

w

i

samo je novinarstvo danas znatno br`e i tehni~ki savremenije, {to vojna `urnalistika mora da isprati. Sistem odbrane, koji je posledwih godina pretrpeo znatnu rekonstrukciju, morao je da nau~i da slu{a javno mwewe, da sa wim komunicira dvosmerno, jer javno mwewe, sem ostalog, ~ine i poreski obveznici. Oni treba da znaju sve relevantne ~iwenice o sistemu odbrane, sve do toga kako se i za{to tro{i novac namewen Vojsci. Transparentnost je jedan od najefikasnijih na~ina da se razbiju dugogodi{we predrasude o sistemu odbrane kao za~aurenom. Posao vojnog novinarstva u miru jeste da gra|aninu razobli~i ono {to je decenijama u jednopartijskom sistemu bespotrebno bilo mistifikovano. Œ Poruke su, u osnovi iste, danas i pre trideset godina. Zar ne? – Poruka koju vojno novinarstvo {aqe javnosti danas oslobo|ena je ideolo{kih i partijskih stega. Oslo|ena je, pre svega, zbog demokratizacije dru{tva, civilne kontrole i realnosti koja zahteva transparentnost. Tome u prilog idu i zakoni o javnom informisawu i dostupnosti informacija od javnog zna~aja. U starom Pravilu slu`be, primera radi, postojalo je vi{e od 30 ta~aka koje su odre|ivale {ta je sve „vojna tajna”. U svetu komunikacija kakav danas poznajemo to je besmisleno, jer je ve}ina podataka dostupna na vebu. Danas je, za razliku od pro{lih, ideolo{ki obojenih vremena, gra|anima potrebno objasniti za{to se pojedini procesi u sistemu doga|aju, ukoliko `elite da ti procesi uspeju – profesionalizacija na primer.

Govorimo otvoreno Poruka koju vojno novinarstvo {aqe javnosti danas je oslobo|ena ideolo{kih i partijskih stega. Oslobo|ena je, pre svega, zbog demokratizacije dru{tva, civilne kontrole i realnosti koja zahteva transparentnost. Tome u prilog idu i Zakon o informisawu i Zakon o dostupnosti informacija od javnog zna~aja. Vojno novinarstvo neguje tradiciju kvalitetnog kadra i dobrog zanata. Onog momenta kada vojne novine ne{to objave, to prestaje da bude dnevna politika, to su stavovi, ~iwenice. susret 130. godi{wici vojne {tampe na~elnik Uprave za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi} govorio je o informativnoj delatnosti, koja u reformisanom sistemu odbrane zadr`ava stari smisao i dobija nove funkcije.

U

ΠGde je mesto vojne {tampe u medijskoj sferi Srbije? РU na{oj zemqi postoji duga tradicija vojnog novinarstva, bez obzira na sve promene u sferi informisawa i na politi~ke okolnosti koje su se tokom 130 godina neminovno mewale. Da li je ovo {to se danas radi potpuno novo i strano? Ne. Postulati su isti,

14

Œ Ima li mesta nezavisnom i slobodnom vojnom novinarstvu? – Naravno. Ne mo`e se pobe}i od ~iwenica. Ne mo`ete ih gurnuti pod tepih. U gra|anskom novinarstvu skretawem teme mo`ete i}i na drugi kolosek, kod nas sve, pre ili kasnije ispliva. Onda je {teta ogromna. Mi govorimo i o podvizima i o aferama. Mo`da je to i najve}a razlika izme|u onog {to je bilo nekad i onog {to je sad. Naravno, Vojska i MUP, kao institucije koje brinu o bezbednosti gra|ana u skladu sa novim izazovima, rizicima i pretwama, prema prirodi posla, neke stvari dr`e daqe od javnosti. Ne radi pukog skrivawa, nego zato {to se tako {titi bezbednost upravo te javnosti. Œ Gde je dobro nasle|e vojnog novinarstva kod nas? – Ozbiqne dr`ave nikad se ne li{avaju dobrog nasle|a, a mi smo skloni da mislimo da istorija po~iwe od nas. Vojno novinarstvo neguje tradiciju kvalitetnog kadra i dobrog zanata. Onog momenta kada vojne novine ne{to objave, to prestaje da bude dnevna politika, to su stavovi, ~iwenice. Tu je i analiti~nost. Danas je u novinarstvu uop{te te{ko na}i dobar, analiti~an ~lanak, poduprt ~iwenicama iz vi{e izvora. Imamo apsurd da je izjava zamenila vest, doga|aj. Vojno novinarstvo jo{ se dr`i „dobrih obi~aja”. Œ Gde u narednim godinama vidite novinsku i izdava~ku delatnost u sistemu odbrane? – Na{ zajedni~ki interes je da objedinimo sve resurse pod jedan krov. Apsurd je da imamo dve izdava~ke ku}e. Planiramo ukqu~ivawe i Vojne {tamparije u jedinstvenu celinu sa budu}im Novinsko-izdava~kim centrom Odbrana. Uz pomo} Interneta uvezali bi i video-produkciju Zastava-filma u isti sistem. Posledwe dve godine se, zahvaquju}i velikom razumevawu top menaxmenta sistema odbrane uradilo mnogo na planu odnosa sa javno{}u, a time i vojnog novinarstva. Po~ev{i od redizajna veb sajtova Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, preko magazina Odbrana, ~ije su napise ~esto prenosile najve}e medijske ku}e u zemqi, do uvo|ewa oficira za odnose sa javno{}u u brigade Vojske Srbije. Aleksandar PETROVI]

15. januar 2009.

c

e

e

v

o

j

n

e

{

t

a

m

p

e

u

S

r

b

i

j

i

POTPISIVAWE ISTORIJE Desetorica glavnih i odgovornih urednika vojnih listova Narodna armija, Front i Vojska, osvrnula su se na doba kada je wihovo pero oblikovalo ono {to se danas ve} smatra istorijom. Govore o vremenu koje je vojno novinarstvo pratilo i gradilo, o izazovima, sukobima, porazima i pobedama. Novinarsko pero je ~udna sprava. Za ruku lepqiva. Za um zarazna. O klin se ne da oka~iti. Patina se za wega ne lepi. Ko ga se jednom lati wegov zarobqenik ostaje za `ivota. U nekoga pero, pod teretom letargije, straha ili prekomernog blagostawa, s vremenom otupi, ote`a. Sa wegovog vrha re~i ne bivaju tako o{tre, jasne i usmerene. Zato se novinarsko pero, kao i svaki alat s godinama brusi, majstorski dovodi do visokog sjaja. Ko takvim perom pi{e te{ko odoleva izazovu da wime ne doti~e bolna mesta. Pri~aju qudi da su preo{tra pera katkad i svojim vlasnicima presu|ivala. Ali mrtva usta ne govore. Pripovedaju `ivi. Danas je nama, koji svoja pera jo{ o{trimo, pripala ~ast da se osvrnemo 130 godina unazad i sa po{tovawem otvorimo riznicu srpskog vojnog novinarstva. U to ime, stranice magazina Odbrana, ~ukununuka i naslednika slavnog Ratnika iz 1879. godine, ispisuju pera koja su decenijama unazad potpisivala stranice vojne {tampe. Glavni i odgovorni urednici listova Front, Narodna armija i Vojska, dali su svoj sud i vi|ewe vremena tokom koga su gradili javnu sliku sistema odbrane. Na wihovoj strani je autoritet vremenske distance. O onima koji po zakonu prirode nisu dobili priliku da ispi{u svoje redove povodom ovog jubileja, svedo~i}e stranice koje su ostavqene u amanet potomcima.

Godine uspona [ime Krowa, pukovnik u penziji, glavni i odgovorni urednik Fronta

u`nost glavnog i odgovornog urednika Fronta preuzeo sam nakon {to je list Sarajevske armijske oblasti Narodni borac, koji sam ure|ivao, postigao izuzetan uspeh. Te 1959. Front je pre`ivqavao svoje najte`e trenutke. Sa tira`om od oko 1.500 primeraka bio je gotovo pred ga{ewem. Prvi ilustrovani list u tada{woj Jugoslaviji, ipak, nije smeo propasti. Na energiji i entuzijazmu Frontovih novinara, wihovoj pronicqivosti, voqi i prodornosti, poverewe ~italaca je vra}eno, a tira`i su krajem {ezdesetih dostizali 390.000 primeraka. Ne mogu zaboraviti prodoran glas Steve Korde, legendarnog urednika i novinara Fronta, koji je jednoga dana, dr`e}i u ruci pismo nekog od na{ih ~italaca, sa stepenica izme|u spratova povikao – Eureka! ^itaju nas! ^itaju nas! Bilo je to 1961. godine i to je bila

D

prva reakcija na rad Redakcije izvan armijskog sastava. Tada je postalo o~igledno da idemo napred u onome {to i jeste bila na{a svrha – popularizacija vojske me|u gra|anima, prvenstveno omladinom. Te godine tira` lista kretao se izme|u 19.000 i 20.000 primeraka. Sa prelaskom na kolor {tampu, 1967, Front je u{ao u novu eru. U to vreme promovisana je koncepcija op{tenarodne odbrane i na{ list je iskoristio mogu}nost da, pribli`avaju}i taj fenomen {irokom krugu ~italaca, postigne jo{ ve}u popularnost. Trebalo je na jednostavan na~in, dostupno i prijem~ivo, i mladom i starom objasniti {ta zna~i op{tenarodna odbrana. Ipak, stranice Fronta nikada nisu bile optere}ene politi~kim sadr`ajem. Tu ulogu imao je list Narodna armija. Front je bio konglomerat dobre reporta`e, istra`iva~kih tema i zdravog vojnog humora. Frontovi tekstovi ~esto su preno{eni u najuglednijim novinama SFRJ, ali se nekoliko puta de{avalo da zbog svojih napisa na{i novinari dospeju na Vojni sud. Iako su formalno bili u vertikali komandovawa, posedovali svest o patriotizmu, novinari Fronta su bili stvarala~ki slobodoumni i kriti~ki raspolo`eni. Na na{im redakcijskim sastancima uvek je bilo mesta za nove ideje, a zadatak urednika bio je da omogu}i novinarima da rade, po cenu konfrontacije i sukoba sa pretpostavqenima. Tira` i uticaj lista Front koji sam ure|ivao od 1959. do 1973. godine bili su najboqi svedoci da smo postupali pravilno. I povodom ovog velikog jubileja vojne {tampe `elim ne samo da se setim ve} i da duboko zahvalim za ogroman doprinos Frontu na svim frontovima wegovog vremena. Imena i dela su im nezaboravni: Stevan Korda – univerzalan, neprevazi|en, neponovqiv, prvi „~ovek kompjuter” JNA, Du{an Mandi} – erudita zlatnog duha, Milan Rakovac – dinami~an reporter poeta i prozaista, Mirjana Nik – precizni opservator i komentator unutra{wih i spoqnopoliti~kih doga|awa, \or|e Gorbunov – nena{ni ilustrator „od nerva”, zlatno pero grafike, \or|e Raki} – oko sokolovo primewene grafike, Bo`o Mrkowa – umetni~ki urednik, talentovani slikar, Sead Fetahagi} – esejista, prozaista, reporter, Slobodan Vukadinovi} – „vunderkind” fotoreporta`e, Vojislav Andonovi} „fotorepor-

15

P

o

v

o

d

o

m

1

3

terski hrt”, za koga nije bilo nedosti`nog, Radomir Ivanovi} – fantasta kakav je neophodan ovakvom redakcijskom kolektivu. Oni i svi ostali u Frontu godinama su ~inili slo`en tim – stvarala~ki, borben, odgovoran, kriti~an prema svom i radu drugih. Bez wih ni{ta ne bih mogao. I u ovim svojim poznim godinama ponosim se {to sam im bio stariji drug u profesiji vojnog novinarstva.

Fusnota u funkciji odbrane od gluposti Stipe Sikavica, pukovnik u penziji, glavni i odgovorni urednik Narodne armije

0

.

g

o

d

i

{

w

i

tu papazjaniju u rubrici Drugi pi{u! Uzalud sam upozoravao tvorce tog projekta da je to plitkoumna rabota i da }e se ona Armiji vratiti kao bumerang. Pa, kad nisam mogao da se branim razumnim sredstvima, i ja sam se poslu`io – trikom. U Narodnoj armiji br. 2550 od 26. maja 1988, na drugoj strani, objavqen je tekst (naravno, prenet iz Politike) pod naslovom – „Vojni pu~ Mladine i gospodina Majera”. Ispod tog teksta, u fusnoti je obznawena i moja Zahvalnica ({to }e re}i – distancirawe od te budala{tine!) „drugovima iz Politi~ke uprave”, jer: „da nas oni nisu upozorili na taj sjajan komentar u Politici”, ne bismo ga ni zapazili, pa bi tako na{i ~itaoci bili prikra}eni za va`no saznawe i ne mawe zadovoqstvo. No, na sre}u, a „na preporuku doti~nih drugova, mi ga prenosimo u celosti”. Naravno, otkrivawe te plitkoumne smicalice Politi~ke uprave imalo je i odgovaraju}u cenu, koja je ukalkulisana u moju smenu i skori odlazak iz Armije.

Lepe godine Fronta Dr Predrag Pej~i}, pukovnik u penziji, glavni i odgovorni urednik Fronta

a, kakvog sam traga mogao da ostavim u ‘87. i ‘88, godinama velike zebwe i neizvesnosti, godinama u kojima je puka apologetika punila i civilnu (a gde ne bi) i vojnu {tampu; velim, kakvog sam traga mogao da ostavim u novini koju sam, tobo`e, ure|ivao, pa sve da sam bio pisac i urednik velikog formata, a kamoli prose~no novinsko piskaralo? Zadah Osme sednice kao kuga se {irio na sve strane, dakle, i u Armiji (samo, {to je taj ku`ni vow ve}ina iz oficirskog kora ose}ala, na`alost, kao miomiris), te je, u saglasju s op{tom dru{tvenom klimom, Nikola Qubi~i} iz svog zavi~ajnog U`ica odaslao va`no upozorewe „svim na{im narodima i narodnostima” – Samo se Srbija i Jugoslovenska narodna armija bore za o~uvawe Jugoslavije! Naro~ito, juri{no glasilo „doga|awa naroda”, Politika, pod budnom paskom @ivorada – @ike Minovi}a i Aleksandra Prqe, s velikim je `arom raznosilo tu istinu uzdu` i popreko onda{we savezne dr`ave. Poslenici Propagandnog centra JNA nipo{to nisu `eleli da u {irewu na{e istine gube korak za civilnim institucijama. Stoga je kreativni tim Politi~ke uprave, sa Vukom Obradovi}em i Milanom Vu~ini}em na ~elu, izumio originalan na~in na koji }e Armija dati svoj puni doprinos izvr{avawu re~enog zadatka, ali tako da to na pojavnoj ravni ne izgleda da je vojni, nego civilni produkt, a da ga JNA, posredstvom vlastite aparature, samo plasira u javnost. To zato da se Oni Tamo ne dosete, tj. da se u onda{wim Zapadnim Republikama ne bi optu`ila JNA – da se svrstava na stranu Slobodana Milo{evi}a! Naime, u re~enoj bi Upravi talentovani spisateqi sklepali nekakav tekst, u kojem se, po pravilu, sru~ivalo drvqe i kamewe po Separatistima i Nacionalistima u Zapadnim Republikama, posle ~ega je to so~inenije prolazilo cenzuru vrhovnih mudraca, da bi, najzad, bilo prosle|eno Redakciji Politike, koja ga je objavqivala kao prilog svojih novinara. Nakon toga bi Narodna armija prenela

M

16

lavni i odgovorni urednik Fronta bio sam osam godina, od 1985. do 1991. godine. Imao sam divne saradnike i ponosan sam na na{ kolektiv koji se, zakonima `ivota, po~eo da osipa. U vreme mog ure|ivawa Front je postao poznat na tada{wim jugoslovenskim prostorima. Organizovali smo istoimenu Omladinsku radnu brigadu koja je kontinuirano bila na sedam saveznih omladinskih radnih akcija, izme|u ostalih na Petrovoj Gori, \erdapu, Murskoj Soboti, Deliblatskoj pe{~ari... U ORB Front dobrovoqno su se javqali, pre svih, vojni stipendisti i stipendistkiwe (studenti i |aci), pitomci vojnih {kola i akademija i vojnici. „Frontova” brigada, osim jednom, uvek je bila, ili prva ili me|u najboqim. U vreme kada su na odslu`ewe vojnog roka dolazili regruti sa 19 godina, posebno svr{eni u~enici sredwih {kola, zapa`en je bio dvodnevni nau~ni skup „Devetnaestogodi{waci u JNA”. Problemu se pri{lo interdisciplinarno, {to je bilo korisno i za na{e najvi{e stare{ine. Pored stru~waka i stare{ina, korisne priloge izneli su upravo i vojnici – |aci... Kada je omladina po~ela da se zanima za ra~unarsku tehniku, Front je 1985. godine u nastavcima organizovao „[kolu kompjutera”, koju smo kasnije ponovo objavili na zahtev na{ih ~italaca. U nedostatku {ire literature Front je sa „Frontovom odbrambenom

G

15. januar 2009.

c

e

v

o

j

n

e

{

t

a

m

{kolom” u redovnim prilozima na 16 strana pru`ao korisno dopunsko {tivo u~enicima. Postojala je i posebna rubrika za mlade literarne talente i sve one koji su voleli poeziju. O wihovim poetskim poku{ajima brinuli su renomirani pesnici. Sve je ovo potvrdilo nau~no istra`ivawe „^itanost lista Front”. Bolna ta~ka Fronta bio je uporedni prelaz na makedonski i slovena~ki jezik s obzirom na to da je tira` koji je bio namewen Sloveniji, sa tada{weg srpskohrvatskog jezika rapidno opao zbog prevo|ewa na slovena~ki jezik, dok je na makedonski porastao. Iako nije mogao da se bori sa naglim bumom revijalne {tampe, Front, ipak, mo`e da se pohvali ~iwenicom da je uspe{no negovao tradiciju prve jugoslovenske revije, koja se pojavila jo{ ratnog prole}a 1945. godine.

Doba promena Radoqub Matovi}, pukovnik u penziji, glavni i odgovorni urednik Fronta

p

e

u

S

r

b

i

j

i

nost pokazali su moji bliski saradnici, pre svih Dragan Simovi}, Du{an Marinovi} i Milen ^uqi}. U hodu su realizovane jo{ dve zna~ajne ideje akademskog slikara Bo`idara Mrkowe. U 47. godini `ivota dodali smo prefiks Novi, a ime smo mu promenili bez saglasnosti „mati~ara”. Druga novina ticala se }irili~nog pisma. Te dve inovacije mi u Novom Frontu tada smo smatrali su{tinskim, s obzirom na o~ekivane turbulencije. Ratna zbiqa sudbinski je uticala i na Novi Front. Svi novinari sta`isti i jedan broj iskusnih urednika upu}en je u armijske Pres-centre, a ratne reporta`e posta}e dominantan `anr. Frontovi autori, poput Branka Kopunovi}a, Zorana Milovanovi}a i Aleksandra Keli}a bili su objektivni svedoci blokada vojnih kasarni, tu`nih zbegova iz Slavonije i sa Korduna, zverstava na Kupre{kom poqu, hrabrosti i plemenitosti pojedinaca iz vojni~kog stroja... Krajem aprila 1992. formirana je Savezna Republika Jugoslavija. Neko ko se rukovodio matemati~kim formulama ra~unao je: SRJ je jedna polovina SFRJ, VJ polovina JNA, pa umesto Narodne armije i Novog Fronta treba stvoriti jedan list. Odluka o fuzionisawu doneta je bez pisanog traga, a verujem nepristrasna je ocena nas koji smo kreirali i voleli Novi Front da su u predve~erje rata, koji je bio i `estoko medijski, „matemati~ari” iz vojnog vrha li{ili svoju armiju dragocenog medijskog oru`ja.

Od prvenca do konca Branislav Mileti}, pukovnik u penziji, glavni i odgovorni urednik Narodne armije

ront sam uvek do`ivqavao kao medijsku sponu izme|u mladih generacija i vojni~kih profesija, kao novinu koja se voli i koja predstavqa dragocenu lektiru. Zato sam s rado{}u prihvatio du`nost glavnog i odgovornog urednika ilustrovanog lista Front, mada sam se profesionalno sasvim lagodno ose}ao u Krilima Armije, s kojima sam, bi}u neskroman, dosegao neke uredni~ke rezultate zbog kojih je taj list bio ~esto tra`en i izvan granica na{e zemqe. Redakcija koju sam primio po~etkom septembra 1991. u „Galebu” sastojala se od grupe iskusnih urednika i reportera i grupe mladih oficira – novinara sta`ista. Na prvom redakcijskom sastanku shvatio sam da od mene o~ekuju da Frontu povratimo staru slavu i osetio spremnost svih da me svojim znawem, darom i iskustvom podr`e da Frontu obezbedimo lepotu, zanimqivost, ma{tovitost, analiti~nost, hrabrost… Jedna od prvih uredni~kih novina koja je podigla i tira` i ugled listu bio je Dosije – u svakom broju objavqivane su produbqene analize tema koje su se nametale kao sudbinske za na{u tada{wu dr`avu i sve wene narode. U pripremi Dosijea ogromnu energiju i stru~-

F

ao mla|i poru~nik, artiqerac , bio sam u vozu Split–Beograd, koji je 9. januara 1966. pretrpeo sudar u [a{u, kod Suwe. Putovao sam iz Zadra radi ispita u Politi~koj {koli JNA. Zadivilo me je po`rtvovawe nekolicine vojnika u spasavawu putnika, pa sam stoga, jo{ dok smo bili u [a{u, istrgao iz bloka list i napisao prilog za novine. ^inio sam to prvi put u `ivotu. Pisao sam u ~ekaonici, onako, na kolenu. Utisci su bili sna`ni. Jedva sam uspevao da napravim neki red u mislima i da ih stavim na papir. Nisam uspeo ni da dovr{im taj svoj prvenac, a stigla je nova kompozicija voza i odvezla nas do Beograda. ^im sam stigao na Bawicu u Politi~ku {kolu, zavr{io sam prilog, stavio u koverat i poslao redakciji „Narodne armije”. Su-

K

17

P

o

v

o

d

o

m

1

3

tradan je centralno glasilo JNA osvanulo s mojim napisom na drugoj strani. Naslov je bio „Obi~ni vojnici”, a pri~a je bila topla, qudska, onakva kakvu sam je ja do`iveo... De`urni urednik tog broja kasnije mi je pri~ao da je rukopis stigao u {tampariju „Politike” kada je tzv. prelom lista ve} bio zavr{en i od{tampani probni primerci. Ma{ine su zaustavqane i moj prilog uba~en... Taj doga|aj je opredelio moju budu}u profesiju u Vojsci – novinarstvo. Prvih nekoliko godina radio sam u listu Beogradske armijske oblasti „Vojniku”. Potom sam, 1972. godine, pre{ao u „Narodnu armiju”. Radio sam u Politi~kom sektoru. „Dogurao” sam do ~ina pukovnika i „glodura”. A onda je, po~etkom 1989. godine do{ao konac! Jedan doga|aj presekao je moju uzlet i, sli~no kao kod ve}ine Jugoslovena, prelio gor~inom sve dotada{we napore i stremqewa. Smewen sam bukvalno preko no}i, preba~en u Politi~ku upravu i tek posle {est meseci vra}en u Redakciju. Ali na du`nost zamenika glavnog urednika. Naredne tri, ~etiri godine otaqavao sam poslove obeshrabren destrukcijom koja je carevala u dru{tvu. Penzionisan sam 31. decembra 1992. sa velikom grupom pukovnika (~ini mi se oko 160 oficira). Moja smena bila je rezultat previrawa u dru{tvu i JNA. Zemqa je po~ela da se raspada, doga|aji su sustizali jedni druge. U Partiji su po~eli vanredni skupovi na vrhu republika i pokrajina, kao priprema 14. (vanrednog) kongresa, koji }e biti i posledwi. Prva je bila vojvo|anska konferencija. Tra`ena je odgovornost Stipe [uvara i celog Predsedni{tva SKJ. Ja sam taj zahtev preto~io u komentar pod naslovom „Mewati sebe i dru{tvo”. [uvar se qutnuo, a pravoverni vrh JNA – Kadijevi}, Bun~i}, [imi}, Negovanovi}... po`urio je da doka`e poslu{nost i izvr{i [uvarovo „nare|ewe”.

Pisah, potpisah i ogre{ih se! Ivan Matovi}, pukovnik u penziji, glavni i odgovorni urednik Vojske

osledwi moj zadatak iz vojnog novinarstva, ~iji sam vernik i zato~enik, evo, celih 55 godina, bio je: da za specijalni prilog magazina Odbrana napi{em dva tabaka teksta o 130 godina vojne {tampe u Srbiji. Predlog primamqiv – tema izazovna, a

P

18

0

.

g

o

d

i

{

w

i

ja, nekako, uveren da mi je to, kao doajenu struke, i vrsta obaveze. Pristadoh i – pogre{ih...! Prionuh na: prikupqawe objavqene gra|e; izu~avawe (u tri vojne institucije) pohrawene ostav{tine za budu}nost; razgovore sa afirmisanim istra`iva~ima; re{avawe problema tehni~ke prirode. Tako mi za ispisivawe i kona~no oblikovawe teksta i autenti~nih ilustracija ostade najmawe vremena, ni desetak dana, {to za vojnika „sedme sile”, uostalom, nije nikakav izuzetak, ali jo{ mawe pokri}e za eventualne gre{ke, pa ko nije na to spreman – neka se mane pera! Po uobi~ajenoj proceduri, rukopis je u Redakciji usvojen i pripremqen, pa – kao prilog obima 32 stranice, primamqivo ilustrovan i moderno „prelomqen” – na vreme objavqen. Usledili su telefonski pozivi i razgovori „u`ivo” sa kolegama; ~ujem dosta pohvala, ali bogami, i prigovora i oporih pitawa, u smislu: za{to si onoliko naglasio „komunisti~ku {tampu”; za{to prenaglasio ulogu i zna~aj te i te li~nosti; za{to pre}utao imena jo{ desetina zaslu`nih novinara, me|u kojima i vi{e glodura „Narodne armije” i „Vojske”: Milorada Madi}a, Du{ana Jankovi}a, Vlade Hlai}a, Gaje Petkovi}a, Stipa Sikavice, Brane Mileti}a, Milorada Panteli}a, Mi{e Bojovi}a i Slavoquba Ran|elovi}a. Moj je odgovor za javnost: imenovani su, stvarno, bili novinari visokih ~inova, korektni profesionalci i ugledni novinari u svom vremenu, ali mi se ve}ina, nekako, nije uklopila u tok pri~e mozai~ke prirode, a po koje ime sam, u momentu pisawa, smetnuo s uma. To gotovo podjednako va`i i za desetine nesporno darovitih urednika i zapa`enih saradnika, dopisnika, fotoreportera, tehni~kih urednika, sve qudi s kojima sam profesionalno uspe{no sara|ivao i iskreno drugovao, me|u kojima su: Mila Barjaktarevi}, Milinko Lukovi}, @ivko Gruden, Mladen Paver, Nikola Popovi}, Novica Pe{i}, Radovan Ivanovi}, Miladin Petrovi}, Du{an Gli{i}, Branko Siqevski, @ivorad Jankovi}, Slobodan Vu~ini}, Du{an Kne`evi}, Slobodan Nedeqkovi}... Nagla{avam da u prilogu nisam vr{io popis i prozivku stotina i stotina vojnih novinara, {to bi bio posao istrativca; nisam pisao zvani~nu istoriju vojnog novinarstva dugu 130 godina i u woj doslovno svakog stavio na wegovo radno mesto i upisao wegove zasluge, ve} ~itaocu, kao jedan od aktera i hroni~ara, ponudio mogu}i reporterski zapis, vrstu „{etwe” kroz istoriju vojne {tampe u Srbiji od „Ratnika” do „Odbrane”, fresku li~nosti i doga|aja iz razdobqa od 13 prekretni~kih decenija, od kojih je na{a dr`ava, sa svojom „sedmom silom” u prethodnici vojevala za slobodu gotovo 20 godina. Pisao sam prema svom znawu i mogu}nostima, no uvek staju}i na stranu novinara, spomenuv{i ih, poimeni~no, vi{e od dve stotine. Uostalom, neka pri~e o qudima „Vojske” i „Odbrane” ostanu drugom piscu – da za neki od slede}ih jubileja svedo~i sa istorijske distance, ho}u da verujem, kvalifikovanije, odgovornije i lep{e od mene. Da jo{ obja{wavam razloge za pojedine, nesumwive, propuste, da se izviwavam mojim kolegama i saborcima ~ija sam imena ispustio, pogotovo da obe}avam kako }u to u nekom od slede}ih priloga ispraviti – gotovo je beznade`no. Tim pre jer se u 76. godini `ivota mora razmi{qati i o posledwem zadatku. Meni ostaju re~i iz naslova, „pozajmqene” od Svetog Save nad rukopisom `itija wegovog oca Simeona. Toliko da me ne „prozovu” i za plagijat!

15. januar 2009.

c

e

v

o

j

n

e

{

t

a

m

p

e

u

S

r

b

i

Bajka, hotel i pesma

Rat ne lomi pero

Stanoje Jovanovi}, pukovnik u penziji, glavni i odgovorni urednik Vojske

Miloje [}eki}, pukovnik u penziji, glavni i odgovorni urednik Vojske

oliko dugo `ivi novinski tekst? Dan-dva, nedequ-dve, do slede}eg broja? Da li }e ~italac zastati nad naslovom, vagati ~iwenice, tragati za porukom autora, ili }e samo ovla{ preleteti preko novinskog stupca, fotografije ili potpisa? Nekada ni to. Kada nakon vi{e od tri decenije u vojnom novinarstvu, povodom i u ~ast wegovog jubileja, podvu~em crtu svode}i profesionalni bilans, iz mno{tva izrone na povr{inu novinski tekstovi koji su zna~ili `ivotnu prekretnicu. Godine sedamdesete. Mlad gardijski oficir i povremeni saradnik „Narodne armije” na promociji filma Torija Jankovi}a „Krvava bajka”. Sledi intervju s poznatim re`iserom. Sutradan ~itam sro~en tekst vode}im urednicima. Dva dana kasnije objavqen je na gotovo ~itavoj strani velikog formata „Narodne armije”. Umesto saradni~kih inicijala – pun potpis. I prvi poziv da do|em u Redakciju. Pri~a druga. Tekst o standardu armijskih momaka. ^itava udarna strana u listu. Tema obi~na, qudska. Nevoqe mladih stare{ina, problemi stanovawa, ishrane, prilago|avawa... Odjek u javnosti izuzetan. Vrhunac: odluka nadle`nih, podstaknuta tekstom, da izgrade sama~ki hotel. Objekat i danas traje i prima stanare, daju}i novu dimenziju pitawu s po~etka teksta. Vreme ratno. Na ~elu novinske izdava~ke ustanove, okru`en vrsnim saradnicima odanih profesiji, koji su predano, br`e od svih, rizikuju}i vi{e od drugih, perom i kamerom bele`ili snagu i vidove otpora najmo}nijem vojnom savezu na svetu i posledice wegovog bezobzirnog bombardovawa. ^etrdeset ratnih brojeva „Vojske” i desetak drugih izdawa ostaju da svedo~e o tom vremenu ponosa i suprotstavqawa zlu. Deo saradnika }e u godinama koje slede zaslu`iti mirovinu, a oni mla|i dostojno nastavqaju novinarsku misiju u „Odbrani”. Ratno vreme obele`ila je i moja pesma „Volimo te otaxbino na{a” u izvo|ewu Umetni~kog ansambla VS „Stanislav Bini~ki”, za koju je muziku komponovao Rade Radivojevi}, a spot pripremila „Zastava-film”. Sna`nim rodoqubivim porukama, {iroko prihva}ena u Vojsci i van we, oborila je mnoge rekorde u broju emitovawa. Mobilisala qude da istraju. Dovoqno razloga za profesionalno zadovoqstvo i sre}u.

K

j

i

a ~elo Redakcije nedeqnika Vojska postavqen sam 19. marta 1998, kada je bilo posve jasno da }e SAD i Nato intenzivirati pritiske na Saveznu Republiku Jugoslaviju, te da je mogu}na i upotreba sile. Imaju}i to u vidu, sa svojim najbli`im saradnicima, koji su imali zna~ajno ratno iskustvo iz devedesetih godina, u hodu smo se prestrojavali. ^inili smo naizgled male korake, koji }e se, kasnije, pokazati veoma velikim za uspe{no delovawe Redakcije i u najte`im, ratnim uslovima. Blagovremeno smo na vi{i nivo podigli operativnost Redakcije i svakog pojedinca u woj; znatno vi{e prostora posvetili smo analiti~kim tekstovima novinara, uspostavili mre`u veoma cewenih saradnika – analiti~ara, poznavaoca stawa u zemqi i u svetu. Da bi list stigao u svaki deo zemqe, u svaku jedinici, uveli smo mese~ni prilog „Vojska u va{em garnizonu“. Tako smo kazivali o tom velikom zajedni{tvu u malim sredinama izme|u Vojske i naroda. Re|ali su se prilozi o istoriji, sada{wim prilikama, saradwi sa Vojskom i projektovanoj budu}nosti Gorweg Milanovca, Surdulice, Pqevaqa, Dimitrovgrada... U svakom broju objavqivali smo bar jedan prilog o malim, izdvojenim sastavima, karaulama, radio-relejnim ~vori{tima, o penzionerima... Pokrivali smo, takore}i, sve aktivnosti Vojske i odbrambenih struktura. Prema re~ima pretpostavqenih, a i informacijama iz jedinica, bilo je nedvosmisleno jasno da je interesovawe za list poraslo. Ubrzo (krajem maja 1998. godine) objavili smo i specijalni prilog posve}en Kosovu i Metohiji, u kojem smo iz pera najeminentnijih poznavaoca prilika, sa svih aspekata, kazivali o srpsko-albanskim odnosima tokom istorije, o stalnoj te`wi Albanije da se razbije taj etni~ki i duhovni prostor srpskog naroda i pripoji Velikoj Albaniji, posebno o nameri SAD i Natoa. Jasno smo ukazali na namere {iptarskih terorista i wihovih mentora. Re~ju, idu}i u susret doga|ajima, tim veoma zapa`enim prilogom, obavestili smo svoje ~itaoce o svoj ozbiqnosti problema i budu}im doga|ajima na KiM. Redakcija je agresiju Natoa, predvo|enu SAD, do~ekala spremno i ubrzo od{tampala prvi ratni broj „Vojske“. Za 78 dana, koliko je trajala agresija, objavqeno je ukupno 40 ratnih brojeva, tira`a ve}eg od 50.000 po broju. Urednici, novinari i fotoreporteri svakodnevno su bili na licu mesta, borili se perom i kamerom protiv agresije, za istinu. Bile su to pri~e o junacima odbrane i otpora,

N

19

P

o

v

o

d

o

m

1

3

primeri ~ojstva i juna{tva, ali i analiti~ki tekstovi o zloupotrebi me|unarodnih institucija i pravnog poretka, medijskim manipulacijama propagandne ma{inerije Natoa. Objavili smo i seriju tekstova iz pera javnih i kulturnih radnika iz inostranstva o osudi agresije, zapa`ene izjave ~elnih asocijacija zemaqa saveznica iz oslobodila~kih ratova i iz Prvog svetskog rata. Tekstovi iz lista „Vojska“ su, posredstvom Tanjuga, elektronskih medija i dnevnih listova, dopirali u sve krajeve Jugoslavije i u Svet, neumoqivo {ire}i istinu o agresiji i juna~kom otporu, i upravo je to moja najsna`nija impresija o tom zlom vremenu i misiji Redakcije u wemu. Za kvalitet ratnih izdawa, o kome svedo~i i visoko priznawe – orden Vojske Jugoslavije tre}eg stepena (verovatno jedini tog stepena dodeqen nekoj redakciji u posledwih dvadeset i vi{e godina) zaslu`ili su svi zaposleni u Redakciji, na{i saradnici, a pre svih moj zamenik i ure|iva~ki kolegijum, na~elnik NIC „Vojska” i Uprava za informisawe i moral. S posebnim zadovoqstvom isti~em da za ne{to vi{e od tri godine, koliko sam bio na ~elnoj poziciji lista, nijedan tekst nije cenzurisan, niti je ko od pretpostavqenih to zahtevao, na obostrano zadovoqstvo i poverewe.

Ogledalo odbrane i vojske Zvonimir Pe{i}, pukovnik u penziji, glavni i odgovorni urednik Vojske

mao sam izuzetno zadovoqstvo da, zajedno sa uredni~kim kolegijumom, potpi{em 100 brojeva lista Vojska (od broja 492. do 592, odnosno od 5. jula 2001. godine do 5. juna 2003. godine). Taj period bio je ispuwen aktivnostima na obnovi zemqe i vojne infrastrukture, posle agresije Natoa na SRJ, preispitivawima sistema odbrane i po~ecima sveobuhvatnih reformi u sistemu odbrane i Vojske. List Vojska bio je ne samo verni hroni~ar i tuma~ jednog vremena ve} i wegov aktivan ~inilac. To glasilo bilo je okrenuto budu}nosti i generacijama koje dolaze. U trci s vremenom i doga|aji-

I

20

0

.

g

o

d

i

{

w

i

ma izlazili smo kao pobednici, zahvaquju}i i izuzetnoj generaciji darovitih urednika, novinara, fotoreportera, tehni~kih urednika, lektora, korektora i svih ostalih koji su nastojali da novina bude aktuelna, verna istini i profesiji, savremeno oblikovana i ~itana. Vo|eni izazovom savremenog nedeqnika, ~ije poruke prenose elektronski i pisani mediji, trudili smo se da u svemu budemo ogledalo stawa i stremqewa u sistemu odbrane i Vojsci. Pokrenuli smo anketu „List kakav `elite”, tako da su ~itaoci iskoristili priliku da nam saop{te {ta im se dopada u listu, {ta ne, koje bi rubrike i teme rado vi|ali u novini. Tako smo, izme|u ostalog, uveli rubriku „Moji vojni~ki dani“, u okviru koje su poznati nau~nici, politi~ari, javni i kulturni radnici pripovedali svoje vojni~ke do`ivqaje. Ta kazivawa, nakon nekoliko godina, preto~ena su u kwigu „Poznati u ~izmama“. Tako|e smo uveli i rubriku „Vojnikova majka“, u kojoj su dogodov{tine sa sinovima pripovedale poznate `ene. Na poseban odziv nai{le su rubrike „Va{ servis“ i „Na{ gost, va{ izbor“. U okviru ove posledwe u Redakciji su boravile mnoge poznate li~nosti, koje su tokom dva sata odgovarale na pitawa ~italaca postavqena telefonom u neposrednom dijalogu. Me|u gostima Redakcije koji su se telefonom direktno obra}ali ~itaocima, bili su ministar odbrane, na~elnik General{taba VJ i mnogi drugi ugledni zvani~nici. U okviru pokrenute tribine „Reforma odbrane i Vojske“, tokom 2003. godine, bez cenzure i izbora autora, objavili smo veliki broj tekstova politi~ara, dr`avnih rukovodilaca, ministara, nau~nika, istori~ara, novinara, publicista, analiti~ara, lekara, poslanika, kwi`evnika, podoficira, oficira, pripadnika nevladinih organizacija... Ta {tiva bi i danas, u jeku javne rasprave o Nacionalnoj strategiji i Vojnoj strategiji Srbije, dobro do{la onima koji imaju zadatak da sa~ine te izuzetno zna~ajne temeqe dr`ave kojoj pripadamo. Pisali smo otvoreno i smelo o problemima odbrane i Vojske. Zar naslov jednog od uvodnika „Borbena gotovost Vojske – realna slika (ne)mo}i” ne govori dovoqno. Upozoravali smo na na{e zaostajawe u odnosu na savremene vojske, kada je re~ o naoru`awu i opremi. Sem remonta nekoliko aviona, u oblasti tehni~ke modernizacije Vojske, zbog nedostatka novca, ali i zbog subjektivnih razloga, da se, do dana{wih dana, nije gotovo ni{ta u~inilo. Izve{tavali smo sa lica mesta prilikom sanacije posledica upotrebe municije sa osiroma{enim uranijumom u agresiji Natoa na SRJ. Obele`ili smo, posebnim prilogom, 75 godina na{eg podmorni~arstva. Objavili nekoliko specijalnih priloga, me|u wima i onaj o Hilandaru i prvom organizovanom boravku na{ih oficira u uniformi na Svetoj Gori. Pisali o osvajawu najvi{eg vrha Ju`ne Amerike (7.039 m) ~etvoro~lanog alpinisti~kog tima Vojske. Me|u prvima smo izvestili o rehabilitaciji generala Svetomira \uki}a, osniva~a srpskog olimpijskog pokreta. Pukovnik Branko Bo{kovi}, koji je prvi poneo oreol najuspe{nijeg sportiste VJ, postaviv{i rekord Vojske u maratonu pre petnaestak godina (taj rekord jo{ nije oboren), u~inio je nesvakida{wi gest poklawaju}i svoju medaqu, osvojenu u trci od Maraton poqa do Atine (3. 11. 2001), Redakciji lista Vojska, koja ga je „sve vreme pratila i podr`avala“. Posle uru~ewa tog odli~ja, Bo{kovi} je sprinterice oka~io o klin, nakon vi{e od 20 godina uspe{nog bavqewa atletikom... 15. januar 2009.

c

e

v

o

j

n

e

{

t

a

m

...Kada je, koncem maja 2003, u NIC Vojska stigla naredba o postavqewu na du`nost na~elnika tog hrama vojne pisane re~i, mada unapre|en, primio sa sam to sa izvesnom dozom sete. Na novoj du`nosti kao pretpostavqeni podr`avao sam Redakciju u daqim akcijama, posebno izlazak u koloru i, naravno, redovno se ogla{avao tekstovima na udarnim stranicama Vojske. U avgustu 2005. godine doneta je odluka o preimenovawu Vojske u Odbranu, o ~emu }u svoj sud dati sa odre|ene istorijske distance.

Na ni{anu reforme Pukovnik dr Slavoqub Ran|elovi}, glavni i odgovorni urednik Vojske

ist Vojska {tampan je u tira`u od oko 25.000 primeraka. Imao je oko 17.500 pretplatnika, od 500 do 1.000 primeraka prodavalo se na kioscima, a ostatak je besplatno deqen po odobrenom razrezu. Budu}i da su u Redakciji bili mahom iskusni novinari, sa petnaestogodi{wim, a neki i sa du`im iskustvom ste~enim radom u jedinom vojnom nedeqniku, list je redovno izlazio predvi|enom dinamikom. To {to formacijska mesta urednika oba sektora („Odbrana“ i „Dru{tvo“) nisu bila popuwena, agilno{}u i, pre svega, savesnim radom i svestranom inicijativom, nadokna|ivao je pukovnik Du{an Kne`evi}, zamenik glavnog i odgovornog urednika. Prilikom izbora tekstova za objavqivawe, po{tovano je opredeqewe da koncepcijom, ure|iva~kom politikom, sadr`ajem i kvalitetom priloga, list prvenstveno treba da zadovoqi o~ekivawa ~italaca iz ciqne grupe: oficira i podoficira i vojnih penzionera – pretplatnika – koji su prakti~no u potpunosti finansirali izla`ewe Vojske. Logi~no je da je list obilovao prilozima o vojni~kom `ivotu, li~nostima i doga|ajima koji su se izdvajali iz vojni~kog miqea, afirmi{u}i na taj na~in pojedince, ali i jedinice, kolektive, garnizone. Nedeqnik Vojska je naj~e{}e objavqivao priloge koji su bili obele`eni jasnim autorskim pe~atom, a osim za vojni~ke teme, bilo je mesta i za druge sadr`aje – sa ciqem da prilozi budu zanimqivo {tivo ne samo za profesionalne vojnike, nego i za ~lanove wihovih porodica. Uz to, ~iweni su napori da se poboq{a ne samo kvalitet priloga, nego i tehni~ki izgled glasila. Po~etkom 2004. godine nedeqnik Vojska je u ruke ~italaca do{ao sa znatno promewenim sadr`ajem, gotovo udvostru~enim brojem priloga, u punom koloru i od{tampan na kvalitetnijem papiru. Grafi~ki prepoznatqiv bio je rukopis dugogodi{weg tehni~kog urednika

L

p

e

u

S

r

b

i

j

i

Aleksandra [vedi}a, akademskog slikara. Pojava lista Vojska u novom ruhu i sa pove}anim brojem informativnih sadr`aja (dvobroj je zbog praznika nosio datum 1. i 8. januar), simboli~no je obele`ila jedan zna~ajan jubilej vojne {tampe – iako je tada propu{teno da se to naglasi. Naime, sto godina ranije, 25. decembra 1904, po starom kalendaru (8. januara po novom), objavqen je prvi broj lista sa zaglavqem Vojska. Reforme sistema odbrane u prole}e 2003. godine bile su veoma dinami~ne i u sferi informisawa javnosti o sistemu odbrane i Vojsci. Naime, odgovornost za komunicirawe sa javno{}u i medijima u to vreme je preneta sa Uprave za moral General{taba na Upravu za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane. U listu su, preno{ene informacije ne samo o toku reforme odbrambenog sistema, ve} su obja{wavani i kriti~ki komentarisani pojedini potezi, kao {to su bili: naglo otpu{tawe velikog broja civilnih lica, veli~awe u pojedinim medijima zna~aja civilnog slu`ewa vojnog roka, umawewe sredstava namewenih za odbranu, neuskla|enost plata profesionalnih pripadnika Vojske sa zakonskim odredbama, itd. Talas otpu{tawa civilnih lica zahvatio je i Redakciju, ali to nije imalo te`ih posledica, jer su oti{li samo oni koji su se dobrovoqno prijavili, imali uslove za penziju ili koji su bili raspore|eni na druga radna mesta. U periodu od juna 2003. do septembra 2005. godine sa ~elnih pozicija oti{li su ministar odbrane, na~elnik General{taba, na~elnik Uprave za moral General{taba, na~elnik Uprave za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane – a svi su oni, mawe ili vi{e, pratili Vojsku i ocewivali kvalitet ispuwavawa wene misije u okviru informativne delatnosti. I dok su na~elnici General{taba u zvani~nim prilikama, ali i nezvani~no, uglavnom iskazivali zadovoqstvo izgledom i sadr`ajem lista, iz Ministarstva odbrane, posebno iz pojedinih wegovih organizacijskih jedinica, do Redakcije su dopirali talasi nezadovoqstva pojedinim aspektima ure|iva~ke politike, uz ocene da list nedovoqno podr`ava politiku Ministarstva odbrane i da da koncepciju glasila treba promeniti. Uporedo se nastavqao nezaustavqiv proces promena, koji je, o~ekivano, zahvatio i informativnu sferu. Novinsko-izdava~ki centar Vojska, zajedno sa listom, prepot~iwen je Upravi za Odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane. Time su stvoreni uslovi za korenite promene i u jedinoj vojnoj novinskoj ku}i. Za po~etak, odlukom Ministra odbrane pokrenut je magazin Odbrana, a uspon lista Vojska zaustavqen na koti 710. Pripremio Aleksandar PETROVI]

Ispravka U magazinu „Odbrana“ broj 79 od 1. januara 2009. godine, na strani 25 Specijalnog priloga posve}enog 130. godi{wici vojne {tampe, propustom autora izostavqena su imena trojice glavnih i odgovornih urednika lista „Vojska“ – Mi{e Bojovi}a, Milorada Panteli}a i Slavoquba Ran|elovi}a. Wima i ~itaocima izviwavamo se zbog ovog propusta.

21

L o g o r o v a w e

j e d i n i c a

Bojna ga a| na snegu

U slo`enim terenskim i vremenskim uslovima, pripadnici Kopnene vojske realizovali su na Pasuqanskim livadama najslo`enije sadr`aje vatrenog, takti~kog i moto-tehni~kog osposobqavawa, ali i obuku koja se ne mo`e realizovati u kasarnama

Od 20. do 30. decembra 2008. profesionalni pripadnici Prve, Druge, Tre}e i ^etvrte brigade Kopnene vojske i Me{ovite artiqerijske brigade, ali i septembarska generacija vojnika na slu`ewu vojnog roka, izveli su na intervidovskom poligonu „Pasuqanske livade” stacionarno logorovawe. Na poligonu je boravilo vi{e od hiqadu stare{ina i vojnika Kopnene vojske. Logorovawe je predstavqalo krunu obuke vojnika „septembaraca” iz razli~itih rodova i slu`bi – pe{adije i oklopnih jedinica, te artiqerijskih, artiqerijsko-raketnih, vojnopolicijskih, sanitetskih i intendantskih sastava. Posebna pa`wa posve}ena je osposobqavawu profesionalnih vojnika, koji su nedavno primqeni u Vojsku Srbije, a u okviru pripravni~kog sta`a, za pripremu, organizaciju i izvo|ewe takti~kih ve`bi i bojnih ga|awa, obu~avali su se i najmla|i potporu~nici.

O

Oblici obuke U slo`enim terenskim i vremenskim uslovima pripadnici Kopnene vojske realizovali su na poligonu „Pasuqanske livade” najva`nije sadr`aje vatrenog, takti~kog i moto-tehni~kog osposobqavawa, ali i obuku koja se ne mo`e izvesti u kasarnama. Posebno su bile zna~ajne aktivnosti u okviru vatrene obuke, jer se na razli~itim pripremnim, ispitnim i bojnim ga|awima, takti~kim ve`bama i uve`bavawima proveravala wihova pojedina~na osposobqenost, ali i osposobqenost jedinica. – To su najslo`eniji oblici osposobqavawa – ka`e komandant Tre}e brigade Kopnene vojske pukovnik ^edomir Brankovi} – i jasno je da nema obu~enog pojedinca, posluge, posade, odeqewa, voda i ~ete koji ne izvede ovakvu obuku. Bez uspeha u obuci sertifikat o osposobqenosti ne mogu dobiti ni jedinica ni pojedinci. U 2008. smo napravili veliki pomak u izvo|ewu sadr`aja osposobqavawa na poligonu. Tre}a brigada je, kao i ostale brigade Kopnene vojske, izvela ve`bu na nivou oja~anog bataqona, a poznato je da ve`be tog obima, sadr`aja i kompleksnosti nismo realizovali proteklih ne-

22

15. januar 2009.

K o p n e n e

v o j s k e PRIPRAVNI^KI STA@

a |awa u

Na logorovawu jedinica Kopnene vojske bili su i najmla|i potporu~nici, koji su nedavno zavr{ili Vojnu akademiju. Uz pomo} mentora, obu~avali su vojnike, te stekli po~etna iskustva o radu na terenu. Potporu~nik Uro{ Obradovi}, na primer, zapo~eo je pripravni~ki sta` 13. septembra 2008. godine u Komandi Kopnene vojske. Potom je boravio u batajni~kom Centru za obuku PVO i Pan~evu, gde je sa komandirima odeqewa u~estvovao u evaulaciji i sertifikaciji vojnika. U Po`arevcu je bio komandir odeqewa i voda, te sa vojnicima izvodio pe{adijska ga|awa. Zatim je pripravni~ki sta` nastavio u 12. samohodnom artiqerijsko-raketnom divizionu Prve brigade. Krajem marta polaga}e pripravni~ki ispit.

Komandant Tre}e brigade Kopnene vojske pukovnik ^edomir Brankovi} i komandant logorske prostorije pukovnik @elimir Gli{ovi} koliko godina. Ve`be predstavqaju najboqi model provere vatreno-takti~ke osposobqenosti za namenske zadatke. U toku logorovawa izvedena su sva planirana pripremna, {kolska i bojna ga|awa iz naoru`awa i sredstava koja se nalaze u jedinicama Kopnene vojske – tenkova M 84, artiqerijskih oru|a, protivavionskih topova, automatskih baca~a granata, dalekometnih snajperskih pu{aka, protivoklopnih sredstava i naoru`awa koja se nalaze na borbenom vozilu pe{adije i oklopnom izvi|a~kom automobilu. Prema re~ima komandira baterije SVLR majora Radovana Dra~e, na ve`bovnim, ispitnim i bojnim ga|awima postignuti su odli~ni rezultati i pored toga {to u artiqeriji ima dosta elektronike koja mora biti za{ti}ena prilikom sne`nih padavina. Ga|awima iz naoru`awa oklopnih jedinica zadovoqan je i komandant 37. mehanizovanog bataqona Tre}e brigade major Sla|an Arseni}. Majori Dra~a i Arseni} posebno nagla{avaju ~iwenicu da

su 2008. godine sa jedinicama izveli vi{e ga|awa nego u prethodne tri godine. Ve`bovnim aktivnostima na logorovawu prisustvovao je i potpukovnik Goran Markovi} iz Komande Kopnene vojske. „Zna~ajan je uspeh kada se u slo`enim uslovima, kakvi su pratili pripadnike Kopnene vojske na Pasuqanskim livadama, postignu vrlo dobri i odli~ni rezultati” – ka`e potpukovnik Markovi} i nagla{ava da je na posadnim bojnim ga|awima tenkom ostvarena prose~na ocena 4,30.

Borbeni test Logorovawe jedinica Kopnene vojske obele`ili su i sneg i magla, ali i poledica, vejavica, uz ekstremno niske temperature. To je svakodnevno ote`avalo rad vojnika i stare{ina i zahtevalo wihova ve}a psihofizi~ka naprezawa. I eksploatacioni resursi borbenih oru|a i tehni~kih sredstava po takvom vremenu bili su iskori{}eni do krajwih granica. – Logorovawe je predstavqalo svojevrstan test i za pojedince i za borbenu tehniku – tvrdi pukovnik Brankovi} i obja{wava da je u jednom trenutku ispala gusenica sa borbenog vozila pe{adije, a wu je veoma te{ko zameniti ako je urowena u sneg, pri temperaturi od minus deset stepeni Celzijusa. Na poligonu „Pasuqanske livade” podignuto je 145 {atora, napravqena je oru`ana, postavqena akumulatorska stanica, te stanice za snabdevawe gorivom, minsko-eksplozivnim sredstvima i ostali elementi logisti~ke podr{ke. Za taj deo posla bila je zadu`ena jedinica Majora Bratislava Krsti}a. Logisti~ka podr{ka odvijala se neprekidno, poput rada u kasarni. Komandant logorske prostorije pukovnik @elimir Gli{ovi} isti~e da se tokom logorovawa posebno vodilo ra~una o zdravqu qudi, merama za{tite na radu i protivpo`arne za{tite, te sanitarno-higijenskim merama za{tite i sanitetskoj podr{ci. Odgovaraju}i uslovi na terenu, prema re~ima referenta za moral Tre}e brigade kapetana Sa{e Nikoli}a, uticali su na to da vojnici i stare{ine budu motivisani za zadatke koje su izvr{avali i da na wima postignu dobre rezultate. Zoran MILADINOVI] Snimili Zoran MILADINOVI] i Jugoslav PRVULOVI]

23

jedinice

Centar za uzgoj i dresuru pasa

Realizacijom projekta uspostavi}e se moderna institucija za obuku i uzgoj slu`benih pasa, koja }e obezbediti potrebe Vojske Srbije i potrebe partnerskih zemaqa u regionu za osposobqavawe kadra i odgajawe genetski i eksterijerno kvalitetnih i obu~enih slu`benih pasa.

Prepoznavawe potreba adi stvarawa regionalnih vojnih centara, koji treba da izvr{avaju edukativne, operativne i doktrinarne zadatke ne samo u okviru Vojske ve} i na nacionalnom, regionalnom i me|unarodnom planu, ove godine kreirana su dva projekta u Centru za obuku logistike, sa osnovnom namerom da se u narednom periodu formiraju Regionalni centar za sanitetsku obuku i Regionalni centar za uzgoj i dresuru pasa. Oba centra bila bi sme{tena u Ni{u, a tradicija edukacije, infrastruktura, oprema, iskustvo i stru~nost zaposlenih u Centru za obuku logistike i wegovoj ^eti za obuku sanitetske i veterinarske slu`be predstavqaju realnu osnovu za dostizawe postavqenih ciqeva. Pripadnici Centra i ~ete profesionalno, organizovano i strpqivo rade na realizaciji projekata stvarawa regionalnih centara, pri ~emu im zna~ajnu partnersku, finansijsku, stru~nu i moralnu podr{ku pru`aju predstavnici Ministarstva odbrane i oru`anih snaga kraqevine Norve{ke.

R

24

Projekat formirawa Regionalnog centra za uzgoj i dresuru pasa posebno je zanimqiv i izaziva veliku pa`wu javnosti, imaju}i u vidu da u Ni{u postoji osamdesetogodi{wa tradicija obu~avawa vodi~a pasa i pasa.

Kinolo{ka takmi~ewa Pouzdani podaci govore da je jo{ 1930. godine u Ni{u postojala „Moravska marvena bolnica”, u kojoj se za potrebe tada{we vojske obu~avaju {arplaninci za vezu i ~uvawe granice prema Bugarskoj. Na vojnoj paradi 1937. prodefilovao je i jedan vod vojnika vodi~a sa {arplanincima. Neprekidna obuka pasa na lokaciji dana{we ni{ke kasarne „Kwaz Mihajlo” obavqa se od 1957. godine, mada su sastavi za dresuru i obuku pasa prebrodili ~este organizacijsko-formacijske promene i transformacije. Promene nisu posebno zapam}ene, ali jeste podatak da je od 1960. do danas u Centru obu~eno vi{e 15. januar 2009.

od dvanaest hiqada vojnih slu`benih pasa, dok je obuku zavr{ilo vi{e od dvadeset hiqada vojnika za vodi~e tih pasa razli~itih specijalnosti. Danas se jedinica u Ni{u zove ^eta za obuku sanitetske i veterinarske slu`be i nalazi se u sastavu kru{eva~kog Centra za obuku logistike. U woj postoje dobri uslovi za stru~no usavr{aKomandir ~ete potpukovnik Slobodan Andreji} vawe, nau~noistra`iva~ki rad i osposobqavawe sanitetskih MI NO I STRA@IVA^ KA bolni~ara, dresera i vodi~a I TRA GA^ KA SLU@BA pasa specijalne namene. Pored svojih osnovnih funkcija, pri„Ve} nekoliko godina unazad” – ka`e komandant Centra za padnici ~ete izvr{avaju i zaobuku logistike pukovnik Milorad Dimitrijevi} – „u svetu je datke veterinarskog zbriwaotvoren front borbe protiv terorizma, narkomanije i krimivawa pasa, {to obuhvata stanala. U toj borbi, pored pripadnika specijalno obu~enih jedinicionarno le~ewe i prihvat urca, va`no mesto imaju i dobro osposobqeni vodi~i pasa i vojgentnih slu~ajeva, poput te{kih noslu`beni psi. To je opredelilo odgovorne qude u Ministarpovreda i oboqewa koja zahtestvu odbrane i General{tabu VS da izrade program obu~avawa vaju operativne zahvate. qudi i vojnih slu`benih pasa za izvr{avawe i tih vrlo speciStare{ine i civilna lifi~nih zadataka. Tokom 2008. uspe{no je realizovano vi{e kurca ^ete za obuku sanitetske i seva vodi~a pasa i pasa minoistra`iva~ke i traga~ke slu`be i veterinarske slu`be publikovodi~a pasa i pasa za otkrivawe opojnih sredstava. Uvereni vali su i predstavili brojne smo da }e ta ~iwenica biti presudna da se na osnovama ^ete za radove u stru~nim ~asopisima obuku sanitetske i veterinarske slu`be formira jedinstveni i glasilima, ali i na simpoziregionalni centar za obuku vodi~a pasa i vojnoslu`benih pasa jumima, stru~nim edukativnim op{te i specijalne namene, a za to ve} postoje potrebna infrapredavawima i drugim manistruktura, genetski potencijal i vrlo dobri i iskusni izvo|a~i festacijama. Oni sa svojim obuke”. psima veoma ~esto prisustvuju

na kinolo{kim takmi~ewima, a komandir ~ete potpukovnik Slobodan Andreji} tvrdi: „U posledwih desetak godina, gde god da su se pojavili na{i psi, nije se desilo da smo do{li bez odli~ja u vidu diploma, pehara, medaqe ili druge nagrade. U ovoj godini, samo u jednom danu, na me|unarodnoj kinolo{koj manifestaciji, na{i psi su osvojili devet pehara i tri medaqe, {to je predstavqalo 90 posto nagradnog fonda za {arplanince”. Znawa i ve{tine za vodi~a vojnih slu`benih ~uvarskih pasa sti~u se na jednomese~nom kursu, dok obuka vodi~a za{titnih pasa, pasa minotraga~ke i traga~ke slu`be i pasa za otkrivawe opojnih droga mo`e trajati i devet meseci. Iskusni vodi~i znaju da su disciplinske radwe sa psima osnov svake dresure i preduslov izvr{avawa namenskih zadataka, a da se tek potom mo`e i}i daqe sa dresurom i nadgradwom, odnosno pre}i na uve`bavawe pojedinih specifi~nih radwi. Kada vodi~ i pas postignu dobro razumevawe i shvate {ta to treba zajedno da urade, uspeh u zajedni~kom obavqawu zadataka je zagarantovan i otvaraju se neslu}ene mogu}nosti. Vrhunski obu~eni vodi~

25

jedinice

i pas mogu da po mirisu otkriju po~inioca krivi~nog dela i identifikuju pravac kretawa tra`enog lica (pas ima 150 miliona mirisnih }elija), da prona|u minsko-eksplozivna sredstva i razli~ite vrste narkotika i imaju nezamewivu ulogu u ~uvawu i obezbe|ewu objekata i vojne imovine. Treba znati i da je pas ravnopravan ~lan svake patrole u okviru kontrole prostora, te da se prilikom nailaska na zasedu pu{ta sa povodnika, kada direktno napada na lice u zasedi. Sve nam to kazuje da je obuka vodi~a vojnih slu`benih pasa izuzetno zanimqiva. Postoji i obaveza redresure vodi~a pasa i pasa, koja se obi~no izvodi u ni{koj ~eti na svakih {est meseci.

Genetski potencijal Od komandir voda za uzgoj i predresuru {tenadi kapetana Bratislava Dubi~anina saznajemo da se obuka vodi~a pasa i dresura pasa sastoji u usvajawu znawa iz kinologije, uve`bavawu disciplinskih radwi, savla|ivawu prepreka i specijalnom delu obuke. Odgoj i predresura pasa po~iwu ve} posle tri meseci od ra|awa, dok se sa dresurom startuje u desetom mesecu `ivota. Radne osobine psa plod su nasle|a i rada sa wim. U ~eti se kvalitetno radi sa psima, ali je potrebno u~initi dodatne napore u pravcu „uvo|ewa sve`e krvi” i novih priplodnih linija pasa. „Genetski potencijal zadovoqava potrebe” – ka`e kapetan Dubi~anin – „a sada `elimo da pro{irimo mati~ni zapat radi poboq{avawa kvaliteta genetskih linija”. ^eta prakti~no predstavqa „zatvoreni” sistem uzgoja, gde se od prvih dana `ivota prate preno{ewe genetskih osobina {teneta, stepen prijema dresure, zdravqe i ostali parametri bitni za slu`benog psa. Ove godine osposobqeno je 280 vodi~a pasa i 160 pasa, dok su u jedinice Vojske Srbije upu}ena 74 psa. Osnovne du`nosti pasa u jedinicama Vojske Srbije jesu obezbe|ewe vojnih objekata, obezbe|ewe istrativne linije prema Kosmetu i Kopnene zone bezbednosti, tragawe za minsko-eksplozivnim i opojnim sredstvima, odbeglim licima i povre|enim u vanrednim situacijama, dok za{titni psi obezbe|uju visoke li~nosti dr`ave i vojske. Povratne informacija iz jedinica Vojske govore da psi ispuwavaju svoju namenu u vojnim kolektivima. Naravno, potrebno je da jednom godi{we oni pro|u i redresuru, kako bi obnovili radni potencijal i pro{irili sposobnosti. Radni vek slu`benog psa dosti`e prose~no sedam do osam godina. U Vojsci Srbije koriste se nema~ki ov~ari (hrabar, poslu{an, radan, istrajan, sna`ne konstitucije), {arplaninci (odli~an ~uvar, mo`e da se koristi u te{kim vremenskim okolnostima, privr`en jednom vodi~u), labradori (izuzetne sposobnosti wuha) i u novije vreme belgijski ov~ari (malinoa) sa univerzalnim za{titnim, ~uvarskim i specijalnim svojstvima. U obuci pasa ~esto se pomiwu zanimqive anegdote o posebno vrednim i dobrim psima. U sanitetsko-veterinarskoj ~eti pamte nema~kog ov~ara [aka, koji je prilikom obuke pokazivao veliku agresivnost. Tokom obuke psa za upad u objekat, [ak je imao zadatak da upadne kroz otvoreno krilo prozora i savlada markiranta teroristu. Me|utim, wemu je bio bli`i zatvoren prozor i, `ele}i da {to pre obori „teroristu”, on je razbio oba zatvorena okna i bacio se na markiranta. [ak danas obavqa zadatke na bazama u Kopnenoj zoni bezbednosti. Ocena je da je danas u Vojsci najkvalitetniji pas labrador Xaf, koga specijalna jedinica anga`uje za sve va`nije kontradiverzantske preglede. Tog psa obu~io je i svim ve{tinama nau~io stariji vodnik Dejan Veli~kovi}. Ina~e, u ~eti konce dresure i osposobqavawa vodi~a i dresure pasa dr`i instruktor dresure zastavnik prve klase Nenad Mik{i}. Vodi~ i pas nakon provedene obuke moraju postati tim i moraju se razumeti. Desetari Ilija Milojkovi} i Sa{a Risti} isti~u da

26

CEN TAR ZA SA NI TET SKU OBU KU Razvoj Centra za sanitetsku obuku u Ni{u traje dve godine i u okviru wega odr`ano je vi{e kurseva za instruktore sanitetske obuke u skladu sa standardima Natoa. Ciq projekta je da se formira Centar za obuku vojnih bolni~ara, sanitetskih vojnih tehni~ara i instruktora sanitetske obuke koji }e imati regionalni i me|unarodni karakter. Za ti namenu Ministarstvo odbrane Kraqevine Norve{ke je Centru za sanitetsku obuku ve} dodelilo tri donacije. Prva donacija u vrednosti od 50.000 evra obuhvatila je 26 lutaka, od kojih su dve traumaset za ALS simulatore (vrednost 24.000 evra). To su, u stvari, lutke za uve`bavawe sanitetskog kadra u davawu ve{ta~kog disawa, spoqne masa`e srca, davawa introvenske injekcije i drugih medicinskih radwi. U okviru druge donacije dobijene su velike koli~ine zavojnog materijala, dok je tre}a donacija obezbedila centar informati~kom opremom u vrednosti od 40.000 evra.

je preduslov za svaku dresuru pasa qubav prema wima i osobine kao {to su strpqivost, energi~nost i doslednost. Risti}eva specijalnost jesu psi napada~i, osposobqeni za hvatawe ilegalnih prelaznika i protivteroristi~ka dejstva. U ~eti za obuku sanitetske i veterinarske slu`be ~esto se nalaze stare{ine i vojnici iz drugih sastava, poput starijeg vodnika Sa{e [ati}a iz 63. padobranskog bataqona i desetara Bojana Milinovi}a, slu{aoca [RO veterinarske slu`be, koji planski i sveobuhvatno usvajaju nova znawa iz oblasti dresure, zdravstvene za{tite i nege pasa.

Konkretizacija projekta Projekat Regionalnog centra za uzgoj i dresuru pasa uradili su major dr Radivoje An|elkovi} i kapetani Darko Dr~a i Zdenko Cvijeti}. Oni su ga nedavno prikazali inostranim vojnim predstavnicima iz tridesetak zemaqa. 15. januar 2009.

mativno regulisan planovima i programima obu~avawa (dvadeset radnih dana, {est meseci, devet meseci – zavisno od specijalnosti), obu~en i osposobqen kadar za uzgoj, predresuru {tenadi i obuku vodi~a pasa i dresuru pasa, genetski materijal, sme{taj, ishrana i prostori i poligoni za obuku. Veoma je va`no {to u delu nege i zdravstvene za{tite {tenadi i pasa, Centar ima dobre uslove u vidu kvalitetne dijagnostike, sterilne hirur{ke sale, instrumenata i stru~waka iz oblasti veterinarske hirurgije i interne medicine. „Realizacijom projekta” – isti~e zamenik komandira ~ete kapetan Zdenko Cvijeti} – „uspostavi}e se moderna institucija za obuku i uzgoj slu`benih pasa, koja }e obezbediti sopstvene potrebe i potrebe partnerskih zemaqa u regionu za osposobqavawe kadra i odgajawe genetski i eksterijerno kvalitetnih i obu~enih slu`benih pasa. Kapaciteti Centra su istovremeni sme{taj 420 radnih pasa i 240 priplodnih pasa i {tenadi, te dnevna priprema hrane za 700 pasa. Centar }e imati mogu}nost da obavqa dresuru vojnih slu`benih pasa za razli~ite potrebe i specijalnosti (za protivteroristi~ka dejstva, otkrivawe eksploziva, mina, narkotika i unesre}enih ispod ru{evina i lavina, te pra}ewe traga i otkrivawe nestalih lica). U wemu }e se reprodukovati i uzgajati vojni slu`beni psi u skladu sa standardima uspostavqenim u Vojsci Srbije i partnerskim zemqama u regionu, obu~avati pripadnici Vojske Srbije i oru`anih snaga partnerskih zemaqa za rad sa slu`benim psima za namenske zadatke i formirati timovi za brze intervencije u kojima se anga`uju slu`beni psi, sa te`i{tem na teroristi~kim napadima i vanrednim situacijama. Naravno, u~ini}emo sve da unapredimo saradwu sa zemqama u regionu, razmenimo iskustva i organizujemo zajedni~ke ve`be i druge oblike saradwe oko aktivnosti na kojima se koriste slu`beni psi”.

Dve faze razvoja

U me|uvremenu su visoki predstavnici oru`anih snaga Kraqevine Norve{ke obi{li ~etu za obuku sanitetske i veterinarske slu`be i na licu mesta sagledali mogu}nosti za stvarawe Regionalnog centra u Ni{u. Tom prilikom oni su zakqu~ili da postoje dobri uslovi za osposobqavawe vodi~a i dresuru pasa za izvr{avawe namenskih zadataka u slu~ajevima teroristi~kih napada i vanrednih situacija. Bazu obuke u budu}em Regionalnom centru predstavqa}e razra|en tehnolo{ki proces uzgoja, predresure i obuke pasa, nor-

Predvi|eno je da u razvoju Regionalnog centra postoje dve faze. U prvoj, do kraja 2009, obavi}e se nabavka priplodnih pasa, adaptacija objekata i izrada formacije centra, dok }e u drugoj (od 2010. do 2012) biti stvoren eksterijerno i genetski radni pas za potrebe Vojske Srbije i regiona i izvr{ena edukacija veterinara i dresera, koji }e izu~avati strane jezike i uskladiti svoja znawa i ve{tine sa me|unarodnim standardima i savremenim dostignu}ima u le~ewu i dresuri pasa. Procewuje se da za te namene, biolateralne posete, seminare i sertifikaciju, dva specijalizovana vozila za prevoz pasa, sredstva informati~ke podr{ke, doopremawe veterinarske ambulante, adaptaciju objekata i nabavku priplodnih pasa i opreme za dresuru pasa treba obezbediti oko dvesta hiqada evra. Mnogi pokazateqi govore da donatori imaju dobru voqu da se taj novac obezbedi i da se ~itav proces kre}e u dobrom pravcu. To zna~i da }emo u dogledno vreme dobiti Regionalni centar za uzgoj i dresuru pasa, koji }e organizaciono, kadrovski i materijalno biti u mogu}nosti da samostalno izvr{ava namenske zadatke i da veliki doprinos u re{avawu savremenih bezbednosnih izazova, rizika i pretwi. Zoran MILADINOVI]

27

povodi PET GO DI NA SLU @E WA VOJ NOG RO KA U CI VIL NOJ SLU@BI

Dru{tveno koristan rad Regrutni obveznici, pored slu`ewa vojnog roka sa oru`jem i bez oru`ja, slu`e vojni rok i u civilnim organizacijama i ustanovama koje su od op{teg dru{tvenog interesa. U decembru 2003. godine po~elo je slu`ewe vojnog roka u civilnoj slu`bi i za ovih pet godina ste~ena su zna~ajna iskustva.

ravo na prigovor savesti je ustavno pravo koje omogu}ava osobama da, zbog svojih moralnih, filozofskih, eti~kih ili religijskih opredeqewa, odbiju slu`ewe vojnog roka sa oru`jem u jedinicama Vojske Srbije i da se deklari{u kao prigovara~i savesti. Uporedo sa razvojem prava na prigovor savesti, u Srbiji se razvijala i civilna slu`ba, koja je nastala kao posledica obaveze slu`ewa vojnog roka i velikim delom je kreirana da bi se napravio balans u obavezi i radu izme|u vojnika koji slu`e vojni rok u jedinicama Vojske i regruta koji su ostvarili pravo na prigovor savesti i vojni rok slu`e u organizacijama i ustanovama od op{teg dru{tvenog interesa i organizacionim jedinicama Ministarstva odbrane (MO).

P

Pove}ano interesovawe Na civilnoj slu`bi vojnici prakti~nim anga`ovawem i radom ostvaruju „dru{tveno koristan rad”, koji im ne omogu}ava obu~avawe i osposobqavawe za veliki broj radwi i postupaka potrebnih za odbranu zemqe. Izmenama i dopunama Uredbe o vr{ewu vojne obaveze od 29. avgusta 2003. godine slu`ewe vojnog roka u civilnoj slu`bi na osnovu izjavqenog prigovora savesti defini{e se kao dru{tveno koristan rad kojem lice u toku slu`ewa vojnog roka pristupa da bi ispunilo svoju zakonsku obavezu i bilo spremno da se ukqu~i u odbranu zemqe prema svojim uverewima i opredeqewima.

28

Kako se broj vojnika za slu`ewe vojnog roka u civilnoj slu`bi iz godine u godinu uve}avao, veliki broj regruta ~eka na uput, jer takvo pove}awe interesovawa nisu pratili i kapaciteti organizacija i ustanova, pa se vojnici ne mogu uputiti na slu`ewe. Sa pove}awem interesovawa za ovakav vid slu`ewa vojnog roka rastao je i broj ustanova i organizacija u kojima su vojnici obavqali civilnu slu`bu. Tako je 2003. godine 369 ustanova steklo pravo „zapo{qavawa” vojnika, 2005. godine wih 1.108, godinu dana kasnije 1.348, a 2007. godine 1.622 ustanove i organizacije. Od 21. novembra 2008. civilna slu`ba obavqa se u 1.890 organizacija i ustanova na teritoriji Srbije, od kojih su 224 u organizacionim jedinicama Ministarstva odbrane. Pored rada u tim organizacijama i ustanovama, tokom slu`ewa vojnog roka u civilnoj slu`bi, vojnici su obavezni da prisustvuju i obuci u trajawu od 84 nastavna ~asa, koju organizuju i sprovodi Uprava za vanredne situacije i koja obuhvata tematiku za{tite i spasavawa qudi, materijalnih i drugih dobara u slu~aju vanrednih situacija, tehni~ko-tehnolo{kog i drugog karaktera, ratnih dejstava i posledica tih dejstava i suprotstavqawe nevojnim pretwama bezbednosti.

Saradwa i edukacija Od uvo|ewa i prakti~nog sprovo|ewa civilne slu`be, nadle`ni vojnoteritorijalni organi organizovali su niz seminara kako bi edukovali odgovorna lica iz organizacija i ustanova koje primaju na rad vojnike na civilnom slu`ewu vojnog roka. Analize me|usobne saradwe, isticawe problema u radu, dopunska edukacija u poznavawu i primeni normativnih dokumenata, ukazivali su i na odre|ene propuste i nedostatke. Izme|u ostalog, uo~eni su propusti u vo|ewu radnih lista, odnosno prikazivawa prisutnosti vojnika na radnim mestima, neusagla{enost organizovawa prijema, raspore|ivawa vojnika i formirawa dokumentacije. Nagla{eno je i osetno pove}awe pritisaka za slu`ewe vojnog roka u civilnoj slu`bi na fakultetima, a pove}ava se i broj zahteva vojnika za promenom ustanove ili organizacije u koju su upu}eni zbog navodnog nezadovoqstva poslom koji obavqaju. Kada je re~ o refundaciji nov~anih sredstava od ustanova i organizacija prema MO, ona je realizovana sa velikim zaka{wewem ili uop{te nije realizovana, a preuzete obaveze prema vojnicima i wihovim nov~anim prinadle`nostima ne ispuwavaju u potpunosti. 15. januar 2009.

Tokom petogodi{weg perioda primene civilnog slu`ewa vojnog roka uo~en je, izme|u ostalog, i deo problema u radu sa vojnicima na radu u organizacijama – ustanovama poput nepo{tovawa radnog vremena, neozbiqnog shvatawa do izbegavawa radnih obaveza, te te{ko prihvatawe rada u smenama. De{avalo se da pojedini vojnici nisu ni prekidali radni odnos neposredno pred stupawe na slu`ewe vojnog roka u civilnoj slu`bi i da su, u neradne dane, putovali u inostranstvo i koristili redovno odsustvo bez saglasnosti Ministarstva odbrane. Kod dela vojnika na civilnom slu`ewu vojnog roka pokazalo se da nerado izvr{avaju radne zadatke vezane za rad sa {ti}enicima u, na primer, gerontolo{kim centrima i centrima za hendikepirane osobe, kao i fizi~ke poslove, ali i izra`ena `eqa za rad u kancelarijama, na ra~unarima i sli~no. Sve uo~eno potaklo je i zakonodavca da, sumiraju}i ste~ena iskustva tokom anga`ovawa vojnika u civilnoj slu`bi, re{avawu ovakvih i sli~nih pojava posvete du`nu pa`wu prilikom izrade predstoje}eg Zakona o civilnoj slu`bi.

Korist i u{tede I pored navedenih problema i propusta, anga`ovawe vojnika na poslovima i zadacima u organizacijama i ustanovama tokom slu`ewa u civilnoj slu`bi pokazalo se vi{estruko zna~ajnim i korisnim. Pre svega, svrsishodnim i uspe{nim anga`ovawem vojnika u civilnoj slu`bi ostvarene su i znatne finansijske u{tede jer su organizacije i ustanove delimi~no, u potrebnoj meri, odustale od anga`ovawa radnika preko, na primer, studentskih zadruga, ~ime su uveliko smaweni tro{kovi za isplate li~nih dohodaka i druge da`bine, dok su se s druge strane pove}ali produktivnost i efikasnost u radu. I ne samo to. Svojom stru~no{}u vojnici na civilnoj slu`bi anga`ovani na radu u organizacijama i ustanovama mogu da doprinesu poboq{awu kvaliteta rada. Nemerqiva je u{teda i celokupnog dru{tva jer se ovakvim anga`ovawem vojnici na civilnom slu`ewu vojnog roka, izme|u ostalog, pripremaju i za boravak u nekoj novoj sredini u kojoj }e, uz prakti~an rad, znawa ste~ena tokom „vojnikovawa” primewivati u budu}em profesionalnom opredeqewu. Dr Branko BABI]

Novine Puna profesionalizacija Vojske Srbije planirana je 2010. godine. Ali, s obzirom na svetska turbulentna, posebno ekonomska de{avawa, mogu}e je o~ekivati i produ`ewe zacrtanog datuma, pa }e, samim tim, i civilno slu`ewe vojnog roka i daqe ostati veoma aktuelno pitawe. U me|uvremenu, o~ekuje se i dono{ewe Zakona o civilnoj slu`bi, ~ijom }e se primenom i realizacijom umnogome poo{triti kriterijumi za upu}ivawe na civilno slu`ewe vojnog roka, ali i poo{triti kriterijumi i propisati zakonske sankcije za neizvr{avawe zakonskih obaveza, od regruta do odgovornih lica u organizacijama i ustanovama. Sem ostalog, budu}im zakonom predvi|a se da prigovor savesti mo`e da izjavi i vojni obveznik u rezervnom sastavu Vojske Srbije i to nakon isteka perioda od ~etiri godine od dana zavr{etka slu`ewa vojnog roka sa oru`jem. Tako|e, bi}e poo{treni kriterijumi za ostvarivawe prava na civilno slu`ewe, pa tako to pravo ne}e mo}i ostvariti regruti koji se bave ili su se bavili prodajom ili popravkom oru`ja ili municije, koji su vi{e puta prekr{ajno ka`wavani ili osu|ivani za izazivawe ili u~estvovawe u neredima i tu~ama, registrovani vlasnici ili kolekcionari vatrenog ili trofejnog oru`ja, ~lanovi streqa~kih, streli~arskih ili drugih klubova, dru{tava i udru`ewa koja u svojim aktivnostima imaju upotrebu hladnog ili vatrenog oru`ja. Na isti na~in bi}e sankcionisani i regruti kod kojih se utvrdi da su u podnetom zahtevu za civilnu slu`bu dali neistinite podatke. Treba o~ekivati da ove ali i druge mere Ministarstva odbrane, koje su svakako odraz i ste~enih vi{egodi{wih iskustava, doprinesu potpunom ure|ewu zna~ajne oblasti kao {to je civilno slu`ewe vojnog roka i na taj na~in smawe ili u potpunosti elimini{u dosada{we propuste, nedore~enosti i nedoumice kod svih zainteresovanih subjekata.

29

zdravstvo

Poseta vojnozdravstvenoj slu`bi Kine No vo go di {wi pri jem na VMA

Krajem decembra na VMA organizovan je novogodi{wi prijem, na kome su sumirani rezultati rada u 2008. godini. Na~elnik te zdravstvene ustanove general-major prof. dr Miodrag Jevti} istakao je da VMA u novu godinu ulazi sa setifikatom ISO 9001, koji je nedavno dobila od sertifikacionog tela Nema~ke. To jeste dokaz da je ispunila svetske standarde u radu. General Jevti} naveo je da je na VMA tokom protekle godine pregledano oko 650.000 pacijenata, hospitalizovano vi{e od 38.000 i izvedeno oko 20.000 hirur{kih intervencija. Me|u wima su i dve transplantacije jetre, 22 transplantacije bubrega, ko{tane sr`i i mati~nih }elija. Posebna pa`wa posve}ena je razvoju endovaskularnih hirur{kih procedura, a za zbriwavawe aneurizmi abdominalne aorte VMA je dobila i me|unarodnu licencu. Na VMA instaliran je i prvi digitalni mamograf, egzajmer laser za skidawe visokih dioptrija, a u narednom vremenu o~ekuju se monta`a nove magnetne rezonance 3T i hiperbari~ne komore. Brojne klinike opremqene su savremenim tehni~kim kapacitetima. Institut za medicinska istra`ivawa pokrenuo je dva velika nau~na projekta i 62 nau~no-istra`iva~ka zadatka u razli~itim oblastima medicine.

ECDL ser ti fi ka ti

Delegacija Sanitetske slu`be Vojske Srbije, koju je predvodio na~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti}, boravila je nedavno u vi{ednevnoj poseti vojnozdravstvenoj slu`bi Narodne oslobodila~ke armije Narodne Republike Kine. U srpskoj delegaciji, koja se susrela sa najvi{im kineskim vojnim zvani~nicima, bili su i brigadni general doc. dr Veqko Todorovi}, na~elnik Uprave za zdravstvo Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane, i pukovnici prof. dr Zoran Popovi} i prof. dr Marijan Novakovi} sa VMA. Na{i lekari posetili su Upravu medicinske slu`be i Glavnu logisti~ku upravu kineske armije, Centralnu vojnu bolnicu u Pekingu i Tre}i vojnomedicinski univerzitet u ^ung ]inu. Doma}ini su ih informisali o dostignutom nivou medicinske slu`be, organizaciji i nau~noistra`iva~kom potencijalu sanitetske slu`be. Predstavnici srpske delegacije odr`ali su nekoliko predavawa profesorima Centralne vojne bolnice i Tre}eg univerziteta vojne medicine, najpre o na{im iskustvima u oblasti ratne hirurgije i postupcima u uslovima masovnih katastrofa.

No vi pred sed nik Hi rur {ke sek ci je Pukovnik prof. dr Neboj{a Stankovi}, na~elnik Klinike za op{tu i abdominalnu hirurgiju i Grupe hirur{kih klinika VMA, izabran je za novog predsednika Hirur{ke sekcije Srpskog lekarskog dru{tva. Izborna sednica Sekcije odr`ana je 26. decembra pro{le godine u Beogradu.

Re zul ta ti ra da o~ nih le ka ra

Sertifikat ECDL (Europien Computer Driving Licence), koji potvr|uje osnove informati~ke pismenosti prema me|unarodnim standardima, dobilo je tokom prethodne godine 50 pripadnika Vojnomedicinske akademije. Na sve~anosti povodom dodele sertifikata, prof. dr Mirjana @ivoti}Vanovi}, na~elnik Sektora za {kolovawe i NIR VMA, iznela je podatak sa posledwe Regionalne konferencije o informati~koj pismenosti, koja je odr`ana na Bledu u oktobru 2008. godine, da prose~an slu`benik svakoga dana utro{i oko 10 minuta na otklawawe smetwi, nastalih zbog nedovoqnog poznavawa rada na ra~unaru. Analize su pokazale da se zbog toga, u sredinama koje imaju vi{e od 1.000 zaposlenih, potro{i oko milion evra godi{we. Akademija je sredinom 2008. ispunila uslove i postala ovla{}eni Test centar Ministarstva odbrane Republike Srbije za osoposobqavawe i dodelu ECDL sertifikata.

30

Stru~ni tim Klinike za o~ne bolesti VMA, koju vodi pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavqevi}, u toku 2008. godine obavio je 5.936 operativnih postupaka, me|u kojima je bilo 485 operacija na zadwem segmentu oka, koje spadaju u najte`e oftalmohirur{ke procedure. Od toga su 83 zahvata obavqena najnovijom metodom – MIVS 23G. O~ni lekari obavili su i 2.567 operacija katarakte metodom fakoemulzifikacije i ugradili 2.692 meka intraokularna so~iva. U prvoj godini rada sa egzajmer laserom izvedeno je 672 operacija „skidawa“ dioptrije. Realizovana je i 1.151 intervencija diodinim laserom, naj~e{}e kod pacijenata obolelih od diabetes melitusa, ali i 273 intervencije Nd-Yag laserom pacijenata obolelih od glaukoma i sekundarne katarakte. Pripremila E. RISTANOVI] 15. januar 2009.

galerije SA

Pre~icom u `ivot Pi{e Branko KOPUNOVI]

eca su budu}nost i o wima uvek treba razmi{qati, pisati, voditi brigu... Detiwstvo je najlep{e `ivotno doba. Najlep{e uspomene poti~u iz perioda kada su {kola i igra obele`je godina odrastawa. I pesnici su mnoga dela posvetili upravo periodu |a~kih radosti, zabava i razbibriga svake vrste... Sve u slavu odrastawa. Naravno, tu su i sre}ni roditeqi, bake, deke, razigrana ma{ta do mile voqe. Lepo je da mali{ani imaju tako detiwstvo gde god mogu, ali znamo i druga~ije pri~e. Nasiqe u porodici, zlostavqawe svake vrste, nebriga, strah... Samim tim {to ne mogu da se brane, najmla|i su najrawivije dru{tveno tkivo. Oni su po definiciji nedu`ni i sve {to im se ru`no (u)~ini ide na du{u onoga ko im to (u)radi. Ponekad su primorani ~ak i da presko~e detiwstvo i postanu zreli qudi. Bez obzira na godine i ~vrstinu ple}a, sudbina ih gurne u vatru te{kih obaveza. Zar je malo primera gde su de~aci, na primer, tokom rata postajali borci, bivali `rtve i junaci, trkom odlazili u `ivot. Bilo je malih velikih boraca koji nisu kro~ili preko praga punoletstva, znali su mnogo a mogli jo{ vi{e. De{avalo se da komanduju znatno starijim i to s puno autoriteta. akav bi vojnik bio ~etrnaestogodi{wi Milija Jeli} iz okoline Mionice? Ruku u vatru – odli~an! Za wega bi vojni rok pred stavqao radosnu obavezu. Sticajem raznih neda}a morao je pre~icom do zrelosti. Ostao je sam na selu sa sestrom i bolesnim ocem ~ije duboko naru{eno zdravqe, `ivot uop{te zavisi od sinovqevih ruku. Primawa su preskromna, skoro da ih nema, a lekovi ko{taju, sve ko{ta, ponekad i vazduh koji udi{emo. ^etiri hektara zemqe, krave, ne{to ovaca i sitne `ivine, to je jedini mogu}i izvor opstanka. Ve} ~etiri godine Milija ore, seje, `awe, muze, skupqa mleko, odnosi, donosi, prinosi... Ne zna se gde je vi{e `uqeva, na dlanovima ili tabanima. Da bi sve podmirio, morao je da „produ`i” dan, te ustaje u ~etiri. Nekad probudi petlove a ne oni wega. U teskobnu ra~unicu vaqa udenuti {kolu. Gradivo mawevi{e, pametan je i ozbiqan, ali devet kilometara pe{a~ewa do {kole odnosi preostalu snagu. Nije to prijatna {etwa, daleko od toga. Ume mraz da okuje okolne ogranke pa je hod ~as uzbrdo, ~as nizbrdo veliko isku{ewe. O ki{ama i vetrovima da ne govorimo. Lak{e je s prole}a, onda kao da se kilometra`a smawi. Ima Milija svoje drugove, rado bi sa wima, ali kada bi oni za loptom, on mora u wivu, dok se vr{waci br~kaju, Milija odmerava prinos... Lako je wemu zakinuti. Ako to ne u~ini otkup, udari}e grad, ukoliko se vreme smiluje sko~i}e cena |ubriva. Za onu silnu muku oko mleka, ispla}uju mu tri hiqade dinara me se ~no...

D

K

Onda, ko je, zapravo, Milija? De~ak, mladi} ~ovek, `rtva sudbine, senka na ne~ijoj savesti?.. Hajde da prebrojimo koliko to imamo Milija po Srbiji da znamo ko smo, kakvi smo i ~emu se mo`emo nadati? Vaqda je jedino jasno {ta nam je ~initi. U tom kraju, po~etkom pro{log veka ratovi su zameli mnoge porodice. Sima Jovanovi}, seqak kako je najradije voleo da ka`e, nije se vratio iz balkanskih ratova. Prethodno je rekao `eni da su{a koja be{e uni{tila letinu, predskazuje dugo i veliko zlo. Ostavio je ~etiri sina i dve k}eri. Najstariji, Milo{ kapetan u slavnoj Drinskoj diviziji. Stevan i Nemawa su se odmah javili na mobilizaciju. Najmla|em su naredili da ~uva majku, sestre i ku}u, dok se ne vrate. Pobede na Ceru i Kolubari, pakao Kajmak~alana i smotra `ivih skeleta na Vidu. Poznati deo istorije. Tek, iz rata se niko nije vratio. Jedina mu{ka glava slu{ala je zavet bra}e. Vukao je snopove `ita, teturao se iza rala s volovskom zapregom, ~uvao ovce od vukova kojih je tih ratnih zima bilo sa~uvaj Bo`e. Jednom ga umalo nisu rastrgli zajedno sa stadom. Ma{io se nekakvog starog o~evog pi{toqa te grunuo po wima a zveri se razbe`ale... Kako to u Srbiji biva, ako te nekim ~udom proma{i jedan sa~eka}e te slede}i rat. Sre}om te se o`enio i u tre}em poku{aju dobio sina. Ratni put ga je vodio od [umadijskog odreda, te{kih borbi protiv Nemaca oko Vaqeva i Kraqeva, preko Save do Sremskog fronta. Bli`io se kraj rata, u mnogim gradovima slavilo se oslobo|ewe zemqe. Ali, jedna granata ispaqena kada je oru`je utihnulo preseklo ga je dok je zavr{avao pismo porodici. U posledwem redu ispisao je: „Dolazim uskoro, voli vas va{ Milija”. egov imewak iz Mionice ne}e u rat, zasigurno. Ali, ne bi trebalo ni da pe{a~i devet kilometara do {kole u dvadeset prvom veku. Ni slu`ba socijalnog starawa i brige o deci ne bi trebalo mirno da gleda kako jedan de~ak pati. Nije u pitawu problem vaspitawa, on je ve} postao dobar ~ovek. Nasuprot wemu, mladi Ni{lija, koji je zahvaquju}i majci uglednoj profesorki univerziteta `iveo u izobiqu, podigao je na wu ne samo ruku ve} i oru`je. Umesto da vi{e u~i, vreme je tra}io uz bu~ne video igrice. Kada se mati po`alila, dogodila se u`asna tragedija koja je krajem godina pogodila na{u javnost. Oni koji sve dobiju na gotovo a ne zaslu`e ni{ta, ne po{tuju ni sebe ni onoga ko mu je to pru`io. Oboje su u velikom problemu od po~etka primene nekontrolisane bole}ivosti koja ~esto bude surovo ka`wena.

W

31

Jevgenij Rodionov, mladi ruski grani~ar ubijen u ^e~eniji

Simbol svetog

Zajedno sa drugovima, bio je ve} stotinak dana u zato~eni{tvu. U mra~nom i vla`nom podrumu, ~e~enski teroristi su ga izgladwivali i svakodnevno mu~ili. Posebno im je zapao za oko mali srebrni krst, koji je oko vrata mladi} nosio od svog jedanaestog ro|endana i od wega se nikada nije razdvajao. Vo|a ^e~ena, Ruslan Hajharov, ponudio mu je `ivot, pod uslovom da se odrekne pravoslavqa, pre|e u islam i pridru`i se teroristima u borbi protiv ruskih snaga. Odbio je. Na wegov devetnaesti ro|endan, maja 1996. godine, na prilazima selu Bamut, ^e~eni su mu odsekli glavu.

32

rvi ~e~enski rat je Rusiji, ali i svetskoj javnosti, otkrio istinu o stawu u ruskim oru`anim snagama. Korumpirana vojna birokratija, lo{a logistika i planirawe, nesposobnost visokih oficira i neodgovaraju}a saradwa ministarstava odbrane i unutra{wih poslova doprineli su poni`avaju}em porazu. U tom ratu je, pre svega, najlo{iji bio moral vojnika, koji za razliku od svoje o~eve i dedove nisu znali za koga treba da se bore i daju `ivot. Raspad Sovjetskog Saveza je, prema sudu ve}ine analiti~ara, jedan od osnovnih razloga koji su doveli do pada borbenog morala. Vaspitavani u duhu sovjetskog patriotizma, mnogi vojnici su takvu dr`avu do`ivqavali kao svoju jedinu i istinsku domovinu. Sebe su smatrali Sovjetima, {to je bio kvazietni~ki identitet, kojim je ostvarivano kulturno i politi~ko jedinstvo. Zvani~no obrazlo`ewe za intervenciju u ^e~eniji, kako je saop{teno pripadnicima ruske armije, bilo je da je otcepqena Republika sastavni deo Rusije, a da su dr`avne granice svetiwa. Pitawe koje se tada nametnulo bilo je – ako su granice Rusije svetiwa, za{to to nisu bile i granice SSSRa? Vojnici su prihvatili stav da treba za{tititi Ruse koji `ive u ^e~eniji, ali im niko nije objasnio za{to je dr`ava ignorisala interese Rusa u pribalti~kim zemqama. Zbog politi~ke nedoslednosti tada{weg re`ima i op{teg stawe u Rusiji, mnogi pripadnici armije zakqu~ili su da su patriotski slogani Jeqcinove Vlade prazne re~i, a da je dezintegracija bila potrebna kako bi on i regionalni lideri zaposeli vlast.

P

Zastra{uju}a mu~ewa ^e~enska kriza bila je direktna pretwa re`imu Borisa Jeqcina, a rat povod i prilika za ratne profitere. To su bili samo neki razlozi za vojnu intervenciju. Prema pisawu „Komsomolske pravde”, nijedan od vojnika u prvoj bici za Grozni nije uzviknuo tradicionalni ratni pokli~ ruskih i sovjetskih vojnika ZA RODINU ! Generacije mladih Rusa nisu imale jasnu predstavu o tome {ta je wihova domovina, niti za koje ideale treba da polo`e svoje `ivote. 15. januar 2009.

i svetovnog prkosa Mnogi su bili puni cinizma, pa ~ak i duhovne apatije, koja je u to doba pro`imala rusko dru{tvo. Ve}ina se odlu~ila da stupi u vojnu slu`bu zbog nezaposlenosti. Deputat ruske Dume, general u penziji Jevgenij Vorobijev, otvoreno je govorio da su, zbog nedovoqnog priliva regruta, budu}i da je izbegavawe slu`ewa vojnog roka postala masovna pojava, u vojsku primani regruti sa psihi~kim problemima, kriminalne pro{losti, ~ak i narkomani. Predstavnice Odbora vojni~kih majki navode ~iwenicu da niko od zvani~nika nije imao podatak o broju poginulih vojnika ili vojnika koji su izvr{ili samoubistvo. Sticao se utisak, kako tvrde, da regruti nisu potrebni vojsci. Nasuprot wima, ~e~enski ustanici bili su odlu~ni, ve{ti i sposobni, ali i uvereni da se bore za svoju zemqu i narod. Imali su vrlo sna`an i izra`en etni~ki i kulturni identitet. Bili su poznati kao izuzetno surovi, i u me|usobnim odnosima i prema neprijatequ. Zarobqeni ruski vojnici nisu mogli o~ekivati milost. Metodama suptilne torture ~esto je pridodavana i verska dimenzija – nage i rawene ruske vojnike razapiwali su na krst, telo im mazali medom, kako bi se na wih prikupqale muve. Na glave su im stavqali venac od bodqikave `ice, uz cini~ne komentare – „Tvoj Isus je uskrsnuo posle tri dana. Da vidimo da li }e{ i ti to uraditi”. Zarobqenicima su ^e~eni odsecali glave i nabijali ih na koqe pored puta ili na ulazu u sela. Uz wih su, po praQubov Radionova, vilu, postavqali mine iznenamajka mu~enika Jevgenija |ewa. Jednom prilikom su ruskog

[amil Basajev [amil Basajev, zloglasni ~e~enski vojskovo|a, koji je 2003. godine uzeo ime Abdalah [amil Abu-Idris, opisao je u jednom intervjuu, u januaru 2006. godine, vrh Ruske pravoslavne crkve na Kavkazu kao „sataniste”, a sve{tenstvo optu`io da su „orno oru|e ruskih obave{tajnih slu`bi”, kao i da „uzimaju aktivno u~e{}e u genocidu nad ~e~enskim narodom”. Uz to je najavio da }e do kraja rata „eliminisati ekstremisti~ke aktivnosti crkve”. Basajev je ubijen 10. jula 2006. u eksploziji, za koju Rusi tvrde da je delo FSB – Federalne slu`be bezbednosti, naslednice KGB, dok ^e~eni smatraju da je u pitawu zades, mada postoje izvori koji veruju da je eksploziv podmetnula rivalska teroristi~ka grupa.

vojnika, odse~enih nogu, ali jo{ u `ivog, ostavili na ledini, izlo`enog mecima snajperista, koji su pucali na svakog ko je poku{ao da mu se pribli`i. Posle zavr{etka velikih vojnih operacija, ~e~enski borci su kidnapovali vojnike i oficire, a potom, pomo}u posrednika u Moskvi, za wih tra`ili otkupninu. Za telo ubijenog Rusa otkupnina je naj~e{}e iznosila oko 100.000 rubaqa, {to je bilo blizu 4.000 ameri~kih dolara, za `ivog vojnika deset miliona rubaqa, dok je za oficira otkupnina dostizala i dve stotine pedeset miliona. Otete vojnike snimali su, najpre, video-kamerom, potom im odsecali jedan prst na ruci ili pucali u {aku, kako bi wihovim porodicama potvrdili ozbiqnost zahteva za otkup. Ako rodbina nije imala dovoqno novca da isplati teroriste, kamerom su snimali kastraciju vojnika ili im lomili sve ve}e kosti, a potom snimak ponovo slali porodici. Jednoj majci, koja nije imala novac za otkupninu, poslali su video-snimak, na kome ~e~enski terorista staje wenom sinu ~izmom na glavu, a drugi mu prerezuje vrat. U februaru 2000. godine ubili su i ruskog fotografa Vladimira Jacinu, koji je 1999. godine otet u Ingu{etiji. U takvim okolnostima, uzvi{eni ~in mladog, osamnaestogodi{weg grani~ara, koga su verska ~istota i moralna ~vrstina uzdigli do nebeskih visina, odjeknuo je ~itavom Rusijom, da bi, potom, za wega saznao i svet.

Mladi grani~ar Jevgenij Aleksandrovi~ Rodionov ro|en je 23. maja 1977. u selu Satino-Ruskoje, u blizini Podolska, u Moskovskoj oblasti. Iako je `eleo da postane kuvar, odazvao se pozivu za odslu`ewe vojnog roka 1995. godine. Posle obuke za grani~ara prekomandovan je u ^e~eniju, na granicu sa Ingu{etijom. U no}i izme|u 13. i 14. februara 1996, Jevgenij je sa trojicom vojnika bio na kontrolnom punktu u blizini sela Gala{ki, u usamqenoj kolibi, bez struje i sredstava veze, na uskom planinskom putu. Nekoliko stotina metara od kolibe nalazila se glavnina jedinice. Grani~ari su zaustavili ambulantno vozilo. Iz wega je isko~ilo desetak ^e~ena naoru`anih do zuba, koji su mlade i neiskusne vojnike lako razoru`ali, a potom ih odveli u svoju bazu. Jevgenijevu majku, Qubov Vasiqevnu Rodionovu, najpre su obavestili da joj je sin dezertirao, a zatim prebegao ^e~enima, u {to ona nije poverovala. Stavila je svoj stan u

33

iskustva A on je nosio ba{ one tamnobraon ~arape koje sam mu ja isplela”, ka`e Qubov Vasiqevna, i dodaje „... ali kada sam videla srebrni krst, nestalo je svake sumwe da je to moj sin”. Da bi prona{la glavu, morala je ponovo da otputuje u ^e~eniju. Pet dana posle sahrane posmrtnih ostataka @ewe Rodionova, wegov otac Aleksandar umro je od tuge. Moskvi pod hipoteku, prikupila novac i uputila se sama u ^e~eniju, u potragu za wim. Nije imala uspeha. Jevgenij je, zajedno sa drugovima, bio ve} stotinak dana u zato~eni{tvu. U mra~nom i vla`nom podrumu, ~e~enski teroristi su ga izgladwivali i svakodnevno mu~ili. Teroristima je posebno, zapao za oko mali srebrni krst, koji je oko vrata mladi} nosio od svog jedanaestog ro|endana, a od wega se nikada nije razdvajao. Vo|a ^e~ena, Ruslan Hajharov, ponudio je Rodionovu `ivot pod uslovom da se odrekne pravoslavqa, pre|e u islam i pridru`i se teroristima u borbi protiv ruskih snaga. Mladi grani~ar je to odbio. Na wegov devetnaesti ro|endan, maja 1996. godine, na prilazima selu Bamut, ^e~eni su mu odsekli glavu. Jevgenijevo telo je, sa jo{ trojicom pogubqenih ruskih vojnika, zatrpano van sela u krateru nastalom od eksplozije bombe. Wegovu glavu, teroristi su poku{ali da zdrobe i zakopali su je na drugom mestu, kako ih ne bi u strahu progawala. Qubov Vasiqevna je za sinovqevu smrt saznala od samog ubice, Ruslana Hajharova, koji joj je opisao i okolnosti koje su prethodile wegovom pogubqewu. Do istine o sudbini svog deteta do{la je posle vi{emese~ne potrage. I wu su ^e~eni fizi~ki zlostavqali – brat najtra`enijeg ~e~enskog teroriste [amila Basajeva najpre ju je ispquvao, potom zverski pretukao i polomio joj sve zube. Jedva je pre`ivela. Kosa joj je posedela preko no}i. Platila je 4.000 dolara jednom ^e~enu koji joj je pokazao mesto gde je @ewa pokopan, da bi potom, pod okriqem no}i, sama iskopala ostatke i prenela ih u Kurilovo. „Svaka majka zna one sitne stvari po kojima uvek prepoznaje svoje dete – kako vezuje cipele, {ta obla~i...

Saman Radujev Jedan od najsurovijih ~e~enskih vo|a svakako je bio Salman Radujev, za kog je i sam Basajev u vi{e navrata izjavio da je „lud”. Aslan Mashadov je opisao Radujeva kao „psihi~ki obolelog” i degradirao ga sa ~ina brigadnog generala u vojnika. Lider napada na Kizqar, kada je 2.000 civila uzeto za taoce, pogo|en je u martu 1996. godine metkom u glavu, ali je pre`iveo. Ponovo je rawen 1997. godine u eksploziji kamiona bombe, da bi potom bio podvrgnut opse`nim plasti~no-rekonstruktivnim hirur{kim zahvatima u Nema~koj. Zbog ugra|enih implantata, koji su navodno bili od titanijuma, u Rusiji je nazvan Titanik, a u ^e~eniji Majkl Xekson. U martu 2000. godine su ga zarobili ruski specijalci iz jedinice Vimpel. Osu|en je 2001. godine na do`ivotnu robiju, ali je posle dve godine umro u ka`weni~koj koloniji od „unutra{weg krvarewa”. Wegovo telo nije predato porodici, jer je, prema skora{wem zakonu, zabrawena predaja tela osoba koje su optu`ene ili osu|ene za terorizam. Wegov „kolega” Salautdin Temirbulatov tako|e je osu|en na do`ivotnu robiju zbog ubistva ~etvorice zarobqenih ruskih vojnika, ~ije je pogubqewe 1996. snimio video-kamerom.

34

Nastanak legende Verovatno bi mladi grani~ar ostao zaboravqen da, igrom slu~aja, ekipa centralne ruske televizije nije, nekoliko godina posle pomenutih doga|aja, do{la u selo, kako bi snimila prilog o obnovqenoj crkvi. Tu su od me{tana saznali za herojstvo @ewe i neustra{ivost wegove majke, pa su o tome napravili reporta`u. Ne zna se ko je i kako naslikao prve ikone Jevgenija Rodionova, ali su se one 2003. godine pojavile {irom Rusije. Na osnovu fotografije u uniformi, prikazan je sa oreolom, u stavu mirno, sa kala{wikovom o ramenu. Na pojedinim ikonama je bez oru`ja i dr`i krst u rukama, dok je na nekima prikazan u oklopu sredwovekovnih ruskih vitezova, pa ~ak i u dru{tvu cara Nikolaja Drugog Romanova, koga je crkva kanonizovala 2000. godine. Pesmom, pamfletima, na Internetu i tokom bogoslu`ewa, pri~a o @ewi Rodionovu pro{irila se Rusijom. Aleksandar Makejev, padobranski oficir koji je rukovodilac fondacije za pomo} vojnicima, 2003. godine je u izjavi za „Moskovski Komsomolec” rekao da je li~no video vojnike koji, mole}i se, kle~e pred ikonom Jevgenija Rodionova. „Momci u ^e~eniji, koji smatraju da su ih napustili i dr`ava i wihovi komandanti, ne znaju kome da se obrate za pomo}, ali shvataju da je @ewa bio jedan od wih. Mo`e se re}i da je on prvi vojnik svetac”. Poema nazvana „Krst”, spevana wemu u ~ast, prikazuje nevernike koji uz smeh odsecaju glavu prkosnom mladom vojniku. Otac Aleksandar [argunov je `ivot @ewe Rodionova opisao u kwizi „Novi mu~enik za Hrista, ratnik Jevgenij”. U selo gde je sahrawen Jevgenij, s vremenom je, iz dana u dan, po~eo da pristi`e sve ve}i broj qudi iz svih krajeva Rusije. Oni mu obilaze grob i odaju po~ast po vrelom suncu i ci~i zimi. Na ceduqicama ostavqaju molbe za pomo} u re{avawu svojih problema. Pamti se i dolazak jednog veterana Velikog otaxbinskog rata, koji je na @ewin nadgrobni spomenik polo`io svoju medaqu za hrabrost. Kadeti Vojne akademije dolaze nose}i ikone i ka`u da je za sve wih @ewa primer hrabrosti i vere. Po{tuju ga jer se borio za domovinu i odbio da izda svoju zemqu. Qubov Vasiqevna posetiocima kuva ~aj, a za sebe ka`e da je li~nost bez pro{losti, sada{wosti i budu}nosti. „Vi{e me i ne zovu po imenu, za sve sam samo Jevgenijeva mama. Postojim samo zbog toga, jer je to velika ~ast”. Ona tvrdi da je jedna ikona Jevgenija, u crkvici u Altajskim planinama, kapawem mira upozorila vernike na sna`an zemqotres, pre nego {to se on i dogodio. Mladi grani~ar je odlikovan medaqom za hrabrost. Dobrovoqnim prilozima vernika otkupqena je hipoteka sa stana wegove majke. Na grobu mu je podignut krst

visok dva metra, na kome stoji natpis – „Ovde po~iva ruski soldat Jevgenij Rodionov. Branio je svoju domovinu i nije se odrekao Hrista. Pogubqen je 23. maja 1996, na prilazima Bamutu”. Zahtev za kanonizaciju Bilo je samo pitawe vremena kada }e se dogoditi ono {to su u svom zahtevu objedinili Aleksandar Prohanov, vo|a modernih slavofila i glavni urednik patriotskog lista „Zavtra”, sa crkvenom organizacijom radikalne Hri{}anske unije pravoslavnih stegono{a. Oni su zvani~no zatra`ili od Alekseja Drugog, patrijarha moskovskog i cele Rusije, da se Jevgenij Rodionov proglasi za sveca. Posle razmatrawa zahteva, {to je potrajalo osamnaest meseci, Komisije Sinoda za kanonizaciju nije pozitivno odgovorila. To je izazvalo burne reakcije hri{}ana u Rusiji i podelilo sve{tenstvo u dva tabora – pristalice odluke i wihove protivnike. Maksim Maksimov, sekretar Komisije, obrazlo`io je stav Sinoda u zvani~nom glasilu Ruske pravoslavne crkve „Cerkovni vestnik”. Prvo, jedini dokaz da je vojnik pogubqen zbog svojih verskih ube|ewa jeste iskaz wegove majke. Drugo, Ruska crkva nikad nije proglasila za sveca nekog ko je ubijen u ratu i, tre}e, vreme novih mu~enika okon~ano je s padom boq{evizma. Naime, tokom posledwe decenije dvadesetog veka, Ruska pravoslavna crkva proglasila je za nove mu~enike oko 1.500 sve{tenika i monaha koji su bili `rtve boq{evi~kog terora. Protivnici odluke Komisije Sinoda, me|utim, tvrde da Jevgenij nije poginuo u ratu ve} u zato~eni{tvu. Stav da je vreme mu~enika zavr{eno predstavqa jeres. Oni navode da je za kanonizaciju dovoqna qubav i po{tovawe koju Jevgeniju iskazuje narod. A na wegovom grobu doga|aju se ~uda – bolesni ozdrave, neprijateqi se izmire. Qubov Vasiqevna ka`e da joj je svejedno ho}e li crkva formalno proglasiti Jevgenija za sveca. „Ponosna sam na svog sina jer je hrabro pogledao smrti u o~i, a svoju veru zadr`ao do kraja `ivota. Da li je on svetac ili ne – na Bogu je da odlu~i. Bog svakom na|e mesto. @ewino mesto se ne}e promeniti ako ga proglase za sveca. On je ve} u raju‘. Mo`da Bog daje Jevgenija qudima kao simbol ~istote”. Posle tragedije koja ju je zadesila, Vasiqevna je postala ~vrst vernik. „Mislim da me je Bog ~uvao. Hodala sam po miniranim putevima, ali nisam stala na minu. Bog nije dozvolio da umrem, jer je moja du`nost bila da na|em sina i sahranim ga u ro|enoj zemqi, po hri{}anskom obi~aju. Dok sam hodala tim putevima, }utala sam i u svom srcu se molila Bogu. Rat brzo odredi qude. Ako ste izme}ar, zgazi vas, ali ako ste po{teni, izbrusi vas kao dijamant” , ka`e @ewina majka. Jevgenijev ubica, Ruslan Haihorjev, ubijen je zajedno sa svojim telohraniteqima 23. avgusta 1999. u obra~unu sa rivalskom grupom terorista.

Pukovnik Juri Budanov Pukovnik Juri Budanov jeste prvi ruski oficir koga je sud proglasio krivim i osudio za ratni zlo~in u ^e~eniji. Krajem marta 2000. godine, on je oteo i na brutalan na~in ubio osamnaestogodi{wu Elzu Kungajevu. Uhap{en je 29. marta, a tokom istrage izjavio je da je devojka bila snajperista, te ju je ubio u napadu besa za vreme ispitivawa. General-pukovnik Anatolij Kva{win, tada{wi na~elnik General{taba Ruske armije, pona{awe pukovnika Budanova okarakterisao je kao „varvarsko i sramno”. Me|utim, general Vladimir [amanov, direktni nadre|eni Budanovu, opisao je optu`enog kao jednog od svojih najboqih oficira i poru~io wegovim neprijateqima „da ne prqaju svojim {apama lik ruskog vojnika i oficira”. Istraga nije utvrdila da je bilo koji ~lan porodice Kungajev osumwi~en za u~estvovawe u delatnostima usmerenim protiv ruske vojske. Osim optu`be za ubistvo, Budanov je optu`en za premla}ivawe podre|enog oficira, te pretwu oru`jem nadre|enim stare{inama. ^e~enski teroristi su ponudili razmenu devet zarobqenih pripadnika OMON – posebne jedinice ruske policije – za pukovnika Budanova, ali je takav predlog odbijen. [amil Basajev li~no je ustrelio policijske specijalce u zoru 4. aprila 2000. godine. Prva presuda Budanovu izre~ena je 31. decembra 2002, kada je oslobo|en krivice zbog privremene neura~unqivosti i odre|eno mu je le~ewe u psihijatrijskoj ustanovi. Po~etkom 2003. godine, Vrhovni sud je poni{tio presudu i nalo`io novo su|ewe. U julu 2003. Juri Budanov osu|en je na zatvorsku kaznu od deset godina. Februara 2006. saop{teno je da bi osu|enik mogao biti pu{ten na prevremenu slobodu zbog dobrog vladawa, {to je izazvalo burnu reakciju u ^e~eniji, kao i zvani~ni protest ~e~enskog organa partije Ujediwena Rusija, koji je iznet u ruskoj Dumi. Istog meseca usvojena je molba wegovog advokata i pukovnik je preme{ten u zatvorsku ustanovu bla`eg re`ima, ali je wegov zahtev za pomilovawe, koji je podneo avgusta 2007, odbijen.

Otac Aleksandar [argunov, @ewin biograf, rekao je na pomenu: „Znamo da je morao da pro|e kroz duge i stra{ne muke, po ~emu se mo`e uporediti sa mu~enicima iz drevnih vremena, a koji su tako|e, posle svega, ostali verni Isusu Hristu”. Na jednom patriotskom sajtu o mladom vojniku pi{e: „On je dokazao da i danas, posle toliko decenija razjarenog ateizma i mnogo godina neobuzdanog nihilizma, Rusija mo`e, kao i pre, da rodi mu~enika u ime Hrista, {to zna~i da je nepobediva”. Dr Aleksandar MUTAVXI]

Priprema Mirjana SANDI]

Vi{e od 900 mi li jar di za vojne operacije SAD Ameri~ke vojne operacije od 2001. godine ko{tale su SAD 904 milijardi dolara, a do 2018. tro{kovi bi mogli da porastu na 1,7 biliona dolara. Rat u Iraku je Ameriku do sada ko{tao 687 milijardi dolara, {to prevazilazi tro{kove svakog od ratova koje su SAD do sada vodile, izuzev Drugog svetskog rata, navodi se u studiji ameri~kog nezavisnog Centra za strategijske i buxetske procene (CSBA). U operacijama u Avganistanu do sada je potro{eno 184 milijarde dolara. Tro{kovi za ratove u Iraku i Avganistanu prema{uju za 50 odsto ono {to je potro{eno za rat u Vijetnamu. Suma od 904 milijarde dolara obuhvata i buxet za vojne operacije za 2009. godinu. Centar za strategijske i buxetske procene smatra da bi poreski obveznici u narednih deset godina mogli da izdvoje za ameri~ke vojne operacije izme|u 416 i 817 milijardi dolara, ~ak i ako bi broj ameri~kih vojnika u Iraku i Avganistanu bio smawen. SAD trenutno u Iraku imaju 143.000 vojnika, a u Avganistanu 31.000. Povla~ewe ameri~kih jedinica iz Iraka je dogovoreno za 2011. godinu, dok bi neameri~ke snage trebalo da napuste tu zemqu do kraja jula 2009. godine, kako je najavio predsednik komisije sa spoqne poslove ira~kog parlamenta Haman Hamudi.

MERIDIJANI Me di cin ski tim od la zi u Av ga ni stan 2009. Prvi tim lekara i drugog medicinskog osobqa iz Crne Gore bi}e upu}en u mirovnu misiju u Avganistanu, avgusta 2009. godine, najavio je crnogorski ministar odbrane Boro Vu~ini}, na konferenciji za novinare. Odluku o upu}ivawu medicinskog tima u vojnu bolnicu u Kabulu donela je Skup{tina Crne Gore. Vu~ini} je naveo da Vojska Crne Gore (VCG), posle utvr|ivawa wene formacijske strukture, treba da ima 2.356 pripadnika. Trenutno je popuwena 90 odsto, a ove godine je primqeno 198 novih pripadnika, od kojih najvi{e vojnika po ugovoru. Ministar je kazao da je u ovoj godini VCG znatno tehni~ki modernizovana. Naveo je da je kupqeno 600 juri{nih pu{aka, a nabavqena je ronila~ka i druga oprema. Vi{e vojnih objekata je rekon-

Novi ruski raketni sistemi Do 2015–2020. godine ruske Raketne snage strate{ke namene (R[N) bi}e naoru`ane raketnim sistemima sa novim takti~ko-tehni~kim karakteristikama, koji }e biti u stawu da izbegnu bilo koje sisteme protivraketne odbrane, izjavio je komandant tih snaga Nikolaj Solovcov. Ruski general je izrazio o~ekivawe da se svetska finansijska kriza ne}e odraziti na realizaciju programa razvoja tih snaga. General Solovcov je na brifingu, povodom 49. godi{wice od dana formirawa R[N, rekao da }e novi sistemi imati nove takti~ko-tehni~ke karakteristike i najavio da se od 2009. godine o~ekuje naoru`avawe tih snaga novom interkontinentalnom balisti~kom raketom RS-24. Prema re~ima Solovcova, sprovedeno je tre}e testirawe te rakete, kada je potvr|ena ispravnost nau~no-tehni~kih i tehnolo{kih re{ewa pri razradi tog kompleksa pete generacije. Govore}i o tome kako }e R[N izgledati posle reforme Oru`anih snaga, ruski general je istakao da se o~ekuje da do 1. januara 2016. u borbenom sastavu budu dve raketne armije i devet raketnih divizija, od kojih }e ~etiri biti naoru`ane stacionarnim, a pet mobilnim raketnim sistemima. Prema wegovim re~ima, uloga Raketnih snaga strate{ke namene kao garanta mira i stabilnosti ostaje i daqe glavna i odlu~uju}a.

Pro du`en rok za ukla wa we mi na Bosna i Hercegovina je po broju neuklowenih mina prva zemqa u Evropi, a skrivene eksplozivne naprave ugro`avaju i odnose brojne `ivote. Od kraja rata, 1995. godine, u BiH je u minskim eksplozijama poginulo 487 qudi, dok je 1.665 povre|eno, a samo ove godine `ivot je izgubilo 19 qudi. Rok za uklawawe mina u BiH produ`en je za 10 godina, po{to ta zemqa nema dovoqno novca za jo{ 220.000 mina, koje je, prema me|unarodnom sporazumu, trebalo da ukloni do marta 2009. godine. Prema dokumentima i izjavama zvani~nika koji se bave tim problemom, glavnu prepreku predstavqa to {to BiH uspeva da prikupi tek tre}inu od oko 50 miliona dolara godi{we, koliko je potrebno da bi sve mine bile uklowene do novog roka – 2019. godine. Drugi veliki problem predstavqaju podru~ja gde su mine postavqane bez jasnih zapisa o wihovoj ta~noj lokaciji, {to dodatno ote`ava ionako te`ak rad deminera.

36

struisano, a za pripadnike VCG grade se stanovi. Govore}i o vi{kovima naoru`awa i municije u Crnoj Gori, Vu~ini} je ocenio da je to velika opasnost po bezbednost gra|ana, jer je municija zastarela, a nije najboqe zbrinuta u postoje}im skladi{tima. Ministar odbrane je, tako|e, rekao da je „veoma prijatno iznena|en“ time {to se na konkurs za vojne akademije u SAD prijavio veliki broj mladih qudi, sredwo{kolaca i studenata. Na ameri~ke vojne akademije treba da bude primqeno jedanaest mladi}a i devojaka iz Crne Gore. Na~elnik General{taba VCG Dragan Samarxi} je, na konferenciji za novinare, rekao da Vojsci Crne Gore najvi{e nedostaju podoficiri sa ni`im ~inovima, a postoji vi{ak oficira sa vi{im ~inovima.

15. januar 2009.

P A R A L E L E

Pi{e Aleksandar RADI]

Ameri~ki odnos prema dr`avama koje se odlu~e za primenu sile do sada se svodio na to da se pru`i odre|ena vremenska tolerancija, unutar koje se mora pre}i sa sile na re~i, odnosno potra`iti politi~ki model za zavr{etak konflikta. Sada se takav scenario mo`e o~ekivati u izraelskoj intervenciji u oblasti Gaze.

Izrael protiv Hamasa H amas mora da poklekne u „razumnom“ roku da bi se sa kakvim-takvim primirjem do~ekala smena predsednika u Va{ingtonu. Izraelski lobi u Americi pobrinu}e se da amortizuje pritisak onih politi~ara koji cene da se u Gazi sila prekomerno koristi. Da bi se to ostvarilo, izraelske jedinice mora}e brzo da zatvore Gazu i podzemne tunele za dotur raketa. Hamas, zatvoren na malom prostoru, sa izuzetno velikom gustinom civila, predstavqa visokorizi~nu me{avinu koja mo`e da uru{i ugled Izraela u svetu ako poku{a da tenkovima prodre unutar Gaze. Masovne civilne `rtve bile bi neizbe`ne, a Hamas bi imao priliku da ubla`i razliku asimetri~nog konflikta, odnosno da do|e u priliku da nesofisticiranim sredstvima nanosi gubitke visokotehnolo{koj izraelskoj armadi. Zato }e borbena tehnika ostati van gradova, ali na polo`ajima sa kojih mo`e da obezbedi blokadu kretawa, odvra}a eventualne poku{aje prodora iz grada i uni{ti rentabilne mete kada se uka`e prilika za to, te da proceni da se to mo`e uraditi bez civilnih `rtava. Kolateralna {teta predstavqa u ovom trenutku glavnu te{ko}u za Izraelce, jer nema na~ina da se uni{ti stan koji koriste hamasovci ako se on nalazi u sredini vi{espratnice, a da se za{tite civili. [kolska dvori{ta i me|uprostori izme|u zgrada tako|e su i vatreni polo`aji hamasovih raketa{a i minobaca~lija. Pri tom treba imati u vidu da radikalan izraelski pristup svrstava ve}inu Palestinaca uz Hamas. U proceni atmosfere treba po}i i od toga da prose~an Izraelac u uniformi smatra da Hamas treba potpuno uni{titi i da nema prostora za pregovore. Na to uti~e i ~iwenica da Izrael nema ve}ih problema sa Palestincima iz Fataha i da se oni dr`e u okviru postignutog primirja. Lako se mo`e do}i do zakqu~ka da ako nema Hamasa onda nema ni nesavladivih problema. Verovatno bi Izrael i preduzeo korake u tom smeru i iskoristio tehnolo{ku premo}, ali niko ne mo`e da postane pobednik u ratu protiv fanati~nih gerilaca sklonih primeni terorizma kao sredstva za privla~ewe pa`we sveta. ato se u Gazi i okolini sada vodi ograni~ena intervencija koja, verovatno, za ostvarivi ciq ima prekid raketnih teroristi~kih napada. Kada se Hamasu oduzme prilika da diktira dinamiku pritiska na Izrael i da se time di~i pred ekstremnim delom Palestinaca, verovatno }e biti lak{e ponuditi primer Fataha kao uzor za sve Palestince. Motivi za ofanzivu ~ini se da su i blisko povezani sa predstoje}im izborima u Izraelu. Desni~ari }e udarcem {akom od sto u sred Gaze pokazati da }e za{tititi Izraelce po svaku cenu, ~ak i ako svetska javnost o{tro uzvrati kritikama. Izraelska oru`ana sila tako|e ima motiva za rat, jer se jo{ uvek nalazi pod senkom lo{ih profe-

Z

sionalnih odluka donesenih u vreme prodora u Liban 2006. godine. Tada su Izraelci u~inili gre{ku i poku{ali da vode blickrig na urbanizovanom prostoru. To su platili gubicima u qudstvu i tehnici i time {to su dozvolili da glavnina protivnika izmakne udarcu. Tradicionalno, vrlo efikasna izraelska sila dovedena je do profesionalnog poni`ewa. Jo{ ozbiqnije posledice ima to {to je dovedeno u pitawe da li oru`ane snage mogu da budu, kao do sada, jedini garant da }e Izrael mo}i da pre`ivi budu}e bezbednosne izazove. Izraelski oficiri su prou~ili gre{ke i sada u operaciji nazvanoj „Kast lid“ (Cast Lead) pola`u popravni. Taktika i tehnika koje se koriste ne predstavqaju iznena|ewe. Izraelci su poslovi~no solidno izveli obave{tajnu pripremu i u prvoj fazi, od 27. decembra u 11.30 ~asova, vo|enim raketama i bombama iz vazduha razorili su nekoliko komandnih mesta, skladi{ta naoru`awa, centara za obuku i vatrenih polo`aja Hamasa. Vazdu{na podr{ka nastavqena je svih dana operacije „Kast lid“, uz prisustvo elitnih jedinica, pre svega izvi|a~a koji su dobili zadatak da tra`e hamasovce i navode letilice. narednom koraku u oblast Gaze u{le su oklopnomehanizovane jedinice sa zadatkom da, pre svega, okru`e Gazu i razdvoje glavno populacijsko sredi{te od Rafe na granici sa Egiptom. Hamas je uzvratio jedinim sredstvima ve}eg dometa koje ima u svom inventaru: raketama 122 mm, sa pojedina~nih lansera i minobaca~ima 120 mm. Izraelci su tada po~eli intenzivnu potragu za svakim Hamasovim oru|em, jer efikasnost ~itave ofanzive zavisi od toga da li }e eliminisati ta sredstva iz naoru`awa protivnika. Vatreni polo`aji unutar grada doveli su Izraelce do izbora da li da uni{te lanser ili minobaca~ po cenu rizika da pogode civile ili da se suzdr`e od dejstva kada nisu potpuno sigurni u to da }e izbe}i `rtve. Poku{ali su ~ak da preventivnim obave{tavawem civila iz okoline objekata dejstva snize rizike, ali `rtve su pale i podstakle su u svetu osude ofanzive. Ponovo se pokazalo, kao i u drugim oru`anim intervencijama preduzetim u eri informacijskog rata, da se `rtve ne mogu izbe}i. Nema beskrvnog rata, i tu ne mo`e pomo}i ni najboqa obuka posada ni elektronski noviteti. Izraelcima je ostalo samo to da uka`u na procenu da su gubici Hamasa u odnosu na civilne `rtve u razmeri 3:1, te da to predstavqa izuzetan rezultat kada se ima u vidu da se borbe vode u prenatrpanom gradu. Rok za zavr{etak „Kast lid“ brzo }e da protekne i ve} se nazire trenutak kada }e Izrael obustaviti ofanzivu. To ne}e zna~iti mir, jer }e izraelska vojska morati da odr`i blokadu Gaze, ina~e bi svi efekti ofanzive za svega nekoliko sedmica postali neva`ni. Hamas bi popunio rezerve raketa i minobaca~kih mina i nastavili bi sa ga|awem izraelskih naseqa.

U

37

Rat posle rata: Srpska vojska u Makedoniji i na Kosmetu 1918. do 1920. (2)

Pi{e mr Dmitar TASI]

Posle dolaska srpskih trupa u krajeve Stare i ju`ne Srbije, vojska se sve ~e{}e suo~avala sa pobuwenim arnautskim i bugarskim bandama. Otpor novoj vlasti pru`ali su i me{tani sela oko Bitoqa i Bregalnice, a nisu bili retki ni albanski upadi s podru~ja Crne Gore. Posebnu nevoqu predstavqale su naoru`ane seoske stra`e koje su spre~avale snabdevawe vojnih trupa.

38

Gu{ewe odmetni~kih pobuna udu}i da se Druga armija srpske vojske uspe{no prebacila na prostor Kosova i Metohije, Vrhovna komanda je 21. oktobra izdala nare|ewe da se Jugoslovenska divizija izdvaja iz sastava te armije sa zadatkom da ostane na Kosovu i Metohiji. Jugoslovenska divizija je imala u svom sastavu Prvu jugoslovensku i Drugu vardarsku brigadu. Svaka je imala po dva pe{adijska puka. Odre|en je i raspored wenih jedinica: po jedan pe{adijski bataqon u Uro{evcu, \akovici i Pe}i, dva bataqona u Pri{tini, a ostatak pe{adije i {tab divizije u Mitrovici. Artiqerija je trebalo da se razmesti u Pri{tini i Mitrovici, izuzev po dva brdska topa kod bataqona u \akovici i Pe}i. Iz sastava divizije privremeno je izdvojen Drugi jugoslovenski puk i upu}en u pravcu Skadra.

B

Uspesi Koste Pe}anca U tom trenutku komandant Drugog jugoslovenskog puka po`alio se na trenutno stawe, jer se u wegovoj zoni odgovornosti nalazila izvesna koli~ina dr`avne imovine, ~iju efikasnu za{titu nije mogao da obezbedi zbog slabih posada tog puka. Apelovao je da se {to hitnije ustanove policijske vlasti. Za izvr{ewe predstoje}eg zadatka – prodora ka Skadru – zatra`io je da se organizuje redovno snabdevawe municijom iz Pe}i. Budu}i da je do{ao u kontakt sa ustani~kim ~etama Koste Pe}an-

15. januar 2009.

ca, osvrnuo se i na impozantne rezultate wihovog dejstva, `avna slagali{ta i mesna sredstva, te da dezinfekcijom naro~ito na velike koli~ine zarobqenog ratnog materijala opreme i odela preventivno deluju protiv zaraznih bolesti i ratnih zarobqenika. koje su se pojavile – pre svega protiv pegavog i trbu{nog tiPe}anac je doneo glasove da su oslobo|eni Kola{in, fusa i dizenterije, da organizuju le~ewe obolele stoke i da Andrijevica, Berane i Podgorica i pri tom saop{tio pla- na odsustvo po~nu da upu}uju obveznike iz do tada oslobo|enove da svoje aktivnosti namerava da usmeri ka Crnoj Go- nih oblasti. ri, Hercegovini i Bosni, odakle su ve} stizali izaslanici Haos u pozadini fronta koji su tra`ili da srpska vojska {to pre do|e u wihove Pomerawe fronta na sever uslovilo je da teritorije krajeve. Komandant je posebno istakao ~iwenicu koja je mogla da bude uzrok velikih problema – u posedu stanov- Bregalni~ke i Bitoqske divizijske oblasti, po~ev{i od 23. ni{tva u Pe}i i okolini nalazila se velika koli~ina oktobra, dobiju status pozadine. Me|utim, u pozadini fronta i daqe je vladalo haoti~no oru`ja, koju bi policijske vlastawe. [arenilo i preklapawa NE DAJU sti trebalo {to pre da prikunadle`nosti, prisustvo savepe. Za to vreme glavnina JugoDR@AVNU IMOVINU zni~kih snaga i velikog broja zaslovenske divizije kretala se Da su albanski pobuwenici na podru~ju Prirobqenika, sve to je dodatno iska Pri{tini. Dolazak {taba i {tine koristili svaku priliku za izra`avawe nezakomplikovalo ve} slo`ene pridivizijskih delova u Pri{tinu dovoqstva novom upravom, svedo~e i zahtevi pomo}like u kojima su se nalazile cio~ekivao se do 24. oktobra. nika na~elnika Pri{tinske vojne stanice, koji je vilne i vojne vlasti u povoju. Na Iz Leskovca su 22. oktobra u~estalo tra`io pomo} od komandanta Jugoslovenske osnovu izve{taja na~elnika stigle vesti o novih pet ubistava divizije. Pod uticajem lokalnih prvaka albansko i skopskog okruga, Vrhovna komankoja su u okolini Lebana po~itursko stanovni{tvo pobunilo se i odbilo da izvr{i da, preko svoje sekcije za vezu sa nili albanski odmetnici. Za to wegovo nare|ewe o predaji sve dr`avne imovine zaKomandom savezni~kih vojski, vreme, u Pri{tini je po~ela da ostale od Bugara. U nekoliko mesta oni su razoru24. oktobra uputila je zahtev da funkcioni{e privremena okru`ali i rasterali predstavnike srpske vlasti. On je se pod hitno prestane sa dota`na vlast. Organizovana je priod komandanta Jugoslovenske divizije tra`io konda{wom praksom slobodnog vremena policijska vlast i zakret no nare|ewe i pomo} u razoru`awu buntovnika kretawa bugarskih ratnih zarotra`eno je da se u Prizrenu obai uspostavqawu op{tinskih vlasti, kao i pretres vezno formira vojna posada, jabqenika. Pojedini visoki buPri{tine zbog sumwi da se u posedu gra|anstva na~ine pe{adijskog puka, „sa pogarski oficiri privatno su stalazila velika koli~ina oru`ja. Zastupnik komandantrebnom artiqerijom“. To je zahnovali i imali telefonsku vezu ta pukovnik \ura Josifovi} istog dana naredio je tevao „usled nemirnog duha arsa nekim nadle{tvima. Svoj rekomandantu Dvadeset drugog pe{adijskog puka da prenautskog `ivqa u okrugu, a i u lativno slobodan status oni su uzme odmah najenergi~nije mere „da se red uvede i Qumi i [amu“. Vrhovna komanda koristili za razli~ite politi~odr`i autoritet na{ih vlasti.“ reagovala je tako {to je 23. okke {pekulacije i propagandu, kotobra komandantu novoformiranih Skadarskih trupa, u sastavu jednog puka, voda kowice, brdskog diviziona i bataqona dobrovoqaca – naredila da jednu od tri pot~iwene brdske baterije ostavi u Pe}i, odakle bi weni vodovi bili preraspore|eni u garnizone u Pe}i i \akovici. Jugoslovenska divizija je do 23. oktobra izvr{ila deo svojih zadataka. Snagama iz sastava Jugoslovenske brigade – u stvari, samo Prvog jugoslovenskog puka – formirane su posade u Pe}i (bataqon), Prizrenu (dve ~ete), \akovici (bataqon) i Uro{evcu (dve ~ete). Te snage su dobile zadatak da potpomognu formirawe civilnih vlasti, organizuju popravku puta PriVu~itrn zren–\akovica–Pe}, ustanove telefonske veze izme|u gradova i organizuju snabdevawe je- ji su, prema re~ima na~elnika {taba Vrhovne komande, nadinica otkupom namirnica. nosili „veliku {tetu interesima savezni~ke vojske, ali i Drugi deo divizije, to jest wena Vardarska brigada, do- srpskoj dr`avi“. Za to vreme na Kosovu i Metohiji, u Crnoj Gori i pobio je nare|ewe da nastavi svoj mar{ ka Pri{tini, i daqe preko Vu~itrna ka Mitrovici. Posle dolaska u Pri{tinu, grani~nim delovima prema Albaniji – sa obe strane prediz sastava brigade trebalo je da se izdvoje jedan pe{adijski ratne granice – zahuktavala se albanska oru`ana pobuna – puk i haubi~ki divizion i ostanu u Pri{tini kao garnizon specifi~na me{avina nemirewa sa novim vlastima, ver(bez jednog bataqona). Ostatak brigade sa divizijskim {ta- skog nezadovoqstva i netrpeqivosti, velikoalbanskog probom i pozadinskim jedinicama trebalo je da nastavi mar{ grama i pqa~ke kao legitimnog vida privre|ivawa. Na suka Mitrovici. Posle dolaska u mesta garnizovawa jedinice protnoj strani nalazila se slaba dr`avna uprava, bez dosu dobile zadatak da organizuju ishranu, sa osloncem na dr- voqnog broja `andarma, sa vojskom koja je prvenstveno mo-

39

feqton

rala da se bavi ratnim operacijama protiv snaga Centralnih sila na balkanskom rati{tu. Zbog toga {to su se u srezovima gali~kom, debarskom, tetovskom i gostivarskom pojavili albanski pqa~ka{i stoke, ministar unutra{wih dela Quba Jovanovi} zatra`io je od Vrhovne komande da se u pomenute srezove hitno uputi „jedan odred vojnika, ma iz tre}eg poziva, da pomogne policijskim vlastima zavesti red.“ Narednih nekoliko dana na Kosovu i Metohiji situacija se nije mewala. Jedinice Jugoslovenske divizije bile su anga`ovane na ra{~i{}avawu va`nijih putnih pravaca, naro~ito pruge Skopqe–Mitrovica. U tome su u~estvovali i ratni zarobqenici. Na~elnik kosovskog okruga zatra`io je da u nedostatku `andarma vojska asistira u akciji razoru`awa u Gwilanu i Podujevu. Za to vreme, sa juga su sve ~e{}e dolazili glasovi o upadima albanskih pqa~ka{a, koji su, u grupama od po 100 do 150 qudi, napadali ~itava sela u zapadnoj Makedoniji i tom prilikom otimali stoku, zbog ~ega je ministar vojni skrenuo pa`wu Vrhovnoj komandi da iz tih oblasti jo{ uvek nisu mogli da se pozivaju obveznici, ve} je postojala potreba za stalnom posadom.

Srpska vojska u Metohiji

bra Vrhovna komanda izdala nare|ewe kojim je bilo predvi|eno da se sa Kosova, kao posada u Novim oblastima, premesti Prva vardarska brigada Jugoslovenske divizije. Wene snage trebalo je da u zapadnoj Makedoniji smene snage Ohridskog odreda, koji je tim nare|ewem u{ao u sastav Jugoslovenske divizije. Pored Vardarske brigade, iz sastava Jugoslovenske divizije iza{li su jedan divizion poqske artiqerije, jedna pionirska ~eta, zavoji{te, po jedno odeqewe municione i provijant kolone. Po~ev{i od 5. novembra te snage pre{le su pod direktnu komandu ministra vojnog. Iako je te`i{te bilo na zapadnoj Makedoniji, jedan Spre~avawe bataqon sa poqskom baterijom odupada re|en je za posadu u [tipu. Prilike u Makedoniji postepeNa~elnik {taba Vrhovne kono su se stabilizovale, pa je po~etmande vojvoda @ivojin Mi{i} je 30. kom novembra vojvoda @ivojin Mioktobra obavestio |enerala Ra{i{i} naredio da se odred vojvode Jo}a da je do tog trenutka sa teritoVojvoda Radomir Putnik vana Babunskog rasformira. Time je rije Moravske divizijske oblasti bilo prikupqeno 15 ~eta obveznika koji su ostali u Srbi- wegovim ~etnicima, prete`no `iteqima Makedonije, bilo ji. Oni su bili predvi|eni za posade u novoj oblasti, na- odobreno „neograni~eno odsustvo“ i dozvoqeno da se vrate kon {to budu naoru`ani i uniformisani. Od operativne svojim domovima, koji su za vreme bugarske okupacije u ve}ivojske u novim oblastima nalazila se samo Jugoslovenska ni slu~ajeva razoreni i opqa~kani, dok su wihove porodice divizija. Iz Vrhovne komande su 31. oktobra ministru voj- dosta propatile. Me|utim, me|u albanskim, turskim i uop{te muhamenom upu}eni izve{taj i mi{qewe, prema kome je postojala mogu}nost da se za posadu u takozvanim Novim oblastima danskim stanovni{tvo, Kosova, Metohije, pograni~nih deiskoristi jedna brigada Jugoslovenske divizije. Od te bri- lova Makedonije prema Albaniji i severne Crne Gore, osegade mogli su da se izdvoje po jedan bataqon i poqska ba- }alo se jako vrewe. Komanda mesta Pe} je 3. novembra jaterija za posade u Bregalni~koj i Bitoqskoj divizijskoj vila da je, uprkos prisustvu i radu protivnika ujediwewa Srbije i Crne Gore, ve}ina stanovnika Pe}i bila za ujedioblasti. Istovremeno, dok su delovi Jugoslovenske divizije – wewe, dok su se Albanci dr`ali rezervisano. Ipak, iz vujedna ~eta iz Pe}i – bili anga`ovani u Crnoj Gori, ta~nije ~itrnskog sreza Zve~anskog okruga stigla je vest da su AlBeranama, iz komande Bitoqske divizijske oblasti u Vrhov- banci napali op{tinu u Prilu`ju. Op{tinski panduri i senu komandu su 31. oktobra stigle nove vesti o upadu alban- oska patrola uspeli su da odbiju napad bez gubitaka. Naskih pqa~ka{a u ki~evski srez, odakle su odveli vi{e od 250 ~elnici sreza i okruga uputili su pozive za pomo} komangrla krupne i sitne stoke. Verovatno je zato ve} 1. novem- dantu Jugoslovenske divizije, prvenstveno zahtevaju}i vojnu

40

15. januar 2009.

pomo} radi razoru`awa stapodr{ku artiqerije. Iz aktivPRETWE novni{tva, kako albanskog tako nosti koje su jedinice anga`oORU@ANIM OTPOROM i srpskog, jer „ne slu{aju nikog vane na razoru`awu obavile a to }e stajati sve dotle dok im do 14. novembra wihove pretBez razoru`avawa arnautskih pobuwenika nise oru`je ne oduzme“. postavqene komande su zakquje bi lo mogu}e da se izvr{i nare|ewe Vrhovne koVojvoda Stepa Stepanovi} ~ile da je vreme za razoru`amande za formirawe intendantskih vozova, jer je je 5. novembra ponovio zahtev we bilo veoma kratko, da se od trebovanih 380 kola i 250 tovarnih kowa, sa Vrhovnoj komandi, koja se ve} mnogo vremena gubilo za opkopostoje}im brojem `andarma prikupqeno samo 30 nalazila u Ni{u, da se albansko qavawe sela i pretrese ku}a, kola. Tako predsednik op{tine Rako{, Ali Aga Brstanovni{tvo razoru`a, jer su u da su pobuwenici imali dovoqlajevi} od `iteqa albanskog sela Su{ica nije dreni~kom srezu naoru`ani alno vremena da oru`je sakriju uspeo da pokupi tovarne kowe i radnike za opravbanski odmetnici zbacili sa izvan sela, da je trebalo smeku puta Pe}–Ro`aje, jer su me{tani zapretili oruvlasti predsednike op{tina, niti op{tinske vlasti koje su `anim otporom. On je zatra`io vojnu pomo} za pri ~emu su ponavqali da srpbile aktivne za vreme austrijraz oru`awe oko 600 lokalnih, dobro naoru`anih ska vojska u tim mestima ne moske i bugarske okupacije, a inaAlbanaca jer je, po wegovom mi{qewu, to bio `e da postavqa predsednike ~e je wihova sprema bila veopreduslov za normalno funkcionisawe lokalne „kad }e ovo biti Albanija“. Nama niska. Uprkos tome, zakquvlasti. Sli~ni izve{taji stigli su i iz ostalih op~eno je da je ta akcija podigla rednih dana albanski otpor {tina tog sreza. ugled srpskih vlasti u narodu i evoluirao je u otvorene napade da je ponovo istakla potrebu da na srpsko stanovni{tvo Kosova se formiraju jake lokalne policiji Metohije. Albanski odmetnici su ske snage. Kao jedna od mera predupadali u srpska sela, oduzimali lo`eno je vidno naoru`awe svih nooru`je i ostalu imovinu, napastvosilaca vlasti i poverenika. Tako|e vali `ene i devojke. Neprekidno su je predlo`eno da se kasnije razoruponavqali da je srpska vlast pri`aju Turci, Srbi i Crnogorci, da se vremena i da }e te oblasti pripasti uvedu uzimawe talaca, internirawe Albaniji. Vrhovna komanda je odmah reai raseqavawe albanskih prvaka i govala. Vojvoda Mi{i} je 7. novemwihovih porodica. Prema navodima bra izdao nare|ewa komandantu Juna~elnika kosovskog okruga, od 16. novembra spremao se masovan upad goslovenske divizije da: mo`e da albanskih odmetnika iz plemena |aupotrebi jedan pe{adijski puk za kovi~ke Malesije. Zatra`eno je porazoru`awe Albanaca na levoj obave}awe broja `andarma, jer trenutli reke Sitnice i da mo`e, ako na|e ni broj od 59 nije ni pribli`no bio za potrebno, „uzeti i taoce od gladovoqan, po{to je pre evakuacije vara i vi|enijih Arnauta i ove in1915. godine on iznosio 250. U meternirati.“ |uvremenu je Ohridski odred stigao Razoru`awe na Kosovo i rasporedio se u garnipobuwenika zonima u Pri{tini, Vu~itrnu, Mitrovici i Rudniku. Komandant Jugoslovenske diviMe|utim, kome{awe se nije zije je ve} sutradan naredio komanose}alo samo me|u Albancima. dantu Dvadeset prvog pe{adijskog Zbog ~estih vesti da se spremaju puka da mirnim putem poku{a razoVojvoda @ivojin Mi{i} upadi iz Crne Gore, ali i iz sturu`avawe pobuwenih Albanaca na levoj obali Sitnice, „a ako ne pristanu, onda upotrebiti deni~kog kraja, vojvoda Mi{i} je 17. novembra naredio silu.“ Pripreme i pokret je trebalo obaviti u {to ve}oj komandantu Ibarske divizijske oblasti da se od jednog tajnosti, sama akcija trebalo je da bude muwevita i u sa- broja regruta Jugoslovenske brigade formira posebno dejstvu sa policijskim vlastima, „Arnautske kolovo|e i odeqewe sa zadatkom da prokrstari teritorijom pomeozlogla{ene prvake” trebalo je pohvatati i predati „na- nute divizijske oblasti i pri tom „povrati red i dovr{i ~elniku okruga Zve~anskog na daqi zakonski postupak“, a razoru`awe“. Narednih dana dogodio se jo{ jedan incident. U selu zapleweno oru`je „sredstvima me{tanske komore preneti Crvena Voda 18. novembra napadnuta je op{tina. Na zahtev u Mitrovicu“. Akcija razoru`avawa zapo~ela je 9. novembra. U woj komandanta Kosovske divizijske oblasti, 19. novembra iz su u~estvovale jedinice Prvog jugoslovenskog puka i Dvade- Pri{tine je upu}ena jedna ~eta pe{adije sa jednom haubiset prvog puka, kao i jedan poqski i jedan haubi~ki divizi- com kalibra 105 mm. Nakon {to je obavila zadatak, 24. noon. Bilo je predvi|eno da se razoru`avawe obavi u Vu~i- vembra komandant Ohridskog odreda izneo je da su op{tintrnu i wegovoj okolini, potom u okolini Pri{tine, i za to ske i policijske vlasti preterale sa zahtevom za vojnu posu bile odvojene posebne snage. Prilikom razoru`avawa mo}, jer situacija na terenu nije bila toliko dramati~na da sela Grima, 12. novembra, jedna ~eta Prvog jugoslovenskog bi se zahtevao anga`man vojske. Na osnovu tog, ali i drugih puka stupila je u borbu sa pobuwenicima. Borba je trajala izve{taja, Komanda Jugoslovenske divizije skrenula je pa10 do 12 ~asova, sa gubicima na obe strane. O tome je iz- `wu komandi Kosovske divizijske oblasti, ali i svojim potve{tena Vrhovna komanda, koja se tada nalazila u Beogra- ~iwenim jedinicama, da se ubudu}e lokalnim civilnim vladu. Istovremeno su jedinice Dvadeset prvog puka jo{ uvek stima sugeri{e da pravilno organizuju policijsku vlast, jer razoru`avale Rudnik i okolinu. U selu Jablanici tako|e su je anga`man vojske u odvojenim delovima uveliko umawivao vo|ene vi{e~asovne borbe sa pobuwenicima. Snage Prvog wenu borbenu vrednost. jugoslovenskog puka polako su uspele da prodru u selo, uz (Nastavak u idu}em broju)

41

duhovnost

V E RSK I P RAZ N I C I

Razmi{qawa o stvarima obi~nim

Bez qubavi

15-31. januar

Pravoslavni 17. januar – Sveti Jevstatije Srpski 18. januar – Krstovdan 19. januar – Bogojavqewe 20. januar – Sabor svetog Jovana Krstiteqa – Jovawdan 21. januar – Sveti Grigorije Ohridski 25. januar – Ikona Mlekopitateqica 27. januar – Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski 29. januar – ^asne verige svetog apostola Petra; prepodobni Romilo Ravani~ki

Sveti Sava

Ro|en je 1169. godine kao sin velikog srpskog `upana Stefana Nemawe. Jo{ dok je bio mladi} `udeo je za duhovnim `ivotom zbog ~ega se povukao u Svetu Goru gde se zamona{io. Bio je veoma u~en, marqiv i revnostan. S vremenom je postao pojam ~estitosti, mudrosti i dobre voqe. Izborio se za nezavisnost srpske crkve i postao prvi arhiepiskop srpski. Zajedno sa svojim ocem podigao je manastir Hilandar, a potom i mnoge druge manastire, crkve i {kole. Dva puta je putovao na poklowewe svetiwama u Svetu zemqu. Mirio je svoju bra}u zava|enu oko vlasti, mirio Srbe sa susedima i dao ogroman doprinos utemeqewu srpske dr`ave i wene kulture. Unosio je mir me|u balkanske narode, radio na wihovom zbli`avawu i uzajamnom po{tovawu. Svom narodu je dao hri{}ansku du{u koja je ostala i posle propasti srpske dr`ave. Skon~ao je u Trnovu 12. januara 1236. godine. Kraq Vladislav je preneo wegovo telo u Mile{evo, odakle ga je podigao Sinan pa{a i spalio na Vra~aru, 27. aprila 1595. godine.

42

D

(Iz pisma sinu)

akle, ti misli{ da je mogu}e pro`iveti `ivot bez qubavi: jako voqom, uz blag ciq, pravedno{}u i gnevnom borbom protiv {teto~ina? Pi{e{ mi: „O qubavi boqe je ne govoriti; we u qudima nema. Qubav je boqe ne prizivati; ko }e je probuditi u bezdu{nim srcima?”... Mili moj! U pravu si, i nisi. Otkloni, molim te, svoje nestrpqewe i pronikni u moju misao. ^ovek ne mo`e `iveti bez qubavi zato {to ona wemu prosijava i ~itavog ga pro`ima. Data nam je i od Boga i od prirode same. Nije nam dozvoqeno proizvoqno me{etariti svojim unutra{wim svetom, jedne du{evne sile potiskivati i zamewivati ih drugima, a pogotovu novima koje nam nisu svojstvene. Mogu}e je sebe vaspitavati, ali je nemogu}e sebe uni{titi i izgraditi ponovo, po sopstvenoj voqi. Osmotri kako proti~e `ivot ~ovekov. Dete se privija materi – zahtevima, o~ekivawima, nadom, nasladom, utehom, smirewem i zahvalno{}u, i ako se sve to sjedini u prvu i najne`niju qubav, samim tim se odre|uje i wegova li~na sudbina. Dete i{te svog oca, o~ekuje od wega pozdrav, pomo}, za{titu i putevoditeqstvo, nasla|uje se wegovom qubavqu i odgovorno ga voli. Ono se ponosi ocem, podra`ava mu i ose}a u sebi wegovu krv. Taj glas u wemu, potom, zbori ~itavoga `ivota, povezuju}i ga sa bra}om i sestrama, i sa ~itavim rodom. A kada se kasnije u wemu razgori mu{ka qubav prema „woj” ( ili, nasuprot, k}erkina qubav prema „wemu”) onda se zadatak sastoji u tome da se ovo „bu|ewe prirode” pretvori u istinsku „posetu Bo`iju”, i da se takvo stawe stvari prihvati kao sopstvena sudbina. I nije li prirodno da i on voli svoju decu onom qubavqu kojom je u svojim de~ijim ~e`wama o~ekivao od svojih roditeqa?... Kako `iveti bez qubavi? [ta mo`e da je zameni? ^ime ispuniti onu stra{nu pusto{ koja se budi od wenoga odsustva? Nemogu}e je ~oveku `iveti bez qubavi i zato {to je ona najmo}nija odabirna sila u `ivotu. @ivot je sli~an ogromnoj, ali na sve strane proto~noj bujici koja se obru{ava na nas i odnosi nas sa sobom; ne vaqa `iveti u svemu {to ona nosi, nemogu}e je dati se tom kovitlavom haosu doga|aja. Ko poku{a tako u~initi, pro}erda}e i izgubiti sebe: iz toga ni{ta ne}e proiza}i, jer }e propasti u ludilu. Treba izabrati: odbijati isuvi{no radi relativno nemnogoga, i upravo to, nemnogogo, treba privla~iti, ~uvati, ceniti, gajiti, zbirati i usavr{avati. I na tome graditi sopstvenu li~nost. Izabirna sila je upravo qubav: to ona „vi{e voli”, „prihvata”, „privija se”, ceni, ~uva, uzima i uzvra}a verno{}u. A voqa je samo oru|e qubavi u tom `ivotnome ~inu. Voqa bez qubavi je prazna, uvela, surova, nasilni~ka i, {to je osnovno, ravnodu{na prema dobru i zlu. Ona ubrzo `ivot pretvara u robija{ku disciplinu pod komandom poro~nih qudi. Na svetu postoji ve} ~itav niz organizacija izgra|enih na takvim na~elima. Neka nas Gospod sa~uva od wih i wihovog uticaja... Ne, nemogu}e nam je `iveti bez qubavi: ona je veliki dar – da sagledamo boqe, da ga izaberemo, i da wime `ivimo. To je neophodna i dragocena sposobnost re}i „da”, prihvatiti i po~eti po`rtvovano slu`ewe. Kako je stra{an `ivot ~oveka li{enoga tog dara! U kakvu prazninu, u kakvu gadost se pretvara wegov `ivot! Nemogu}e je ~oveku pro`iveti bez qubavi i zato {to je ona osnovna stvarala~ka sila ~ovekova. Pa ~ovekovo stvarala{tvo javqa se ne u pusto{i i proti~e ne u proizvoqnom kombinovawu elemenata, kako danas misle mnogi povr{nici! Ne, stvarati je mogu}e samo prihvativ{i bogosazdani svet, u{av{i u wega, urastav{i u wegov ~udesni sklad i sliv{i se sa wegovim tajanstvenim putevima i zakonomerstvima. A za to je potrebna sva snaga qubavi, ~itav dar umetni~kog prvoovaplo}ewa, prepu{ten ~oveku. ^ovek ne stvara iz pusto{i: on stvara iz ve} stvorenoga, iz su{tinskoga, sazdavaju}i novo granicama wemu svojstvene i date prirode – spoqno-materijalne i unutra{we-du{evne. 15. januar 2009.

vremeplov

^ovek koji stvara mora da oslu{ne svetsku dubinu i sam iz we da zapeva. On mora nau~iti da svesagleda srce, da sazrcava qubavqu; da iza|e iz svoje male, li~ne ko{uqice u svetla prostranstva Bo`ija, da u wima na|e Veliko – srodno – sapripadaju}e, da oseti u wemu i da sazda novo iz drevnog i nede{eno iz predve~noga. Tako stoji stvar u svim osnovnim sferama ~ovekovog stvarala{tva: u svim umetnostima i nauci, u molitvi i u pravnom `ivotu, u op{tewu qudi i u ~itavoj kulturi. Kultura bez qubavi je mrtva, osu|ena i beznade`na stvar. I sve veliko i genijalno – sazdano je iz svesagledavaju}eg i poju}eg srca. Nemogu}e je ~oveku bez qubavi, zato {to se ono osnovno i najdragocenije u wegovom `ivotu otkriva upravo srcu. Samo svepro`imaju}a qubav otkriva nam tu|u du{u radi ta~nog, proni~u}eg op{tewa, radi uzajamnog razumevawa, radi prijateqstva, radi braka, radi vaspitawa dece. Sve je to nedostupno qudima bez srca. Samo svezra~e}a qubav otkriva ~oveku wegovu Otaxbinu, to jest wegovu duhovnu vezu sa rodnim narodom, wegovu nacionalnu pripadnost, wegovo du{evno i duhovno okriqe na zemqi. Imati Otaxbinu je sre}a, a imati je – mo`e se samo qubavqu. Nije slu~ajno da su qudi mr`we, savremeni revolucionari, odreda internacionalisti. Mrtvi u qubavi, oni su i Otaxbine li{eni. Samo sazrcavaju}a qubav otkriva ~oveku pristup pobo`nosti i Bogu. Ne ~udi se, mili moj, bezverju i maloverju zapadnih naroda: oni su od Rimske crkve prihvatili izdajni religiozni akt, koji po~iwe od voqe i zavr{ava se razumnom mi{qu i, prihvativ{i je, klonuli su srcem i izgubili wegovo sazrcawe. Time je bilo predodre|ena religijska kriza koju oni sada pre`ivqavaju. Ti sawa{ o jakoj voqi. To je dobro i neophodno. Ali ona je stra{na i ru{iteqska, ako ne izrasta iz produbqenog srca. Ti `eli{ da slu`i{ dobrome ciqu. To je dobro i va`no. Ali, kako }e{ shvatiti svoj ciq, ako ne preko sverazumnoga srca? Kako }e{ ga saznati, ako ne save{}u svoga srca? Kako }e{ ispratiti wenu vernost, ako ne qubavqu? Ti `eli{ pravednost, i mi je svi moramo iskati. Ali ona od nas zahteva umetni~ki li~ni odnos u prihvatawu qudi; a za to je sposobna samo qubav. Gnevna borba protiv {teto~ina je neophodna i nespremnost za to mo`e od ~oveka u~initi sentimentalnim izdajnikom. Ali taj gnev se mora ra|ati iz qubavi, on mora da bude weno ovaplo}ewe da bi u woj na{ao opravdawe i meru... Evo za{to sam rekao da „jesi i nisi u pravu”. I jo{: razumem tvoj predlog „da je boqe o qubavi ne govoriti”. To je ta~no, treba `iveti wome, a ne govoriti o woj. Ali, razmisli. U svetu se ori otvorena i bezumna propagandna mr`wa, u svetu se podigla uporna i surova hajka na qubav – napad na porodicu, odricawe od Otaxbine, gu{ewe vere i religije. Prakti~na ravnodu{nost jednih oven~ana je direktnom propove|u mr`we kod drugih. Bezdu{nost je na{la svoje apologete. Zloba je postala doktrinom. A to zna~i da je do{ao ~as da se, ipak, progovori o qubavi i ustane se u wenu odbranu. Da, u qudima je qubavi malo. Oni su je iskqu~ili iz svog kulturnog ~ina: iz nauke, iz vere, iz umetnosti, iz etike, iz politike i vaspitawa. Sledstveno tome, savremeno ~ove~anstvo je u{lo u duhovnu krizu, nevi|enu po svojoj dubini i razmahu. Uvidev{i to, shvativ{i to, prirodno je da se zapitamo ko }e probuditi qubav u bezdu{nim srcima, ako se ve} sama nije probudila iz `ivota i re~i Hrista, Sina Bo`ijega? Kako da se toga latimo mi, sa na{im malim qudskim silama? Ali ta sumwa ubrzo otpada ako poslu{amo glas na{eg srca i wegove mudrosti, koji nas uveravaju da je Hristos u nama i sa nama... Ne, mili moj! Nemogu}e nam je bez qubavi. Bez we smo osu|eni, s ~itavo na{om kulturom. U woj je sva na{a nada i na{e spasewe. I ne sawa{ sa kakvim nestrpqewem ~ekam tvoje pismo sagla{ewa. Ivan A. IQIN Iz kwige „Poju}e srce”, izdava~ Svetigora, 1998.

DOGODILO SE... 18. januar 1880. Narodna skup{tina Kne`evine Srbije usvojila je Projekat Zakona za ustrojstvo Vojne akademije. Istog dana Projekat je odobrio i knez Milan Obrenovi}. Zakon o ustrojstvu Vojne akademije stupio je na snagu po~etkom {kolske 1880/1881. godine. 20. januar 1945. U Beogradu umro vojvoda Petar Bojovi}. U balkanskim ratovima bio je na~elnik {taba Prve armije, a u Prvom svetskom ratu komandovao je Prvom armijom u bitkama na Ceru i Drini. Za vreme povla~ewa preko Albanije bio je na du`nosti na~elnika {taba Vrhovne komande. Uspe{no je rukovodio Prvom armijom u toku i nakon proboja Solunskog fronta. Uo~i nema~kog napada aprila 1941. simboli~no je imenovan za pomo}nika vrhovnog komandanta. 20. januar 1921. U Beogradu je umro vojvoda @ivojin Mi{i}. Bio je pomo}nik na~elnika Glavnog general{taba, predavao strategiju na Vi{oj {koli Vojne akademije. Najzna~ajnije pobede ostvario je u Kumanovskoj i Kolubarskoj bici. U~estvovao je u pripremama i realizaciji proboja Solunskog fronta septembra 1918. godine. Nosilac je velikog broja doma}ih i stranih odlikovawa od kojih se isti~u Kara|or|eva zvezda sa ma~evima i orden legije. 22. januar Dan Vojne bolnice Ni{. Obele`ava se kao uspomena na dan kada je 1878. godine ministar vojni, na predlog na~elnika saniteta, radi zbriwavawa 1.000 bolesnika i rawenika, doneo ukaz o po~etku rada Vojne bolnice u Ni{u

1916. godine. Za tu priliku bilo je anga`ovano 80 transportnih brodova Francuske, Italije i Velike Britanije. Transport je obezbe|ivalo 1.159 ratnih brodova, od kojih je 471 podmornica. Ukupno je prevezeno 158.564 vojnika i oko 15.000 civila izbeglica. Do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahraweno je 4.847 srpskih vojnika i oficira.

24. januar 1879. Naredbom ministra vojnog Kne`evine Srbije general{tabnog potpukovnika Jovana Mi{kovi}a pokrenut je „list za vojne nauke, novosti i kwi`evnost” „Ratnik”. Ovaj datum se obele`ava kao Dan Novinskog centra „Odbrana“. 29. januar 1969. Skup{tina SR Srbije usvojila vi{e amandmana na republi~ki Ustav. Wima su preciznije definisana prava i du`nosti republike u poslovima spoqne politike, odbrane zemqe, za{tite ustavnog poretka i dr`avne bezbednosti. Radi se o ~itavom kompleksu pitawa koja su do tada bila iskqu~ivo pravo Federacije. Pored toga, regulisani su i poslovi koji, po svojoj prirodi, pripadaju Republici kao dr`avi, dok su neka pitawa prepu{tena organima autonomnih pokrajina da ih odre|uju autonomno. 31. januar Dan ^etvrte brigade Kopnene vojske. Obele`ava se kao Dan oslobo|ewa Vrawa od Turaka 1878. godine. Dan oslobo|ewa Vrawa i Sveti Atanasije Veliki, koji se slavi toga dana (18. januar po starom kalendaru), bio je i slava Prvog pe{adijskog aktivnog puka „Kwaza Milo{a“. Pripadnici biv{e 78. motorizovane brigade, koja je u{la u sastav ^etvrte brigade Kopnene vojske, obele`avali su 31. januar kao Dan jedinice.

23. januar 1916. Po~elo je sahrawivawe srpskih vojnika u „Plavu grobnicu“. Prevoz srpskih vojnika iz albanske luke Valona na gr~ko ostrvo Krf obavqen je u periodu od 14. januara do 21. februara

31. januar Sveti Atanasije Veliki, patron pekarskih udru`ewa. U vojsci Kraqevine Jugoslavije slava pekarskih ~eta. Pripremio Miqan MILKI]

43

li~nosti

General Jovan Mi{kovi}

o|en 18. jula 1844. u trgova~koj porodici u Negotinu, koji se, uz Kragujevac i [abac, smatra kolevkom srpskog generalskog kora, Jovan je osnovnu {kolu i ~etiri razreda gimnazije u~io u svom rodnom mestu, a peti i {esti razred gimnazije zavr{io je u Beogradu. Artiqerijsku {kolu (osnovana 1850) zavr{io je u Beogradu 1865, kao ~etvrti u rangu, i proizveden je u ~in artiqerijskog potporu~nika. Kao mlad oficir primio je du`nost rukovaoca ~uvenih Stragarskih barutana (1865), a dve godine kasnije postavqen je za upravnika. U godini atentata na kneza Mihaila Obrenovi}a (1868) postavqen je za general{tabnog oficira pri Rudni~koj okru`noj vojsci, gde je ostao pet godina (do 1873). Vreme do srpskoturskih ratova proveo je kao vr{ilac du`nosti komandanta Jagodinske brigade 1. klase Narodne vojske. Tokom Prvog srpsko-turskog rata (1876–1977), kao major, postavqen je za {efa [taba Ibarske vojske i komandanta ^a~anske brigade 1. i 2. klase Narodne vojske. Istakao se u te{kim i krvavim borbama na Galipoqu, Javoru, Pogledu i Zaskoku, zbog ~ega je unapre|en u ~in potpukovnika i postavqen za na~elnika [taba Timo~kog kora (1877). Na toj du`nosti nalazio se u Drugom srpsko-turskom ratu (1877–1978), nakon ~ega je postavqen za na~elnika Operativnog odeqewa [taba Vrhovne komande. U godini Berlinskog kongresa (1878), kada je trebalo „unov~iti” rezultate srpsko-turskih ratova, Mi{kovi} je sa samo 34 godine postavqen za ministra vojnog u kabinetu Jovana Risti}a, jednog od najve}ih diplomata koje je Srbija ikad imala. Wegov prvi ministarski mandat obele`en je, sem ostalog, pokretawem vojnog lista „Ratnik”, ~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879. godine. Tada je, kao |eneral{tabni potpukovnik, izrekao misao koja

R Najsvestranija li~nost generalskog kora General, ministar vojni, na~elnik Glavnog general{taba, predsednik Srpske akademije nauka, ~lan Srpskog u~enog dru{tva, publicista i pokreta~ vojnog ~asopisa „Ratnik”, bio je verovatno jedna od najsvestranijih li~nosti svoga vremena

44

15. januar 2009.

je u{la u anale vojne {tampe: „Vojska je bez svoga lista, kao ~ovek bez govora”. Od januara 1881. do aprila 1888, pukovnik Mi{kovi} je obavqao du`nosti na~elnika General{tabnog odseka Glavnog general{taba, na~elnika [taba komande Aktivne vojske, komandanta Drinske, a potom i [umadijske divizijske oblasti i po~asnog a|utanta kraqa Milana Obrenovi}a. U toku srpsko-bugarskog rata (1885) bio je komandant Drinske operativne divizije. Za na~elnika Glavnog general{taba postavqen je 1888. godine, gde je ostao oko dve godine. Sa te du`nosti pomeren je na mesto guvernera ({efa istracije) kraqa Aleksandra Obrenovi}a do progla{avawa wegovog prevremenog punoletstva (1893). Nakon toga, ponovo se vratio na du`nost na~elnika Glavnog general{taba do 1896, kada je drugi put postao ministar vojni u kabinetu \or|a Simi}a. U ~in generala unapre|en je 1894. godine. Kada je Simi}eva vlada pala (1897), general Mi{kovi} je penzionisan. Kao razlog za penzionisawe veoma poznatog, priznatog i svestranog generala u wegovoj 54. godini, navodi se odbijawe ponude kraqa Aleksandra Obrenovi}a da po tre}i put zauzme polo`aj na~elnika Glavnog general{taba. U drugoj polovini 19. i po~etkom 20. veka stvorena je u Kraqevini Srbiji wena nau~na, kulturna i vojna elita. Toj eliti, mo`e se slobodno re}i, pripadali su i srpski generali. Oni su imali izuzetno obrazovawe ste~eno u zemqi i inostranstvu. Po stepenu prosve}enosti bili su, kako to neki savremenici ocewuju, „elita elite srpske dr`ave i dru{tva”. Neprestana prisutnost u politi~kom i kulturnom `ivotu Srbije donela je nekim generalima zna~ajne nau~ne po~asti i zvawa. Dabome, me|u wima je i general Jovan Mi{kovi}. Uz pomenute veoma visoke i odgovorne du`nosti u Vojsci, general Mi{kovi} je bio veoma aktivan i u gra|anstvu. Bio je redovan ~lan Srpskog u~enog dru{tva, ~lan i predsednik Srpske akademije nauka (1900–1903), predsednik dru{tva Crvenog krsta (1896) i Saveza streqa~kih dru`ina. Bio je i po~asni ~lan Srpskog lekarskog dru{tva. Aprila 1901. izabran je za do`ivotnog ~lana Senata. Srpski generali su se isticali i u spisateqstvu. Dela koja su stvarali naj~e{}e su bila u vezi sa vojnom tematikom, ali nije zanemarqiv ni broj dela iz oblasti prirodnih nauka, fizike i hemije. Jovan Mi{kovi} je ostavio 19 bibliografskih jedinica iz taktike, istorije ratova, etnografije, putopisa i vojne geografije. Istori~ari i savremenici su ~esto isticali mo} i ugled srpskih generala. Sticali su ordewe i razne druge po~asti, ali u tom „kora~awu kroz svetlo” bilo je i „tame”. Iako su dosegli najvi{e vojne vrhove, nisu se mogli smatrati imu}nim qudima. U svojim spisima, sli~no zapisima nekih svojih savremenika, general Mi{kovi} slikovito isti~e da su „generali bili qudi sa sjajnom uniformom, velikim delima i ~esto praznom kesom”. I zaista, osnovna plata od 10.104 dinara godi{we, predvi|ena Zakonom iz 1883, nije promewena ni Zakonom iz 1901. godine. U ratnu kampawu za Prvi balkanski rat (1912) generali su u{li sa platama od pre tri decenije. Istina, imali su dodatak na kowa i momka u ukupnom iznosu od 495 dinara, a generali na du`nosti komandanta divizije dodatak od 3.600 dinara. Kada su uvedeni ~inovi armijskog generala i vojvode, plata je pove}ana na 12.000, odnosno 15.000 dinara. Tu prvu kratko je primao samo kraq Milan, a drugu je, sa ~inom vojvode, Radomiru Putniku doneo Prvi balkanski rat. U porodi~nom `ivotu general Mi{kovi} nije bio miqenik sre}e. O`enio se Krunom, k}erkom Miloja P. Blaznavca, trgovca iz Blaznave. Imao je dva sina, Bogdana i Vojina, koji su preminuli kao mladi}i. Vojin je bio oficir. General Jovan Mi{kovi} je odlikovan sa deset doma}ih i sedam stranih odlikovawa. Kasarna u kojoj je sada sme{tena Vojna akademija nosi wegovo ime. Umro je u Beogradu 2. novembra 1908. godine.

^asopisi Vojno delo U novom broju op{tevojnog nau~no-teorijskog ~asopisa Vojno delo mo`ete pro~itati o fenomenologiji savremenog terorizma i o pravnim osnovama u~e{}a JNA u ratovima 1990–1991. na prostoru SFRJ. U rubrici Me|unarodni odnosi nalazi se tekst o evropskoj komponenti geopoliti~kog polo`aja Srbije. Me|u temama su i Obrazovni profil oficirskog kadra kao determinanta morala Vojske i Savremene psiholo{ke operacije oru`anih snaga. Mo`ete ~itati o modelu u~e{}a snaga Vojske Srbije u mirovnim operacijama Ujediwenih nacija.

Vojnotehni~ki glasnik Stru~ni i nau~ni ~asopis Ministarstva odbrane Republike Srbije iz pro{logodi{weg broja oktobar–decembar prezentuje Vojnotehni~ki institut, koji je proslavio {est decenija rada, ali i Tehni~ku slu`bu Vojske Srbije koja je 15. septembra obele`ila svoj dan. U Glasniku se analizira efikasnost funkcionalnih radio-komunikacionih centara, ali i mogu}nosti primene poliamid-polietilenske folije za konzervaciju tehni~kih sredstava. Tu su i teme o `iroskopu, kao osnovnom mernom elementu sistema upravqawa, i o patentnoj za{titi poverqivih podataka. Prikazani su izve{taji sa nau~nostru~nog skupa YU INFO 2008, Me|unarodnog savetovawa „Energetika 2008”, Petog me|unarodnog simpozijuma iz konstruisawa, oblikovawa i dizajna „Kod 2008” i sa 11. me|unarodne konferencije ICDQM 2008. Iz rubrike Savremeno naoru`awe i vojna oprema izdvajamo tekstove o bespilotnoj letelici Cormorant, protivtenkovskoj vo|enoj raketi za turski helikopter T-129 i sistem za za{titu velikih aviona MANTA DIRCM.

Revija za bezbednost Decembarski broj stru~nog ~asopisa o korupciji i organizovanom kriminalu Revija za bezbednost donosi stru~ne tekstove o organizovanom kriminalu kao najopasnijem obliku ugro`avawa bezbednosti dr`ave, o politi~koj korupciji i o problemima definisawa organizovanog kriminala u zakonodavstvu Republike Srbije. U ~asopisu je analizirana i dihotomija terorizma i organizovanog kriminala iz ugla nacionalne bezbednosti.

Novi glasnik Vojnostru~ni intervidovski ~asopis Novi glasnik u novom broju razmatra pitawa prigovora savesti u korist ja~awa sistema odbrane, procene efikasnosti oklopnih jedinica u napadu, planirawe operacija snaga ViPVO, ali i planirawe odbrane u Natou i EU. Mo`ete pro~itati i tekst o ulozi lidera u vojnim sastavima, a u rubrici Strane armije o nema~kim vojnim jedinicama za psiholo{ke operacije. Rubrika Tradicije donosi zapis o oklopnim jedinicama u Kraqevini Jugoslaviji.

Informativni bilten prevoda Novi broj Informativnog biltena prevoda donosi priloge – Strategija nacionalne odbrane Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Prva strategija odbrane Kanade. Me|u prevodima su i izbori iz fonda ~asopisa i novina Centra za vojnonau~nu dokumentaciju i informacije, ali i primer razvrstavawa pojmova prema univerzalnoj decimalnoj klasifikaciji. M. I.

Krsman MILO[EVI]

45

I z a b r a n i

s p o r t i s t a

S TRELAC

i

s p o r t s

I PADOBRANCI

Petnaesti put uzastopce bi}e progla{eni sportista i sportska ekipa godine me|u pripadnicima Vojske. Zapa`eni rezultati kandidata na doma}oj i me|unarodnoj sceni u~inili su svoje, konkurencija je bila `estoka, a presudile su nijanse. Stru~ni `iri, kojim je predsedavao na{ poznati vaterpolista i savezni kapiten Nenad Manojlovi}, za najuspe{nijeg takmi~ara u pro{loj sezoni odabrao je poru~nika Sa{u Petrovi}a, dr`avnog prvaka i rekordera u ga|awu iz vojni~kog pi{toqa, dok je naziv najboqe ekipe dodelio „Nebeskim vidrama”. Specijalna priznawa pripala su na~elniku Vojne akademije general-majoru mr Vidosavu Kova~evi}u, za izuzetni doprinos razvoju i me|unarodnoj afirmaciji na{eg vojnog sporta, i zastavniku Goranu Todorovi}u koji je osvojio rekord za Ginisovu kwigu. ove godine u akciji magazina „Odbrana” izabrani su najuspe{niji sportisti Vojske Srbije. Imaju}i u vidu uspehe na doma}oj i me|unarodnoj sceni, `iri se na{ao na „slatkim mukama” da po va`e}im kriterijumima odvaga wihov u~inak. Imali smo, kao i prethodnih sezona, mno{tvo takmi~ewa, sr~anih boraca, ve{tih takmaca, rekorda i rekordera koji se raspoznaju po tome {to nose vojni~ku uniformu ili su profesionalno vezani za Ministarstvo odbrane, General{tab, jedinice i ustanove, svejedno. Dizani su pehari, slavile se medaqe, ~ule su se pohvale ~ak i na najvi{em nivou, me|u zvani~nicima CISM (Me|unarodni savet za vojne sportove). Vojska Srbije je ~lan te ugledne organizacije. Na{a delegacija boravila je i u pekin{kom Olimpijskom selu tokom najve}e svetkovina sporta. Uspesi su tim zna~ajniji {to na{i sportisti treniraju pored svojih redovnih obaveza i zadataka. Na me|unarodnim takmi~ewima ~esto se suo~avaju sa ~iwenicom da moraju na{iti sebe, jer su im rivali qudi ~iji je jedini zadatak da treniraju i pobe|uju. Tako je u gotovo svim disciplinama. Nama nije ciq uspeh po svaku cenu, ve} ja~awe baze iz koje }e ni}i kvalitet.

I

[am pi on i re kor der U tom saznawu i ohrabruju}im pobedama protekao je i ovogodi{wi izbor najboqih. Stru~ni `iri se opredelio da naziv sporti-

46

ste godine Vojske Srbije ponese poru~nik Sa{a Petrovi}, pripadnik Specijalne brigade, sjajan stare{ina i takmi~ar. Rezultati koji su ga preporu~ili stru~nom `iriju sadr`ani su, pre svega, u ~iwenici da je Sa{a dr`avni prvak u ga|awu iz vojni~kog pi{toqa (20+20 metaka), sa novim rekordom Srbije u toj disciplini koji sada iznosi 358 krugova. Sa svojim klubom „Pan~evac 1813” osvojio je i titulu ekipnog prvaka Srbije. Da je re~ o izuzetno darovitom strelcu dokazao je i na Sportskom prvenstvu Vojske Srbije, gde je u velikom finalu osvojio jo{ jednu {ampionsku titulu. Nizu zlatnih odli~ja, pro{le godine je dodao i najsjajniju medaqu sa prvenstva Vojvodine. Poru~nik Sa{a Petrovi} je pripadnik Specijalne brigade Vojske Srbije, a wegove iskusne kolege iz elitnog sastava ka`u da je stare{ina savremenog kova, stru~an, marqiv, pouzdan i do maksimuma posve}en pozivu. Krase ga plemenite qudske osobine koje se opisuju superlativima. Streqa{tvo je wegov sport, a vojni~ki pi{toq posebna strast. Uporno trenira i s pravom se nada da }e ove godine ostvariti zapa`ene rezultate i na me|unarodnom planu. U naju`em krugu kandidata za zvawe sportiste godine Vojske Srbije na{li su se tako|e sjajni takmi~ari: stariji vodnik Igor Vukovi}, pripadnik Garde, reprezentativac u orijentiringu, pobednik na dr`avnom prvenstvu i Kupu Srbije. Poru~nik Dragan Mi~i}, pripadnik Specijalne brigade je ostvario odli~ne rezultate u kik-boksu. Osvojio je bronzanu medaqu u disciplini lou-kik na Evropskom 15. januar 2009.

k a

e k i p a

g o d i n e

{ampionatu odr`anom u Portuagaliji, Me|unarodnom turniru u Zemunu i Prvenstvu Srbije. ^lan je ekipe Kopnene vojske koja je briqirala u Ni{u. Stariji vodnik Goran ^egar je poznato atletsko ime. Pro{le godine ostvario je pobede na Me|unarodnom maratonu u Ohridu, odnosno trci u Sarajevu. Seniorski je prvak Vojvodine u krosu na 6.000 metara.

[am pi o ni na ne bu Me|u ekipama jedna je podigla pobedni~ku zastavu. Re~ je o „Nebeskim vidrama”, koje ne treba posebno predstavqati. Na wihovoj strani je sve – tradicija, iskustvo, duh zajedni{tva, entuzijazam, pobedni~ki mentalitet... Nikada se nisu predavali, nikada napu{tali popri{te sportske borbe. Vrhunski dometi obuke 63. padobranskog bataqona Specijalne brigade Vojske Srbije vidqivi su i na takmi~arskom planu. Posebno pleni ~iwenica da ogromno i svekoliko iskustvo prenose na mla|e tako da se ve} uigranom timu stalno prikqu~uju novi ~lanovi. Za wihovu budu}nost zaista ne treba brinuti. Oni su prave vidre, brzi, temperamentni, snala`qivi, radni... U svom sastavu imaju i jednu {armantnu damu, vrsnog padobranca zastavnika Rilu \uri}. Tokom pro{le godine no}no su osvojili Memorijalni kup „Potpukovnik Goran Ostoji} i svi pali borci”. Na velikom Me|unarodnom takmi~ewu Nacionalne garde SAD – Rod ajlend osvojili su drugo mesto. Jo{ jedan naziv viceprvaka i jedno tre}e mesto nalaze su u wihovom zbiru uspeha. Re~ je o me|unarodnom takmi~ewu Kup Bora i dr`avnom prvenstvu odr`anom u Kikindi, disciplina grupni likovi. Vo|a ekipe je potpukovnik Slobodan Jovanovi}, a tehni~ki rukovodilac major Vladica Krsti}. Takmi~arski deo „Nebeskih vidri” ~ine kapetan Goran Stojanovi}, zastavnici Rila \uri}, Miroqub Jani}ijevi} i Sini{a Mi}i}, stariji vodnik prve klase Rade Ra|enovi} i stariji vodnici Neboj{a Jandri} i Darko Ka~avenda.

V o j s k e

S r b i j e

Stru~ni `iri Ovogodi{wi `iri za izbor sportiste i sportske ekipe godine imao je pet ~lanova. Bila je zastupqena re~ struke, nauke, javnosti... @iriju je predsedavao na{ poznati vaterpolo reprezentativac i proslavqeni selektor Nenad Manojlovi}, sada{wi sportski direktor „Partizana”. Te{ko je pobrojati sve pehare i medaqe koje je osvojio tokom igra~ke karijere sa „crno-belima”, ali radije se se}a onoga {to je osvojio na ~elu dr`avne reprezentacije. Ostao je upam}en kao savezni kapiten u periodu od 2000. do 2004. godine, kada je „osvojio sve {to se osvojiti mo`e”: dve zlatne medaqe sa evropskih prvenstava, srebrnu i bronzanu medaqu sa olimpijskih igara, srebrnu i bronzanu medaqu na svetskim prvenstvima... Od 2005. godine je bio direktor Vaterpolo saveza Srbije. Pukovnik mr Branko Bo{kovi} je na~elnik centara Vojne akademije i Ministarstva odbrane, nezaboravni maratonac, rekorder, nosilac prvog zvawa vojnog sportiste godine. Veliki doprinos radu `irija dao je i pukovnik Zoran [}eki}, osvedo~eni stru~wak, na~elnik referata za fizi~ku obuku u Upravi za obuku i doktrinu General{taba VS. Radenko Mutavxi}, zamenik glavnog i odgovornog urednika magazina „Odbrana”, i Branko Kopunovi}, urednik u na{em magazinu, upotpunili su sastav `irija. {to je novi svetski rekord me|u paraplegi~arima i podatak za Ginisovu kwigu koja je zabele`ila wegov rezultat. Sutradan se ve} na{ao pred novim izazovom, pod vodom sa ronila~kom opremom... Dakle, imamo se ~ime ponositi i kome ~estitati. Magazin „Odbrana” oda}e im priznawe za wihov u~inak, javno i sve~ano uru~iti priznawa, opet po tradiciji, 23. januara u sali Doma Garde na Top~ideru sa po~etkom u 14 ~asova. Branko KOPUNOVI]

Spe ci jal na pri zna wa Opet u duhu tradicije, `iri ovogodi{we akcije za izbor sportiste godine je dodelio specijalna priznawa. Re~ je o dometima koje zavre|uju svako po{tovawe, a ne nalaze se u predvi|enoj konkurenciji. Specijalno priznawe pripalo je generalmajoru mr Vidosavu Kova~evi}u, na~elniku Vojne akademije, za izuzetan doprinos razvoju i me|unarodnoj afirmaciji na{eg vojnog sporta. General Kova~evi} je mnogo u~inio da se sportistima Vojske Srbije omogu}i u~e{}e na velikim evropskim i svetskim smotrama, a nemerqiv je wegov doprinos organizaciji izuzetno uspele konferencije Me|unarodnog saveta za vojne sportova (CISM), odr`anoj u Beogradu. General Kova~evi} je vi{egodi{wi {ef na{e delegacije u CISM, gde u`iva visok ugled, a zahvaquju}i wegovom radu odata su mnoga priznawa sportu i sportistima Vojske Srbije. Zastavniku Goranu Todorovi}u, pripadniku 63. padobranskog bataqona, tako|e je dodeqeno specijalno priznawe. Poznata je wegova te{ka povreda zadobijena na obuci, a jo{ poznatija sr~ana borba svestranog sportiste i ~oveka punog duha da ustane iz invalidskih kolica. Dokazuju}i da nada nikada ne umire, a predaja ne postoji u svesti pravog vojnika, Goran je pro{le godine na nebu iznad Slovenije izveo padobranski skok u tandemu, sa visine od 8.350 metara

SPECIJALNA BRIGADA VOJSKE SRBIJE

raspisuje

KONKURS za prijem kandidata na selektivnu obuku I USLOVI KONKURSA: Za prijem kandidata na selektivnu obuku u Specijalnu brigadu mogu konkurisati profesionalni oficiri i podoficiri iz jedinica Vojske Srbije koji ispuwavaju slede}e op{te i posebne uslove: a) Op{ti uslovi: – da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu bez ograni~ewa; – da nisu osu|ivani; – da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti; – da su najmawe 2 (dve) godine u profesionalnoj vojnoj slu`bi. b) Posebni uslovi: – da nisu stariji od 28 godina; – da imaju „povoqne” slu`bene ocene tokom slu`be; – da su na zadwoj proveri fizi~kih sposobnosti imali najmawe vrlo dobru ocenu (prosek bodova 70 i vi{e);

– da su psiho-fizi~ki sposobni za obavqawewe padobranske slu`be (po nalazu nadle`ne vojno-lekarske komisije); – da su pliva~i. II NA^IN KONKURISAWA : kandidati podnose molbe za prijem na selektivnu obuku u Specijalnu brigadu (VP 8486 Pan~evo) preko svojih mati~nih komandi brigada, wima ravnim ili vi{im; uz molbu, kandidati obavezno prila`u: kratku biografiju; izjavu da `eli da obavqa padobransku slu`bu; izvod iz mati~ne kwige ro|enih; overeni prepis zadwe slu`bene ocene; uverewe o izvr{enoj proveri fizi~kih sposobnosti sa naturalnim pokazateqima; uverewe od nadle`nog suda da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak i mi{qewe komandanta ranga brigade ili vi{eg; po pristizawu molbi i analize istih kandidati koji zadovoqe op{te uslove konkursa }e dobiti poziv preko pretpostavqene komande, sa ta~nim datumom i vremenom radi upu}ivawa na lekarski pregled za padobranca (pregled se realizuje na IVM – VMA Beograd, a poziv predstavqa ujedno i uputnicu za pregled). Pregled traje 2 (dva) dana. kandidati koji budu zdravstveno sposobni za padobranca i koji ispuwavaju sve uslove konkursa, dolaze na selektivnu obuku (privremeni rad) u Specijalnu brigadu (VP 8486 Pan~evo). Selektivna obuka je planirana u periodu od 16. marta do 12. juna 2009. godine. Konkurs je otvoren do 15. februara 2009. godine.

UPRAVA VOJNE POLICIJE GENERAL[TABA VOJSKE SRBIJE

raspisuje

KONKURS za prijem podoficira u vojnu policiju Vojske Srbije radi popune timova za protivdiverzionu za{titu Radi popune protivdiverzionih timova u jedinicama vojne policije, Uprava vojne policije G[ VS raspisuje konkurs za prijem podoficira na rad u timovima za protivdiverzionu za{titu u slede}im Vojnim po{tama: VP 3162, Ni{ VP 2834, Beograd VP 2282, Beograd VP 6007, Pan~evo USLOVI KONKURSA: Konkurisati mogu podoficiri iz Ministarstva odbrane RS i jedinica Vojske Srbije koji ispuwavaju slede}e op{te i posebne uslove: a) Op{ti uslovi – da je kandidat dr`avqanin Republike Srbije; – da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak; – da je psihofizi~ki zdrav i sposoban za rad u timovima za protivdiverzionu za{titu bez ograni~ewa. b) Posebni uslovi – da kandidat ima radno iskustvo u Vojsci od najmawe tri godine; – da nema negativnih slu`benih ocena i da su mu posledwe dve slu`bene ocena najmawe „vrlo dobar“; – da kandidat ima polo`en voza~ki ispit najmawe B kategorije;

VP 6234, PAN^EVO

raspisuje

PISMENO NETAWE Za obavqawe fotografskih i snimateqskih usluga za potrebe VP 6234, Pan~evo, u 2009. godini. USLOVI 1. Pravo u~e{}a imaju sva doma}a lica i preduzetnici koji su za obavqawe fotografskih delatnosti upisani u sudski registar, a koji nisu sudski ka`wavani i koji prihvataju obavezu da: bez nadoknade fotografi{u i snime aktivnosti VP 6234 u zoni odgovornosti, i to 40 anga`ovawa u toku 2009. godine i izrade do 2.000 fotografija u boji, standardnog formata 13 h 18 cm, sa tih aktivnosti i izvr{e do deset snimawa navedenih aktivnosti. 2. Izradi po dve fotografije u boji, formata 3,5 h 4,5 cm, za svakog vojnika za vojni~ke dokumente. Cena pojedina~ne fotografije ne mo`e biti ve}a od 10 dinara. 3. Izraditi fotografije u boji standardnog formata 13 h 18 cm u toku fotografisawa vojnika po wihovoj sopstvenoj `eqi i zahtevu. Pojedina~na cena navedenih fotografija ne mo`e biti ve}a od 80 dinara. 4. Sva navedena fotografisawa obavi}e se iskqu~ivo na osnovu poziva koji je uputio predstavnik Komande VP 6234, Pan~evo.

– da kandidat dobrovoqno pristaje da radi u timovima za protvdiverzionu za{titu; – kandidat koji konkuri{e za rad u VP 2282, Beograd, treba uspe{no da zavr{i selektivnu obuku (osim za kandidate iz specijalne brigade). Na~in konkurisawa: Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa molbe podnose Vojnoj po{ti 1120, Beograd, redovnim putem preko komande svoje jedinice. Uz molbu se prila`u slede}i dokumenti: – kratka biografija u kojoj obavezno navesti kontakt telefon, – izjava, koju je overio nadle`ni stare{ina, da dobrovoqno `eli da radi u timovima za protivdiverzionu za{titu i da prihvata raspored po potrebi slu`be, – potvrda od nadle`nog suda da nije osu|ivan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak, – potvrda da se protiv kandidata ne vodi postupak pred VDS, – popuwen Upitnik za vr{ewe bezbednosne provere, – mi{qewe komandira ~ete, – mi{qewe organa vojne policije iz jedinice, – overena fotokopija dve posledwe slu`bene ocene, – karton osnovnih i li~nih podataka KOLP-1 (dobija se od personalnog organa iz jedinice), – fotokopija uverewa o zavr{enim kursevima u Vojsci Srbije, – fotokopija vojne legitimacije. Na konkurs mogu konkurisati i podoficiri `enskog pola. Posle prijema molbe za prijem na rad u protivdiverzione timove kandidat se upu}uje nadle`noj vojnolekarskoj komisiji. Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti razmatrani, ne}e se vra}ati dokumenti kandidatima koji ne budu izabrani. Dodatne informacije o radu u timovima za protivdiverzionu za{titu i potrebnom profilu podoficira mogu se dobiti na telefon 23-957. Konkurs je otvoren do popune upra`wenih formacijskih mesta.

5. Svi navedeni uslovi u celini predstavi}e sastavni deo ugovora. 6. Pre dostavqawa ponude u~esnici netawa du`ni su da se obaveste o uslovima netawa i da ponude usaglase prema tim uslovima. O uslovima netawa ponu|a~i se mogu obavestiti u prostorijama Doma Vojske Srbije u Pan~evu od 12 do 13 ~asova svakog radnog dana ili pozivom na telefon 013/326-166, 013/326-492. SADR@AJ PONUDE I POSTUPKA NETAWA 1. Ponuda treba da sadr`i naziv i ta~nu adresu ponu|a~a, dokaz o upisu u sudski registar, dokaz da ponu|a~ nije sudski ka`wavan i da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak (navedeni dokazi mogu se dostaviti u originalu ili overenoj fotokopiji). 2. Ponu|a~i su du`ni da u ponudi navedu cenu u dinarima, sa zara~unatim PDV-om od 18 %. 3. Nekompletne i ponude pristigle posle roka, te ponude koje nisu usagla{ene prema uslovima za netawe ne}e biti razmatrane. 4. Krajwi rok za dostavqawe ponuda je 2. februar 2009. god. 5. Pismene ponude slati na adresu VP 6234, Pan~evo, Bavani{tanski put bb, u zape~a}enom omotu sa naznakom „PONUDA ZA FOTOGRAFISAWE – NE OTVARATI”. 6. Javno otvarawe ponuda realizova}e se u prostorijama Komande VP 6234, Pan~evo, dana 4. februara 2009. godine u devet ~asova, uz prisustvo ponu|a~a. 7. Najpovoqniji ponu|a~ bi}e obave{ten o izboru u roku od 7 (sedam) dana od dana netawa.

49

{ah partiji slavni Argentinac li~no brani protiv slovena~kog, beskompromisnog napada~a. 8.Df3 Le7 9. 0-0-0 Dc7 10.Ld3 h6 Umesto ovoga {to je „El grande Miguel” vukao, Planinc bi odmah 10…b5 11.Dh3 Sc5 12.The1 Tg8

IZABRANA PARTIJA

PRI^A O PO[TEWU Planinc – Najdorf Vajk an Ze, 1973. 1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 cd4 4.Sd4 Sf6 5. Sc3 a6 6.Lg5 Sbd7 7.f4 e6 – Albine, nudim ti remi, upao si u analizu! To su bile re~i koje je mogao da izgovori samo ro|ak vladike Nikolaja, srpski velemajstor Dra{ko Velimirovi}, a be{e to 1975. godine na {ampionatu Juge u Novom Sadu – dakle ne radi se o ovoj partiji. Ali, usledio je odgovor – „slovenske du{e” – dostojan pravog xentlmena: – Ne mogu da prihvatim, Dra{ko, jer sam izgubqen! Taj protagonista vite{kog shvatawa {ahovske borbe i besprekornog karaktera, napustio je ovaj svet 16. decembra 2008. godine, kako je objavqeno na jednom slovena~kom internet-sajtu, u svojoj 64. godini, u jednom stara~kom domu. Zaslu`io je da bude predstavqen u ovoj rubrici, tim pre {to je za protivnika imao velikog igra~a. Svim malo boqe obave{tenim {ahistima znana je Najdorfova varijanta Sicilijanke, kojom se u ovoj

STUDIJA A. Trojicki, 1932.

ZANIMQIVOSTI @RTVA BOMBARDOVAWA Ruski majstor Osip Vajn{tajn bio je i urednik sovjetskog {ahovskog ~asopisa [ahmatni listok pre Drugog svetskog rata. Poginuo je u Drugom svetskom ratu za vreme nema~kog bombardovawa Lewingrada. TEMA: QUBOJEVI] Kao me|unarodni majstor, Mihajlo Stojanovi} je 2004. godine diplomirao na Sportskoj akademiji u Beogradu sa radom „Stvarala{tvo Qubomira Qubojevi}a”.

Beli: Kc1, Dh3, Td1, Te1, Ld3, Lg5, Sc3, Sd4, a2, b2, c2, e4, f4, g2, h2 Crni: Ke8, Dc7, Ta8, Tg8, Lc8, Le7, Sc5, Sf6, a6, b7, d6, e6, f7, g7, h6

13.e5! de5 14.fe5 hg5 15.ef6 Lf6 16. Sd5 Dd8 17.Lh7 Th8 18.Sf5! g4 19.Dg3 Kf8 20.Sf6 1:0 Na 20…Df6 21.Dd6 Ke8 22.Sg7 Dg7 23.Dd8 mat.

REKLI SU Svaki Fi{erov potez je za nijansu ja~i nego {to izgleda. Tajmanov

Beli: Kf6, La7, a5 Crni: Ke4, Lh7, c6, c7 Beli na potezu.

Raznobojni su lovci i zavr{nica jako „miri{e na remi”. 1. Lc5 Lf5 2. a6 Lc8 3. a7 Lb7 4. Ke6 To je iznudica, jer ako kraq odstupi 4...Kd3 ne}e imati vremena da spre~i manevar Kd7-c7-b8. 4...La8 5. Kd7 Kd5 6. Kc8! Kc5 7. Kb8 Kb6 8. Ka8 Bilo je va`no da crni pe{ak ostane na c6! 1:0 Pripremio Rade MILOSAVQEVI] majstor Fide

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: Qiqana Dragutinovi}, I], uterati, Roma, opis, Ota, taqigati, Radivoj Kora}, ukoso, OZNA, EZ, r, anali, na, TNT, Ge, v, GS, Izudin, AO, valorizovati, Eko, mol, Koze de la vita, IA, avatar, dr, a, OR, Liv, rk, Reder, U, Am, brko, mator, kristijanija, antenati, oon, etar, kala, donosac, vl, Vladimir, Majakovski.

UKR[TENE RE^I

T

A

[

R

B

X

O

S

V

Pripremio @arko \OKI]

USPRAVNO:

17. Kapetanova `ena, kapetanica, 18. Mukao, prigu{en, 19. Hri{}ani nekatoli~ke vere, posebno protestanti, 20. Morski greben, 21. Katoli~ki kalu|eri, redovnici, 23. Muzi~ki zvuk, 24. U~iteq gladijatora u Starom Rimu, 25. Naseqe na ju`nim obroncima Fru{ke Gore, 26. Mu{ko ime, Arsenije odmila, 27. Tokom, u doba trajawa, 30. Zastupnik, zagovara~, 32. Si}u{ni biqni ili `ivotiwski organizmi koji lebde u vodi no{eni vodenom strujom, 33. Govorancija, prazno govorewe, 34. Grad u Engleskoj, 35. Autonomna oblast (skr.), 36. Aorist (skr.), 37. Jeste! da, 38. Ameri~ka glumica, Mak, 39. Reka u Rusiji, 40. Studentski kulturni centar (skr.), 41. Naseqe u op{tini Aleksinac, u Ni{avskom okrugu, 42. Ulog u pokeru, 43. Kriv (zast.), 44. Upi{ite: qp, 45. Reka u Italiji, 46.Stari novac u Evropi, 47. Mesto u Banatu, 48. Pokriti potpuno povr{inu ne~ega, 50. Trgova~ki obi~aj, uzansa, 51. Vrsta vina, penu{avac, 52. Mu{ko ime, 53. Smesa za pravqewe sve}a, 54. Latinica (skr.), 55. Mla|e kameno doba, neolitik, 56. Li~na zamenica, 57. Niska zrna koja se preme}u rukama ili broje pri molitvi ili radi zabave, 58.Protivna stavka u kwigovodstvu, 59. Srpski glumac.

1. Zatupqen, 2. Jedan od naziva za kanu, 3. Kow (u narodnoj pesmi), 4. Polovina obi~nog koraka, 5. @ensko ime, Elizabeta, 6. Mu{ko ime, Tine odmila, 7. Ime slovena~kog pijaniste Bertonceqa, 8. Evropska reka, 9. \avoli, 10. Informaciona tehnologija (skr.), 11. Starogr~ka bogiwa qubavi i lepote (mit.), 12.Ime pisca Anegreta, 13. Osnovna tarifa (skr.), 14. Zanos, ekstaza, 15. Izmirivati, 16. Li~na zamenica, 17. Qudi koji krpe kotlove i druge metalne sudove, 18. [panski fudbaler, David, 21. Mesto na Crnogorskom primorju, 22. Stanovnik Skopqa, 24. Boja za kosu, kana, 25. Arabqani, 26. Vrsta bunara za pitku vodu, 28. ^okot vinove loze, 29. Napasti, pohrliti, 30. Starorimski pisac i istori~ar, Kornelije, 31. Kroja~ki za{titnik za prst, 33. Muslimansko mu{ko ime, 34. Pokazna zamenica, 36. Mesto u Sloveniji, 37. Napustiti kakav prostor, 39. Deo slo`enica sa zna~ewem ~ega sporednog ili drugog, 41. Rasa pasa, 42. Mesto u Boki Kotorskoj, 43. Ime slavnog atleti~ara Barela, 44. Preliv za kola~e i sl, 46. Drveni plug, 47. Vrsta pokriva~a, deka, 48. Umak, ajmokac, 49. Oznaka Arkanzasa (SAD), 50. Ime biv{e sovjetske glumice Arepine, 52. Li~na zamenica, 53. Auto-oznaka Jagodine, 54. Odre~na re~ca.

Q

VODORAVNO:

S

A

A

R

R

G

50

K

O

A

w

S

N

M

L

\

15. januar 2009.

CENOVNIK OGLASNOG PROSTORA OGLASNI PROSTOR

FORMAT

CENA

Magazin „ODBRANA”

1/1 ~etvrta kori~na strana

22 x 30 cm 45.000,00

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 Tel: 3241-026; 3241-009 Telefaks: 3241-363 @iro-ra~un: 840-49849-58

1/1 druga i tre}a kori~na strana

22 x 30 cm 42.000,00

1/1 tre}a strana (unutra{wa)

19,8 x 26 cm 39.000,00

1/1 ostale unutra{we strane

19,8 x 26 cm 31.000,00

1/2 unutra{we strane

19,8 x 13cm ili 9,5 x 26 cm 18.000,00

1/4 unutra{we strane

9,5 x 13 cm 10.000,00 1 x 6,3 cm

450,00

1cm/ 2 stupca unutra{we strane

1 x 13 cm

900,00

1cm/ 3 stupca unutra{we strane

1 x 19,8 cm

1300,00

1cm/ stubac unutra{we strane

Mali oglas za zamenu stana (do dvadeset re~i) Ustupawe prostora za ubacivawe priloga

250,00 60.000,00

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %. Ogla{avawe se pla}a unapred, najkasnije 5 dana pre izlaska broja. Za vi{e objavqenih oglasa odobravamo popust 5 – 15 %, {to se reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to: – za 3 – 5 oglasa – 5% – za 6 – 8 oglasa – 10 % – za 9 i vi{e oglasa – 15 % – cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 % Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}e biti objavqeni. Objavqivawe oglasa odobrava direktor ustanove – glavni i odgovorni urednik magazina „ODBRANA”.

Magazin „ODBRANA” izlazi 1. i 15. u mesecu Cenovnik oglasnog prostora va`i od 1. septemba 2007. godine

Materijal za objavqivawe mora biti dostavqen najmawe sedam dana pre izlaska broja. Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewe reklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF. Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a mo`e se poslati i na e-mail adresu odbrana @ beotel.yu Na zahtev korisnika, u magazin se mogu ubaciti prilozi (iskqu~ivo {tamapani), koje je du`an da obezbedi i dostavi naru~ilac.

Oficirska sabqa i paradni bode`i kroz vreme i sve~anosti

OBEZBEDITE ZA SEBE I POTOMKE OFICIRSKU SABQU! Sabqa je dokument va{e ~asne profesije i podse}a potomke da ste postojali u jednoj epohi i bavili profesijom koju je trebalo zaslu`iti, odslu`iti i neobe{~astiti. Ka`u, `ive}i proizvodimo uspomene, a koliko brzo `ivimo toliko brzo ih i bri{emo ... OFICIRSKOM SABQOM i PARADNIM BODE@IMA upi{ite sebe sa svojom profesijom u porodi~no nasle|e.

NARUXBENICA Ovim neopozivo naru~ujem – • standradnu • posrebrenu • pozla}enu sabqu – • paradni bode` (zaokru`iti)

Paradni bode`i • kopneni • vazduhoplovni • mornari~ki

Ime i prezime: ______________________________________________________ Adresa naru~ioca: ___________________________________________________ _____________________________________________________________________ JMBG__________________________ Telefon: _______________________ Popunite naruxbenicu i po{aqite na adresu: „Status Stil”, 11080 Zemun, Ul. Gradski park 2

Tel: +381(0)11 377-15-22, faks: +381(0)11 377-15-13, mob: 063/876-88-01 Web: www.statusstil.com E-mail: [email protected]

15 mese~nih rata cene sabqi • standardna ... 36.000,00 + PDV paradnih bode`a • posrebrena ... 39.000,00 + PDV • pozla}ena ..... 42.000,00 + PDV

• pozla}en ....... 28.000,00 + PDV • posrebren..... 25.000,00 + PDV

ARSENAL25

S p e c i j a l n i

p r i l o g

OKLOPNO VOZILO(8H8) – LAZAR

Novi srpski brend

NEKI

NOVI

ROBOTI

Mehani~ka

mula HAUBICE 105 MILIMETARA

Vremeplov

.

OKLOPNO VOZILO(8H8) – LAZAR

Novi srpski brend

Oklopno vozilo (8h8) – lazar

Novi srpski brend

2

Heklerovi novi modeli pu{aka

Po meri specijalaca90 10 Neki novi roboti

Mehani~ka mula

13

Izraelski antibalisti~ki sistem Erou-2

Odbrambene vatrene strele

21

Protivbrodske rakete

Lete}a torpeda

23

Haubice 105 milimetara

Vremeplov „stopetice” 28

pripremili Mira [vedi} Vladimir Po~u~

2

Po kon cep ci ji i teh ni~ kim re {e wi ma, vo zi lo la zar pri la go |e no je za bor be nu upo tre bu u je di ni ca ma pe {a di je i spe ci jal nim je di ni ca ma, ko je se mo gu an ga `o va ti na za da ci ma u pro tiv te ro ri sti~ kim ope ra ci ja ma i mi rov nim mi si ja ma Uje di we nih na ci ja. Na ro ~i to uspe {no mo `e se ko ri sti ti u ur ba nim sre di na ma, na se qe nim me sti ma, is pre se ca nom ze mqi {tu sa sla bi jim put nim ko mu ni ka ci ja ma, gde se o~e ku ju za sed na i pre pad na dej stva te ro ri sti~ kih i po bu we ni~ kih oru `a nih gru pa, na o ru `a nih la kim pe {a dij skim na o ru `a wem, au to mat skim ba ca ~i ma gra na ta, ru~ nim ba ca ~i ma ti pa RPG-7 ili vo |e nim pre no snim pro tiv ten kov skim ra ke ta ma.

edavno je na sastanku povodom organizacije ^etvrtog me|unarodnog sajma naoru`awa i vojne opreme u Beogradu – Partner 2009 najavqena promocija novog doma}eg vi{enamenskog oklopnog to~ka{kog vozila BVT 8808-SR MRAP (8x8) – lazar, koje je projektovalo preduze}e Jugoimport – SDPR. Vi{e od tri decenije od pojave borbenog vozila pe{adije – BVP M-80, a dve i po decenije od nastanka BOV-a (4h4), na stranicama koje slede predstavqamo taj doma}i slo`eni borbeni sistem, prvi u klasi to~ka{kih naoru`anih vozila u Srbiji.

N

Upotreba Lazara Da bi se izbegle mogu}e nedoumice o vrsti i tipu vozila lazar, shodno usvojenim re{ewima, najpre treba naglasiti da je ono prvenstveno nameweno za upotrebu u pe{adijskim jedinicama (bataqoni, brigade Kopnene vojske) za brzo prevo`ewe vojnika do mesta borbenih dejstava. Posebno je zna~ajno {to se sa vozila mo`e dejstvovati formacijskim naoru`awem, u kupoli ili oru`noj stanici, ali i li~nim naoru`awem posade, koju ~ini deset vojnika. Vojni~kom terminologijom re~eno, lazar jeste „vi{enamenski naoru`ani oklopni transporter, to~ka{, visokog nivoa balisti~ke i protivminske za{tite, ali i velike preglednosti”. Zbog konstrukcijskih re{ewa hodnog dela i bazne varijante lazara (o~ekuje se da }e proizvodna cena serijskog vozila biti konkurentna za strana tr`i{ta), oklopno telo vozila moglo bi da se koristi i za projektovawe namenskih vozila za izvr{avawe posebnih borbenih zadataka. Ono pripada klasi vozila otpornih na dejstvo 15. januar 2009.

24

mina, uz istovremenu za{titu posade od zasednih dejstava, {to je u stru~noj literature poznato kao MRAP (Mine Ressistant Ambush Protected Vehicle), a prema pojedinim svojstvima i vrsti vozila MRAV (Multi Role Armor vehicle). Vozilo lazar nije BVP namewen mehanizovanim jedinicama (mehanizovani bataqoni u brigadama Kopnene vojske), u kojima }e, i u narednom periodu zna~ajno mesto imati BVP zbog respektabilnog naoru`awa, na guseni~nim ili to~ka{kim hodnim ure|ajima. Zato se vozila tipa lazar i vozila tipa AFV komplementarno dopuwavaju u programima modernizacije mnogih stranih armija. Shodno tome, BVP lazar mo`e biti i kandidat za opremawe Vojske Srbije. Prema re~ima glavnog projektanta dr Nenada Miloradovi}a i glavnog konstruktora Petr Marinkovi}a, vozilo je dobilo ime po knezu Lazaru, koji je, na ~elu oklopqenih kowanika, vodio Srpsku vojsku u Kosovskoj bici, na Vidovdan 1389. godine. Na taj na~in, simboli~no su nagla{eni osnovna namena i filozofija koncepcije

vozila – borba naoru`ane posade i ukrcnog odeqewa iz oklopqenog vozila. Skra}enica BVT 8808-SR MRAP ozna~ava formulu wegovog pogona – (8h8), vreme kada je zavr{en funkcionalni model – (08, odnosno 2008. godinu), poreklo vozila – (SR – Srbija) i da je lazar otporan na zasedna dejstva i mine – (MRAP).

Potrebe Vojske Srbije Na osnovu Takti~ke studije Opremawe Vojske Srbije oklopnim vozilima to~ka{ima, koju je u oktobru 2007. godine izradila Uprava za planirawe i razvoj General{taba Vojske – J-5, analizirani su svi relevantni faktori koji uti~u na odluku o nabavci borbenog oklopnog to~ka{kog vozila – iz uvoza ili razvojem na osnovu sopstvenog projekta. Ispitivana su inostrana re{ewa u toj oblasti, ratovodstvo, mogu}nosti srpske privrede, zatim, karakteristike vojno-politi~ke i bezbednosne situacije u okru`ewu Srbije, mogu}i modeli dejstava i uloga na{ih oklopnih jedinica i pe{adije

u suprotstavqawu bezbednosnim izazovima i pretwama, ukqu~uju}i i spremnost za borbu protiv terorizma, ali i u~e{}e u mirovnim operacijama Ujediwenih nacija. Posebna pa`wa posve}ena je i studiji o ceni novih vozila BVT (ili skra}enica OVT) u odnosu na wegovu efikasnost, naro~ito prilikom opredeqivawa za kupovinu u inostranstvu ili za razvoj doma}eg borbenog proizvoda. Nadle`ni su zakqu~ili da je potrebno usvojiti bazno vozilo, na ~ijoj osnovi bi se dogra|ivali elementi naoru`awa i opreme, za ~etiri osnovna modela – borbeno vozilo pe{adije, izvi|a~ko, komandno i sanitetsko vozilo. Wima bi se opremali mehanizovani bataqoni, koji za sada u naoru`awu imaju BVP M-80/M-80A, a tako|e im sledi modernizacija. O planovima Ministarstva odbrane i General{taba Vojske Srbije, naro~ito kada je re~ o opremawu i modernizaciji sastava u 2009. godini, ali i uvo|ewu u operativnu upotrebu odgovaraju}eg borbenog vozila, javnost je vi{e puta obave{tavana.

3

Komplet naoru`awa „Lazar” lako prolazi ~estar

Nezavisno od pomenutih aktivnosti Ministarstva i General{taba, u Javnom preduze}u Jugoimport – SDPR, na osnovu istra`ivawa svetskog tr`i{ta, analize potencijalnih kupaca, a u skladu sa pravcima razvoja oklopnih vozila to~ka{a namewenih za izvr{avawe brojnih takti~kih zadataka u razli~itim oru`anim sukobima, na~iwena je Studija izvodqivosti za razvoj vi{enamenskog oklopnog borbenog vozila to~ka{a, radne oznake BVT 8808-SR MRAP 8x8. Od februara 2008, kada je na bazi Studije usvojena koncepcija vozila lazar, kreativni tim in`ewera Jugoimporta pripremao je potrebnu dokumentaciju. Izvedene su i odgovaraju}e materijalne pripreme kako bi se do Vidovdana 2008. godine sastavio funkcionalni model vozila. Krajem avgusta funkcionalni model la-

zara preveden je u prototip, a tokom septembra i oktobra pro{le godine izvr{ena su osnovna verifikaciona ispitivawa glavnih projektovanih karakteristika tog sistema vozila. Na brojnim prikazima lazara potencijalnim inostranim kupcima u novembru 2008. potvr|ene su projektovane karakteristike vozila, a mnoge su i dodatno unapre|ene. Prikaz je organizovan i za pripadnike Ministarstva odbrane i Vojske Srbije 22. decembra, na promotivnom sastanku za organizaciju sajma Partner 2009, ~iji je suorganizator Jugoimport – SDPR. Na toj manifestaciji prvi put }e biti izlo`en lazar. Trenutno nadle`ni za opremawe Vojske analiziraju vozilo kako bi definisali wegovu mogu}u ulogu u sistemu odbrane Re-

Dejstvo kroz pu{karnicu

4

Formacijsko naoru`awe BVT lazar sme{teno je u prostor izme|u upravnog odeqewa (kabine) i borbenog odeqewa (ukrcna posada). Korpa lake kupole LK-08 ostavqa dovoqno prostora za prolazak ~lanova posade du`inom vozila, ali i za sme{taj dodatnih borbenih potreba, automatskog baca~a granata, RBR, prenosnih POVR maqutka-M, rezerve municije i raketa. Konstrukcija omogu}ava instalisawe vi{e modela naoru`awa i izbora turela, oru`nih stanica kupola, u zavisnosti od osnovne namene. Na lazaru su predvi|ene slede}e varijante oru`nih stanica i naoru`awa: – modularna deolimi~no oklopqena turela M-06 sa monta`no-demonta`nim postoqima na koje se, u zavisnosti od namene vozila i operativnih potreba, mogu ugraditi mitraqez 7,62 milimetara M-86A sa elektri~nim okidawem, mitraqez – pu{komitraqez 7,62 milimetara M84, mitraqez 12,7 milimetara M-87, automatski baca~ granata ABG 30 milimetara M-93 i automatski top 20 milimetara M-55 – daqinski upravqana oru`na stanica ili laka kupola sa integrisanim sistemom naoru`awa, koji obuhvata kombinaciju navedenih oru`ja za modularnu turelu – laka kupola LK-08 sa automatskim topom 20 milimetara M55 (alternativno automatski top 30 milimetara M-86) i spregnutim mitraqezom 7,62 milimetara M-86A – raketni sistem POVR maqutka-2 sa PAS (poluautomatski sistem navo|ewa), postavqenih u dvostrukim lanserima. Pomo}no naoru`awe u toj varijanti su mitraqez 7,62 milimetara M-86 ili 12,7 milimetara M-87, ili ABG 30 milimetara M-93. U svim varijantama oru`nih stanica (platforme, turele ili kupole) predvi|ena je ugradwa ~etiri BDK (baca~a dimnih kutija, desno i levo (2h2 BDK). Ukupna borbena masa kupole ne bi prelazila 2 tone, a pre~nik kotrqa~e 1.600 milimetara, {to obezbe|uje ugradwu i te`ih oru|a (jednocevni ili dvocevni minobaca~ 120 milimetara, poput finsko-{vedskog AMOS, ruskih NONA i VENA, haubica 122 milimetara, odnosno top-haubica 152/155 milimetara).

Pu{karnice za deset ~lanova posade. Zapa`a se i modularni oklop 15. januar 2009.

25

Turele za ABG 30 mm i mitraqez 12,7 mm publike Srbije, a rezultati }e biti poznati tokom 2009. godine.

Konstrukcijska re{ewa Po koncepciji i tehnni~kim re{ewima, vozilo lazar prilago|eno je za borbenu upotrebu u jedinicama pe{adije i specijalnim jedinicama, koje se mogu anga`ovati na zadacima u protivteroristi~kim operacijama i mirovnim misijama Ujediwenih nacija. Naro~ito uspe{no mo`e se koristiti u urbanim sredinama, naseqenim mestima, ispresecanom zemqi{tu sa slabijim putnim komunikacijama, gde se o~ekuju zasedna

i prepadna dejstva teroristi~kih i pobuweni~kih oru`anih grupa, naoru`anih lakim pe{adijskim naoru`awem, automatskim baca~ima granata, ru~nim baca~ima tipa RPG-7 ili vo|enim prenosnim protivtenkovskim (PT) raketama, tako|e i na deonicama puta na pravcu kretawa i patrolirawa, ~esto miniranih protivtenkovskim minama, i improvizovanim eksplozivnim napravama, koje se aktiviraju sa distance. Lazar pripada klasi vozila MRAP, ali prema pojedinim svojstvima, poput pokretqivosti, vatrene mo}i, transportu qudstva u za{ti}enom prostoru, blizak je i klasi vozila MRAV. Prema navodima ~asopisa Military Technology, evropske zemqe planiraju da do 2012. godine izdvoje 21,5 milijardi evra za opremawe kopnenih snaga, od ~ega }e 55,3 odsto sredstava biti nameweno za laka, sredwa i te{ka borbena oklopna vozila pe{adije. Prilikom projektovawa lazara posebno se vodilo ra~una o wegovoj pokretqivosti, sistemu oklopne za{tite i za{tite od PT mina, polivalentnosti i efektivnosti vatrene mo}i. Predvi|eno je i da vozilo, pored tri stalna ~lana posade (voza~, ni{anxija operater i komandir), prevozi jo{ deset boraca, koji mogu jednostavno i brzo da iza|u iz vozila (u roku od 10 sekundi) kroz zadwa dvokrilna vrata i da budu za najkra}e vreme spremni za dejstvo. Po potrebi vozilo se mo`e napustiti i kroz dva krovna otvora ili kroz dvoja bo~-

Kretawe na bo~nom nagibu do 30 odsto na vrata, jer nema smetwi u vidu pregrada izme|u prostora za posadu i iskrcnog odeqewa, zbog wihove funkcionalne veze. Osnovni delovi BVT lazar jesu – oklopno telo koje po~iva na krutoj {asiji, kupola, naoru`awe, motor sa ure|ajima, transmisija, hodni deo sa osam to~kova na ~etiri kruta pogonska mosta, sredstva veze i sredstva za osmatrawe, te ure|aj za ga{ewe po`ara. Predwa strana vozila izrazito je zako{ena unazad, bo~ne strane nagnute su prema sredini po uzdu`noj osi vozila, od pojasa gorwe plo~e ka sredini krova, a ni`i red plo~a ka sredini poda. Patos ima oblik slova V zbog efikasnije za{tite od detonacija mina. Unutra{wi

„Lazar” savla|uje uspone do 60 odsto

5

Iskrcno odeqewe spremno za borbu prostor organizovan je tako da su napred u upravnom odeqewu (kabini) sme{teni komandir i voza~, ispod lake kupole ni{anxija operater, a iza wih, na dva reda individualnih preklopnih sedi{ta, u borbenom odeqewu iskrcno odeqewe posade. Motor je sme{ten ispod kabine i delom u kabini. Posada je izolovana od wegove buke i temperature. Posebnost lazara predstavqaju ergonomski profilisana preklopna sedi{ta, oka~ena o krovnu plo~u, {to je zna~ajno prilikom kretawa vozila po neravninama i u slu~aju ja~ih dinami~kih udara ili detonacije mine ispod vozila. Vojnici u lazaru mogu udobno da sede, opremqeni pancirnim balisti~kim i takti~kim prslucima i li~nim naoru`awem. Sede licem okrenuti ka bo~nim prozorima, koji su od balisti~kog stakla velikih povr{ina, a ispod wih se nalaze pu{karnice. Na oba boka vozila ima po pet prozora i pu{karnica, a na zadwim vratima jo{ dva. Takav raspored obezbe|uje dobru preglednost terena oko vozila, lako uo~avawe opasnosti, ali i brzo otvarawe vatre iz li~nog naoru`awa (automatska pu{ka, ru~ni baca~ raketa, snajperska pu{ka, snajperska pu{ka 12,7 milimetara – crna strela, BGA 30 milimetara, pu{komitraqez) u zavisnosti od jedinice u koju je vozilo raspore|eno.

6

Konstrukcija vozila i masa oklopnog tela (16,3 tone iznosi sopstvena masa lazara) predstavqa pogodnu platformu za razvoj vi{enamenskih vozila – komandnog, sanitetskog, logisti~kog (za dotur borbenih potreba), in`iwerijskog, za razminirawe, tegqa~a. Pogodan je i za instalisawe artiqerijskih oru|a sredweg ili ve}eg kalibra za vatrenu podr{ku – minobaca~a 120 milimetara, haubice 122 milimetara ili top-haubice 152/155 milimetara – uz odgovaraju}e modifikacije i prilago|avawe konstrukcije toj nameni, uz mogu}nost da ukupna borbena masa vozila dostigne 25 do 28 tona, {to obezbe|uju ~vrsta konstrukcija rama {asije i oklopno telo.

Pokretqivost vozila Izu~avawem inostranih modela i iskustava u modelovawu tehni~kih re{ewa pogona i oslawawa vozila, za lazara je odabrana formula pogona 8h8, sa krutim mostovima za{ti}enih poluosovina to~kova i lisnatim gibwevima, ~ime se obezbe|uje ~vrsto}a konstrukcije {asije, visoka prohodnost van puteva i doprinosi za{titi od mina i IED. Sistem za centralnu regulaciju pritiska u pneumaticima to~kova (rukuje voza~ sa svoga mesta) dodatno olak{ava pri-

lago|avawe guma to~kovo sastavu podloge, tvrdo}i i strukturi tla, a umawuje vibracije i dinami~ke udare prilikom prelaska preko neravnih deonica, te smawuje nepo`eqno proklizavawe to~kova u pojedinim situacijama. U vozilo je ugra|en dizel-motor od 400 (razmatra se i opcija od 440) kowskih snaga, mehani~ka transmisija (6 + 1 stepen prenosa, opciono mo`e da bude hidromehani~ka). Lazarom se upravqa pomo}u hidropoja~iva~a na dva predwa para to~kova. Ko~nice su hidropneumatske sa dvokru`nim sistemom i ABS ure|ajem. Oslawawe je izvedeno po modelu sklopova to~kova u tandem (2h2), s centralnom regulacijom pritiska (od 0,19 do 4,8 bara). Smawivawem pritiska u pneumaticima pre nailaska na meku podlogu, pesak ili sne`ni pokriva~ poboq{ava se priawawe za zemqi{te i sni`ava pritisak na tlo. Lazar mo`e da koristi pneumatike run flat, sa celularnim ili ulo{cima druga~ijeg profila za pove}awe otpornosti na penetraciju od malokalibarskih projektila, {to obezbe|uje nastavak vo`we i prilikom o{te}enih guma. Zna~ajna karakteristika tokom savla|ivawa prepreka, kanala podvodnog raskva{enog zemqi{ta, dubqeg blata, jeste da vozilo ima ~ekrk sa vitlom za 15. januar 2009.

25 samoizvla~ewe, bez pomo}i drugih vozila. Sa vu~nom silom od 10 kp lazar mo`e da pomogne drugim vozilima u sli~noj situaciji. Vozilo posti`e maksimalnu brzinu na putevima do 90 kilometara na ~as i ostvaruje autonomiju kretawa do 600 kilometara. Ima visoku prohodnost preko razli~itih prepreka – mo`e da savlada uzdu`ne nagibe do 60, a bo~ne do 30 odsto, vertikalne prepreke od 0,63 metra, rov {irine do dva i gaz vode dubine do 1,3 metra. Prilikom ispitivawa dinami~kih karakteristika, lazar je posle savladavawa zadatog uzdu`nog nagiba od 60 odsto, savladao isti nagib kre}u}i se bo~no u odnosu na nagib, {to je potvrdilo wegovu visoku stabilnost i balans mase vozila, iako je relativno visokog profila od 2,4 metra. Jedini nedostatak lazara jeste izostanak amfibijnosti vozila. Plovnost predstavqa zna~ajnu osobinu borbenih vozila na na{em geostrategijskom prostoru, jer se Srbija nalazi na evropskom hidro~voru (ima du`e od 1.000 kilometara plovnih reka i kanala, oko 3.500 kilometara ostalih reka, brojne ribwake, jezera i hidroakumulacije). Ukoliko bi se u kasnijoj fazi izrade prototipske partije vozila prevazi{ao pomenuti problem, zna~ajno bi se pove}ale wegova takti~ka i operativna pokretqivost. U tom slu~aju, za o~ekivati je da se pove}a i wegova cena za oko 25 odsto.

Balisti~ka i protivminska za{tita

Ukrcavawe odeqewa kroz zadwa vrata

wuje efektivnost kumulativnog mlaza RBR sa faktorom 0,6 i umawuju gubici vozila za oko 3,5 puta strane procene). Takva konstrukcija, me|utim, smawuje manevarske mogu}nosti vozila, upotrebu li~nog i osnovnog naoru`awa, te wegovu ukupnu funkcionalnost. Podna plo~a oklopnog tela je V profila, radi pove}awa za{tite od PT mina i drugih eksplozivnih naprava ispod patosa ili to~kova vozila. Pojedine analize govore da se danas, u kriznim regionima oru`anih sukoba, beskontaktne PT mine koriste oko 80 odsto u odnosu

Specijalna oprema Visok nivo oklopne za{tite lazara ostvaren je primenom oklopnog tela od limova pancirnog ~elika, ali i za{titnih stakala na prozorima vozila. Na taj na~in, obezbe|ena je balisti~ka za{tita IV nivoa prema standardu STANAG 4569 – sa predwe strane vozila, a sa bo~nih i ostalih strana II nivoa. Primenom dodatnog kombinovanog oklopa slo`ene kompozitne strukture, koji se montira preko osnovnog oklopa, posti`e se balisti~ka za{tita V nivoa sa predwe i IV nivoa sa ostalih strana vozila. Ukoliko se naru~ioci vozila odlu~e za vi{i stepen za{tite i za za{titu od HEAT projektila, posebno savremenih RBR tipa RPG-7, koji u dana{we vreme predstavqaju najozbiqniju pretwu oklopnim vozilima, na lazara }e biti potrebno ugraditi i sistem eksplozivnog reaktivnog oklopa u vidu kutija ERO, koje bi se montirale preko dodatnog oklopa osnovne strukture. Masa ERO mogla bi biti oko 1,5 do 2 tone, ali bi u tom slu~aju efikasnost dejstva kumulativnih projektila RBR bila znatno smawena. Alternativa tome mogu biti i dodatne re{etkaste, mre`ne ili {ipkaste ograde, neka vrsta kaveza oko vozila, kojima se uma-

na ukupan broj upotrebqenih mina. Tehnologija aktiviriwa sa distance je uznapredovala – mo`e biti elektronska, pomo}u mobilnih telefona, opti~ka, vibraciona. Iako je za{titno svojstvo poda od eksplozije {est kilograma TNT, {to prema standardu STANAG predstavqa pristojan III nivo za~tite, postoje mogu}nosti da se otpornost vozila dodatno poja~a (dvoslojni, razmaknuti, oklop razli~ite tvrdo}e, kevlar, poliester). Podizawe nivoa efikasnosti za{tite lazara bi}e uslovqena dodatnim zahtevima, shodno nameni vozila i wegovom operaMesto komandira (ispred je KIS)

Prema zahtevu naru~ilaca mo`e da se primeni paket specijalne opreme: – ure|aj za klimatizaciju sa kompresorom, split system – radio ure|aj VVF opsega, snage 15 W i UMR (ure|aj za me|usobni razgovor posade) – filtroventilacioni ure|aj (FVU) za stvarawe nadpritiska u vozilu (za spre~avawe prodora RH kontaminanata) sa filterom za pre~i{}avawe vazduha – komandno-informacioni sistem (KIS) sa sistemom za navigaciju (na bazi GPS) – panoramska optoelektronska izvi|a~ko-osmatra~ka merna sprava (TOMS), stabilizovana u dve ravni, sa ugra|enom CCD TV kamerom, termovizijskom kamerom i laserskim daqinomerom. U standardni paket opreme uvedeni su i priru~ni alat za teku}e odr`avawe podsistema vozila (motora, naoru`awa, hodnog dela), {an~ani alat za izradu zaklona i rad oko vozila, maskirna mobilna mre`a, cerada, sanitetski komplet za prvu pomo}, komplet za detekciju prisutnosti RH kontaminanata i pribor za dekontaminaciju.

7

Takti~ko-tehni~ke karakteristike tivnom anga`ovawu. I ameri~ka vojska transportuje laka oklopna vozila sa osnovnim oklopima do o~ekuju}ih rejona i tamo ih naknadno oklapa dodatnim paketom oklopa pre po~etka operacija.

Umesto zakqu~ka

Sopstvena masa vozila

16,3 tone

Borbena masa sa dodatnom oklopnom za{titom 25 do 28 tona Posada Motor dizel, snage

3 + 10 ~lanova 400 do 440 kowskih snaga

Mewa~ je mehani~ki (6 + 1 stepen) sa reduktorom i blokadom to~kova (opcija hidromehani~ka transmisija)

Ukoliko nadle`ni u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije usvoje vi{enamensko oklopno vozilo BVT 8808-SR MRAP 8x8 – lazar kao prototip za razvoj i modernizaciju jedinica, potom prihvate wegovu serijsku proizvodwu, uz odre|ene modifikacije kojima bi se poboq{ao ukupni borbeni kvalitet vozila, efekti po srpsku vojsku bili bi zna~ajni. Na taj na~in, najpre bi se opremile i modernizovale pe{adijske jedinice u brigadama Kopnene vojske, specijalne jedinice, izvi|a~ki sastavi i jedinice vojne policije, a eventualno i `andardmerije (MUP). Uz takva vozila na{a pe{adija bi bila mobilnija i br`e bi stizala do mesta izvr{avawa borbenih zadataka. Pri tome bi imala znatno mawe gubitke u odnosu na dosada{wi prevoz kamionima. Predstavqala bi i respektabilnijeg protivnika snagama koje bi eventualno ugro`avale bezbednost i odbranu Srbije.

Upravqawe je mehani~ko sa hidropoja~iva~em preko prva dva para to~kova Oslawawe vozila ~ini tandem raspored 2h2 to~ka sa lisnatim gibwevima i hidrauli~nim amortizerima Gume su 15.00 - 21 PR 12 (sa centralnom regulacijom pritiska 0,19 dp 4,8 bara)

Ko~nice su hidropneumatske sa dvokru`nim sistemom ko~ewa, ABS ure|aj Maksimalna brzina 90 kilometara na ~as 600 kilometara Autonomija kretawa: Elektri~ni izvori Dimenzije vozila

du`ina 7.250 milimetara visina do krova 2. 350 milimetara {irina 2.400 milimetara

Me|uosovinski razmak Traga to~kova Klirens najmawi od tla Naoru`awe

1.500 + 2.000 + 1.400 milimetara 2.030 milimetara 430 milimetara automatski top 20 milimetara M-55 spregnuti mitraqez 7,62 milimetar M86A ,2h2 BDK

Savla|uje prepreke

Dva specijalca {tite „Lazara”

dva akumulatora od 143 Ah, napon mre`e 24 V

uspon 60 odsto bo~ni nagib 30 odsto prilazni ugao – predwi 60 stepeni prilazni ugao – zadwi vertikalna prepreka

75 stepeni 0,63 metra

gaz vode 1,3 metra dubine rov od 2 metra {irine

Lazar bi bio i solidno re{ewe savremenog borbenog vozila to~ka{a u na{im jedinicama, polivalentnih mogu}nosti, podesan za u~e{}e u razli~itim mirovnim misijama i odbranu zemqe. Vozilo bi moglo da poslu`i i kao podesna platforma za ugradwu te`ih oru|a za vatrenu podr{ku u ~etama za podr{ku pe{adijskih i mehanizovanih bataqona (minobaca~a 120 milimetara sa kupolskom ugradwom i puwewe preko zatvara~a, sli~no finsko-{vedskom sistemu AMOS, ruskom NONA i VENA, haubica 122 milimetara, top-haubica 152/155 milimetara ili raketnih i kombinovanih topovsko-raketnih sistema PVO) u jedinicama KoV-a. Proizvodwa novog vozila doprinela bi i razvoju odbrambene industrije Srbije, wenih instituta i preduze}a, ali i podstakla kooperaciju sa inostranim partnerima i proizvo|a~ima naoru`awa i vojne opreme. I psiholo{ki efekat na pripadnike Vojske Srbije, ali i gra|ane Srbije, u smislu ja~awa poverewa u dr`avne institucije i Vojsku, ne bi bio zanemarqiv. Vaqa podsetiti da se ulagawa u nabavku BVP to~ka{ke verzije poput lazara vi{estruko isplate (cena sli~nih vozila na svetskom tr`i{tu je u proseku od 2,5 do pet miliona dolara, mada ima i jeftinijih ponuda), posebno zbog ~iwenice da novo doma}e vozilo pru`a mogu}nost da iskrcni deo posade vodi borbu li~nim naoru`awem iz vozila u za{ti}enom polo`aju. Milosav C. \OR\EVI] Aleksandar LIJAKOVI] Miloqub TRIFUNOVI]

8

15. januar 2009.

25 Rusija izvozi borbene helikoptere Venecueli Rusija je voqna da izveze borbene helikoptere Mi-28H (no}ni lovac) Venecueli i drugim zemqama, izjavio je generalni direktor proizvo|a~a tih helikoptera kompanije „Vertoqotij Rosij” Andrej [ibitov. U izjavi za novinare on je naveo da do sada kompanija ima 12 naruxbina za te helikoptere iz raznih zemaqa, me|u kojima i Venecuele. I neke azijske dr`ave su izrazile nameru da kupe te helikoptere. [ibitov je posebno izdvojio Tursku kao mogu}eg kupca, jer Italija kasni u isporuci borbenih helikoptera toj zemqi, zbog ~ega bi mogla da se obrati Rusiji. On je dodao je da je proizvodni potencijal kompanije dovoqan da podmiri te naruxbine. Direktor „Rosvertol kompanije” Boris Squsar izjavio je da je dogovor o prodaji Venecueli „no}nih lovaca” postignut tokom pro{logodi{we posete venecuelanskog predsednika Uga ^aveza wihovoj kompaniji. On nije, me|utim, ni{ta rekao o broju naru~enih helikoptera, niti o rokovima wihove isporuke, izra`avaju}i, ipak, nadu da }e prvi ruski helikopteri biti isporu~eni Venecueli slede}e godine .

Antiraketni {tit pretwa za Belorusiju Instalirawe ameri~kog sistema protivraketne odbrane u ^e{koj i Poqskoj predstavqa pretwu bezbednosti Belorusiji, izjavio je beloruski predsednik Aleksandar Luka{enko. Luka{enko je rekao da „antiraketni {tit”, koji SAD nameravaju da razmeste u te dve zemqe predstavqa pretwu Belorusiji, jer bi bio kod beloruskih granica i zato {to je protiv beloruskog saveznika – Rusije. „Te rakete mogu da budu ne samo za uni{tavawe raketa drugih dr`ava, nego i da nanose udare po objektima, izme|u ostalog, nuklearnim oru`jem”, rekao je predsednik Belorusije. Luka{enko je dodao da za sada nema razgovora o kontrapotezima sa beloruske strane, jer zemqa jo{ nema protivraketnu odbranu i neizvesno je da li }e je biti, a drugo, za to je potreban veliki novac, koji Belorusija „na `alost, danas jo{ nema”. Me|utim, istakao je on, u slu~aju da se pojavi realna opasnost za Belorusiju „sredstva mogu biti prona|ena”. „Mi }emo u~initi sve da osiguramo na{u bezbednost, ali za sada takve opasnosti nema”, rekao je beloruski predsednik.

Brazil i Francuska potpisale vojni sporazum Brazil i Francuska potpisale su sporazum vredan 8,6 milijardi evra, koji }e Brazilu obezbediti tehnologiju za razvoj industrije naoru`awa i prvu latinoameri~ku nuklearnu podmornicu. Izvor iz delegacije francuskog predsednika Nikole Sarkozija rekao je da sporazum, koji ukqu~uje i 50 helikoptera i ~etiri konvencionalne podmornice, vredi oko 8,6 milijardi evra, ali brazilski zvani~nici nisu potvrdili tu cifru. Brazilski predsednik Lui{ Iwacio Lula da Silva pozdravio je sporazum, koji je potvrdio zna~aj Brazila i dodao da }e vojni transportni helikopteri i podmornice omogu}iti Brazilu boqu za{titu svojih izvora i teritorije. Lula je pro{le nedeqe predstavio novi strate{ki odbrambeni plan, ~iji prioriteti su za{tita Amazona i novoprona|enih, ogromnih rezervi nafte du` wegove obale. „Ne radi se o naoru`awu za napad na bilo koga, ve} o vojnoj odbrambenoj mo}i”, rekao je Lula na zajedni~koj konferenciji za novinare sa Sarkozijem u Rio de @aneiru.

Kina razmi{qa o izgradwi nosa~a aviona Kina, koja uskoro {aqe ratne brodove u vode Somalije kako bi pomogla u odbrani brodova od napada pirata, saop{tila je da razmatra mogu}nost izgradwe nosa~a aviona kako bi za{titila svoje interese i teritoriju. „Nosa~i aviona su simbol sveukupne nacionalne snage jedne zemqe, uz sposobnosti koju ima ratna mornarica”, rekao je novinarima u Pekingu portparol kineskog ministarstva odbrane Huang Sueping. „Kina ima veliku teritoriju na moru. Neprikosnovena je odgovornost na{ih oru`anih snaga da za{tite na{u teritoriju na moru i brane na{ suverenitet, prava i interese”, dodao je kineski zvani~nik. Huang je ukazao da, uzimaju}i u obzir sve relevantne faktore, Kina ozbiqno istra`uje i razmatra mogu}nost izgradwe nosa~a aviona. Direktor odseka za ratnu mornaricu u kineskom General{tabu Ma Luping umawio je, pak, zna~aj misije u Somaliji, tvrde}i da je wen prevashodni ciq da za{titi brodove koji plove pod zastavom Kine, kao i one koji prevoze humanitarnu pomo}. „Kineski brodovi }e biti u pratwi brodova koji plove Adenskim zalivom i misija ne nagove{tava promene u strategiji kineske vojske”, naveo je kineski vojni zvani~nik.

Odgovor Rusije na povla~ewe {tita Rusija je spremna da delimi~no prestane da razvija strate{ko naoru`awe ukoliko SAD odustanu od postavqawa raketnog {tita u Evropi, izjavio je komandant ruskih strate{kih snaga general Nikolaj Solovcov. „Ukoliko Amerikanci odustanu od planova o razme{tawu {tita u isto~noj Evropi i drugih elemenata protivraketne strate{ke odbrane, mi }emo odgovoriti adekvatno”, rekao je Solovcov. Prema wegovim re~ima, Rusiji jednostavno vi{e ne}e biti potreban niz skupih programa. Ameri~kim planom za razme{tawe protivraketnog {tita obuhva}eno je postavqawe presreta~a raketa u Poqskoj i radara u ^e{koj. Va{ington tvrdi da mu je {tit potreban kako bi se za{titio od eventualnih napada Irana ili Severne Koreje, ali Moskva postavqawe {tita vidi kao pretwu Rusiji.

9

H E K L E R O V I

N O V I

M O D E L I

P U [ A K A

Po meri

specijalaca Da je H&K renomi rana firma ko ja se ce ni i po{tuje {irom sve ta sve do~i i ~iwenica da su pri likom konverzije po nudili i novo re{ewe u ka libru 7,62 h 51 mi limeta ra – HK417. Taj model direktan je odgovor i konkurencija SCAR, jer su specijalne jedinice zahtevale oru`je i u tom kalibru.

10

merika, jedina velesila, i danas muku mu~i sa streqa~kim oru`jem, iako su poznati i priznati proizvo|a~i vatrenog oru`ja. Posle Drugog svetskog rata u pe{adijskim jedinicama imala je najvi{e vrsta kalibara. Jo{ tada su wene pozadinske jedinice imale problema oko snabdevawa. Da bi se stvorio jedinstveni kalibar za Alijansu, raspisan je me|unarodni konkurs za streqa~ko oru`je ameri~ke vojske. Prijavilo se nekoliko modela, doma}ih i stranih, a na testirawu najboqe rezultate pokazao je belgijski FN FAL. Takvo stawe Amerikanci nisu bili spremni da priznaju. Zato su

A

uzeli najboqe od svih prijavqenih modela i sklopili ~uvenu ameri~ku pu{ku M16. Neposredno pred bankrot, firma koja je konstruisala M16 uspela je da proda prototip tada nadaleko znanom Colt-u, a oni su preuzeli i kompletan projektantski tim. Ulo`ili su sve` kapital i otklonili nedostatke pa je proizvodwa zapo~ela. Me|utim, i ta pu{ka je odbijena na konkursu. ^ak je tada{wi predsednik Ximi Karter bio anga`ovan kao mirovni sudija izme|u firme Colt i General{taba.

Neuspele modifikacije Colt je tra`io da se ponove testirawa oru`je i odmah je po~ela agresivna medijska kampawa. Bio je sumwiv i sam moto kampawe. Tvrdili su da su proizveli oru`je koje ne treba uop{te da se ~isti. Medijska kampawa iskori{}ena je za prolaz ka samom vrhu General{taba. Na kraju su dobili dozvolu i zapo~eli proizvodwu.

15. januar 2009.

25 rabinu M4. Ali, ni on nije uspeo da promeni uverewe da se M16 mora zameniti. Prema zvani~noj verziji, Kopnene snage Amerike trebalo bi da se u najbli`oj budu}nosti opreme novim HM8 pu{kama, iako se ~ak i one dovode u pitawe. Pored toga, prve zamene koje su ponu|ene za M16 i M4 – a to su A3 i A4 (SOPMOD i SOCOM) – nisu u`ivale poverewe specijalaca.

Nem ci pro tiv Bel gi ja na ca

HK416 U to vreme zapo~eo je i rat u Vijetnamu. Amerikanci su skupo platili medijsku kampawu koju je pokrenuo Colt. Uvidev{i gre{ku, u toj firmi po~eli su da usavr{avaju pu{ku M16 i ubrzo se, kao novina, uz wu pojavio i pribor za ~i{}ewe. Pu{ku, me|utim, nisu prihvatili ameri~ki vojnici. Specijalci su imali veoma lo{e mi{qewe o M16 sve dok se nije pojavio mnogo boqi model pod oznakom M4. Ni to nije doprinelo da se promeni mi{qewe o ameri~koj M16. Najve}i udarac pu{ka je do`ivela u Iraku, kada su ameri~ke zelene beretke koristile PPS 41 (~uveni {pagin iz Drugog svetskog rata) tokom pretresa Faluxe. Uobi~ajena slika sa rati{ta bila je tada – ameri~ki vojnik na le|ima nosi karabin M4, a u ruci dr`i neki od modela AK. Princip rada M16 bio je oduvek problemati~an – barutni gasovi odvodili su se direktno na glavu zatvara~a i tu se talo`ili, pa ako se pu{ka nije redovno ~istila dolazilo je do zastoja. Ako se i ~istio zatvara~, nije se mogao o~istiti uzani kanal, sme{ten u unutra{wosti sanduka, kroz koji se odvode barutni gasovi na samo ~elo zatvara~a. Kasnije modifikacije donele su mawa poboq{awa pu{ke, ali nisu prevazi|eni osnovni problemi. Zato se kod svih modela automatskih juri{nih pu{aka posle M16 nije primewivao wen princip rada – odvo|ewa barutnih gasova direktno na ~elo zatvara~a. Pored problema sa odvo|ewem barutnih gasova te{ko}e je stvarao i okvir pu{ke. Amerikanci su pojedina re{ewa uspe{no nametnuli u Natou, pa se sa sli~nim problemom suo~avaju mnoge zemqe koje su u naoru`awe usvojile tu pu{ku. Da bi ipak za{titili M16, Amerikanci su na jedinoj uspe{noj varijanti ponudili vanserijsku preciznost te pu{ke. Re~ je o ka-

Na svetskom tr`i{tu pojavila se nova pu{ka, koja je na konkursu u Americi pobedila ~ak i G36. Re~ je o belgijskom FN FNC, nazvanom SCAR. Iako su G36 i SCAR dve veoma kvalitetne pu{ke, nijanse su odlu~ile da pobedi belgijski kandidat. Heckler & Koch preduzeo je tada novu strategiju pa je ponudio povoqnu cenu (zahvaquju}i principu konverzije postoje}eg

Refleksni ni{an oru`ja), ali i promovisao ameri~ki ponos. Takav na~in popravke ve} postoje}eg oru`ja stru~wacima u H&K uop{te nije bio novost jer su pritekli u pomo} Englezima kada su pre izvesnog vremena „doterali” engleski ponos L85. Prvo je ponu|eno re{ewe za malo vi{e favorizovan karabin M4. Problemati~ni princip rada, koji je bio primewen na M4 (direktno dejstvo gasova na ~elo zatvara~a), zamewen je pozajmicom barutnih gasova sa klipom kratkog hoda (a to je sli~no i kod G 36 pu{ke). Taj sistem obezbe|uje da se dowi deo sanduka sa rukohvatom, selektorom paqbe i teleskopskim kundakom (koji je veoma omiqen kod Amerikanaca, a kod ostalih izaziva odre|ene sumwe, kao {to su dovoqna ~vrsto}a oslonca, a zatim i re{avawe problemati~ne situacije kundakom) zadr`i, jer novi sistem rada ta~no staje u dowi deo sanduka.

Sistem savr{eno funkcioni{e kod svih du`ina cevi koje firma H&K nudi, u dve karabinske i dve pu{~ane verzije – 267 mm (10,5 in~a – ekvivalent kratkom karabinu CAR-15), 368 mm (13,5 in~a – kao dugi karabin M4), 419 mm (16,5 in~a – sredwa varijanta) i 508 mm (20 in~a – kao M16). Cev je izra|ena tehnologijom hladnog kovawa, karakteristi~nom za tu firmu, od najkvalitetnijih ~elika, tako da se posti`e veoma dug radni vek. Pomiwu se i karakteristike da i posle 20.000 ispaqenih metaka ne smawuje preciznost i po~etnu brzinu. U novi komplet uvr{en je i novi rotacioni zatvara~ sa sedam ispusta, te povratna opruga, pri ~emu je posebna pa`wa posve}ena pove}awu pouzdanosti izvlaka~a i wegove opruge. Kada je zamewen gorwi i predwi deo oru`ja, konstruktori su iskoristili da oru`je opreme i sa „Picatinijevim” {inama – sa dowe i obe bo~ne strane postavqena je {ina sredwe du`ine, a sa gorwe strane celom du`inom. Na wih se mogu postaviti razli~iti optoelektronski ure|aji za ni{awewe i osmatrawe, ali i ostala pomagala poput predweg takti~kog rukohvata, baterijske lampe i sli~no. Uslov je da imaju sistem montirawa STANAG 1913. Zahvaquju}i „Picatinijevim” {inama, sa dowe strane omogu}eno je postavqawe i potcevnih baca~a granata koje koriste snage Natoa. Trenutno je me|u wima najzastupqenija ameri~ki M203, dok za wim ne zaostaje ni nema~ki AG 36/AG-C, odnosno najnoviji AG416, koji ima veliku prednost u odnosu na dosada{we tipove, jer se novi nema~ki baca~ granate otvara u stranu i mo`e da koristi svu municiju istog kalibra, bez obzira na wihovu du`inu. Na taj na~in porastao je mogu}i izbor municije. Me|u takvu municiju spada i ona koju koriste unutra{we snage bezbednosti (policija i antiteroristi~ke jedinice), poput neubojnih granata, suzavac ili flr{, koji se koriste za razbijawe demonstracija. Pored potcevnih baca~a uspe{no se mo`e mon-

HK417

11

Od go vor kon ku ren ci ji

OSNOVNI TT PODACI

Da je H&K renomirana firma koja se ceni i po{tuje {irom sveta svedo~i i ~iwenica da su prilikom konverzije ponudili i novo re{ewe u kalibru 7,62 h 51 milimetara – HK417. Taj model direktan je odgovor i konkurencija SCAR, jer su specijalne jedinice zahtevale oru`je i u tom kalibru. Pu{ka HK417 koristi klasi~an okvir od 20 metaka za razliku od starijeg HK G3 modela. Pored toga, model 416 lako se mo`e prepraviti u 417, gde se mewa kalibar, ali ne i du`ina cevi. Promenom na kundaku dobije se preklapaju}i kundak, ne{to sli~no modelu G 36, a na taj na~in veoma malo i kompaktno oru`je dugo svega 600 milimetara sa otvorenim i 450 sa preklopqenim kundakom. Kada bi se zanemario razvoj novog metka, koji su osmislili Amerikanci, problem i izgled budu}e pu{ke i karabina za potrebe ameri~ke vojske bio bi ve} re{en. Trenutno se u ameri~kim specijalnim jedinicama na HK417 tirati i sa~marica pumparica Masterkey ili poluautomatska sa~mara HM - 26.

HK416

Za me na okvi ra Firma H&K poku{ala je da prevazi|e i problem okvira pu{ke. Posle polimernih okvira koristili su najpre leguru aluminijuma, koja je bila 250 grama te`a od polimera, ali su se, na kraju, opredelili za ~eli~ni okvir, koji je od 30 do 50 odsto ~vr{}i i pouzdaniji prilikom upotrebe. Taj program nije novina, jer je renomirana firma dugo prisutna na ameri~kom tr`i{tu – ~eli~ni zakrivqeni „banana” okvir koji ima kapacitet od 30 metaka i prilago|en je usadniku kod M16 i M4 modelu oru`ja. Za takve okvire stru~waci H&K opredelili su se jer su pokazali dobre rezultate. I prilikom „doterivawa” engleskog M85 razvili su takav okvir. On se pokazao pouzdanim, jer posle ispaqenih pola miliona metaka u svim klimatskim uslovima (kontinentalne, pustiwske, arti~ke klime) nije se deformisao. Za potrebe mornari~kih jedinica H&K razvio je novi okvir, kapaciteta 20 metaka, koji je na fini{u presvu~en specijalnom masom, otpornom na slanu vodu koja spre~ava r|awe. Sve prepravke bile su isplative, jer je nabavna cena takvog oru`ja bila ni`a u odnosu na HM8 sa odgovaraju}om cevi, a postignuta je ve}a je pouzdanost i jednostavnije odr`avawe nego kod M4. I obuka na novim konverziranim modelima bila je br`a, jednostavnija i jeftinija, jer je dowi deo oru`ja ostao isti kao kod M4.

HK417

Tandem okvir

rati{tima u Iraku i Avganistanu koristi odre|eni broj konverziranih HK416. U slu~aju da novi kalibar 6,8 h 43 SPC (danas predstavqa mo`da i najuspe{niji kompromis izme|u postoje}ih 5,56 h 45 mm i 7,62 h 51 mm), koji su donekle prihvatili i sami ameri~ki specijalci, zadovoqi sve potrebe i testove, mo`da }e se u rukama ameri~kih vojnika na}i opet neka nova pu{ka ili konverzija stare ili ~ak HM8 ili SCAR, u zavisnosti od toga koja }e br`e uspeti da prilagodi novi kalibar svome oru`ju. I{tvan POQANAC

12

15. januar 2009.

N

E

K

I

N

O

V

No vo me sto ro bo ti zo va nih ure |a ja u voj noj ve {ti ni Tra ga we za uni ver zal nom bor be nom plat for mom Tvor ci no ve te o ri je ra to va wa ima ju u vi du in te gra ci ju ma lih i ve }ih ju ri {nih ro bot skih vo zi la na da qin sko upra vqa we i wi ho vo ko ri {}e we kao po dr {ku bor be nim oklop nim vo zi li ma sa po sa dom u tak ti~ kim dej stvi ma Ame ri~ ki kop ne ni na pad ni si stem bu du} no sti ob je di ni }e po dat ke iz si ste ma za osma tra we boj nog po qa na bes pi lot nim le ti li ca ma, vi {e funk ci o nal nim ro bo ti ma i sa so fi sti ci ra nim ure |a ji ma za iz vi |a we Bor be ni si stem bu du} no sti FCS je za ame ri~ ku Kop ne nu voj sku naj va `ni ji pro gram mo der ni za ci je i opre ma wa za na red ne de ce ni je

I

R

O

B

O

T

25

I

Mehani~ka

mula Sa razvojem informati~kih i ostalih nau~nih oblasti uznapredovala su istra`ivawa u robotici i za mirnodopske i za vojne potrebe. Mnogi mirnodopski projekti mogu se uspe{no preorijentisati za vojnu svrhu. Sve vi{e jeprojekata robota koji nemaju direktnu borbenu upotrebu, ali istra`ivawa u tom pravcu ne prestaju. U oblasti neborbenih robota, posle robota bolni~ara, nastavqena su istra`ivawa u oblasti transporta i logistike. Nije samo re~ o vozilima za transport na to~kovima ili gusenicama ve} i o robotima koji hodaju. Zajedni~ki naziv za tu oblast jeste vi{enamenska upotrebqiva saobra}ajna sredstva za logistiku i opremu (Multifunction Utility/Logistics and Equipment Vehicle – MULE). Re~ je, pre svega, o robotskim vozilima (bez voza~a) kojima se upravqa sa daqine. Takva vozila mogu se upotrebqavati za prevoz opreme, municije, goriva, rezervnih delova i za ostale logisti~ke zadatke. Drugu vrstu ~ine robotska vozila za ispitivawe i ~i{}ewe minskih poqa. U wih spadaju i transportna sredstva za izvla~ewe rawenika, ga{ewe po`ara i pronala`ewe po-

S

vre|enih u ru{evinama. Vi{e timova istra`uje i kori{}ewe robotizovanih ure|aja za ~i{}ewe cevovoda, kanalizacionih i ventilacionih sistema, te za protivteroristi~ku za{titu. Skra}enica MULE asocira i na jednu, ve} du`e vremena zaboravqenu tovarnu `ivotiwu – mulu. U brojnim ratovima – ameri~kom gra|anskom, Prvom i Drugom svetskom ratu, ali i u savremenim ratovima – koristila se za transport hrane, borbene opreme i naoru`awa, posebno u planinskim predelima. Zato nije ni ~udno {to jedan od projekata podse}a na mehani~ku mulu i kre}e se na ~etiri noge.

Borbeni juri{ni roboti U projektu vi{enamenske platforme MULE re~ je o vozilima na daqinsko upravqawe, koja se koriste u pe{adiji (Unmanned Ground Combat Vehicle – UGCV). Me|u wima su borbeni napadni roboti, vozila na daqinsko upravqawe za izvi|awe, automatski pokretni sistemi za protivminsku borbu i sistemi za satelitsku komunikaciju, navi-

13

gaciju i upravqawe artiqerijskom vatrom. Pomenuti projekti su u fazi testirawa do 2010. godine. Borbeni roboti – samohodne platforme, na sebi imaju osmatra~ke naprave (kamere i senzore), navigacione i druge podsisteme za orijentaciju, ure|aje za otkrivawe mina, naoru`awe i ostalu potrebnu opremu. Osmi{qeni su tako da se mogu koristiti vi{enamenski – i za borbene i za neborbene potrebe. Procewuje se da }e u naoru`awu i opremi savremenih kopnenih vojski biti u narednih 15 do 20 godina. Ameri~ki stru~waci, dakle, nameravaju da naprave univerzalnu robotizovanu platformu, koja je mo`e da nosi razli~ite borbene i neborbene sisteme. Jedno takvo vozilo, odnosno platforma MULE, te{ka oko 2,5 tona, testira se na poligonu Velika prerija (nadomak Dalasa u Teksasu, SAD). Vozilo ima {asiju nalik mawem oklopnom vozilu sa {est to~kova. Svaki to~ak ima samostalan pogon, {to omogu}ava kretawe po razli~itom zemqi{tu. Na {asiji su senzorski ure|aji, sistem za globalno pozicionirawe (GPS) i ostali eksperimentalni ure|aji. Vozilom upravqa operater, be`i~nom vezom. On nosi {lem sa vizirom na kome se projektuje slika koju dostavqaju senzori i kamere na vozilu. Ure|aji za upravqawe, u obliku konzole za kompjuterske igrice, sme{teni su u komandno vozilo. Sve se kontroli{e preko Xbox 360 kontrolora, povezanih na kompjuter sa procesorom Pentium III (Xbox je firma koja proizvodi veoma kvalitetne be`i~ne kontrolo-

Robotsko odeqewe U ameri~kim kopnenim snagama postoji robotsko odeqewe (Robot Squads). Jedinica m o`e samostalno identifikovati protivni~ke ciqeve, proveravati gde se nalaze sopstveni i protivni~ki vojnici i komunicirati sa svim delovima borbenog poretka u toku dejstva. Primenom te vrste robotskih sistema smawuju se qudski gubici – izvi|a~i vi{e nisu u prvim borbenim redovima. Efikasnije je i upravqawe vatrom. Ameri~ka vojska po~ela je da koristi prve kopnene borbene robote u istoriji ratovawa 2007. godine.

Multifunction Utility-Logistics and Equipment Vehicle (MULE)

re za kompjuterske igrice). Program je izra|en na Linux platformi. U komandnom vozili nalaze se ure|aji kojima se mo`e zumirati slika sa kamera, odrediti daqina do ciqa i navoditi artiqerijska vatra na pokretne ciqeve, ukoliko postoji opti~ka vidqivost. To je jedan od projekata Odbrambene agencije za napredne projekte i istra`ivawa (DARPA – Defense Advanced Research Projects Agency) ameri~kog Ministarstva odbrane. Agencija je sme{tena u Arlingtonu, u dr`avi Virxinija. Kod robota na daqinsko upravqawe tipa MULE naj~e{}e se primewuje tehnologija koja je ranije razvijena na bespilotnim letilicama. Projekat platforme MULE zapo~eo je 2001. godine, a premijerno je upotrebqen 2008. godine. Realizovan je samo 80 odsto. Ne ~ekaju}i da se projekat zavr{i, Kopnena vojska SAD i Korpus mornari~ke pe{adije naru~ili su 6.000 takvih vozila za dejstva u Iraku i Avganistanu. Borbeni deo projekta za taj prostor nazvan je kopneno vozilo bez voza~a (Unmanned Ground Vehicles – UGVs). Tri robota tipa SWORDS (Special Weapons Observation Remote Direct-Action System) isporu~ena su u junu 2008. godine snagama u Iraku, a naoru`ani su mitraqezom M249. Prvo vatreno kr{tewe do`iveo je robot koji je dodeqen Tre}em armijskom pe{adijskom divizionu za osmatrawe u mirovnim i za{titnim operacijama. Sli~an robot, nazvan Gladijator, isporu~en je Korpusu mornari~ke pe{adije u Iraku. Prikaz kretawa MULE robota

14

Smatra se da }e pomenuti roboti doprineti razvoju takti~kih postupaka prilikom ratovawa u urbanim sredinama. Zbog toga je DARPA uvrstila robotska vozila MULE i u projekat Urbani izazov (DARPA Urban Challenge). Projekat se nastavqa razvojem senzora sa softverom za prepoznavawe objekata na boji{tu – vozila, zemqi{ta, drve}a, qudi, zgrada i naoru`awa. U tom pravcu razvija se i 3D LADAR (laser radar) sistem. On treba da omogu}i trodimenzionalni prikaz boji{ta, a povezan je sa ure|ajem za odre|ivawe koordinata stajne ta~ke GPS. U trodimenzionalnom pregledu povr{ine zemqi{ta koja se osmatra, daje detaqne vizuelne topografske podatke i geografsku mikropoziciji objekata.

Varijante Pored borbene varijante robota postoje jo{ dve – transportno i MULE vozilo za protivminsku borbu. Protivminski robot ima radar koji detektuje mine u zemqi (ground-penetrating radar) i mo`e da neutrali{e minske elektronske komponente. U projektu je i varijanta lakog juri{nog robota (Assault Light) za protivtenkovsku borbu. On bi bio naoru`an protivtenkovskim raketama, ali i lakim mitraqezom za dejstvo protiv pe{adije koja prati tenkove. Pogon MULE UGV (Unmanned Ground Vehicle) robota je hibridni elektro-dizel motor. Svaki to~ak posebno pokre}e elektri~ni motor, dok dizel-motor daje pogon generatoru koji stvara struju. Kako ka`u konstruktori, na robotu MULE bi}e ugra|eno jo{ desetak razli~itih alata za odr`avawe instalacije i mehani~kih delova. Kompjuter ima tri seta – za autonomni navigacioni sistem (ANS), upravqawe vozilom (VMS) i za upravqawe vatrom (Battle Command System). Razra|ena je borbena upotreba robota MULE, a obezbe|ivawe pokreta jedinica. Oni su tokom 2008. godine postali osnovni ~inioci upravqawa pokretima konvoja vozila – svim voza~ima u koloni dostupni su podaci koje robot dobije senzorima. Na taj na~in, svaki voza~ ima isti pregled stawa na putu i u {irem okru`ewu, kao i operater na robotu MULE. Predlo`eno je da se takvi roboti masovnije koriste narednih {est godina – oko 6.000 komada – posebno za dejstva u urbanim sredinama. ^ete bi imale po dva borbena robota. To omogu}ava da se podaci dobijeni osmatrawem pomo}u senzora automatski prora~unavaju i precizno odrede koordinate dejstva protivni~kog oru|a ili oru`ja. Operativci u kopnenim snagama ameri~ke vojske u Iraku smatraju da je robot MULE ve} sada spreman za borbenu upotre15. januar 2009.

Platforma MULE robota bu, jer je test pro{ao bez problema. On donosi zna~ajne novine kojima se borbena dejstva kopnenih snaga, posebno na nivou osnovne borbene jedinice, ~ine efikasnijim. Zbog toga komandanti snaga u Iraku zanemaruju finese kojima in`iweri, tvorci robota, `ele da kompletiraju projekat. In`ewerima je va`no i da finalizuju komandno vozilo, ali i ostale aspekte upravqawa robotom radio-vezom. Roboti su dobro prihva}eni me|u ameri~kim vojnicima i Iraku i Avganistanu.

^etvorono`ni nosa~ tereta Ameri~ka kompanija Boston dajnamiks (Dynamics) nedavno je prikazala robota koji bi trebalo da zameni tovarnu `ivotiwu, mulu ili magarca, na koga podse}a robot tipa MULE, a koga je kompanija nazvala BigDog. Robot izgleda kao ~eli~na kutija du`ine metar, visine 75 santimetara, sa dva para nogu sli~nih predwim nogama magarca. Noge su okrenute jedne prema drugima. BigDog hoda, tr~i, savla|uje uzbrdice i nizbrdice i odr`ava ravnote`u ~ak i po veoma grubom terenu. Ni sna`an udarac nogom ne mo`e da ga obori. Ugra|eni kompjuter, uz pomo} razli~itih senzora, kontroli{e pokrete, dok pravac kretawa mo`e da se zadaje daqinskom komandom. Kre}e se brzinom od oko pet kilometara na sat, savla|uje uspon od 35 stepeni i nosi koristan teret od 60 kilograma. Kompanija Boston dajnamiks se nada da }e ga usavr{iti toliko da ga ameri~ki vojnici mogu koristiti kao tovarnu `ivotiwu. Novu porodicu vi{enamenske robotske platforme ~ine roboti tipa BigDog, ~iji se razvoj odvija pod okriqem firme Boston dajnamiks, a finansira ga Agencija DARPA. Za razliku od guseni~ara i to~ka{a, ~etvorono`ni robot nalikuje muli, me{ancu izme|u kowa i magarice. Mo`e da hoda ili tr~i, pewe se i spu{ta po nepristupa~nom terenu. Za pogon se upotrebqava benzinski motor, koji pokre}e hidrauli~ki sistem za kretawe. Eksperimenti{e se i sa motorom koji pokre}e gas. Robot ima tri motora, od ~ega su dva elektri~na. Zaista li~i na `ivotiwu i u sta-

ARV-A ARV-A (Armed Robot Vehicle – Assault) jeste borbeni model robota zasnovan na platformi MULE, koja se koristi za prenos tereta. Robotom vojnici mogu upravqati ru~no, radio kontrolom, ali postoji i autonomni rad u kome on sam prati vojnike. ARV-A je borbena verzija teretnog robota naoru`ana raketama dugog dometa, automatskim topom i mitraqezima. Popis naoru`awa na ARV-A ~ini ga jednom od najopasnijih robotskih platformi.

Univerzalno postoqe Za kori{}ewe naoru`awa sa robotskih platformi napravqeno je univerzalno postoqe, na koje se mogu postaviti mitraqezi, baca~i biber-spreja, lanseri granata i lanseri protivtenkovskih raketa Hellfire. Na „Gladijatoru”, takti~kom zemaqskom vozilu na daqinsko upravqawe, koje se koriste u Korpusu mornari~ke pe{adije u Iraku, name{ten je vi{enamenski juri{ni lanser (Shoulder-launched, Multi-purpose Assault Weapons – SMAW). SMAW je namewen za uni{tvawe bunkera, dejstvo po oklopnim vozilima ili po fortifikacijskim utvr|ewima. Na isto postoqe mogu}e je postaviti i mitraqeze M240 i M249, laki prenosni sistem za zadimqavawe, sistem za razminirawe i pravqewe prolaza u preprekama. Re~ je o lakom sistemu u transportnoj kutiji, kojeg ina~e nosi jedan vojnik na le|ima. Pre upotrebe kutija se postavi na zemqu, otvori i na wu se wu je da se pona{a kao `ivotiwa na razli~itim vrstama terena. Hidrauli~ne noge mogu da apsorbuju udarce i zahvaquju}i dobrim senzorima odr`avaju ravnote`u promenom koraka. Ugra|en kompjuter kontroli{e kretawe, servo-ure|aje i brojne senzore. Kontrolni sistem upravqa pokretima nogu, balansom tela, orijentacijom u prostoru i na zemqi{tu i reguli{e racionalnu potro{wu energije. Senzori za kretawe prate polo`aj tela robota, silu koja se koristi za hodawe, dodir sa tlom, raspored i pokrete tereta. Stereo-sistem osmatrawa kontroli{e konfiguraciju zemqi{ta, a laserskim `iroskopom se odr`ava ravnote`a. Ostali senzori proveravaju polo`aje tela u odnosu na spoqno okru`ewe, upravqaju hidrauli~nim delovima, mere temperaturu, kapacitet baterija i ostale podatke neophodne za funkcionisawe. Eksperimentalni model kre}e se brzinom od ~etiri do pet kilometra na sat, savla|uje razli~ite nagibe zemqi{ta, {qunkovito, kamenito i pe{~ano tlo, kre}e se i po ledenoj povr{ini, a mo`e poneti teret

utvrdi lansirna cev u koju se postavi raketa. Na raketu se pove`e traka sa nosa~ima eksplozivnih puwewa. Kad se raketa ispali u pravcu prepreke ona za sobom vu~e traku sa eksplozivom. Nakon {to se prebaci preko prepreke aktivira se puwewe ~ijom eksplozijom se pravi prolaz u preprekama. Eksplozija u minskom poqu aktivira i mine, prave}i tako prolaz za kretawe vojnika. Pomenuto naoru`awe, senzori i alati predvi|eni su za lake MULE platforme. Za te{ke platforme predvi|ena su ve}a oru|a kao {to su minobaca~i, lanseri protivtenkovskih raketa i ostala oru|a ve}eg kalibra. MULE platforma sa daqinskim upravqawem treba da bude univerzalno postoqe za vi{enamensku primenu razli~itih senzora, oru|a i oru`ja, sredstava za komunikaciju, ~ime se obezbe|uje koordinacija ili sadejstvo borbenih ~inilaca u takti~koj situaciji. od oko 145 kilograma. Prototip je, najpre, testiran u laboratorijskim uslovima, na normalnoj povr{ini, kamenim kockama i zale|enom podu. Jedan od testova sastojao se u tome da operater sna`no {utne nogom robota dok se kre}e po ledu. Robot je izdr`ao promenu ravnote`e izazvanu udarcem i vratio se u normalan polo`aj. Slede}e testirawe izvedeno je u realnim terenskim uslovima, na glatkoj {umovitoj zaravni, po kojoj je opalo li{}e, du`ine oko deset kilometara, sa teretom od 135 kilograma. Testirani su lak i ubrzan hod, promena pravca kretawa, izbacivawe iz ravnote`e udarcem sa strane i kretawe po ledu. Slede}a provera obavqena je usavr{enim robotom, nazvanim „hodaju}i sistem za podr{ku jedinice ranga voda” (Legged Squad System – L3), koji ima pogon na plinski motor. Robot je nosio teret od 180 kilograma, na relaciji od 30 kilometara, razli~ite konfiguracije zemqi{ta, u dnevnim uslovima. Proveravano je kako senzori robota reaguju na razli~itu podlogu, kako nosi i vu~e teret i izbegava drve}e ispred sebe. Na kraju je testiran robot na gasni pogon,

15

25

optere}en teretom od pola tone. I taj test pokazao je da takva vrsta robota mo`e da se iskoristi u slo`enim i u ekstremnim uslovima. Sa teretom je ma{ina tr~ala i hodala naizmeni~no petnaestak kilometara, na temperaturi od 48 stepeni Celzijusa, u vodi, blatu, po ki{nom i sne`nom vremenu, u dnevnim i no}nim uslovima. Nakon svih testova zakqu~eno je da robot mo`e slediti vojnika, obezbediti orijentaciju i odre|ivawe stajne ta~ke pomo}u GPS-a. Tako|e razume i glasovne ili komande pokretima ruku. Vojnici koji su testirali robota govorili su u {ali da razume i pantomimu. Robotom se ne mora upravqati xojstikom ili pomo}u neke druge konzole. On se pona{a autonomno i u duhu zapovesti vodi~a. Laserski senzori obezbe|uju orijentaciju u odnosu na okolne objekte. Slede}i testovi bi}e jo{ slo`eniji. Senzorni kojima je robot opremqen brzo detektuju promene zemqi{ta, {to mu obezbe|uje aktivno balansirawe, ~ak i kad je sna`nim udarcem izba~en iz ravnote`e. Prema re~ima direktora projekta Marka Rajberta, ravnote`u obezbe|uju ~etiri noge koje su stalno u pogonu. Kontroli{e ih specijalno projektovan ra~unar. Robot mula mo`e savla|ivati uspone i pad terena do 35 stepeni. Najboqe se pona{a ako je optere}en teretom koji je jednak wegovoj masi. Najve}i problem predstavqa kretawe robota uz stepenice, posebno po strani i bo~no. Roboti~ar Darvin Koldvejl sa univerziteta u Salfordu (Velika Britanija) isti~e da su prednosti robotizovane mule brzo i stabilno kretawe i reagovawe na promeDelFly Micro

nu ravnote`e, zahvaquju}i inteligentom softveru koji pokre}e ra~unar.

Tre}a vrsta robota Roboti koji se kre}u bez to~kova ili gusenica jesu tipa RHex. Umesto standardnog pokretnog dela imaju savijene opruge bez zglobova. Takav pogon obezbe|uje stabilnu pokretqivost na raznolikom terenu – kamewu, ravnom poqu, pesku, vegetaciji, ali i na pragovima `elezni~kih pruga i pod vodom. Tako|e se wime daqinski upravqa. Operater je udaqen oko 600 metara i koristi konzolu sa xojstikom i upravqa~ke tastere. Podatke dobija pomo}u linka sa senzora na robotu, spoqne kamere i ure|aja za orijentaciju (ili navigaciju na vodi). Za orijentaciju se koristi GPS ure|aj, a za navigaciju odgovaraju}i trodimenzionalni senzori koji govore o polo`aju robota na vodi ili u dubini. Za vojne potrebe razvijaju se i roboti koji mogu da se kre}u po vertikalnim povr{inama, poput zidova vi{espratnica, ili da se pewu po drve}u. To su roboti tipa RiSE. Za pewawe koriste mehani~ke mikrokanxe ili vakuumske sisaqke. Te{ki su oko dva kilograma, a du`ina im je oko 25 santimetara, dok brzina kretawa iznosi do tri metra u sekundi. Eksperimentalni modeli imaju dva elektri~na motora. Kretawe i orijentacija se prate ra~unarom, koji obezbe|uje i komunikaciju izme|u robota i operatera, odnosno prenos slike i podataka koje primaju robotski senzori. Senzori su povezani na jednu mernu jedinicu, gde se podaci upore|uju kako bi se obezbedili polo`aj i kretawe robota preko kontakata koje robot ima na nogama. Razmatra se i mogu}nost da se slede}a generacija robota RiSE kre}e po vertikalnim povr{inama pomo}u suve adhezije.

Robot Gvardijum Izrael tako|e ima robote u vojnim jedinicama. Oni vide i u mraku, nikada ne spavaju na stra`i, a mogu da nose vi{e od 300 kilograma tereta. „Gvardijum“ je robot na daqinsku kontrolu, vozilo kome ne treba voza~. Razvila ga je firma „G-Nius Unmaned Graund Sistems“. Vlasni{tvo je izraelske vojske i uskoro }e se na}i u prvim borbenim redovima, zajedno sa bespilotnim le-

RC Dra gonFly Verovatno gra|ani u budu}nosti ne}e strahovati od velikih robota, krcatih raketama i mitraqezima, ve} od minijaturnih nadzornih i {pijunskih ure|aja. Kameri s mikrofonima, ugra|enoj u minijaturni robot RC DragonFly, malo {to }e proma}i, dok }e prisutnost robota zasigurno proma}i onome ko ga promatra. Namewen je za pronala`ewe unesre}enih u katastrofama.

16

Robot Mosquitoanti-militant bionic hornet – Izrael

Climbingrobot-koji se pewe uz zid

Hedge podvodni robot Hedge robot Caterpillar

telicama i ostalim sistemima za ~ije upravqawe nije potreba qudska ruka. Re~ je o ~etvoroto~ka{u kojim upravqa ~ovek iz posebne komandne sobe, koja se nalazi daleko od bojnog poqa. Robot na sebi mo`e da ima kamere, opremu i senzore za no}no osmatrawe, ali i te{ko naoru`awe. Robotu je smawena mogu}nost samostalnog upravqawa, a prate}i programirane putawe, „gvardijum“ mo`e sam da patrolira du` ogra|enog prostora ili kroz grad, jer ima sposobnost da se sna|e na raskrsnicama, u saobra}aju i s oznakama na putu. Kamera, na ~iji snimak se „oslawa“, mo`e da skenira okolinu u krugu od 360 stepeni. Senzori koji su ugra|eni u vozilo {aqu upozorewe operateru ~im nai|e na bilo {ta sumwivo. Na taj na~in operater mo`e da preuzme kontrolu nad wim u bilo kom trenutku – ispred sebe ima dva video-ekrana i xojstik, ali i volan i pedale za gas i ko~nicu. „Gvardijum“ ko{ta oko 600.000 dolara, a s ugra|enim sistemom za kontrolu cena mu dosti`e i do nekoliko miliona dolara, u zavisnosti od toga koja oprema }e biti instalirana na vozilo. 15. januar 2009.

I britanski proizvo|a~ oru`ja „BAE sistems” pokrenuo je konstrukciju elektronskih robota za ameri~ku vojsku i Nato, koji bi slu`ili kao „izvi|a~i”. Vojnici }e ih nositi sa sobom do prvih borbenih linija, a zatim }e ih malim vozilima transportovati {to bli`e neprijatequ. Roboti }e tada izlaziti i kretati se sami kroz zgrade i ru{evine kako bi otkrili potencijalne mine, skloni{ta ili zasede. Projekti prvih robota-pauka su u zavr{noj fazi. Nau~nici se nadaju da }e se uskoro pojaviti i elektronski leptiri. Pojedini }e biti opremqeni malim kamerama ili senzorima za otkrivawe hemijskog, biolo{kog ili radioaktivnog oru`ja. Vojnici }e na svojim monitorima mo}i da prate wihovo kretawe. Direktor britanskog programa robota za vojne potrebe Stiv Skalera najavio je da }e biti proizvedeno vi{e razli~itih robota koji }e mo}i da sara|uju. Neki }e biti si}u{ni, du`ine tridesetak centimetara. Svi }e zajedno ulaziti u istu zgradu kako bi obavili razli~ite zadatke. Svaki robot, kada zapo~ne serijska proizvodwa ko{ta}e, oko 140 evra. Ameri~ke oru`ane snage ubrzano rade i na razvoju robota koji bi mogli da se upotrebe u slo`enim borbenim situacijama za spasavawe rawenih i povre|enih. Eksperimenti{e se sa prototipom hidrauli~nog robota koji bi mogao da spasava rawene vojnike u situacijama u kojima je to previ{e opasno za qude. Kompanija Vekna robotiks razvila je ~ovekolikog robota, sa sna`nim, hidrauli~nim „rukama“ i nogama sa ugra|enim gusenicama, koje mogu da savla|uju razli~ite terene, pewu se i spu{taju stepenicama – robot Ber. Podse}a na ~oveka u kle~e}em stavu, s tim {to umesto butina i cevanica ima gusenice. Specijalni sistem za odr`avawe ravnote`e omogu}ava mu da se kre}e i sa sklopqenim i sa ispru`enim nogama. U uspravnom stavu visok je metar i 80 santimetara, ali ako savije noge u kolenima, LAND Robot BigDog and Controller

SWORDS

SWORDS robot kog je naru~ila ameri~ka vojska za borbene operacije u Iraku

SWORDS – sistem za izvi|awe, osmatrawe i specijalna oru`ja (Special Weapons Observation Reconnaissance Detection Systems) jeste borbeni robot koji predstavqa pionira nove vrste ratovawa – borba s protivnikom vodi se ure|ajima za daqinsko upravqawe. To nije pametno oru`je, ve} surogat za vojnika na bojnom poqu. Robot poseduje veliku preciznost, {to pove}ava wegovu borbenu efikasnost. Mo`e da pogodi metu veli~ine nov~i}a, sa 328 jardi. U jednom testu, SWORDS je ostvario 70 od 70 pogodaka u centar. SWORDS jeste najopasniji robot koji je naru~ila ameri~ka vojska za borbene operacije u Iraku. Opremqen je kamerama i oru`jem, a poma`e vojnicima u urbanim borbama, gde su qudski gubici najve}i. Robot, me|utim, nije opravdao o~ekivawa. Wegov autonomni sistem za upravqawe zakazao je i robot je pucao onda kada nije trebalo – u bazi. Proizvedeni roboti poslani su na doradu, a postoji mogu}nost i da SWORDS posle prepravki ne nosi oru`je. a u kukovima se nagne sasvim napred, Ber znatno smawuje profil, {to je zna~ajno za borbene situacije. Wegove hidrauli~ne ruke deluju sli~no kao viqu{kar, ali sa ne`nijim pokretima, a mogu da podignu i nose teret od 227 kilograma, najdu`e sat. Operater na bezbednoj udaqenosti kontroli{e robota daqinskom komandom, a pomo}u video-kamera i mikrofona mo`e da vidi i ~uje {ta se doga|a na licu mesta. Kompanija Vekna robotiks o~ekuje da bi testirawe robota, u realnim uslovima, moglo da po~ne za pet godina.

Ostali roboti I u Japanu se razvijaju roboti razli~itih namena. Firma Hita~i nedavno je prikazala usavr{enu verziju eksperimentalnog robota Imju (EMIEW). On ima trup, glavu i ruke, ali umesto nogu ima dva to~ka. Dowi sistem za kretawe preuzet je sa ameri~ke platforme za individualni prevoz „Segvej”, koja ima samo dva paralelna to~ka, a ravnote`u odr`ava usavr{enim servomotorima i senzorima. Imju je pokazao izvanrednu pokretqivost i prili~nu spretnost ruku. Ugra|eni senzori omogu}avaju mu da vidi i pravovremeno izbegne prepreke. Pomo}u senzora robot mo`e, me|u razli~itim zvucima, odrediti osobu koja mu se obra}a, sa razdaqine od oko metra. Po{to

ima i ure|aj za sintezu govora, Imju mo`e da govori prili~no prirodnim glasom. Poseduje fond od oko stotinu re~i. Wegove ruke imaju {est stepeni slobode, {to obezbe|uje sasvim prirodne pokrete, a {akama mo`e da prihvata i dr`i objekte. Za sada slu`i samo za demonstraciju i eksperimente. Firma Hita~i }e ga, najverovatnije, zaposliti kao turisti~kog vodi~a ili recepcionera. Nedavno je i japanski Nacionalni institut za savremenu industrijsku tehnologiju prikazao prototip robota HRP-2, koji govori, ~uje i razume verbalne komande. Iako su mu pokreti pomalo kruti i spori, a glas monoton, robot mo`e da, pomo}u daqinca na grudima, ukqu~i televizor ili donese pi}e. Za nekoliko godina ~ovekoliki robot mogao bi da dobije posao pomo}nika u mnogim doma}instvima. Japanski Nacionalni institut razvija i robota Promet, koji obavqa razli~ite poslove, reaguje na komande, prepoznaje i hvata trodimenzionalne predmete. Kada mu zatra`ite konzervu hladnog pi}a on odlazi do fri`idera, otvara vrata, uzima pi}e, zatvara vrata i donosi pi}e do sto~i}a u dnevnoj sobi. Pokreti su mu spori, ali konstruktori ka`u da je to zato {to je pode{en na najsporiju brzinu. Robot mo`e i bez mikrofona da shvati kada se wemu obra}a, a funkcioni{e tako {to o~ima posmatra okolinu. Na wemu se vidi kako uzajamno deluju registracija pokreta i vizuelno prepoznavawe. Predvi|eno je da se koristi za pomo} qudima sa te{ko}ama u kretawu. Konstruktori ka`u da robot mo`e da opona{a ve}inu qudskih pokreta, osim tr~awa, ali proizvedi buku zbog metalne konstrukcije. Promet je spreman za upotrebu, pa bi ve} 2010. mogao da poma`e u domovima i kancelarijama {irom sveta.

17

25

Robotika Robot-riba, opremqena sa nekoliko senzora, koju su nedavno predstavili japanski nau~nici, mo`e se koristiti za posmatrawe riba u okeanu ili za otkrivawe o{te}ewa naftnih platformi. Napravqen po uzoru na „koi”, jednu vrstu japanskog ukrasnog {arana, belo-crveno-zlatni robot na daqinsku kontrolu pliva i mrda repom kao prava riba. Ve{ta~ki {aran, duga~ak 80 santimetra, mo`e da koristi senzore u ustima kako bi merio koncentraciju kiseonika u vodi, {to je zna~ajan faktor za zdravqe riba, istakao je vo|a projekta Tecuo I}ikizaki iz firme „Rjomei Giken” u Hiro{imi. [aran-robot ko{tao je 30 miliona jena (250.000 dolara). Ve}ina robota radi na elektri~ni pogon, {to zna~i da na sebi nose baterije ili je povezan kablovima. Stru~waci sa Univerziteta u Teksasu eksperimenti{u sa dve vrste ve{ta~kih mi{i}a, koji kao izvor energije koriste metanol. Prva vrsta zasniva se na sposobnosti `ice od nikla i titanijuma, presvu~ene platinom, da se savija i ispravqa kada platinski pokriva~ do|e u dodir sa metanolom, vodonikom i kiseonikom. Platina reaguje sa pomenutim gasovima stvaraju}i toplotu koja savija `icu. Kada se gasovi uklone, `ica se vra}a u prvobitni oblik. Drugi eksperimentalni ve{ta~ki mi{i} napravqen je od nanocev~ica presvu~enih katalizatorom. Nau~nici ka`u da taj mi{i} nije sna`an poput prethodnog, ali ima potencijal da ga pretekne. Etanol reaguje sa kiseonikom i katalizatorom stvaraju}i elektri~ni naboj koji izaziva ekspanziju plo~ice od nanocev~ica. Velika prednost tog mi{i}a ogleda se u tome {to istovremeno deluje i kao kondenzator koji se napuni strujom za kasnije kori{}ewe.

Strategija razvoja Jedan od programa ameri~kih robotskih razvojnih laboratorija jeste i projekat za ameri~ki napadni sistem kopnene vojske budu}nosti – U. S. Army's Future Combat Systems – FCS, kojim je definisana strategija

Dragon Runner robot

18

Prototip za unapre|ivawe borbenih i komandnih sistema u celokupnom Gladiator robota odbrambenom sistemu. Strategijski plan predvi|a integrisani borbeni sistem, a do sada je ostvareno samo 80 odsto projekta. Vojni stru~waci koji prate razvoj sistema FCS smatraju da se postignutim re{ewima jo{ uvek ne obezbe|uje pokrivenost bojnog poqa inteligentnim osmatra~kim sistemima, ali ni integracija borbenih sistema za dejstvo po protivni~kim snagama. Pri tome, ima se u vidu integracija podataka iz sistema za osmatrawe bojnog poqa sa satelita, iz bespilotnih letilica, multifunkcionalnih MULE robota, oklopqenih robotizovanih vozila (Armed Robotic Vehicles – ARV) mase od Borbeni sistem 9,3 tone. U razvojnim planovima zacrtano budu}nosti je objediwavawe podataka sa MULE i ARV robota, ~ime bi se obezbedila wihova efikaRazvijawe univerzalne vi{enamenske snost. Predvi|a se i razvija jo{ jedna vari- robotizovane platforme obuhva}eno je {ijanta naoru`anih lakih robotizovanih juri- rim projektom – „Borbeni sistem budu}no{nih vozila ARV-A-L (Armed Robotic Vehicle- sti”. Za projekat je svake godine predvi|eno Assault-Light) sa ure|ajima za izvi|awe, izdvajawe najmawe oko 21 milijarde dolaosmatrawe boji{ta, utvr|ivawe protivni~- ra. Projektom je predvi|ena upotreba sokih ciqeva (Reconnaissance, Surveillance and fisticiranog komunikacionog sistema i voTarget Acquisition – RSTA), kao i za dejstvo po zila sa i bez bez qudske posade. FCS podwima vatrenim oru|ima. Zato je naziv kom- razumeva da se do 2010. godine odre|en pletnog projekta Borbeni sistem budu}nosti broj vojnika zameni robotima, kako bi se (Future Combat Systems – FCS), brigadni bor- umawile `rtve u borbenim dejstvima i smabeni tim (Brigade Combat Team – BCT), kop- wili finansijski tro{kovi. neno vozilo sa daqinskim upravqawem (UnGeneral pukovnik Den Zanini, zamjenik manned Ground Vehicle – UGV), tim za inte- direktora projekta FCS ka`e: graciju (Integrated Product Team – IPT), ili „Borbeni sistem budu}nosti treba da skra}eno FCS (BCT) UGV IPT. unapredi efikasnost jedinica u takti~koj Tvorci nove teorije ratovawa, uz po- borbenoj situaciji i vojnika u~ini efikamo} robotizovanih vozila, imaju u vidu in- snijim i bezbednijim nego {to je to slu~aj tegraciju malih i ve}ih juri{nih robotskih danas. Ovim se uve}avaju {anse da vojnik vozila na daqinsko upravqawe i wihovo pre`ivi borbu”. kori{}ewe kao podr{ku borbenim oklopProjekat se usmerava i na tre}u dinim vozilima sa qudskom posadom. Preo- menziju – vazdu{ni prostor. Predvi|a upostaje jo{ da se utvrdi scenario upotrebe trebu 18 bespilotnih letilica u kopnenim robota u borbenim uslovima – dejstva timo- snagama. Danas se rat ne mo`e razumeti bez va, ~eta i borbenih grupa – u takti~kim okvi- informati~ke dimenzije koja obuhvata porima, li i u operacijama. sebnu kompjutersku mre`u. Ona obezbe|uje upravqawe i kori{}ewe robotizovanih borbenih sistema. Robotizovane letilice i SUGV robotska vozila mogu se koristiti za izvi|a~ke delatnosti, osmatrawe boji{ta, utvr|ivawe i selekciju ciqeva, ali i dejstvo po Korporacija iRobot bavi se izrawima, pod pretpostavkom da uspe{no funkdom robota za industrijske, policijske i cioni{e kompjuterska informativna i kovojne svrhe. Najboqi klijent im je amemunikaciona mre`a. ri~ka vojska, koja sve vi{e robota {aVi{enamenske platforme mogu se koriqe na front. SUGV jeste akronim za stiti i za logisti~ke poslove – dotur municiSmall Unmaned Ground Vehicle, ~ime se je snagama u prvoj borbenoj liniji, snabdepoku{ava naglasiti svestranost tog mavawe hranom, lekovima, prevoz zaliha i prva log robota. On je, izme|u ostalog, predmedicinska pomo}. Mogu se upotrebiti i za vi|en i za no{ewe oru`ja. Ameri~ka vojotkrivawe minskih poqa, pravqewe prolaza ska ga naj~e{}e koristi za ispitivawe za pe{adiju i tenkove ili otvarawe prolaza predmeta za koje sumwa da su improviu fortifikacijskim preprekama. zovane eksplozivne naprave. Dovoqno je mali da mo`e stati u vojni~ki ranac. 15. januar 2009.

25 Roboti vojnici Pentagon predvi|a da }e roboti za desetak godina biti zna~ajna borbena snaga u budu}im ameri~kim oru`anim snagama. Istra`ivawa u toj oblasti i razvoj robota kqu~ni su deo napora ameri~kog vojnog rukovodstva da i daqe bude vode}a svetska vojna sila i pobednik u ratovima 21. veka. Projekat vredan 127 milijardi dolara – „Borbeni sistem budu}nosti” – istovremeno je najve}i pojedina~ni vojni projekat u istoriji SAD. Pentagon planira da ulo`i desetine milijardi u automatizovane oru`ane snage. Zbog tro{kova preobra`aja vojske do 2010. godine buxet }e porasti za oko 20 procenata – sa tra`enih 419,3 milijardi dolara na 502,3 milijarde za 2010, ne ra~unaju}i tro{kove ratovawa. Ukupni godi{wi tro{kovi za novo oru`je treba da porastu za 52 odsto – sa 78 milijardi na 118 milijardi dolara. Vojni planeri ka`u da }e vojnik robot u po~etku biti daqinski navo|en, a kako se tehnologija bude razvijala tako }e rasti i wihova autonomija. Robot vojnik je san Pentagona ve} 30 godina. Oni koji na tim projektima rade ka`u da }e trebati najmawe jo{ 30 godina da se planovi u potpunosti ostvare. Procewuje se da }e Pentagon do 2035. godine da razvije robota koji }e izgledati, misliti i boriti se kao vojnik. Roboti u borbi mogu da izgledaju i da se kre}u kao qudi, traktori ili tenkovi, buba{vabe, gusenice, skakavci ili da lete kao {i{mi{, leptir, ptica ili se kre}u poput zmija. Sa razvojem nanotehnologije – nauke o veoma malim strukturama – oni mogu postati rojevi sitnih mehani~kih stvorewa. U Pentagonu je zacrtano da budu}i roboti mogu da tegle municiju, a istovremeno i skupqaju obave{tewa, pretra`uju zgrade ili uni{tavaju bunkere i prave prolaze u minskim poqima. Danas ve} nekoliko stotina robota radi na neutralisawu minskih poqa u Iraku, pretra`uju pe}ine u Avganistanu, ali su i naoru`ana stra`a u skladi{tima oru`ja.

U aprilu 2008. u Bagdad je stigla naoru`ana verzija robota baca~a bombi, koji je sposoban da ispali 1.000 projektila u minutu. Kontroli{e ga vojnik sa laptop ra~unara. Robot Spinyball To je prva ma{ina koja je zauzela polo`aj na liniji fronta. Programi se ostvaruju jo{ od 2000. godine kada je Kongres prihvatio i odobrio sredstva za predloge da tre}ina vozila na kopnu i tre}ina aviona dalekog dometa mora da bude robotizovana u roku od deset godina. Projekat FCS okupio je najmo}nije kompanije iz sektora vojne industrije, poput Boinga, D`eneral dajnamiksa i Nortrop Gramana. Nortrop Graman je ve} testirao bespilotni, potpuno automatizovan helikopter, koji trupama na terenu, u svakom trenutku, daje kompletan video-snimak bojnog poqa. Mre`a upravqawa i komandovawa pru`a i druge mogu}nosti. Pomo}u biometrijske tehnike mogu}e je pratiti i zdravstveno i psihi~ko stawe vojnika na boji{tu, ali i ispravnost opreme. Sistem omogu}uje

RXex robot

Bat Novi tip robota DragonFly jeste Bat. To je lete}a sprava, modelirana tako da li~i na {i{mi{a. Univerzitet u Mi~igenu dobio je za wegov razvoj od ameri~kog Ministarstva odbrane oko deset miliona dolara. U slu~aju da po~etni rezultati razvoja budu dobri predvi|eno je jo{ 12,5 miliona dolara. Bat je zami{qen kao minijaturna lete}a sprava (duga 15 santimetara), koja bi bez potreba za ~ovekovom daqinskom intervencijom, mogla leteti iznad protivni~ke teritorije i osmatrati je senzorima. Senzori ukqu~uju dnevne i no}ne kamere, minijaturni radar, detektore radioaktivnog zra~ewa i razli~itih gasovitih supstanci, a mogu detektovati i biolo{ke otrove. Robot mo`e da nosi i osetqive mikrofone za detekciju zvukova. Bat bi pokretala baterija koja se dopuwuje sun~evom energijom. To bi mu obezbedilo dugu autonomiju rada.

vojnicima da posmatraju protivnika, a da su pri tom nevidqivi. Ste~ena iskustva pokazuju da se primenom pomenute tehnologije pove}ava efikasnost borbenih dejstava, a qudski gubici smawuju do 30 odsto. „Borbeni sistem budu}nosti” je za ameri~ku kopnenu vojsku najva`niji program modernizacije i opremawa u narednim decenijama. Planirano je wegovo finansirawe do 2030 godine. On ukqu~uje i objediwava 14+1+1 sistema, koji se sastoje od autonomnih zemaqskih senzora – svoju funkciju obavqaju bez qudskog nadzora (Unattended Ground Sensors – UGS) – lanserskih sistema za dejstvo na ciqeve u neposrednom okru`ewu (Non-Line of Sight – Launch System - NLOS-LS), dve klasi~ne bespilotne letilice u orgnizacijskom sastavu voda, komandni brigadni tim (Brigade Combat Team – BCTechelons), dve klase kopnenih vozila bez qudske posade, malo vozilo na daqinsko upravqawe (Small Unmanned Ground Vehicle – SUGV), vi{enamensku platformu MULE (Multifunctional Utility/Logistics and Equipment Vehicle – MULE Variants), osam vozila sa qudskom posadom, digitalizovana mre`a 14+1, ukqu~uju}i i vojni~ke posade 14+1+1. FCS objediwava sve vojne servise ameri~ke vojske u mre`ni sistem nad sistemima, razvijen kao upravqa~ki sistem za Kopnenu vojsku SAD. Planirano je da se razvija i u potpunosti za`ivi 2030. godine. Testirawe tehni~kih komponenti siste-

Bat – lete}a naprava modelirana po uzoru na {i{mi{a

ma po~elo je 2008. godine u Prvoj juri{noj brigadi i traja}e do 2015. godine. Do 2030. bi}e ugra|en u 15 brigada ameri~ke vojske. Do tada }e se raspravqati o svim aspektima funkcionisawa Borbenog sistema budu}nosti, mogu}nostima i na~inu primene u takti~kim i drugim uslovima. Posebna pa`wa usmeri}e se na kori{}ewe vi{e tipova robota u slo`enim misijama (takti~kim dejstvima), na primer, bespilotnih letilica za osmatrawe, preno{ewe podataka samohodnim vozilima bez qudske posade unutar zone borbenih dejstava i koordinacija sa ostalim delovima sistema.

Efikasnost, ekonomi~nost i etika Kada je re~ o projektu FCS, uz tehni~ke karakteristike borbenih sistema budu}nosti, zna~ajna je i wegova efikasnost, ekonomi~nost i etika upotrebe. Sa stanovi{ta budu}e upotrebe razmi{qa se o punoj efikasnosti, koja se mo`e posti}i ako se roboti u~ine autonomni u odnosu na zadatke koji se pred wih postavqaju. Nau~nici imaju u vidu zna~ajan napredak nauke, tehnologije i informati~kih saznawa u budu}nosti. Na to ra~una i ameri~ko Ministarstvo odbrane i Agencija DARPA, koja je, na primer, jo{ u 2004. godini ponudila milion dolara tehni~arima i in`ewerima SAD da izrade robotsko vozilo koje }e imati autonoman navigacioni sistem i samostalno prevaliti putawu od 241 kilometra po pustiwi Mohava, od Kalifornije do Nevade. Za trku, u kojoj ne sme biti intervencija do fini{a, prijavqeno je 15 vozila. Najboqe se pokazalo vozilo koje je sa~inio tim in`ewera sa Univerziteta Stanford, u Kaliforniji. Wihovo vozilo autonomno je pre{lo stazu za {est sati i 53 minute. Ciq trke bio je da se ispitaju mogu}nosti robota na to~kovima za primenu u vojnom transportu.

Robot Gunbot 530

20

U 2007. godini DARPA je postavila nov izazov pred ameri~ke in`ewere i tehni~are – orijentacija u urbanom okru`ewu. Pro{logodi{wa trka nije bila uspe{na – nijedan robot nije uspeo da stigne do ciqa. Sli~no je bilo i pro{le godine. Takvim trkama, Vojska SAD namerava da stimuli{e stru~wake za robotiku kako bi ubrzala razvoj borbenih vozila bez qudske posade. Plan Pentagona jeste da do 2015. godine tre}ina kopnenih vojnih vozila bude robotizovana. U svetskoj {tampi razvila se diskusija o eti~kim aspektima primene robotike. Zastupnici primene robotizovanih ure|aja u vojne svrhe tvrde da se na taj na~in smawuju qudski gubici u oru`anim dejstvima i da su poboq{ani aspekti protivteroristi~ke borbe. Protivnici upotrebe robota ka`u da je nehumano koristiti mehani~ke vojnike i policajce u gu{ewu nereda i upotrebqavati ih protiv qudi, jer tada rat gubi smisao. Nau~nici i in`eweri vide perspektivu robota u budu}nosti, posebno u osvajawu kosmosa.

Roboigre Nekoliko hiqada qudi okupilo se pre dve godine u San Francisku kako bi proverili tehnolo{ke mogu}nosti vi{e od 800 robota. Svojevrsne roboigre postale su izlog roboti~ke inovacije – limene igra~ke imale su tri minuta da elimini{u konkurenciju. Mnogi od borbenih robota imali su oblik tenka. Utemeqiva~ roboigara Dejvid Kalikins ka`e da roboti mogu da igraju i fudbal – kamera prati kretawe lopte i poziciju robota suparni~kog tima. Strategija je programirana u ra~unaru. Svaki od robota ko{ta oko 1.000 dolara. Roboigre u San Francisku okupile su 250 timova iz 30 dr`ava – uglavnom su u~estvovali studenti elektronike, ra~unarstva ili robotike. Oni veruju da su roboti koji misle i pona{aju se kao qudi naznaka na{e budu}nosti. Svetski {ampionat u roboti~kom fudbalu – Robokup 2007 – koji je nedavno odr`an na ameri~kom Institutu za tehnologiju u Xorxiji, potvr|uje da su inteligentni roboti ve} deo na{e stvarnosti. U gimnasti~koj sali Instituta, vi{e od 1.700 sredwo{kolaca i studenata, ali i wihovih profesora okupilo se

Ellos-rescuebot

da pripremi timove robota za fudbalski turnir. Fudbalerima nije smetalo o{trije rukovawe. Roboti su se kretali i {utirali samostalno. Nije bilo `ica i daqinskih upravqa~a. Roboti su izgledali kao qudi, ali su im pokreti bili nespretni i grubi. Taker Bal~, jedan od organizatora turnira, o~ekuje da }e se na robokupovima stvoriti tim robota koji }e pobediti prave svetske {ampione u fudbalu 2050. godine. On tako|e veruje da }e roboti uskoro mo}i da poma`u qudima kod ku}e, {to ve} ~ine ne mestima udesa. U simulaciji spasila~ke akcije, roboti su stavqeni u naizgled sru{enu zgradu. Oni moraju da zaobi|u prepreke, popnu se stepenicama do lutki koje predstavqaju `rtve. „Posebno su zanimqive zemqe poput Irana, koje imaju fantasti~ne in`ewere, ali nemaju savremenu kompjutersku tehnologiju, kamere i sli~no. Tehnologija koja je upotrebqena za pravqewe wihovih robota je stara pet godina, ali wihovo in`ewersko i projektantsko ume}e u potpunosti dr`i korak sa razvijenim zemqama sveta i oni posti`u odli~ne rezultate”, ka`e Bal~. Juniorski tim iz Irana brani {ampionsku titulu. Wihovi roboti su rezultat efikasnog in`ewerstva i deluju pametnije od ostalih na terenu. ^lan tima, Amir Herabadi, ka`e da su prethodno morali da poraze konkurente kod ku}e da bi stigli na posledwi Robokup u fudbalu. Iranski roboti imali su odli~ne rezultate na Robokupu 2007. Porazili su timove iz Italije, Japana, Poqske, Ma|arske i SAD. Robokup 2008 odr`an je u [angaju, u Kini, neposredno pre po~etka letwih olimpijskih igara u Pekingu. Znawa o konstruisawu robota – mehani~kog bi}a koje ima autonomiju delovawa, sposobnost zakqu~ivawa – objediwavaju mehaniku, informati~ke nauke, ali i razvoj softvera, koji treba da omogu}i funkcionisawe inteligentnog borca sutra{wice. Dometi upotrebe takvih robotizovanih ure|aja jesu dalekose`ni i ve} prevazilaze na{u ma{tu. Nikola OSTOJI] 15. januar 2009.

I Z R A E L S K I

A N T I B A L I S T I ^ K I

S I S T E M

E R O U - 2

Odbrambene vatrene strele Erou-2 je veo ma sa vre men i, pret po sta vqa se, efika san si stem, ali je, u svakom slu ~a ju, jedini ope ra ti van anti ba listi~ ki si ste m od bra ne u zapad noj hemis feri. Po svojim odli ka ma za o sta je za siste mom put S-400, po seb no u sferi mo bilno sti i ra znovr sno sti ci qeva, ali je wego va prednost izu zetno do bar ra dar i spe ci ja liza ci ja za ba listi~ ke ci qeve. Sistem je uspe{no umre`en sa ame ri~ kim ra keta ma pa tri ot.

Za sada jedini operativni sistem antibalisti~ke odbrane na Zapadu jeste sistem erou (Arrow – strela). On je nastao ne toliko zbog potrebe za samodokazivawem dr`ave Izrael u oblasti visoke tehnologije koliko zbog nu`ne i neophodne odbrana od velikog broja sistema zemqa–zemqa koje poseduju okolne neprijateqske arapske dr`ave. A mo`da je najve}a pretwa Izraelu zemqa koja ba{ i nije sused, ali koja se decenijama dokazala kao prvorazredni neprijateq u regionu – Iran. U praskozorje iranskog raketnog, ali i nuklearnog programa, Izrael je morao da ima savremene antibalisti~ke sisteme kojima bi branio svoje gradove i vojne instalacije. Izrael je, dodu{e, naoru`an ameri~kim sistemima patriot jo{ od vremena Prvog zalivskog rata, ali je taj hvaqeni sistem imao, prema re~ima tada{weg komandanta izraelske vojske, u~inak 0 odsto. Takore}i proma{io je sve i nije imao nijedan potvr|en pogodak, dok su Sadamovi skadovi ili poga|ali zadate ciqeve ili padali zbog tehni~kih nedostataka. Suo~en sa takvom situacijom Izrael je krenuo u razvoj svog sistema, ali uz svesrdnu podr{ku ameri~ke industrije. Sistem erou-2 jeste proizvod izraelske aerokosmi~ke korporacije IAI i deo nacionalnog sistema protivraketne odbrane „Homa“ (ograda na hebrejskom). Operativan je na dve lokacije u Izraelu – od 2000. na lokaciji kod Tel Aviva, a od 2002. ju`no od Haife. Kako se navodi, traju rasprave o postavqawu i tre}e baterije do 2012. godine.

Z

Dvostepena raketa Sistem erou-1 zapo~et je 1988. u saradwi sa ameri~kim ministarstvom odbrane i Sektorom strate{ke odbrane i inicijative – DSDI. Progla{en je za najboqe re{ewe i krenuo je u pretprodukcijsku fazu. Novom raketom erou-2 postignute su znatno boqe performanse, a 14 testova je potvrdilo wenu mogu}nost da zaista presretne i obori ciq. Tokom {est testova simuliran je raketni napad, dok je sedmi bio prvi test sa pravom balisti~kom raketom. Tokom 2004. oborena je raketa skad-B. Test je obavqen na ameri~kom poligonu Point Mugu, i raketa je oborena na visi-

21

25

Upravqawe vatrom Kada se otkrije raketa, odmah se pokazuju na mapi mesto lansirawa, pozicija rakete i wena trajektorija, zakqu~no sa predvi|enim mestom udara. Mesto udara se prikazuje kao elipsa koja se smawuje kako se raketa pribli`ava, preciziraju}i mesto udara. Centar upravqawa vatrom istovremeno prati do 14 ciqeva – neprijateqevih raketa.

ni od 40 kilometara. Propao je slede}i test na istom poligonu sa dva simultana napada, avgusta 2004. godine. Naime, radar je otkrio i naciqao raketu, ali sistem nije uspeo da je obori u zavr{noj fazi leta. To je bio razlog da se obustave daqi testovi. Osavremewena raketa „erou-2 Blok 3“ je u narednom testu, decembra 2005, uspela da obori simulirane ciqeve, ali nije otkriveno na kojoj visini. Zvani~no zadovoqni uspehom, stru~waci SAD i Izraela zapo~eli su fazu „Blok 4“, koja jo{ traje. Tom raketom su, izgleda, najvi{e bili odu{evqeni Amerikanci, koji su aprila ove godine odlu~ili da ministarstvo odbrane produ`i finansirawe razvoja i proizvodwe sistema erou-2, s tim da Izrael zapo~ne razvoj sistema erou-3, koji }e mo}i da obara balisti~ke rakete sredweg dometa pri ve}im brzinama i visinama. Vlada SAD je produ`ila finansirawe na pet godina – do 2013. godine. Ove godine bi trebalo da bude testirana nova raketa erou-3. Sistem erou se proizvodi delom u SAD, gde je kompanija „Boing“ dobila ugovor da proizvodi 50 odsto delova u SAD (elektroniku, buster i rezervoar za gorivo). „Boing“ }e biti i zadu`en za nadzirawe rada ostalih 150 ameri~kih kompanija, a u Izraelu se zavr{no sklapa raketa. Prve komponente su stigle 2005. i ubrzo su efikasno sklopqene. Baterija strela se sastoji od ~etiri do osam lansera, svaki sa {est lansirnih cevi, radarskim kontrolnim centrom, centrom za komunikaciju, centrom za kontrolu vatre i radarskim centrom. Pomo}ni vod sistema erou-2 sastoji se od lansirnog kontrolnog centra „le{nikovo drvo“ (Hazelnut Tree – hejzelnat tri), montiranog na platformu kamiona, koji kontroli{e ~etiri do osam lansirnih prikolica sa raketama. Lansirni sistem je mobilan, a savremena komunikacija omogu}ava da bude udaqen i do 300 kilometra od mesta na kome su radari i kontrolni centri. Vreme potrebno za razme{tawe je jedan sat. Raketa je dvostepena, sa ~vrstim gorivom. Prvi stepen se koristi za po~etno

22

ubrzawe i lansirawe rakete, a drugi za dodatno ubrzavawe i podizawe na visinu. Maksimalna brzina rakete je 2,5 kilometra u sekundi ili 10.700 kilometra na ~as. Duga je sedam metara, te{ka 1.300 kg, a ima pre~nik 800 milimetara. Maksimalan domet je 70, a krajwi 90 kilometara. Raketa je toliko precizna da poga|a ~etiri metra od ciqa koji leti brzinom ve}om od 3 km/s, to jest do 10.800 km/~. Erou-2 nije predvi|ena za borbu protiv krstare}ih raketa i protivnikovih aviona, jer je minimalna operativna visina leta rakete osam kilometara, a maksimalna 50.000 metara prakti~no u podru~ju gde lete iskqu~ivo balisti~ke rakete u zavr{noj fazi putawe. Tada na scenu stupa bojna glava koja poseduje „vozilo – ubicu rakete“. Sa-

Poku{aji prodaje Izrael je poku{ao da proda sistem erou Indiji, ali su SAD zabranile prodaju raketa koje su u principu delo vrhunske ameri~ke tehnologije, a koja se, kako se pretpostavqa, koristi i u ameri~kom antibalisti~kom programu. Zato su isporu~eni samo radari „zelena jela“. Turska je odlu~ila da kupi sistem za potrebe svoje odbrane, a ta prodaja ukqu~uje i izraelske satelite ofek, me|utim, sve to ~eka odobrewe SAD. Ju`na Koreja je, tako|e, objavila da ima nameru da kupi sistem erou-2 i to 36 raketa i 6 radara.

stoji se od bojne glave i upaqa~a povezanog za termalni traga~. Bojna glava je visokoeksplozovna, fragmentaciona i sa usmerenim ubojnim dejstvom od 50 metara (delo korporacije „Rafael“). Pored termalnog, raketa poseduje i infracrveni traga~, kao podr{ku, i radarski traga~ za male visine (proizvod „Rajteona“).

Mo}ni radar Radar za kontrolu vatre i osmatrawe „zelena jela“ (Green Pine – grin pajn) EL/M2090, delo IAI elektronske grupe, jeste radar sa elektronskim skenirawem u opsegu L, na ferkvenciji 500 do 1.000 MHz. Nalazi se na prikolici uz koju ide i komandni centar sa generatorom i klima-ure|ajem. Radar osmatra i vodi raketu do blizine od ~etiri metra od ciqa. Ina~e, ti radari su isporu~eni i Indiji u okviru projekta antibalisti~ke odbrane te zemqe. Centar upravqawa vatrom – „limunovo drvo“ (Citron Tree – sitron tri), nalazi se na prikolici i, posredstvom prijema podataka spoqa preko satelita i data linkova, upravqa celokupnim sistemom, ali i borbom protiv raketa u smislu pozicionirawa, i naredbi dejstava delova ili celokupne baterije. Iako potpuno automatizovan, sistem ima izuzetno vrednu mogu}nost da operater preuzme kontrolu nad dejstvom u svakom trenutku i fazi rada. Centar ima kompjuterske radne stanice za koordinatora situacije na nebu, obave{tajnog oficira, oficira za postoperativnu analizu, oficira za resurse, starijeg oficira za dejstvo (zamenik komandanta) i komandanta stanice. Stanica poseduje veliku elektronsku mapu sa pozicioniranim pretpostavqenim i potvr|enim lansirnim zonama protivni~kih raketa obele`enih po prioritetu. Sistem je umre`en uspe{no sa ameri~kim raketama patriot. Erou-2 je veoma savremen i, pretpostavqa se, efikasan sistem. Ali u svakom slu~aju jedini operativni antibalisti~ki sisteme odbrane u zapadnoj hemisferi. Mnogo hvaqeni budu}i ameri~ki antibalisti~ki sisteme jo{ je na papiru, ali su se Amerikanci verovatno odlu~ili za umre`avawe tog sistema sa izraelskim erou-2. Aleksandar KI[ 15. januar 2009.

P

R

O

T

I

V

B

R

O

D

S

K

E

R

A

K

E

T

Le te }a tor pe da

Od na stan ka to kom Dru gog svet skog ra ta pro tiv brod ske ra ke te pre {le su dug raz voj ni put – naj pre kao mo di fi ko va ne ne ma~ ke bom be, pa „pri ru~ na“ re {e wa ti pa ra ke ta brod–va zduh, do spe ci ja li zo va nih pro tiv brod skih ra ke ta. Ta vr sta oru` ja na pra vi la je pra vu re vo lu ci ju u vo |e wu po mor skih ope ra ci ja.

rve protivbrodske rakete napravili su Nemci tokom Drugog svetskog rata. Bila je to serija Henschel Hs-293, sa bojnom glavom u vidu bombe SC250, mase 250 kg, opremqene raketnim motorom i krilima, ~ime se ostvarivao domet od sedam i po kilometara. Navo|ewe je bilo komandno, mada se eksperimentisalo i sa drugim sistemima: sa komandno-`i~nim i TV navo|ewem. Raketa se koristila sa aviona Dornier Do-217, Heinkel He-177 i Focke Wulf Fw-200, a prva uspe{na akcija bila je potapawe britanskog slupa Egret u Biskajskom zalivu 25. avgusta 1943. godine. Nakon zavr{etka Drugog svetskog rata, animozitet izme|u velikih sila prerastao je u hladni rat i otpo~ela je besomu~na trka u naoru`awu. U SSSR-u je bilo sasvim jasno da ako `ele posti}i globalnu dominaciju moraju da sustignu zapadne saveznike, posebno SAD u Ratnoj mornarici. Bio je to izuzetno te`ak zadatak, s obzirom na snagu kojom je Ratna mornarica SAD iza{la iz rata. Prvi korak koji je preduzet identi~an je onom koji je preduzela Nema~ka pre rata, a to je te`wa da sagradi {to je mogu}e vi{e podmornica, dok je drugi korak, tako|e inspirisan nema~kim istra`ivawima – razvoj protivbrodskih raketa. To je omogu}ilo znatno poboq{awe naoru`awa mawih i

P

jeftinijih ratnih brodova, ina~e nesposobnih za opremawe sna`nijom artiqerijom. Na taj na~in oni bi mogli, u odre|enim uslovima, da postanu opasni ~ak i po ameri~ke nosa~e aviona, koji su u me|uvremenu dobili letelice sa mlaznim motorima, sposobne da izvedu i nuklearni udar u unutra{wost SSSR. Upravo je borba protiv velikih ameri~kih ratnih brodova, poput nosa~a aviona, odredila obrazac po kome su projektovane gotovo sve sovjetske i ruske protivbrodske rakete, od pedesetih godina pro{log veka do danas: sa velikim bojnim glavama, neretko i nuklearnim (sposobne za uni{tavawe ~itave borbene grupe), velikim dometima, naj~e{}e nadzvu~ne brzine, tako da je to sve odre|ivalo i wihove impresivne dimenzije. Sli~na situacija bila je i sa protivbrodskim raketama koje se lansiraju sa patrolnih mornari~kih aviona. Najpoznatije sovjetske protivbrodske rakete iz perioda hladnog rata su P-5 P terka (SS-N-3 Shaddock na razara~ima, krstaricama i lanserima na kopnu), P-15 termit (SS-N-2 Styx na razara~ima, raketnim ~amcima i lanserima na kopnu), P-120 malahit (SS-N-9 Siren na korvetama) i P500 bazalt (SS-N-12 Sandbox na nosa~ima aviona i krstaricama).

23

E

25

Zapad je tako|e bio svestan potencijala koji pru`aju protivbrodske rakete. Me|utim, prve specijalizovane rakete pojavile su se tek sedamdesetih godina pro{log veka, dakle, dvadesetak godina nakon potencijalnih protivnika. Od po~etka hladnog rata pa do tada, osnovno naoru`awe ~inila je brodska artiqerija, a prelaznim re{ewem smatrane su rakete brod–vazduh sredweg i velikog dometa (RIM-24 Tartar, RIM-2 Terrier i RIM-8 Talos), koje su se mogle koristiti i protiv brodova, ali i rakete vazduh–zemqa, tako|e sposobne da se upotrebe i u protivbrodskoj borbi (familija AGM-12 Bullpup). One nisu bile toliko te{ke kao neki tipovi sovjetskih. Ameri~ke rakete brod–vazduh/brod lansirane su sa jednostrukih ili dvostrukih lansera, imale su veliki borbeni komplet – izme|u 40 i ~ak 120 raketa, {to je nadome{tavalo slabiju bojnu glavu u odnosu na sovjetske (neke su mogle nositi nuklearne bojne glave). Treba re}i da su i druge rakete brod–vazduh sasvim sposobne da dejstvuju i po brodovima (sada{we aktuelne ameri~ke Standard, a i druge rakete, ukqu~uju}i i ruske). Me|utim, porastom broja sovjetskih podmornica i ratnih brodova deplasmana do nivoa razara~a, ostvaren je zaokret i te`wa da se konstrui{u ne{to mawe i preciznije rakete. Kao po pravilu, zapadne protivbrodske rakete su podzvu~ne, ali to u odre|enoj meri nadokna|uju mawim visinama na kojima se kre}u prema ciqu – ~ime se te`i {to ve}em smawewu vremena reak-

cije protivraketne odbrane broda. Mawe rakete predstavqaju mawi teret za strukturu broda i doprinose wegovoj stabilnosti, posebno u te{kim uslovima nemirnog mora. Najve}i broj tih raketa ili wihove unapre|ene varijante jo{ su u upotrebi.

Paleta ruskih re{ewa Sovjeti, a kasnije Rusi, poklawaju izuzetno veliku pa`wu tom tipu raketa. Danas najve}a i najrazornija protivbrodska raketa na svetu je P-700 granit (SS-N-19 Shipwreck), prisutna na krstaricama (klasifikovane i kao bojni krsta{i) iral Nahimov i Petar Veliki (20 raketa u borbenom kompletu), nosa~u aviona Kuzwecov (12 raketa) i podmornicama klase Granit i Antej – po Natou Oscar I i II (imaju 24 rakete, a u tu grupu ide i potonuli Kursk). Predstavqa naslednika raketa P-5 i P-500. Re~ je o raketi mase ~ak sedam tona, du`ine 10 m i pre~nika 0,85 m. Domet im je tako|e impresivan – od 550 do 625 kilometara. Bojna glava ima masu 750 kg, {to uz mak-

Plod na sa rad wa Osim Rusa, u razvoju rakete BrahMos u~estvovali su i Indijci. Ta raketa predstavqa daqu modifikaciju P-800 oniks (koja bi trebalo da zameni rakete P-270), od koje je zadr`an pogon na bazi ram-xet motora, a ugra|en je novi sistem za navo|ewe. Odlikuje se velikom maksimalnom brzinom – od 2,5 do 2,8 maha, dometom od 120 do 300 km (u zavisnosti od profila leta) i bojnom glavom od 200 kilograma. Mo`e da se lansira sa kopnenih mobilnih lansera, brodova, podmornica i aviona.

simalnu brzinu od dva i po maha stvara strahovit u~inak na ciqu i direktno je upu}ena protiv ameri~kih nosa~a aviona. Prestankom hladnog rata nuklearna bojna glava povu~ena je iz upotrebe. Sistem navo|ewa je vrlo zanimqiv. Lansira se u grupama od ~etiri do osam raketa, gde jedna leti na ve}oj visini i svojim radarom tra`i i obele`ava ciq za ostale rakete. One, pak, lete na maloj visini (ne ekstremno maloj kao zapadne rakete), sa povremenim iskakawem na ne{to ve}u visinu kako bi ote`ale protivniku pra}ewe i obarawe. Sve rakete povezane su u mre`u i automatski se odre|uju prioriteti, a po uni{tewu jednog ciqa, ostale rakete preusmeravaju se na sekundarne (ciqeve). Iako upola mawa, raketa P-270 moskit (SS-N-22 Sunburn) predstavqa tako|e vrlo opasnu alternativu P-700, uz to se i izvozi, a to naro~ito zadaje glavoboqe zapadnim planerima (pored Rusije, korisnici su Kina i Vijetnam, a prema nekim spekulacijama i Iran). Projektil P-270 je zami{qen kao univerzalna raketa koja se mo`e lansirati sa Trenutno rakete BrahMos koristi indijska mornarica na razara~ima klase Rajput (modifikovani sovjetski razara~i klase Ka{in II) i testira raketu za lansirawe sa podmornice klase Kilo. Kopnena vojska je ve} uvela raketu u upotrebu, a RV i PVO je testira za lansirawe sa aviona Su30MKI. Ruska RM tako|e razmatra nabavku tih raketa za nove fregate klase Gor{kov, za koje se o~ekuje da u|u u operativnu upotrebu 2009–2011. Indijci vr{e pritisak jer bi se na taj na~in smawila cena pojedina~ne rakete.

25 brodova, kopnenih lansera, aviona i podmornica (mada ova posledwa varijanta nikad nije uvedena u upotrebu). Iako je sistem navo|ewa klasi~ni aktivni – radarski, a domet od 90 do 120 km (poboq{ana varijanta 160 km), brzina joj je tri puta ve}a (tri maha na ve}oj visini i 2,2 maha na visini od 20 m u terminalnom stadijumu), zahvaquju}i ram-xet motoru. To ostavqa odbrani napadnutog broda kratko vreme za reakciju, od 25 do 30 sekundi, {to je znatno kra}e u odnosu na zapadne rakete kod kojih taj parametar iznosi oko dva minuta. Uz to, sposobna je da izvr{ava i cik-cak manevre u rejonu ciqa, iako su joj dimenzije ve}e, pre svega pre~nik koji je dvostruko ve}i od zapadnih raketa (od 0,8 m). I kona~no, najmawa ruska protivbrodska raketa je H-35 uran (SS-N-25 Switchblade). Prema mogu}nosti lansirawa i dometu jednaka je raketi P-270, ali je prema brzini, visini leta i masi bojne glave u rangu sa zapadnim (brzina oko 0,8 maha, visina 4-15 m i bojna glava 145 kg). Otuda i nadimak Harpoonski – po ameri~koj protivbrodskoj raketi Harpoon. Pogon se sastoji od uobi~ajenog buster raketnog i mar{evskog turboventilatorskog motora, a sistem navo|ewa je aktivni – radarski. Postoje dve varijante koje se nude za izvoz – univerzalna H35E i H-35U, namewena samo avionima MiG21 i 29SMT, Su-30 i 35, te helikopterima Ka-27 i 28. Raketa 3M-54E1 je podzvu~na protivbrodska sa turbomlaznim motorom, brzine 0,6-0,8 maha, sa bojnom glavom 400 kg i dometom 300 kilometara. Model 3M-54E je tako|e protivbrodska raketa, ali se kod we za razliku od 3M-54E, na udaqenosti 20 km od ciqa odbacuje zadwi deo rakete sa turbomlaznim motorom i aktivira drugi raketni motor koji pove}ava brzinu na 2,9 maha! Visina leta se pri tome smawuje na tri–pet metara i raketa se u karakteristi~noj cikcak putawi pribli`ava ciqu. Me|utim, domet je smawen na jo{ uvek odli~nih 220 km, a masa bojne glave je 200 kilograma. Krstare}a raketa 3M-14E namewena je za lansirawe sa podmornica i dejstva po

Hrvatski lanser MOL – kamion „Tatra” sa ~etiri rakete RBS-15

ciqevima na kopnu. Za razliku od drugih raketa, za odre|ivawe visine ne koristi se radarski visinomer, ve} onaj koji radi na principu merewa pritiska vazduha. Na taj na~in raketa se te`e otkriva, a terminalni sistem navo|ewa zasniva se na kori{}ewu prijemnika satelitskog sistema za odre|ivawe polo`aja GLONASS – ruskoj alternativi ameri~kom GPS sistemu. Domet i masa bojne glave su kao kod 3M-54E1. Modeli 91RE1 i 91RE2 su podmorni~ka i brodska varijanta protivpodmorni~kih raketa. Trajektorija je balisti~ka, a posti`e se najve}a brzina od dva i po odnosno dva maha (domet je 50 i 40 km respektivno). Umesto klasi~ne bojne glave nosi protivpodmorni~ki torpedo sa akusti~nim samonavo|ewem.

Za pad ni mo de li Ru ski to ma havk Danas mo`da najzanimqivija ruska raketa tog tipa je 3M-54 klub (SS-N-27 Sizzler). Zami{qena je kao univerzalna raketa, koja mo`e da prihvati razli~ite bojne glave, namewene ne samo za dejstva protiv brodova, ve} i protiv podmornica (torpeda), ali i protiv ciqeva na zemqi, u funkciji krstare}e rakete poput ameri~kog Tomahawk-a. Mogu}e je i lansirawa sa brodova i podmornica.

Zbog druge „ciqne grupe“, zapadne rakete znatno se razlikuju od ve}ine sovjetskih, tj. ruskih. Me|u prvim zapadnim protivbrodskim raketama je francuska Exocet. Ona je pre{le dug razvojni put, po~ev od varijanata lansiranih sa broda MM38, aviona AM39, podmornice SM39, do poboq{anih iz serije MM40 i kona~no MM40 Block 3. Ta posledwa raketa predstavqa radikalno poboq{awe u odnosu na prethodne, u svakom pogledu. Raketni mar{evski motor zamewen je turbomlaznim, koji obezbe|uje pove}awe dometa sa 42 km

(verzija MM38) ili 70 km ( MM40) na ~ak 180 km, uz zadr`anu mogu}nost kori{}ewa starijih lansera. Pored toga, raketa ima poboq{an sistem aktivnog radarskog samonavo|ewa, sa dodatnom mogu}no{}u lansirawa na ciqeve na zemqi i sa preciznim GPS navo|ewem. I kona~no, posebna pa`wa posve}ena je pre`ivqavawu, {to je omogu}eno upotrebom stelt tehnologije, u pogledu smawewa radarskog i IC odraza. Raketa mo`e da izvodi radikalne manevre i da napada ciq sa razli~itim, preprogramiranim putawama, kako bi „zaobi{la“ blisku protivraketnu odbranu broda. Pored toga, bojna glava opremqena je vrlo inertnim tipom eksploziva, tako da je verovatno}a da }e je neko odbrambeno sredstvo sa broda detonirati, svedena na minimum. Rakete su ve} naru~ili francuska RM i inostrani klijenti. Ako je Exocet najpoznatija, onda je ameri~ka raketa Harpoon najrasprostrawenija zapadna protivbrodska raketa na svetu – ne ra~unaju}i sovjetsku P-15 i kineske derivate. Proizvedeno ih je vi{e od 6.000, a prodate su u 24 zemqe (Exocet „samo“ 3.300 u 32 zemqe). Mo`e se lansirati sa broda (RGM-84), podmornice (UGM-84) iz vazduha (AGM-84). Raketa je pro{la dug razvojni put i napravqen je velik broj varijanti. Aktuelna RGM/UGM-84D ima domet 140 km, dok varijante za lansirawe sa aviona – AGM-84D i F imaju domet od 220 i

25

Raketa RBS-15 u kompletu aviona JAS-39 „Gripen” ~ak 315 km. Za sve je zajedni~ka bojna glava mase 221 kg i brzine 0,8 maha. Specifi~nost Harpoon-a je mogu}nost da se odabere profil napada, odnosno da raketa pogodi ciq sa male visine, iznad vodene linije ili napad iz ponirawa, tj. udar u palubu. Iz te rakete razvijena je i AGM-84H/K SLAM, dometa 280 km namewena za dejstvo po ciqevima na kopnu za koje nije „rentabilno potro{iti“ skupqe krstare}e rakete BGM109 Tomahawk ili AGM-84 ALCM. Trenutno najve}a zapadna protivbrodska raketa je italijanska Otomat. Koncept je sli~an kao i kod drugih zapadnih raketa, osim ~iwenice da ima dva buster-motora i ne{to ve}e dimenzije (pre~nik tela 400 mm i masu 770 kg, sa bojnom glavom 210 mm, koja je interesantna po tome {to ima usmerenu eksploziju prema dole, ~ime se te`i razarawu trupa broda prema dnu). Domet aktuelne varijante Mk2

Block II od 180 km ostvaruje se turbomlaznim motorom koji ima gotovo dvostruko ve}i potisak u odnosu na motor rakete Harpoon (400 umesto 272 kg), ~ime se tako|e ostvaruje i ve}a brzina od gotovo jedan mah na ekstremno maloj visini. Iako impresivnih karakteristika, Otomat nije ostvarila uspeh raketa Exocet i Harpoon, prvenstveno zbog prestanka hladnog rata. Bio je predvi|en ambiciozan program daqeg razvoja. Trebalo je da bude razvijena i nadzvu~na varijanta brzine 1,8 maha, ali se od we odustalo u korist verzije Block III sa stelt osobinama. Me|utim, i od we se odustalo i pre{lo na varijantu Block IV sa GPS navigacionim sistemom, ~ime je omogu}eno ostvarivawe kompleksnih trajektorija leta radi „varawa“ odbrambenih sistema broda i ostvarivawa ponovnog napada ukoliko prvi iz bilo kog razloga ne uspe. Ta verzija je operativna od 2008. godine.

Rat na pri me na Najpoznatija upotreba sovjetskih raketa i prvo potapawe nekog ratnog broda raketom lansiranom sa drugog broda desilo se u izraelsko-arapskom ratu 1967, kada su dva egipatska raketna ~amca, sovjetskog porekla klase Komar, lansirala sve svoje rakete P15 na izraelski razara~ Eilath (britanska klasa Z iz Drugog svetskog rata). Ciq su pogodile tri ili ~ak sve ~etiri rakete i razara~ je potopqen. Izraelski razara~ ~ak nije ni primetio egipatske raketne ~amce i iznena|ewe je bilo potpuno. Kineske rakete HY-2, na zapadu poznate kao Silk Worm, derivati sovjetske rakete P-15, odgovorne su za dejstvo sa promenqivim uspehom tokom tzv. Tankerskog rata osamdesetih, odnosno pomorskih dejstava tokom ira~ko-iranskog rata, kada su bile kori{}ene sa obe strane protiv protivni~kih tankera. Ira~ani su 1991. lansirali dve rakete protiv ameri~kog bojnog broda Missiouri, ali je jedna oborena raketom Sea Dart sa britanskog razara~a Glouchester, a druga je pala u more. Pokazalo se da su te rakete prili~no osetqive na ometawe i predstavqaju lak ciq za obarawe, ali imaju relativno veliku bojnu glavu, efikasniju protiv velikih nebrawenih ciqeva, tipa tanker, nego protiv drugih ratnih brodova. Najpoznatija i u lokalnim ratovima proslavqena zapadna protivbrodska raketa je francuska Exocet. Ona je „odgovorna“ za pota-

26

Sa testirawa – norve{ka raketa NSM I kona~no, verzija Milas, odnosno raketa Otomat opremqena protivpodmorni~kim torpedom, zahvaquju}i kome se ostvaruje maksimalni domet od 55 kilometara. Ona se nalazi samo u borbenom kompletu italijanskih razara~a Durand de la Penne, jer je prestankom hladnog rata, po mi{qewu mnogih korisnika, u velikoj meri smawena potreba za wima. [ve|ani, kao iznena|uju}e samostalna nacija po pitawu odbrambenih tehnologija, razvili su familiju protivbrodskih raketa RBS-15, lansiranih sa brodova i aviona. Od 1985. do 2004. pojavile su se tri varijante te rakete, pa i danas aktuelna Mark. III, sa bojnom glavom od 200 kg i dometom pove}anim sa ranijih 70 na 200 km (zahvaquju}i poboq{anom gorivu za turbomlazni motor i pove}anom kapacitetu). Tako|e, dodatno GPS navo|ewe omogu}ava im dejstvo po ciqevima na zemqi.

pawe britanskog razara~a Sheffield (raketa nije ni eksplodirala, ve} izazvala po`ar), transportnog broda Atlantic Conveyor od 15.000 t i o{te}ewe razara~a Glamorgan (tako|e nije eksplodirala, o{te}ewa je izazvalo zapaqeno raketno gorivo), tokom Foklandskog rata sa Argentinom. U prva dva slu~aja kori{}ena je varijanta AM-39, lansirana sa aviona Super Etandard, dok je tre}a varijanta MM38 lansirana sa kopnenog lansera. Kasnije, koristili su je ira~ki aviona Mirage F1 protiv iranskih tankera i protiv ameri~kih brodova. Sa dve rakete AM39 pogo|ena je fregata Stark (klase Oliver Hazard Perry), ali je ona zahvaquju}i pravovremenoj reakciji posade i potpuno ~eli~noj konstrukciji nadgra|a „pre`ivela“ udar (razara~ Sheffield je imao nadgra|e od legure aluminijuma). Amerikanci su upotrebili Harpoon za potapawe bar dve libijske korvete u ratu 1986, a i iranske fregate Sahand, koja je pogo|ena sa dve rakete. Tako|e, Iranci su lansirali Harpoon protiv ameri~ke krstarice Wainwright, ali je raketa „prevarena“ sistemom mamaca SRBOC. I kona~no, jedna ne ba{ sre}na epizoda desila se decembra 1988, kada je jedan ameri~ki F/A-18 lansirao Harpoon tokom manevara u blizini Havaja. Tada je raketa pogodila indijski trgova~ki brod Jagvivek koji se gre{kom na{ao u zabrawenoj zoni. Sre}om, raketa je bila sa inertnom bojnom glavom, ali je usled udara poginuo jedan indijski mornar. 15. januar 2009.

25

Raketa Harpoon poga|a razara~ Najve}i uspeh je prodaja licence nema~koj kompaniji Diehl, koja }e proizvesti odre|enu koli~inu za nema~ku RM, prvenstveno za nove stelt korvete klase Braunschweig, fregate Brandenburg i F125. Trenutno je u razvoju verzija Mark. IV, jo{ ve}eg dometa i sa izmewivim bojnim glavama. Rakete starije varijante nalaze se i u neposrednom okru`ewu, ta~nije u RM Hrvatske, koja ih je nasledila od biv{e SFRJ. Naime, SFRJ je te rakete kupila kao zamenu za sovjetske R-15. Koriste se sa kopnenih lansera MOL, na korvetama klase Kraq Petar Kre{imir IV, a i na novim raketnim topovwa~ama klase Helsinki (Oulu i Kotka), koje bi trebalo da stignu u okviru aran`mana o nabavci oklopnih vozila patrija. Pored [vedske, te rakete koriste jo{ Nema~ka, Finska i Poqska. Naru~io ih je i Tajland (za upotrebu sa aviona JASJedna od najpoznatijih sovjetskih protivbrodskih raketa iz perioda hladnog rata je P-15 termit

Efekat Harpoona na razara~u

39 Gripen), a nabavku ozbiqno razmatra i Turska. Wihovi susedi, Norve`ani, tako|e tradicionalno orijentisani ka moru, vrlo rano su zapo~eli razvoj protivbrodskih raketa. Wihove rakete tipa Penguin specijalizovane su za borbu protiv malih i brzih ciqeva, tipi~no raketnih ~amaca. Rakete su pro{le kroz vi{e modifikacija, tokom kojih je domet pove}avan sa 20, na 35 (MK2), sve do 55 km (MK3). Prve dve namewene su za lansirawe sa brodova, raketnih topovwa~a, dok se tre}a lansira sa aviona. Namewena je za poga|awe ciqa tik iznad nivoa vode, ~ime se posti`e maksimalan efekat dejstva bojne glave mase 120 ili 130 kg (MK3). Navo|ewe je pasivno IC, sa izvo|ewem radikalnih manevara u rejonu ciqa. Danas se te rakete na povr{inskim brodovima zamewuju najnovijim NSM (Na-

val Strike Missile), opremqenim turbomlaznim motorom za pove}awe dometa na 185 km, sa bojnom glavom od 125 kg, stelt osobinama i masom od svega 410 kilograma. Me|utim, to nije sve. Perspektiva NSM je osigurana u vidu poboq{ane varijante JSM (t Strike Missile), vi{enamenske rakete koja bi mogla da se smesti unutar prostora za naoru`awe na novim vi{enamenskim borbenim avionima F-35 (t Strike Fighter), a sasvim mogu}e i za Eurofighter i JAS-39 Gripen.

Ki ne ski mo de li U ovoj oblasti oprobali su se i Kinezi. Treba re}i da su oni godinama insistirali na derivatima sovjetskih raketa P-15 termit, ali su se osamdesetih godina i kasnije, zajedno sa porastom ekonomske mo}i i nau~nog potencijala, sve vi{e „osloba|ali“ i stvorili nekoliko zanimqivih modela raketa koje su koncepcijski sli~nije zapadnim re{ewima. Najaktuelnija kineska protivbrodska raketa je YJ-62 (izvozna oznaka C-602), namewena za naoru`avawe najnovijih razara~a klase Type-052C (dva ~etvorostruka lansera, vrlo sli~na kao na raketama Harpoon i Exocet MM40). Raketa je savremena, pogowena raketnim busterom i turbomlaznim mar{evskim motorom, {to uz relativno veliku rezervu goriva obezbe|uje domet od 280 km, visokom podzvu~nom brzinom 0,9 maha. Ima bojnu glavu od 300 kg, {to je vi{e nego ve}ina zapadnih raketa, ali pojedinosti vezanih za metode pove}awa efikasnosti nisu poznate. Koristi inercijalno i GPS navo|ewe u rejon ciqa i aktivno radarsko navo|ewe u terminalnoj fazi napada, na oko 40 km od ciqa. O~ekuje se da }e raketa u kasnijoj fazi biti iskori{}ena za razvoj varijante za napad na kopnene ciqeve. Sebastian BALO[

27

H A U B I C E

1 0 5

Tri ha u bi ce ka li bra 105 mi li me ta ra ima le su iz u zet no zna ~aj no me sto u na {im ar ti qe rij skim je di ni ca ma od 1945. do 2006. go di ne. To su ne ma~ ko oru |e M-18, za tim do ma }i pro iz vod M56 i ame ri~ ka ha u bi ca M2.

28

M I L I M E T A R A

snovno sredstvo u inventaru nema~ke divizijske artiqerije tokom Drugog svetskog rata bila su oru|a sa slu`benim nazivom – laka poqska haubica 10,5 santimetara le.F.H.18 (Leichte Feldhaubitze 18). Broj u oznaci ukazuje na godinu nastanka, ali to nije bilo ta~no – F.H.18 zvani~no se nalazila na listi sredstava ratne tehnike Vermahta od 28. jula 1935, a veza sa 1918. koristila se samo radi obmane stranih posmatra~a u vreme kada se prikrivala obnova nema~ke ratne ma{inerije posle dolaska nacista na vlast.

O

Oru|e nema~ke divizijske artiqerije Posle Prvog svetskog rata Nemci su bili ograni~eni kada je re~ o koli~ini ratne tehnike. Imali su pravo samo na 84 haubice 105 milimetara F.H.16. Odobreni su i proizvodni limiti koji za tu haubicu iznose 14 oru|a za godinu, iskqu~ivo radi zamene starih oru|a. Zabranu razvoja kontrolisale su me|usavezni~ke komisije. Kontrolori su pratili prilike u Nema~kim fabrikama do februara 1927. godi-

ne. Ve} 1. jula nema~ka kopnena vojska naru~ila je od firme „Rajnmetal" (Rheinmetall) razvoj usavr{ene haubice F.H.16. Konstruktori su do 1930. godine stvorili potpuno novo oru|e sa cevi du`ine 28 kalibara i maksimalnim dometom od 10.675 metara. Sva probna ga|awa bila su strogo poverqiva. Da bi se prikrio razvoj novog oru|a, koristila se oznaka le.F.H.18, te se ono predstavqalo samo kao dorada starih sredstava. Kada je 1935. godine haubica le.F.H.18 do{la u fazu serijske proizvodwe, obnova nema~ke ratne ma{ine ve} se provodila bez posebnih bezbednosnih mera. Oznaka haubice, me|utim, nije promewena. Glavni nosilac proizvodwe bila je fabrika „Rajnmetal-Borsing" iz Dizeldorfa, ali zbog naruxbine od 4.000 oru|a u posao su u{le i fabrike iz Borsigvalda, Dortmunda i Magdeburga. Brz rast nema~ke sile nisu pratile balansirane nabavke potrebnih sredstava i zato se artiqerija prenaoru`ala pre po~etka rata na nova oru|a, ali nisu postojala vozila za vu~u. Nema~ka artiqerija se tokom rata oslawala na tradicionalnu kowsku vu~u zbog nedostatka motornih vozila i goriva. Za transport hau15. januar 2009.

25 bice le.F.H.18 od 3,5 tone bilo je potrebno {est kowa. Pojedine haubi~ke baterije imale su poluguseni~are Sd.Kfz 11 od tri tone i Sd.Kfz.6 od pet tona. One su za jedan sat prelazile 40 kilometara, a normativima je bilo predvi|eno da baterije sa kowskom vu~om tokom dana prevale 40 kilometara. Nemci su u rat u{li sa {irokim izborom municije 105 milimetara, od standardne trenutno-fugasne FH Gr38 sa masom 14,81 kilograma i 1,38 TNT, do probojne, kumulativne, te municije za zadimqavawe. Osnovna trenutno-fugasna granata (TF) rasturala je fragmente na 10 do 15 metara od mesta pogotka napred i bo~no od 30 do 40 metara. Direktnim pogotkom probijala je betonsku plo~u od 30 santimetara. Probojni metak na 500 metara daqine, pri udaru u pancirnu plo~u protivni~kog tenka pod uglom od 30° probijao je ~elik debqine do 50 milimetara. Tokom rata izra|ene su nove vrste TF municije, potkalibarna i kumulativna. Po~etna borbena iskustva pokazala su da je le.F.H.18 bilo pouzdano oru|e, ali se za potrebe podr{ke divizije u manevarskom ratu tra`io ve}i domet. Zato se od 1940. godine proizvodila haubica le.F.H.18M sa dvokomornom gasnom ko~nicom. Na taj na~in se, uz porast mase oru|a za 55 kilograma, obezbedilo ga|awe sa usavr{enim TF projektilom FH Gr Fern, mase 14,25 kilograma, sa 2,1 kilograma TNT eksploziva, dometa 12.325 metara. Haubica le.F.H.18M proizvodila se do februara 1945. godine. Proizvedene su ukupno 6.933 haubice F.H.18.

Haubica M18 na me|uarmijskom takmi~ewu artiqeraca 1949. godine Primerci prvog modela naknadno su dobili du`u cev sa gasnom ko~nicom. Iskustva sa Isto~nog fronta govore da se haubica te{ko prebacivala sa polo`aja na polo`aj, u uslovima nedostatka dobrih puteva. Ni poluguseni~ari nisu imali snage da izvuku haubicu iz ruskog blata. Kako bi prevazi{li ograni~ewa, konstruktori su stvorili hibrid – cev i mehanizam haubice postavqen je na lafet protivtenkovskog topa 75 milimetara Pak 40, sa pove}anim to~-

kovima. Na taj na~in dobili su u{tedu u masi od ~etvrtine tone. Izmewena je i cev, jer se brzo habala, posebno prilikom ga|awa potkalibarnom municijom, koja je uvedena 1942. godine za borbu protiv ruskih tenkova T-34 i KV. Modifikovana haubica, oznake le.F.H.18/40, proizvodila se od marta 1943. do marta 1945. godine. Iz fabrika je iza{lo 10.245 primeraka. Sve haubice 105 milimetara tokom ratnih godina svrstavane su u puk od tri diVu~no vozilo haubice – teretni kamion „Praga” RV (6h4 ) ~ehoslova~ke proizvodwe koji se proizvodio od 1935. do 1939. godine

29

viziona – svaki sa tri baterije od ~etiri oru|a – prema punoj materijalnoj formaciji od 36 oru|a. U sastavu baterije bila su 153 kowa i 171 ~ovek. U motorizovanim, odnosno od 1942. godine pancergrenadirskim divizijama i tenkovskim divizijama, imali su puk od dva diviziona haubica sa mehani~kom vu~om. Baterije su imale pet poluguseni~ara i 21 kamion, automobil i 119 boraca. Od 1942. godine u delu tenkovskih divizija, umesto jednog diviziona vu~nih haubica, koristio se divizion samohodnih oru|a Sd.Kfz.124 izra|enih po uzoru na le.F.H.18. Prema formaciji iz 1944. godine divizioni su, umesto tri baterije od ~etiri oru|a, imali dve baterije od {est oru|a. Kao rezerva vrhovne komande formirani su samostalni motorizovani divizioni 105 milimetara sa guseni~nim traktorima RSO. Maksimalna brzina vu~e svodila se na skromnih 17 kilometara na ~as. Osim Vermahta, haubice le.F.H.18 koristili su Frankisti u poznim fazama gra|anskog rata, a na listi predratnih korisnika bile su Holandija i Ma|arska. Tokom rata Nemci su haubicama snabdevali Finsku i Slova~ku. Posle rata kori{}ene su u ^ehoslova~koj kao M18/40N na lafetu ruske haubice 122 milimetara M-30. Izvorna nema~-

Defile haubi~kih baterija pred Titom na paradi Pobede 1947. godine ka oru|a bila su u naoru`awu oru`anih snaga Argentine, Austrije, ^ilea, Francuske, Portugala i [vedske, naknadno prepravqena na ameri~ku municiju 105 milimetara.

Haubica M-18 u Jugoslaviji U ratno doba borci Narodnooslobodila~ke vojske Jugoslavije (NOVJ) retko su imali priliku da u plenu zateknu haubicu 105 milimetara le.F.H.18. Nema~ke divizije bile su naj~e{}e sa liste posadnih jedinica naoru`anih tehnikom iz ratnog plena. Novo naoru`awe se slalo na glavne frontove. Od 1944. godine pove}ao se broj

le.F.H.18, ali one su bile dobro ~uvane u dubini poretka nema~kih sastava. Zato su tek 1945. godine, u posledwim mesecima rata, u jedinice NOVJ, zbog rasula sila osovine, u{le ve}e koli~ine haubica. One su se u to vreme smatrale izuzetno vrednim plenom – u to vreme divizije NOVJ ~esto su koristile oru|a skromnih kalibara 45 i 76 milimetara. Ve}i kalibri nalazili su se u jedinicama armijske podr{ke. Drugi divizion iz sastava Artiqerijske brigade, jedinice direktno podre|ene [tabu ~etvrte armije, u zavr{nim borbama bio je naoru`an sa 12 haubica 105 milimetara. Krajem aprila, u sastavu Prvog diviziona, formirana je baterija od ~etiri ha-

Obuka na haubici M18/40, 1951. godine

30

15. januar 2009.

25 ubice 105 milimetara. Osim ratnog plena le.F.H.18, jugoslovenski partizani dobili su od saveznika jo{ 84 komada, jer je Savezni~ka armija imala problema oko nabavke municije. I u NOVJ prilike su bile sli~ne – pred kraj rata, u jednom divizionu 105 milimetara, nalazila su se samo 24 metka. Primerci le.F.H.18 u Jugoslovenskoj armiji, posle rata, smatrani su za oru|a velike vrednosti, jer su formirane desetine divizija. Pojedine su dobile od Sovjeta haubice 122 milimetara M38, a neke nema~ke haubice preimenovane u M18(n) (sufiks predstavqa akronim dr`ave porekla), odnosno preciznije M18/40(n) i M18/43(n). U po~etku su modeli 43 imali metalne to~kove sa gumenom oblogom, prilago|ene za vu~u kowima. Oni su naknadno zameweni to~kovima sa gumama, za vu~u motornim vozilima. Pe{adijske divizije podeqene su na boqe naoru`ane i popuwene jedinice prve varijante, koje su imale divizion od osam haubica, a samo poneka od divizija druge varijante imala je bateriju od ~etiri oru|a. Dve armije na strate{ki prioritetnim pravcima – ^etvrta armija razme{tena u Sloveniji i Peta armija u Makedoniji – imale su vlastitu artiqerijsku brigadu u kojoj se nalazio haubi~ki divizion od 12 M18, svrstanih u tri baterije od ~etiri oru|a. Artiqerija rezerve Vrhovnog komandovawa imala je haubi~ku brigadu u Kragujevcu, sa dva diviziona M18. O{te}ena oru|a brzo su remontovana, a neka su `rtvovana da bi se obnovilo {to vi{e haubica. Ra~unalo se da }e Jugosloven-

Haubica M18/61 iz zbirke Vojnog muzeja na izlo`benoj postavci u Ka~arevu

ska armija – JA i haubice 122 milimetara dobiti iz Saveza Sovjetskih Socijalisti~kih Republika – SSSR. Zato se JA od 1946. do 1948. godine odrekla 55 haubica, koje su poklowene oru`anim snagama Albanije. U to vreme, kada se u revolucionarnom zanosu zami{qala Balkanska konfederacija, ~inilo se da te haubice nisu otu|ene. Posle rezolucije Informbiroa u leto 1948. godine, savezni{tvo sa Albancima se preko no}i pretvorilo u krizu, na ivici otvorenog rata, i haubice M18 na{le su se na vatre-

nim polo`ajima usmerenim ka jugoslovenskoj granici. Te`ak polo`aj u kojem se zatekla jugoslovenska odbrana prepoznali su novi saveznici iz Natoa. Odlu~ili su da JA pomognu naoru`awem koje se koristi za zaustavqawe o~ekivanog masovnog prodora tenkova i pe{adije. Na listi poklona na{le su se velike koli~ine haubica 105 milimetara M2 i M3, ali one nisu istisnule M-18, ali i tehni~ka dokumentacija za izradu ameri~ke municije 105 milimetara. U sastavu po-

31

Takti~ko-tehni~ke karakteristike haubice M18

Baterija M18/40 kori{}ena kao meta na ve`bi na planini Golija 1977. godine

~etnog paketa pomo}i 1951. godine iz Francuske pristiglo je 100 komada remontovanih oru|a. U JNA to su bile haubice sa oznakom M18/43 F(n) Na taj na~in unificiran je kalibar i municija u ve}ini diviziona za vatrenu podr{ku. Naredni korak predstavqalo je osvajawe proizvodwe haubice M56 nastale po uzoru na M18. Ameri~ka municija prihvatila se kao standard i za M56 i za 42 M18 koje su koristile rezerve nema~kih granata. One su modifikovane ugradwom cevi, zatvara~a i ni{anske sprave sa M56 i dobile su oznaku M18/61 bez obzira na to da li su bile modeli 40 ili 43. Dodatni broj odnosi se na godinu usvajawa u naoru`awe. Radovi na haubicama zavr{eni su 1965. godine i one su se koristile istovremeno sa M2 i M56.

32

Masa oru|a na mar{u Poqe dejstva po azimutu Poqe dejstva po pravcu Najve}i domet Najve}a brzina ga|awa Maksimalna po~etna brzina granate Du`ina na vatrenom polo`aju Du`ina u mar{evskom polo`aju [irina na vatrenom polo`aju [irina u mar{evskom polo`aju Visina u mar{evskom polo`aju Du`ina cevi – 2.706 milimetara

Pomenute tri haubice kori{}ene su {ezdesetih godina u sastavu divizijske artiqerije i u samostalnim divizionima – sa M18 bilo je popuweno devet diviziona od 24 oru|a. Prema popisu od 31. decembra 1960. godine u JNA se nalazilo 216 M18. Od plana reorganizacije Drvar-2, izvedenog 1964. godine, haubice 105 milimetara u{le su u sastav pe{adijskih brigada, koje su do tada imale samo oru|a 76 milimetara i minobaca~e 120 milimetara. Haubice M18 pre`ivele su i naredni talas modernizacije sredinom sedamdesetih godina pro{log veka. Tada su u naoru`awe uvedene haubice 122 milimetara D30 i JNA se preusmerila na isto~ne kalibre. Haubice M18/61 nalazile su se 1991. godine u haubi~kim divizionima – tri baterije od {est oru|a, u sastavu mo-

1.985 ki lo gra ma – od –50 do +42 ste pe ni – 56 ste pe ni – 10.675 me ta ra – 470 metara u sekundi – 10.675 me ta ra – 5.994 milimetara – 5.558 milimetara – 3.580 milimetara – 2.010 milimetara – 1.800 milimetara – 2.706 milimetara

torizovanih i pe{adijskih brigada ratnog razvoja, a aktivne jedinice imale su D30 ili M56 odnosno, M2. Haubice M18/61 povu~ene su iz naoru`awa tek u vreme posleratne redukcije vi{kova 1996. godine, izvedene na osnovu Podregionalnog sporazuma o kontroli naoru`awa. Tada su u Vojsci Jugoslavije kao vi{ak proglasili i povukli iz naoru`awa 51 nema~ku haubicu. Na listi za prodaju na{alo se 36 komada M18/61. Na listi imovine Vojske Federacije Bosne i Hercegovine bile su ~etiri M18/61, upotrebqavane tokom rata. Jedna od haubica, posledwa u slu`bi na Balkanu i na svetu, na{la se na listi imovine predate 2007. godine jedinstvenim oru`anim snagama BiH. Aleksandar RADI]

(Nastavak u slede}em broju Arsenala)

15. januar 2009.