Baruh De Spinoza 6x5r4v

Baruh de Spinoza (1632-1677) ONTOLOŠKI PROBLEM Zastupao monističko shvatanje sveta. Monizam je stanovište prema kojem postoji samo jedna vrsta samonastajuće, realne stvari. Spinoza je naziva isto kao što je Dekart činio supstancija. - Substantia: sub = ispod, stare = stajati. Supstancija je jedna jer je beskonačna. Da ih je više, ne bi mogle biti beskonačne. (Tu se Spinoza razilazi sa Dekartom koji je govorio o tome da svet čine dve supstancije.) Supstancija je uzrok same sebe (imanentni, tj. unutrašnji uzrok), isto tako se naziva i Prirodom ili Bogom. „Sve ono što jeste“ jest Bog ili Priroda (Deus sive natura), odnosno supstancija. - Panteizam (pan – sve, theos – bog): učenje da je sve (ili “u svemu”) Bog. Supstancija je nepromenljivost promenljivih stvari, dakle njihova suština (jer suštine ne podležu promeni, već se na njoj događaju promene). Čovek je sposoban da uoči supstanciju kroz njena dva vida ispoljavanja: protežnost i mišljenje (kod Dekarta su to dve različite supstancije), mada postoji beskonačan broj mogućih ispoljavanja, odnosno osobina ili atributa supstancije. I protežnost i mišljenje kao atributi supstancije isto tako su beskonačni, odnosno neograničeni (vremenski i prostorno) kao sama supstancija. Budući da su atributi supstancije, protežnost i mišljenje tako jesu jedina dva božja atributa. Modusi su pojedinačne manifestacije (atributa) supstancije (mišljenja i prostiranja). Svaki modus je ograničen (nekim drugim modusom), kao što je svaka pojedinačna stvar u prostoru i mišljenju ograničena nekom drugom. Konkretan čovek ili konkretni ljudi, kao i čovek uopšte (kao pojam koji se misli), predstavljaju moduse supstancije. U modusima atributa mišljenja nalazimo volju, osećanja, afekte. U modusima prostiranja spajaju se sve prirodne pojave, fizička tela, odnosno sve materijalno. Supstancija ne postoji u svim modusima na isti način, jer čovek i kamen nisu isto, iako su modusi supstancije. Čovek je specifičan modus jer je sklop oba tipa modusa, odnosno spoj modusa mišljenja (kao pojedinačno svesno biće) i modusa prostiranja (kao pojedinačno telesno biće), i jedino se u čoveku spajaju oba uočljiva atributa supstancije. To znači da čovek zna šta su stvari koje se prostiru (kamen npr.) dok one ne znaju šta je čovek. Bitno je razumeti da sve o čemu Spinoza govori kad je reč o „onom što jest“ ili ontološkom problemu – potiče isključivo iz uma, odnosno sve se zasniva na logičkom razumevanju sveta; ništa iz čulnih evidencija.

(Još jednom zapisati!) Modusi supstancije su propadljivi ili promenljivi, dok je supstancija nepromenljiva i večita. Tako Spinoza odgovara na pitanje hrišćana koji mu prebacuju da je zastupao tezu da je Bog zao, pošto – zaključuju oni - ako je ekvivalentan prirodi ili supstanciji, Bog je uzrok ne samo dobra nego i zla. Spinoza je na to odgovorio da zlo postoji jedino ako se stvar sagledava iz ugla čoveka, ali sagledano iz višeg ugla (Prirode ili Boga) ne postoje ni dobro ni zlo. UČENJE O AFEKTIMA I PROBLEM SAZNANJA Spinoza tvrdi da je čovek u svakom trenutku u nekom afektu. Negativne afekte (mržnja, ljubomora, gnev) bi trebalo ukidati, a to je moguće kroz afekt ljubavi. Među svim vrstama ljubavi, najjača je intelektualna ljubav prema Bogu (amor Dei intellectualis). To je ljubav kojom Bog voli sebe, budući da je u svemu prisutan (da je Bog sve što postoji, pa tako i u čoveku, odnosno on sam). Racionalni uvid u Boga pruža čoveku duhovni mir. Afektivna stanja i čulne senzacije prvi su stepen saznanja. Takva saznanja su nejasna i nerazgovetna. Drugi stepen saznanja odnosi se na deduktivno (pojmovno) zaključivanje koje polazi iz poznatih i dobro utvrđenih premisa (način na koji je Spinoza pisao svoje kapitalno delo „Etika“). Primer takvog saznanja jeste demonstrativno geometrijsko saznanje, kao uzor svakog naučnog saznanja. Treći i najviši stupanj saznanja je intuitivno znanje. Otkriva se neposrednim iskustvom, ali predstavlja i uslov svakog znanja, odnosno pretpostavku deduktivnog zaključivanja (pretpostavka da je Bog u svemu). Usputni podaci o Spinozi: - Najpoznatije delo: Etika - Živeo u Holandiji, pošto je prebegao iz Portugalije ili Španije - Jevrejskog porekla - Anatemisan od strane jevrejske verske zajednice zbog propagiranja panteizma Pitanja za diskusiju i časove ispitivanja: 1. Kakve su razlike u poimanju Boga kod Dekarta i Spinoze? 2. Koji razlog Spinoza navodi za skretanje sa Dekartovog dualizma na monizam? 3. Da li je mišljenje o mišljenju modus ili atribut supstancije? Da li mišljenje o mišljenju karakteriše konačnost i ograničenost ili beskonačnost i neograničenost? 4. Zašto se za Spinozu kaže da je predstavnik racionalističkog filozofskog pravca?