Remi 233iw

Remi pravila Igre sa izbacivanjem karata Remi se igra sa 2 standardna špila od 52 karte i ukupno ga može igrati do 6 igrača. Nije bitno da li se igra odvija u suprotnom ili smeru kazaljke na satu. Početak Nasumično se bira igrač koji će prvi deliti. Nakon što promeša karte, špil prinosi igraču do njega (poslednjem igraču u toj partiji) da ga 'preseče'. Uzima se donja karta presečenog špila i okreće se licem na gore i stavlja pod presečeni špil na sredinu stola. Ta karta se može iskoristii za 'hand' (o tome dalje u tekstu). Ukoliko je ta karta džoker, igrač koji je presekao špil ima pravo da zadrži tu kartu za sebe i okrene sledeću. Druga polovina presečenog špila ostaje kod delioca iz koje se dele karte. Deljenje Deli se po jedna karta u krugu svakom igraču sve dok se svim igračima ne podeli po 14 karata i igraču do delioca (igrač koji prvi igra) se deli još jedna (petnaesta karta). Ostatak karata od deljenja ostaje na sredini stola iz koga se kasnije izvlače karte. Time se završava deljenje i igra počinje. Igru počinje igrač do delioca, koji ima 15 karata. Tok igre Igrač koji igra prvi baca kartu koja mu je najmanje potrebna (nepotrebnu kartu). Ostali igrači redom, pošto

naprave raspored karata, vuku po jednu kartu iz špila na sredini stola i bacaju po jednu koja im ne treba. Igra teče tim ritmom u krug i cilj je da neko od igrača spusti sve svoje karte složene bar u tercove na sto, okrenute licem na gore i ostavi jednu kartu kojom poklapa špil i time se partija završava. Šta je terc? Terc je skup karata od 3 karte složene u nekom redosledu. Terc može biti ili tri iste karte ili tri karte istog znaka složene u redosledu (npr. 7,8 i 9 ili 2,3 i 4...).

Svaki igrač može da spusti svoje karte (u tercovima) i pre pobede ukoliko u zbiru svih tercova ima najmanje 51 (štihovi i kečevi se računaju po 10 a ostale karte u njihovoj vrednosti). Džoker može da zameni bilo koju kartu i računa se u vrednosti karte koju je zamenio. Kada igrač spusti svoje tercove i ostane sa jednom kartom u ruci on mora da čeka da izvuče kartu koju bi dodao nekom tercu ili većoj skupini karata bilo sebi ili nekom drugom igraču koji je takođe spustio deo svojih karata i na taj način zavrči igru. Šta je hand? Hand zanči da igrač odjednom spusti sve tercove (bar tercove) iz ruke i poslednjom kartom poklopi špil i završi igru.

Bodovanje Cilj je imati što manje bodova. Kada igrač završi (pobedi) ostalim igračima se računa se računa koliko im je karata ostalo u rukama u tom trenutku gde štihovi i kečevi vrede 10 a ostale karte imaju svoju vrednost. Ukoliko neko od igrača u rukama ima džokera u trenutku kada jedan od igrača završi partiju, on se računa 20. Ako pobednik te partije završi sa handom svim igračima se vrdnost karata u rukama množi sa 2. Tradicionalni Remi je igra predviđena za 2 do 4 igrača (Kaluki i većina remi igara). U svakoj igri koristi se 104 karte - 2 standardna špila karata bez džokera. Oba špila sadržavaju 4 boje sa po 13 karata, gde je vrednost svake karte (u kaznenim bodovima) jednaka broju karte. Posebni bodovi se dodeljuju za karte sa slikom (K,Q,J) - svaka nosi 10 bodova - Kec vredi 11 bodova i može da se koristi i kao 1 (prije dvojke) ili kao 11 (posle kralja). Četiri boje

Karte i njihova vrednost

1 Bodovi 2 Bodovi 3 Bodovi 4 Bodovi 5 Bodovi

6 Bodovi 7 Bodovi 8 Bodovi 9 Bodovi 10 Bodovi

10 Bodovi 10 Bodovi 10 Bodovi

Oficijalni pobednik je igrač koji ostane bez karata u ruci, osim zadnje karte koju izbacuje na špil za izbacivanje i time završava igru. Igrači se mogu rešavati svojih karata tako što kreiraju setove i nizove, ili nadogradnjom - dodavanje karte na već izložene setove ili nizove koji se nalaze na stolu. Set se sastoji od 3 ili više karata iste vrednosti

Ili

Niz se sastoji od 3 ili više karata iste boje u nizu

Ili Tok igre Prema remi pravilima igra počinje tako što se svakom igraču deli 10 karata. Ostale karte se mešaju i stavljaju na stol kao osnovni špil. Prva karta špila se okreće i koristi kao prva karta špila za izbacivanje. Kada u osnovnom špilu ponestane karti, špil za izbacivanje se meša i formira se novi špil. Potezi u standardnom krugu mogu da budu podeljeni u tri dela: početak, sredina i kraj. Potez u sredini nije obavezan. * Početak - igrač izvlači kartu, sa osnovnog špila ili sa špila izbačenih karata. * Sredina - setovi se izlagaju na polje za izlaganje. Moguće je da izložite setove kao što to možete da vidite dole, ili da dodate karte na već izložene setove drugih igrača.

Primer - ako se sledeći originalni set pojavi na polju za izlaganje-

Svaki igrač imaće priliku dodati jednu od ovih karata: * Kraj - karta se izbacuje na špil za izbacivanje.

,

ili

ili

ili

,

.

Svaki krug počinje sa povlačenjem karte, a završava za izbacivanjem karte, ali izlaganje je nešto šta igrači mogu i ne moraju da urade tokom jednog od krugova, ovisno o strategiji koju izaberuKliknite ovde i pročitajte o preporučenim Remi strategijama. Kraj igre Remi igra završava kada igrač uspe da izloži sve karte koje drži u ruci, osim zadnje karte koju izbacuje na špil za izbacivanje na kraju kruga. Postoje dve vrste pobeda u remiju: * Postepeno - igrači izlažu različite setove na polje za izglaganje i to postepeno u više krugova, dok ne izlože sve karte. Kada se igra završi na ovaj način, svi igrači osim pobednika su penalizovani prema ukupnoj vrednosti karata što su im ostale u ruci. * Hunt - kada igrač pobedi izlaganjem svih karata u samo jednom krugu, odjednom. Kada se igra završi na ovaj način, prema remi pravilima, svi igrači osim pobednika su penalizovani prema ukupnoj vrednosti karata što su im ostale u ruci, plus ekstra 25 kaznenih bodova. Raspodela nagrada u Tradicionalnom remiju Kada se partija završi nagradni fond se deli među igračima zavisno o njihovim rezultatima. Pobednik dobija najmanje 75% nagrade. Ostatak nagrade se deli između igrača relativno, u odnosu na bodove koje su dobili, dokle god imaju manje od 80 bodova razlike u odnosu na pobednika. Kliknite ovde i pogledajte primer

OSNOVNA PRAVILA BRIDŽA

Osnovna pravila bridža su relativno jednostavna i pristupačna igračima koji već igraju neke od igara s kartama. Međutim, i za početnike koji se prvi put sreću s pojedinim pojmovima ovladavanje osnovnom terminologijom i logikom ne bi trebalo da predstavlja veći problem.

1. Odvijanje igre

Bridž je igra za četiri igrača koji su, prema stranama svijeta, podjeljeni u dvije suparničke linije i to sjever-jug (N-S) i istok-zapad (E-W). Igra se odvija sa jednim klasičnim špilom od 52 karte (dakle, bez džokera), pri čemu je jačina karata rangirana od asa, kao najjače karte, a zatim K,Q,J,10,9,8,7,6,5,4,3,2. Pet najjačih karata (A,K,Q,J,10) se nazivaju HONERIMA.

Igra počinje na taj način što jedan od igrača koji se naziva DJELILAC (engleski: dealer) dijeli svakom po jednu kartu, počevši od igrača koji se nalazi lijevo od njega. Na taj način svaki od igrača je dobio grupu od po 13 karata koju nazivamo LIST, a sve podijeljene karte čine DIJELJENJE. Cilj igre je da bilo NS bilo EW linija sa datom kombinacijom karata ostvare optimalni KONTRAKT (engleski: contract-ugovor), koji se ogleda u određivanju i izigravanju odgovarajuće BOJE i NIVOA igre.

U bridžu postoji mogućnost igranja u 4 boje prema bojam karata koje su uzlazno rangirane: tref(), karo(), herc() i pik(). Uobičajeno je da se tref i karo nazivaju minorskim, a herc i pik majorskim bojama. Kontrakt u boji se naziva ADUTSKIM KONTRAKTOM. Pored toga postoji mogućnost igranja i bez boje, tj. u BEZADUTU (NTengleski: notrump-bezadut), a koji je po rangu jači od igranja u boji.

Nivo igre se određuje prema broju ŠTIHOVA. Štih se sastoji od četiri karte koje je, po jednu, licem okrenutim prema gore, odigrao svaki od igrača u jednom krugu, što znači da je ukupan broj štihova u bridžu 13. Međutim, samo je sedam nivoa igre, jer prvih šest štihova, koji se nazivaju BUK(engleski: book-knjiga), čine osnovicu, a odigravanje prvog nivoa zahtjeva da se osvoji 7 štihova, drugog osam štihova itd. Najviši, sedmi nivo zahtjeva da se osvoji svih 13 štihova.

Na osnovu navedenog nije teško zaključiti da najniži mogući nivo igre predstavlja 1 tref (1), a najviši 7 bezaduta (7NT) ili, šematski prikazano:

Nivo igre 7. NIVO 6. NIVO 5. NIVO 4. NIVO 3. NIVO 2. NIVO 1. NIVO

7 6 5 4 3 2 1

Mogući kontrakti 7 7 7 7NT 6 6 6 6NT 5 5 5 5NT 4 4 4 4NT 3 3 3 3NT 2 2 2 2NT 1 1 1 1NT

Potreban broj štihova 13 12 11 10 9 8 7

Vrednovanje rezultata vrši se na bazi osvojenih zajedničkih štihova parova pojedinih linija.

Sam proces igre u bridžu sastoji se od dvije faze, i to:

- LICITACIJE i

- IZIGRAVANJA

Licitacija počinje od igrača koji je dijelio karte i nastavlja se redom u lijevo. Licitacija

predstavlja

sistem

dozvoljenih

saopštavaju informacije o svojim listovima.

konvencionalnih

govora

kojima

igrači

Na osnovu ovih informacija parovi procjenjuju visinu i boju kontrakta od koga očekuju da će im donijeti najbolji mogući rezultat. Igračima stoje na raspolaganju sljedeće mogućnosti govora:

- (ili dalje);

- LICITACIJA BOJE ILI BEZADUTA NA ODGOVARAJUĆEM NIVOU (npr.: 1 herc, 2 bezaduta i sl.);

- KONTRA (na protivničku licitaciju u boji ili bezadutu);

- REKONTRA (na protivničku kontru).

U toku licitacije primjenjuju se sljedeća pravila:

- licitacija je uvjek progresivna, tj. mora se licitirati ili viša boja, odnosno bezadut na istom nivou, ili licitirati bilo koja boja ili bezadut na višem nivou. Prva pozitivna licitacija (licitacija koja nije ) naziva se OTVOR, igrač koji ju je licitirao OTVARAČ, a njegov saigrač na liniji PARTNER OTVARAČA;

- licitacija je završena onda kada tri igrača zaredom kažu osim u prvom krugu licitacije kada nakon tri licitacije i četvrti igrač po redu ima pravo da otvori licitaciju;

- licitacija se može započeti na bilo kojem nivou, a u toku licitacionog ciklusa licitirati skokovito, tj. preskakanjem boja i nivoa igre;

- unutar licitacionog ciklusa igrači se mogu uključivati kada su na redu, bez obzira da li su do tada licitirali ili neku drugu licitaciju. Prva pozitivna licitacija protivničke strane nakon otvora otvarača ili bilo koje licitacije partnera otvarača naziva se INTERVENCIJA.

Po završetku licitacije pristupa se izvođenju igre, uz poštivanje slijedećih pravila:

- igru izvodi par koji je izlicitirao najviši kontrakt. Igru izvodi igrač toga para koji je u toku licitacionog ciklusa prvi spomenuo boju završnog kontrakta ili bezadut. Ovaj igrač se naziva IZVOĐAČ(engleski: declarer);

- igru započinje igrač koji se nalazi lijevo od izvođača. On odigrava jednu kartu iz svog lista i taj momenat se naziva ATAKIRANJEM. Nakon toga, partner izvođača izlaže svoje karte licem prema gore i složene u četiri vertikalna reda po bojama i jačini karata, pri čemu, ako se igra kontrakt u boji, karte izlicitirane boje stavlja sa svoje desne strane. Od toga momenta taj igrač, koji se nazivaMRTVAC (engleski: dummy), učestvuje u igri samo dodajući karte koje mu odredi partner, tj. izvođač. Izložene karte na stolu nazivaju se STOL.

Igra se nastavlja na taj način što izvođač pokušava sa kartama koje drži u ruci (RUKA) i otvorenim kartama stola ostvari što je moguće više štihova, a protivnička

strana koja je završetkom licitacije postala ODBRANA nastoji ga u tome spriječiti osvajajući štihove za sebe.

Izigravanje se odvija prema sljedećim pravilima:

- ukoliko igrač posjeduje boju koja se igra u određenom štihu, mora na nju odgovoriti;

- ukoliko igrač ne posjeduje boju koja se igra u određenom štihu, može odbaciti bilo koju kartu ili sjeći adutom. ADUT predstavljaju karte boje koja je izlicitirana kao završni kontrakt. Ukoliko se, međutim, igra bezadutski kontrakt, štihove osvajaju samo visoke karte, odnosno ne postoji mogućnost osvajanja štihova sječom;

- štih osvaja igrač koji je odigrao najvišu kartu u jednom krugu, odnosno onaj koji je sjekao najvišim adutom;

- igru uvijek nastavlja igrač koji je osvojio predhodni štih.

U takmičarskom bridžu igrači ne bacaju karte na sredinu stola, već ih slažu ispred sebe okrenute licem nadolje, i to vertikalno ako je ta linija osvojila štih, a horizontalno ako je taj štih izgubila. Na ovaj način nakon završetka dijeljenja moguće je izvršiti obračun osvojenih i izgubljenih štihova, odnosno, u slučaju potrebe, rekapitulaciju igre. U odnosu na izlicitirani kontrakt postoji mogućnost ostvarenja:

- prekoštihova (u slučaju da je odneseno više štihova nego što je izlicitirano);

- tačno odigranog kontrakta (ukoliko je osvojen upravo broj štihova koji je izlicitiran);

- ispodštihova ili padova (ukoliko se nije uspio odigrati izlicitirani kontrakt, pri čemu svaki štih manje predstavlja po jedan pad).

2. VREDNOVANJE REZULTATA

Obračun rezultata u bridžu je koncipiran da s jedne strane stimuliše odigravanje viših nivoa kontrakta, ali se s druge strane kažnjavaju izlicitirani kontrakti koji se nisu uspjeli izigrati. Pored toga, u određenim slučajevima sisetem obračuna inicira licitiranje tzv. odbrambenih kontrakta, tj. kontrakta za koje parovi određenih linija unaprijed očekuju da se neće moći napraviti, ali se pretpostavlja da će i u takvoj situaciji protivnička strana uknjižiti manje poena nego da joj je prepušteno da igra svoj vlastiti kontrakt. Svi ovi elementi značajno obogaćuju igru, naročito u taktičkom i psihološkom planu. Obračun rezultata u bridžu se na prvi pogled može učiniti komplikovanim, ali uz malo vježbe brzo se usvajaju principi i logika vrednovanja kontrakta, što predstavlja

jednu od osnova za razumjevanje igre u cjelini. Objašnjenje obračuna rezultata obuhvata:

- ranjivost (ili zonu),

- vrijednost štihova,

- vrijednost kontrakta,

- nagradne poene,

- vrednovanje prekoštihova,

- vrednovanje padova i

- vrednovanje kontriranih i rekontriranih kontrakta.

2.1. Ranjivost

Ranjivost (ili zona) predstavlja poziciju linije u odnosu na nagradne, odnosno kaznene poene koji se u datom dijeljenju mogu ostvariti. U bridžu postoje dvije pozicije, i to:

- pozicija "NERANJIVI" (ili "VAN ZONE"), u kojoj su nagradni poeni manji, ali su manji i kazneni poeni za neodigrane kontrakte;

- pozicija "RANJIVI" (ili "U ZONI"), u kojoj su nagradni poeni veći, ali su veće i kazne za neodigrane kontrakte.

Na turnirima kao i u slobodnim partijama pozicije ranjivosti su unaprijed određene i poznate igračima prije započinjanja licitacionog ciklusa. O algoritmima na osnovu kojih se definišu ove pozicije sada neće biti razmatrano.

2.2. Vrednovanje pojedinačnih štihova

Osnov za vrednovanje kontrakta čini vrijednost pojedinačnih štihova. Štihovi se vrednuju na sljedeći način:

- svaki štih u trefu i karonu vrijedi 20 poena.

- svaki štih u hercu i piku vrijedi 30 poena.

- prvi štih u bezadutu vrijedi 40 poena, a svaki naredni po 30 poena.

2.3. Vrednovanje kontrakta

Kontrakti se vrednuju tako što se vrijednost štiha pomnoži s nivoom izlicitiranog kontrakta, npr.:

kontrakt 2

2 * 20 = 40 poena

kontrakt 5

5 * 30 = 150 poena

kontrakt 6NT 1 * 40 + 5 * 30 = 190 poena

Podrazumjeva se da se navedenim vrednovanjem kontrakta dolazi do a priori vrijednosti kontrakta koja će se u stvarnosti jedino potvrditi ako se izigravanjem odnese upravo broj štihova koji je izlicitiran. U svim ostalim slučajevima izvršiće se korekcija rezultata, zavisno od toga da li su ostvareni prekoštihovi ili se kontrakt uopšte nije uspio napraviti.

2.4. Nagradni poeni

Pored osnovne vrijednosti kontrakta koji se izračunavaju na osnovu visine i boje izlicitiranog, odnosno izigranog kontrakta, kako je navedeno u predhodnoj tačci, postoje i posebni nagradni poeni koji se dodjeljuju pod određenim uslovima. To su:

- nagradni poeni za izlicitiran i napravljen parcijalni kontrakt,

- nagradni poeni za izlicitiranu i napravljenu manšu,

- nagradni poeni za izlicitirani i odigrani slem,

- nagradni poeni za uspješno izlicitirani i odigrani kontrirani i rekontrirani kontrakt (biće razmatrani u sklopu objašnjenja kontriranih i rekontriranih kontrakta).

PARCIJALNI KONTRAKT je bilo koji kontrakt čija je vrijednost manja od 100 poena. To znači da parcijalni kontrakti obuhvataju:

- minorske kontrakte od 1-4 nivoa (20-80 poena),

- majorske kontrakte od 1-3 nivoa (30-90 poena),

- bezadutske kontrakte na prvom i drugom nivou (40 i 70 poena).

Nagrada za uspješno odigrane parcijalne kontrakte iznosi 50 poena, bez obzira na ranjivost.

MANŠA (engleski: game) predstavlja bilo koji izlicitirani kontrakt čija je vrijednost 100 poena i više. To znači da manše obuhvataju:

- minorske kontrakte na 5,6. i 7. nivou (100-140 poena),

- majorske kontrakte na 4,5,6. i 7. nivou (120-210 poena),

- bezadutske kontrakte od 3-7. nivoa (100-220 poena).

Nagrada za izlicitiranu i izigranu manšu iznosi 300 poena ako je par bio u neranjivoj, a 500 poena ako je bio u ranjivoj poziciji.

SLEM predstavlja licitacije na nivou šest (MALI SLEM) i nivou 7 (VELIKI SLEM). Nagradni poeni za izlicitiran i napravljen mali slem su 500 i 750 poena, a za veliki 1000 i 1500 poena u neranjivim i ranjivim pozicijama respektivno.

Prilikom obračuna nagradnih poena primjenjuju se sljedeća pravila:

- u slučaju da je izlicitirana i napravljena manša ne dodaju se poeni za parcijalni kontrakt,

- u slučaju da je izlicitiran i napravljen slem kumuliraju se poeni i za manšu i za slem.

2.5. Vrednovanje prekoštihova

Odneseni prekoštihovi se obračunavaju, odnosno ulaze u vrijednost izigranog kontrakta prema vrijednosti štiha boje u kojoj je kontrakt igran. Ono što je bitno napomenuti jeste da prekoštihovi ne mogu biti osnov za dodjelu nagradnih poena za manšu ili slem ukoliko manša ili slem nisu izlicitirani.

2.6. Vrednovanje padova

Kao što je već rečeno, padovi predstavljaju svaki štih manje od potrebnog broja štihova da bi se napravio kontrakt. U slučaju neodigravanja kontrakta protivnička strana upisuje po 50 poena za svaki štih manje (tj. pad) u slučaju da je par koji je izigravao završni kontrakt bio neranjiv, odnosno po 100 poena za svaki pad ako je par bio ranjiv.

2.7. Vrednovanje kontriranih i rekontriranih kontrakta

Kontrom se strana koja ju je dala obavezala da će oboriti izlicitirani kontrakt protivničke linije, a rekontrom strana koja izigrava potvrđuje da će kontrakt napraviti. Kontra udvostručuje, a rekontra učetvorostručuje vrijednosti kontrakta, ali se istovremeno povećavaju kazne za neodigrane kontrakte. Ukupna (uvećana) vrijednost kontrakta predstavlja osnovicu za dodjelu nagradnih poena za manšu (naravno, ako joj je vrijednost 100 i više poena), ali ne može poslužiti za dodjelu nagradnih poena za slem ako slem nije izlicitiran prije nego što je kontrakt kontriran ili rekontriran. Kontrirani i rekontrirani kontrakti mogu rezultirati padovima, tačno odigranim kontraktima i kontraktima s osvojenim prekoštihovima.

- Kontrirani i rekontrirani padovi

Kontrirani padovi u neranjivoj poziciji iznose 100 poena za prvi pad, po 200 poena za 2 i 3 pad i po 300 poena za 4 i svaki naredni pad.

Kontrirani padovi u ranjivoj poziciji iznose 200 poena za prvi i po 300 poena za svaki naredni pad.

Rekontrirani padovi se računaju kao kontrirani padovi pomnoženi sa dva.

- Tačno napravljeni kontrirani i rekontrirani kontrakti

Za tačno napravljene kontrirane i rekontrirane kontrakte, pored vrijednosti kontrakta i nagradnih poena za parcijalni kontrakt, manšu ili slem, par osvaja i dodatne nagradne poene za "DOBRU IGRU" koji za napravljen kontrirani kontrakt iznose 50, a rekontrirani kontrakt 100 poena.

-Kontrirani i rekontrirani kontrakti s prekoštihovima

Za napravljeni kontrirani i rekontrirani kontrakt s prekoštihovima par osvaja poene za vrijednost kontrakta, nagradne poene za dobru igru i poene za prekoštihove. U poziciji neranjivi svaki kontrirani prekoštih vrijedi 100, a rekontrirani 200 poena. U poziciji ranjivi svaki kontrirani prekoštih vrijedi 200, a rekontrirani 400 poena.

Sljedeći grafički i tabelarni prikaz ilustruje način obračuna rezulata u bridžu:

OPIS

VRIJEDNOST

VRIJEDNOST ŠTIHOVA ui

20

ui

30

u bezadutu

prvi štih 40, naredni po 30

VRIJEDNOST PREKOŠTIHOVA

dodaju se na vrijednost izlicitiranog kontrakta prema vrijednosti štihova boje u kojoj je kontrakt izlicitiran

NAGRADNI POENI za parcijalni kontrakt za manšu za mali slem za veliki slem za dobru igru

50 neranjivi

300

ranjivi

500

neranjivi

500

ranjivi

750

neranjivi

1000

ranjivi

1500

kontrirano rekontrirano

50 100

KONTRIRANI KONTRAKTI kontrirani padovi

kontrirani prekoštihovi

neranjivi

prvi pad 100, drugi i treći po 200, svaki naredni po 300

ranjivi

prvi pad 200, naredni po 300

neranjivi

100

ranjivi

200

REKONTRIRANI KONTRAKTI rekontrirani padovi

neranjivi

prvi pad 200, drugi i treći po 400,naredni po 600

ranjivi

prvi pad 400, naredni po 600

rekontrirani prekoštihovi neranjivi ranjivi

200 400

Primjeri:

- kontrakt 2, neranjivi, osvojeno 8 štihova

- kontrakt 1NT, ranjivi, odneseno 10 štihova

2 * 30 + 50 = 110

1 * 40 + 3 * 30 + 50 =

180

- kontrakt 3, ranjivi, osvojeno 12 štihova

6 * 20 + 50 = 170

- kontrakt 4, ranjivi, osvojeno 11 štihova

5 * 30 + 500 = 650

- kontrakt 6, neranjivi, odneseno 12 štihova

6 * 30 + 300 + 500 = 980

- kontrakt 4, neranjivi, odneseno 8 štihova

2 * 50 = 100

- kontrakt 6, ranjivi, odneseno 9 štihova

3 * 300 = 300

- kontrakt 4 kontrirano, ranjivi, odneseno 10 štihova

4 * 30 * 2 + 500 + 50 = 790

- kontrakt 2 kontrirano, neranjivi, odneseno 8 štihova

2 * 30 * 2 + 300 + 50 = 470

- kontrakt 3NT kontrirano, neranjivi, odneseno 5 štihova

1 * 100 + 2 * 200 + 1 * 300

=800

- kontrakt 3 rekontrirano, ranjivi, odneseno 10 štihova

3 * 20 * 2 * 2 + 500 + 100 +

400 = 1240

- kontrakt 6NT rekontrirano, neranjivi, odneseno 11 štihova

1 * 200 = 200

- kontrakt 4 kontrirano, ranjivi, odneseno 7 štihova

1 * 200 + 2 * 300 =

800

KONTRAKTI manše

parcijalni kontrakti

7

7

7

7

7NT

6

6

6

6

6NT

5

5

5

5

5NT

4

4

4

4

4NT

3

3

3

3

2

2

2

2

3NT 2NT

1

1

1

1

1NT

veliki slem mali slem

3. LICITACIJA

Licitacija je prvi dio jednog bridž dijeljenja i u suštini predstavlja alat pomoću koga treba da se odgovori na pitanja: ŠTA IGRATI I NA KOM NIVOU IGRATI?

Osnovna je podjela svih sistema na PRIRODNE I VJEŠTAČKE (ARTIFICIJELNE).

Upoznavanje sa osnovama sistema licitacije obuhvata:

- honersku i distributivnu vrijednost lista,

- potreban broj poena za pojedine kontrakte,

- opšta pravila licitacije, vrste licitacije i principe licitacije i

- uslove za otvor i pregled otvora.

3.1. Honerska i distributivna vrijednost lista

Osnovni faktor za donošenje odluke u vezi s tim da li i šta licitirati predstavlja kvalitet lista koji se određuje na osnovu tzv. HONERSKIH i DISTRIBUTIVNIH poena.

Honerski poeni označavaju jačinu lista sa stanovišta visokih karata (honera) koji se u njemu nalaze. Vrijednost pojedinih honera je:

- AS

4 poena

- KRALJ

3 poena

- DAMA

2 poena

- PUB

1 poen

- 10

1/2 poena (samo u bezadutskim kontraktima).

Distributivni poeni se računaju na osnovu kratkoće, odnosno dužine boja koje posjedujemo u listu. Vrijednosti distributivnih poena su:

- za DUBL (dvije karte u jednoj boji)

- za SINGL (jedna karta u nekoj boji)

- za ŠIKEN (bez neke boje)

- za ŠESTU I SVAKU NAREDNU KARTU U BOJI

1 poen

2 poena

3 poena

po jedan poen

Ukupna vrijednost lista se dobije kao zbir honerskih i distributivnih poena, ali njihova relativna važnost varira u zavisnosti od toga da li se igra adutski ili bezadutski kontrakt. U bezadutskim kontraktima važniju ulogu imaju honerski poeni i povoljniji za igru su PRAVILNI listovi, dok kod adutskih kontrakata veoma je bitna i distribucija i povoljnije ih je igrati kada se radi o NEPRAVILNIM listovima.

3.2. MINIMALNO POTREBAN BROJ POENA ZA KONTRAKTE

Na osnovu statističkih istraživanja došlo se saznanja o minimalno potrebnom broju zajedničkih poena za odigravanje pojedinih nivoa kontrakta.

NIVO IGRE

BEZADUTSKI KONTRAKTI

ADUTSKI KONTRAKTI

1

21

H

21

HD

2

22 - 24

H

22 - 23 HD

3

25 - 27

H

24 - 25 HD

4

28 - 29

H

26 - 27 HD

5

30 - 32

H

28 - 32 HD

6

33 - 36

H

33 - 36 HD

7

37+

H

37+

HD

Iz tabele se uočava da se za odigravanje bezadutskih kontrakta računaju samo honerski, a za odigravanje adutskih kontrakta honersko-distributivni poeni.

Belot (Bela) pravila Adutske igre Belot (popularnije Bela) je kartaška igra veoma zastupljena u Hrvatskoj, Bugarskoj i Bosni. Može se igrati u dvoje, troje ili četvoro, s tim što se najčešće igra u četvoro. Svaka partija se sastoji od deljenja, određivanja aduta, zvanja, igranja i sabiranja bodova. Deljenje i određivanje aduta Belot se igra sa špilom od 32 karte (kec, kralj, dama, žandar, X, IX, VIII, VII) ili sa mađarskim kartama - umesto znakova herc, tref, pik i karo su znakovi tikva, list, žir i srce. Delitelj nakon mešanja nudi špil igraču s leve strane na presecanje (igrač može preseći ili udarivši rukom po špilu dati znak da ne želi da seče). Karte se dele u suprotnom smeru od kazaljke na satu. Karte smeju da se podignu jedino kad igrač ima pravo zvanja. Inače se kažnjava igrom (162 boda).

U DVOJE Svaki igrač dobije po tri karte licem okrenute prema dole, zatim sledeće tri karte (ukupno šest karata). Delitelj zatim okrene sledeću kartu licem prema gore. Tada deli još dodatne četiri karte svom protivniku i sebi (te se karte nazivaju talon i one se ne smeju mešati sa prvih šest podeljenih karata, nego se one odvajaju posebno). Ostatak karata se stavlja na onu kartu koja je ranije stavljena licem prema gore, ali tako da se vidi o kojoj se karti radi.

Prvih šest karata se podiže i pristupa se određivanju aduta. Prednost ima onaj igrač koji nije delio. Nakon što pogleda dobro svoje karte, igrač odlučuje hoće li zvati, odnosno odrediti da adut bude ona boja koja je na karti okrenutoj licem prema gore i na kojoj se nalazi ostatak nepodijeljenih karata, ili će reći „dalje“. U slučaju da kaže „dalje“, igrač koji je delio dobija istu mogućnost koju može prihvatiti ili odbiti. Ako oba igrača odbiju da adut bude ona boja koja je na karti licem prema gore, pravo određivanja aduta ponovno dobiva igrač koji nije delio. On ponovno može izabrati adut, ali da nije ona boja koju je prvi put odbio i koja se nalazi na okrenutoj karti, ili može po drugi puta reći dalje. U igri u dvoje, ako jedan od igrača dobije sedmicu u adutu u prvih šest karata, on može zameniti tu sedmicu za kartu u adutu koja je na stolu. Ovaj put delitelj mora odrediti adut između tri preostale boje (bilo koju osim odbijene). Kada je adut određen, oba igrača podižu preostale četiri karte (talon), tako da svaki igrač u rukama ima ukupno deset karata.

U TROJE Svaki igrač dobije po tri karte okrenute licem prema dole, zatim još po tri karte (ukupno šest), a onda još četiri karte u talonu koje se posebno odvoje od prvih šest karata. Dve preostale karte su namenjene za prvog igrača s deliteljeve desne strane (on je prvi na redu). Igrači podižu prvih šest podeljenih karata i prvi igrač sa deliteljeve desne strane mora zvati aduta. Kada je adut određen, igrači podižu talon (igrač koji je zvao podiže šest karata, a ostali četiri). Tada igrač koji je zvao tj. odredio aduta bira iz svojih karata dve koje će odbaciti, tako da sva trojica sada imaju jednak broj karata u rukama (10). Odbačene karte pripadaju igraču koji je zvao aduta. On ih odlaže među svoje štihove.

U ČETVORO Glavno obilježje bele u četvero je da se igra u parovima. Dva suprotstavljena para imaju za cilj zajedničkom igrom sakupiti pola + 1 bodova od ukupne igre. Svaki igrač dobije po tri karte okrenute licem prema dole, zatim još po tri karte (ukupno šest), i na kraju dvije karte u talonu koje se posebno odvajaju od prvih šest. Prvih šest karata se podiže i započinje određivanje aduta. Prvi na redu je igrač sa deliteljeve desne strane. Igrač sme da pogleda karte tek kada zove, a kada ne zove spušta karte na sto. Igrač odlučuje hoće li zvati (odrediti aduta) ili će reći dalje. U slučaju da kaže dalje, diže talon i pravo na određivanje aduta dobija sledeći igrač sa desne strane koji ima ista prava kao i prethodni. Kada dođe red na delitelj on mora zvati. Kada neko pozove aduta, svi dižu talon i igra počinje.

ZVANJE Pod “zvanjem” se podrazumeva poseban niz karata koje igrač ima u rukama, a koji mu donosi dodatne bodove. Postoje četiri tipa zvanja: 1. Četiri iste karte:   

4 žandara: 200 bodova 4 devetke: 150 bodova 4 keca, desetke, kralja i dame: 100 bodova

Četiri osmice i četiri sedmice ne vrede ništa. 2. Niz karata u istoj boji (od 3 do 5 karata). Kada je u pitanju zvanje, onda je poredak karata sledeći: Kec, kralj, dama, žandar, desetka, devetka, osmica i sedmica.

   

3 karte u nizu u istoj boji vrede: 20 bodova 4 karte: 50 bodova 5 karata: 100 bodova Šest ili sedam karata za redom u istoj boji vrednuje se jednako kao i niz od pet karata, dakle 100 bodova.

3. Osam karata za redom u adutu naziva se “belot” i igrač koji je dobio belot automatski pobeđuje, bez obzira na dotadašnji tok igre (kao da odjednom osvoji 501 bod u beli u dvoje, 701 bod u beli u troje ili 1001 bod u beli u četvero). 4. Kao i ime igre, belom se još naziva i slučaj kada igrač u rukama ima kralja i damu u adutu. Bela vredi još dodatnih 20 bodova. Kod zvanja obavezno se prvo mora reći najjače zvanje, ukoliko se utvrdi da je igrač imao jače zvanje, priznaje se prvo zvanje. Zvanje se priznaje samo onom paru koji ima najjače (najvrednije) zvanje (izuzetak je bela). Drugom paru se ništa ne priznaje, pa čak i u slučaju da u rukama imaju nekoliko slabijih zvanja koja kada se saberu vrede više od zvanja suprotnog para. Četiri iste karte (izuzev osmica i sedmica) su jače od niza od pet karata. Između dva niza koja sadrže jednak broj karata, prednost ima onaj niz koji sadrži višu kartu, dakle niz osam, devet, deset, žandar, slabiji je od niza devet, deset, žandar, dama. Ako se pak dogodi da dva igrača iz suprotnih parova imaju jednako vredno zvanje, prednost dobija onaj koji je pre imao pravo na određivanje aduta (onaj koji je bliže delitelju sa desne strane). Dopušteno je vezano zvanje (jedna ista karta učestvuje u dva zvanja). Zvanje se pokazuje odmah na početku igre. Pitaju se ostali igrači da li imaju zvanje, ako da, koliko i dokle da se utvrdi ko ima pravo na zvanje(izuzetak je zvanje bele). Igrač koji u rukama ima kralja i damu u adutu, belu zove u trenutku kada prvi put baci jednu od te dve karte. Važno je

napomenuti da je igrač obavezan jasno istaknuti ostalim igračima da ima zvanje bele, a to će učiniti tako što će reći “bela” prilikom prvog bacanja bilo kralja ili dame. Belu je obavezno najaviti, dok odbacivanje druge karte koja čini belu nije obavezno, iako se može reći “od bele”. Kod bele u četvoro, kada igrač ima pravo na zvanje, onda automatski ima pravo na zvanje i njegov partner. Igra Igru počinje igrač prvi sa desne strane delitelja. Sledi ga sledeći igrač do njega koji ne samo da mora da poštuje boju koja je bačena, nego treba da baci i kartu koja je veća od prethodne bačene karte. Na primer, ako prvi igrač baci osmicu pik, a sledeći igrač u rukama drži sedmicu pik i desetku pik, on mora na osmicu baciti desetku, a ne sedmicu. Igrač treba uvek da baci jaču kartu, naravno ako je ima. Ukoliko igrač nema odgovarajuću karte, onda baca adut. Ako nema ni aduta, onda može baciti bilo koju kartu po želi. U slučaju da je prva karta adut, sledeći igrač ponovno mora baciti jaču kartu u adutu, ako je ima, ali ako se odigra boja koja nije adut, a igrač koji je na redu nema odgovarajuće karte pa zbog toga mora baciti adut, sledeći igrač može baciti boju koja se prvobitno tražila i ne mora baciti jaču kartu zato što je bačen adut. Na primer, adut je srce, prvi igrač baci osmicu pik, sledeći igrač nema pikove pa baca bilo koje srce. Sledeći igrač u rukama ima keca pik i sedmicu pik. Slobodno baca sedmicu pik, jer pravilo jače karte ne vredi kada se neka boja preseče adutom. Igrač koji je bacio najjaču kartu, kupi štih i igra prvi u sledećem bacanju. Ako se bilo koje od navedenih pravila prekrši, protivniku/protivnicima se pišu 162 boda. Tu partija završava i kreće se ispočetka u novo deljenje.

Bodovanje Svaki igrač skuplja svoje štihove. Igrač koji nosi zadnji štih, dobija još dodatnih 10 bodova. Igraču ili paru se zvanje (uključujući i belu) ne priznaje ukoliko nisu pokupili barem jedan štih. Ako igrač ili par pokupe sve štihove, dobijaju još dodatnih 90 bodova. Takozvana čista igra (igra u kojoj nije bilo zvanja) iznosi 162 boda. Igrač ili par koji je zvao mora sakupiti najmanje pola+1 bodova od ukupne igre ako želi proći. Dakle, ako je igra čista, treba se sakupiti 82 boda za prolaz, u suprotnom se ne prolazi nego “pada”. Zbir igre raste ukoliko su u deljenju bila zvanja. Sva zvanja se sabiraju i dodaju na 162, od dobijenog iznosa se za prolaz ponovno zahteva pola+1. (ako je bilo 20 zvanja, igra iznosi 182, prolaz je 92; ako je bilo 50 zvanja, igra je 212, prolaz je 107 bodova). Kada se bela igra u troje, igrač koji zove adut, treba da skupi više od zbira štihova ostala dva igrača. BODOVANJE U DVOJE Ako je igrač koji je zvao aduta prošao, tj. sakupio više bodova od protivnika, obojici igrača se piše zbir štihova koji su osvojili. Ako je igrač koji je zvao aduta pao, tj. nije sakupio više bodova od protivnika, protivnički igrač osvaja sve njegove bodove + svoje bodove. Protivnikov pad se obeležava crticom, a ne nulom. BODOVANJE U TROJE Ako je igrač koji je zvao aduta prošao, tj. sakupio pola+1 od igre, svakom od troje igrača se pišu osvojeni bodovi koje su osvojili u pokupljenim štihovima. Ako je igrač koji je zvao aduta pao, on ne osvaja ništa. Ostala dva

igrača osvajaju onoliko koliko su pokupili u štihovima. Pad se označava crticom, a ne nulom. BODOVANJE U ČETVERO Ako je par koji je zvao aduta prošao, tj. sakupio pola+1 bodova od ukupne igre, svakom paru se zbrajaju bodovi koje su uspeli da sakupe. Ako je par koji je zvao aduta pao, tj. nije sakupio pola+1 bodova od ukupne igre, sve bodove dobija suprotni par. Pad se označava crticom, a ne nulom. Vrednovanje karata (bodovi) Vrednost karte U adutu

Kad nije adut

Žandar 20 Kec

11

Devetka 14 Desetka

10

Kec

11 Kralj

4

Desetka 10 Dama

3

Kralj

4 Žandar

2

Dama

3 Devetka

0

Osmica

0 Osmica

0

Sedmica 0 Sedmica

0

Pobeda Kada je kraj? igraču ili kartaškom paru je cilj sakupiti u zadnjem odlučujućem deljenju onoliko bodova koliko mu nedostaje da

dostigne dogovorenu granicu, bez obzira na to je li sakupio pola+1 od celokupnog zbira igre (na primer, ako se u beli u dvoje igrač nađe u situaciji da ima 496 bodova, dakle nedostaju mu još 5 bodova da završi, a prva karta koju baci na početku bacanja je žandar u adutu koji je najjača karta u igri vredna 20 bodova, po pravilu ovde se igra završava). Samo par koji osvoji štih može završiti. Prema službenim pravilima mora dostići dovoljan broj boda, i mora osvojiti štih: 

Bodovna granica (bela u dvoje)

Pobeđuje onaj koji prvi sakupi 501 bod. 

Bodovna granica (bela u troje)

Pobeđuje onaj koji prvi sakupi 701 bod. 

Bodovna granica (bela u parovima)

Pobeđuje onaj koji prvi sakupi 1001 bod. 31 Raub pravil a Adutske igre Raub je veoma popularna igra kod nas. Inače, reč raub potiče iz nemačkog jezika i znači 'razbojništvo'. U igri je od 2 do 4 igrača i uvek igra svako za sebe (nema igre u parovima). Igra se u smeru kazaljke na satu.

Karte za igranje Raub se igra ili sa standardnim skraćenim špilom od 32 karte (poređane po jačini: A,K,Q,J,10,9,8,7) ili sa mađarskim kartama - umesto znakova herc, tref, pik i karo su znakovi tikva, list, žir i srce. Karte same po sebi ne nose nikakve bodove već svako nošenje predstavlja jedan poen, bez obzira kojom kartom je odnešeno. Kako izgledaju mađarske karte?

Gde je:

- kec

- kralj, pozicija znaka mu je ista kao kod dame (slika ispod), ali samo kraljevi imaju krunu

- dama, karta koja po poziciji znaka liči na kralja (znak se nalazi u gornjem delu karte) ali slika nema krunu

- žandar, po slici liči na damu ali je pozicija znaka spuštena Cilj Svaki igrač ima 4 karte u ruci (što znači da će u toj partiji biti i 4 nošenja talona), pa je cilj svakog da odnese što veći broj ruku. U nekim situacijama postoji obavezan broj ruku koji igrač mora da odnese da bi "prošao" (da ne bi dobio penale), ali o tome malo kasnije. Deljenje Svakom igraču delilac podeli prvo po 2 karte, zatim jednu kartu okreće licem na gore i stavlja između njih (na talon) i potom svakom podeli po još dve karte. Karta na talonu, koja je okrenuta licem na gore je predlog za aduta.

Određivanje aduta Postoji nekoliko scenarija na koji način se određuje adut. Prvi scenario je ukoliko je karta koju je delilac okrenuo u toku deljenja sedmica bilo kog znaka, taj znak automatski postaje adut i obavezuje delioca da odnese minimum jednu ruku od ukupno četiri da bi prošao (pod terminom prošao se misli da ne dobije penale). Drugi scenario je ukoliko delilac okrene neku jaku kartu, npr. A ili K, ili bilo koju drugu kartu nekog znaka za koju smatra da mu može koristiti u igri, delilac ima pravo da pre nego što pogleda svoje karte odredi taj znak kao adut (u daljem tekstu RAUBUJE), pri čemu mora glasno da kaže "Raub!" i time obavesti protivnike da je taj znak određen kao adut. U ovom slučaju delilac je dužan da odnese dve ruke. U oba ova scenarija, delilac mora da uzme za sebe tu kartu koju je raubovao. Treći scenario je ukoliko delilac okrene kartu koja je slaba ili delilac proceni da sa njom ne povećava svoje šanse za pobedom, npr 8,9,10.., tada ima pravo da pogleda svoje karte i na osnovu njih proceni da li mu odgovara znak koji je predložen za aduta. Ukoliko mu ne odgovara, govori "Dalje!" i igrač s desne strane se sledeći pita. Ukoliko ni njemu ne odgovara znak koji je okrenut govori "Dalje!" i prenosi se red na sledećeg igrača. Ako u celom krugu ni jednom igraču ne odgovara znak (ili iz taktičkih razloga ne želi da raubuje, već možda čeka da to učini neko drugi), delilac okreće sledeću kartu licem na gore sa ostatka špila i ponovo se pita. Ako i u ovom krugu niko ne raubuje, okreće se još jedna karta i ako se ni tada ne odredi adut bacaju se karte, mešaju, delilac se pomera za jedan u desno, a upisuje se REFA (o njoj malo kasnije). Ukoliko druga ili treća okrenuta karta

bude sedmica, pravilo iz prvog scenarija ne važi, odnosno posmatra se kao i svaka druga karta. Međutim, ukoliko nekom od igrača odgovara znak koji je predložen za aduta, bio on delilac ili neki drugi igrač, kada dođe red na njega da se pita, ima pravo da raubuje pri čemu glasno govori "Raub!" ali nema pravo da uzme za sebe tu kartu. Kartu koja je raubovana ima pravo (ne mora) da uzme onaj igrač koji kod sebe ima sedmicu u tom znaku i nju menja za kartu koja je dole. Znači, igrač koji je u ovom scenariju raubovao ima pravo da uzme raubovanu kartu samo ukoliko ima sedmicu u tom znaku koju zamenjuje raubovanom kartom. I u ovom scenariju igrač koji je odredio aduta ima obavezu nošenja minimum dve ruke. Posle određivanja aduta uvek se prvi pita igrač koji je raubovao. Zamena karata Nakon što je neki znak raubovan igrači izbacuju one karte za koje misle da su im nepotrebne u toj partiji, stavljaju ih sa strane okrenute licem na dole i te karte više ne učestvuju u toj partiji. Igrač može da ne izbaci ni jednu kartu (da zadrži one karte koje su mu u startu podeljene), ili da zameni jednu, dve, tri ili sve četiri karte. Delilac svakom igraču deli iz ostatka špila onaj broj karata koji je svaki od igrača bacio. Npr: igraju osobe X, Y, Z i K, gde je X delilac. X ne menja ni jednu, Y menja 1, Z 3, a K 2. Dakle X deli osobi Y jednu kartu, igraču Z tri a igraču K dve nove karte. Izuzetak je kada igrač menja sve četiri karte, tada mu delilac deli dve karte, pa jednu ali okrenutu

licem na gore da je vide ostali igrači, pa još dve karte. Međutim ovo pravilo važi samo za igrača koji prvi po redu menja sve 4 karte (ukoliko postoji više igrača koji menjaju sve 4 karte), dok ostali dobijaju regularno samo 4 karte okrenute licem na dole. Ako samo 1 igrač menja sve 4 karte opet važi pravilo dve licem na dole, jedna licem na gore i dve licem nadole, jer se posmatra kao prvi (u ovom slučaju i jedini) koji menja sve 4 karte. Npr: X menja 2, Y 4, Z ništa i K 4. X dobija dve nove karte, Y dve licem na dole, jednu licem na gore i dve licem na dole, Z ništa i K četiri licem na dole. U slučajevima kada igrač ima 5 karata u ruci pre početka partije (kada promeni 4 karte a dobije 5 jer je prvi menjao sve četiri, ili kada je predlog za aduta sedmica koja se automatski raubuje i mora da je uzme za sebe, ili kada raubuje pre nego što pogleda svoje karte gde takođe mora da uzme raubovanu kartu), tada taj igrač nakon menjanja karata koje je dobio deljenjem mora da izbaci jednu kartu iz ruke za koju misli da mu je najnepotrebnija. Postoji još jedan slučaj kada igrač može da ima 6 karata u rukama, a to je kada raubuje ili sedmicu automatski ili pre nego što vidi svoje karte, nakon čega uzima raubovanu kartu za sebe a potom prvi promeni sve 4 karte koje su mu podeljene, umesto kojih dobija 5, plus raubovana karta, ukupno 6. U toj situaciji igrač je dužan da izbaci dve karte iz ruke. U slučaju trećeg scenarija pri određivanju aduta, ako neko od igrača prilikom zamene karata dobije sedmicu u znaku aduta on i dalje ima pravo da nju zameni kartom koja je raubovana (nije obavezan da to učini ukoliko ne želi).

Igrač nema pravo da zameni raubovanu kartu ni u jednom slučaju. Tok igre Nakon što je adut određen, igru počinje igrač koji je raubovao. Može početi igru bilo kojom kartom, a ostali igrači su dužni da odgovore na taj znak ukoliko imaju kartu tog znaka u rukama. Ukoliko svi igrači odgovore istim znakom, ruku nosi onaj igrač čija je karta u tom znaku najjača. Ako igrač koji se prvi pita započne ruku znakom koji nije određen kao adut, svi igrači moraju da odgovore tim znakom ako ga imaju u ruci. Ako neko od igrača nema taj znak, mora baciti kartu koja je u znaku koji je odrećen kao adut. Ukoliko je on jedini koji je bacio adutski znak, on nosi tu ruku i počinje sledeću (bez obzira koje jačine je ta karta). Ukoliko više igrača nema znak (koji nije adutski) kojim je započeta ruka, tada su svi obavezni da bace po kartu u adutskom znaku. Ruku nosi onaj igrač čija je karta u adutskom znaku najjača. U slučaju da neki igrač ili više njih nema znak kojim je započeta ruka i nema u rukama ni adutski znak, tada može da izbaci bilo koju kartu iz ruke (naravno preporučuje se da izbaci najslabiju kartu), a ruku nosi ili najjača karta u znaku kojim je započeta ruka ukoliko niko nije bacio kartu u adutskom znaku, ili jedina adutska karta, ili najjača karta u adutskom znaku ukoliko ih je više, u zavisnosti od trenutne situacije. Ako igrač koji se prvi pita započne ruku kartom u adutskom znaku, svi su opet dužni da odgovore adutskom kartom (kartom u tom znaku). Opet nosi

najjača karta. Ukoliko neki igrač nema kartu u adutskom znaku baca bilo koju drugu kartu i ona u toj ruci nema nikakvog uticaja. Sledeću ruku uvek počinje onaj igrač koji je odneo prethodnu. Refa Već je objašnjeno kada nastaje refa. Ona nema nikakvog uticaja na igru, samo utiče na bodovanje. Ako je u jednom deljenju određena refa, na kraju sledećeg deljenja kada se sabiraju i oduzimaju poeni sve se računa duplo. Ako je u dva uzastopna deljenja proglašena refa u sledećem deljenju se NE računa sve puta četiri, već se i u tom ali i u narednom deljenju sve računa duplo. Ovo važi za neodređeni broj refa. Refa se obeležava horizontalnom crtom.

Bodovanje Svi igrači počinju sa 21 poenom. Svaka odnešena

ruka predstavlja -1 poen. Pobednik je onaj koji prvi dođe do 0 poena. U jednoj partiji je dakle maksimum -4 poena koje jedan igrač može uzeti. Igrači koji ne odnesu ni jednu ruku u partiji dobijaju +2 poena. Međutim ukoliko je automatski raubovana sedmica (scenario 1), tada je delilac u obavezi da odnese bar jednu ruku. Ukoliko ne odnese ni jednu nakon te partije mu se piše +3 poena. Ako odnese jednu ruku -1 poen, dve -2, idt. Ako su u pitanju scenario 2 i 3, gde se igrač obavezuje da mora odneti 2 ruke, tada u slučaju da odnese samo jednu ide +3 poena na kraju partije, a ako ne odnese ni jednu +4. Na refi se sve računa duplo.

Igra Tradicionalni Remi Da li želite pogledati Remi demo primer? Kliknite na dugme!

Remi

Demo

Više od 200 godina Remi je jedna od najpopularnijih kartaških igara u celom svetu. Iako naziv Remi može da znači samo jednu igru, postoji cela porodica Remi igara koja ima neke sličnosti, ali i bitne razlike. Nudimo vam online verziju Tradicionalnog remija, zajedno sa svim osnovnim pravilima i drugim mogućnostima remi igara.

Stol u Tradicionalnom remiju

Igra je predviđena i igraju je 2 do 4 igrača. Cilj igre je da budete prvi igrač koji će se rešiti svih karata koje vam se nalaze u ruci. Igra je podeljena na runde i krugove. Krug se sastoji od dva poteza: povlačenje karte i izbacivanje karte na kraju kruga. Karte se mogu povlačiti sa osnovnog špila ili sa špila za izbacivanje, onu kartu koju je igrač pre vas izbacio u prethodnom krugu. Kada izbacuje kartu, igrač će gledati da izbaci onu kartu koja predstavlja trenutnu najmanju vrednost u njegovoj ruci. Vrednost svake karte je određena njenom korisnosti u setovima koje igrač planira da formira. Da bi se "rešio" karata igrač mora da formira setove i nizove, koje će izložiti na polje za izlaganje. Jedna karta mora da bude zadržana u ruci kako bi se završio krug Niz - najmanje 3 karte iste boje u nizu Set - najmanje 3 karte iste vrednosti, ali različite boje. Kada igrač ostane bez ijedne karte u ruci, on je pobednik, a njegovi protivnici su penalizovani sa kaznenim bodovima u iznosu koji je određen vrednošću karata koje su im preostale u ruci kada je pobednik završio igru. Za više informacija o pravilima Tradicionalnog remija i njegovom sistemu bodovanja kliknite ovde. Tradicionalni remi može da se završi nakon jedne ili tri runde, gde se na osnovu bodova skupljanih tokom igre određuje ko je pobednik. Igrači imaju dve glavne opcije: postepeno izlagati setove karti da bi smanjili rizik od toga da budu uhvaćeni od drugih igrača, ili da izlože sve svoje karte odjednom. Ovaj tip pobede i završetka igre zove se "hunt", i ovakva pobeda igraču nosi dodatne bodove.

Kliknite ovde i pogledajte tutorijal koji će vam pomoći da naučite kako da igrate Remi brzo i jednostavno. Sada, da bi počeli igrati Remi sve šta je potrebno je instalirati naš besplatan softver i da se pridružite hiljadama igrača iz celog sveta u menjanju Remi istorije!

Gin Remi Strategije i Saveti Porodica Remi igara sadrži više različlitih igara koje su zasnovane na veštinama i strateškim sposobnostima igrača. Gin Remi je jedna od najpopularanijih i najrasprostranjenijih igara iz porodice. Kako bi zaigrali Gin Remi i da bi naučili da pobeđujete ovde se nalazi nekoliko pravila koja bi trebali da koristite, kao i strategije koje bi trebali da usvojite. Budite uvek spremni - Gin Remi je brza i dinamična igra. Kao takva brzina igranja se može menjati iz kruga u krug. Igrač koji ostane fokusiran duže vremena imaće bolje šanse za analizu situacije u kojoj se protivnik nalazi, neće čekati na karte koje su već izbačene i znaće kada da se oslobodi velikih karata i još mnogo toga. Špil za izbacivanje - svaki krug igrači izbacuju karte koji im ne trebaju na špil (hrpu) za izbacivanje. Igrač koji prati izbačene karte imaće dve prednosti. Prvo, igrač će da zna koje karte nisu više u igri. Drugo, igrač će da zna koje karte njegov protivnik ne treba. Povlačenje karte - Gin Remi se igra sa jednim špilom karata. Iz tog razloga je važno da upamtite karte koje su izbačene i da iskoristite mogućnosti preostalih karata za potencijalne setove koje držite u rukama. Jedan savet za početak igre je potrudite se da karte vučete sa osnovnog špila kako bi izbegli da protivnik vidi koje vam karte trebaju. Izbacivanje karte - na kraju svakog kruga igrači izbacuju kartu na špil (hrpu) za izbacivanje. Uglavnom karte koje im nisu potrebne budu izbačene, ali ako će protivnik tako dobiti neku informaciju koje karte vam trebaju, možda bi i taj moment trebali uključiti u odluku koju kartu da izbacite. Kako igra odmiče trebali bi da izbacujete karte veće vrednosti, kako bi smanjili potencijalni deadwood (zbroj preostalih karata). Ako igrač na potezu povuče kartu neke boje, u sledećem krugu nećemo da izbacimo kartu iste te boje, da mu ne pružimo priliku za kompletiranje seta, i da bi ostavili tu kartu za eventualno dodavanje na njegov set kad se izloži. Igrač koji razmišlja da napravi "knock" trebao bi ovo da uradi u ranoj fazi igre, kako bi smanjio rizik da bude uhvaćen kao undercut, ako protivnik pobedi igru - što će da znači dodatnih 25 kaznenih bodova za njega. Ovo je bilo nekoliko različitih Gin Remi saveta koji mogu da koriste u svakoj Gin Remi igri, i mogu da vam pruže značajnu prednost u odnosu na vaše protivnike. Što više igrate

Gin Remi online, više ćete saveta i strategija da pronalazite. Koristite neke ili sve Gin remi savete i sigurno ćete da unapredite vašu igru.

Remi 500 pravila Kliknite na dugme i pogledajte interaktivni Remi 500 demo primer!

Remi500

Demo

Broj igrača: Remi 500 se igra sa 2 do 4 igrača za stolom. Karte: jedan standardni špil karata sa dva džokera. Cilj igre: Pobednik igre je igrač koji prvi dostigne ili pređe unapred dogovoreni broj bodova (singl turniri) ili onaj koji ima najveći broj bodova na kraju igre (brze keš igre). To ćete da uradite izlaganjem karti na stol u setovima, nizovima ili nadogradnjom - u bilo koje vreme (za razliku od ostalih remi igara u kojima morate da skupite određeni broj bodova u kartama da bi mogli uopšte da se izložite po prvi puta). Četiri boje

Karte i njihova vrednost

2 Bodovi 3 Bodovi 4 Bodovi 5 Bodovi 6 Bodovi

7 Bodovi 8 Bodovi 9 Bodovi 10 Bodovi 10 Bodovi

10 Bodovi 10 Bodovi 1/11/15 Bodovi 15 Bodovi

Igra Prema Remi 500 pravilima svaki igrač počinje igru sa 7 karata, dok ostatak karti formira špil sa kojeg igrači vuku karte tokom igre. Na početku jedna karta se okreće sa licem prema gore i predstavlja prvu kartu u špilu za izbacivanje. Jedan krug igre u Remi 500 igri ima tri dela: *Povlačenje - Igrači započinju svoj krug povlačenjem jedne karte. Oni mogu izabrati da li će kartu povući sa osnovnog špila ili sa špila za izbacivanje. Moguće je da povučete bilo koju kartu sa špila za izbacivanje, ali uz dva uslova: 1. Ako igrač odluči da uzme neku kartu iz sredine špila za izbacivanje, tada mora da uzme i sve karte koje se nalaze iznad te koju je izabrao. 2. Ako igrač na taj način uzme više od jedne karte iz špila za izbacivanje, karta koju je izabrao (najdonja u toj grupi) mora da bude iskorištena isti taj krug kao deo izloženog seta karti, kao karta za nadogradnju ili kao karta kojom će se zameniti džoker. Međutim, ako igrač povuče samo prvu kartu sa vrha špila za izbacivanje, može da ju iskoristi za traženi set karata, da zameni džokera ili da je zadrži u ruci. Ta karta ne mora da bude upotrebljena isti taj krug, ali ne može da bude izbačena isti taj krug. *Nadogradnja - Znači dodavanje karti na već postojeće setove. Igrači mogu da rade nadogradnju izloženih setova u bilo kom trenutku, bez obzira da li su se izložili. Tokom svog kruga, nakon povlačenja karte, oni mogu da izlože karte na stol. Igrači mogu da izlože iskombinovane setove ili nizove karti, ili da jednostavno dodaju kartu na postojeće setove. Igrači koji rade nadogradnju, tj. dodaju karte dobijaju bodove za svaku dodanu kartu.

*Izbacivanje - Svaki krug mora da bude završen sa izbacivanjem karte na polje za izbacivanje. Karta koja se povuče sa špila za izbacivanje ne može da bude izbačena u istom krugu. Ako je igrač povukao više karata on može da izbaci bilo koju od tih karata, osim one najdonje zbog koje je i povukao više od jedne karte.

Kliknite ovde da bi pročitali više o preporučenim strategijama za Remi 500. Pobeda i bodovanje Igra može da se sastoji od više rundi. Runda završava kada: *Nema više preostalih karti u špilu. *Jedan od igrača se rešio svih karti koje je držao u ruci (nakon što je onu zadnju izbacio). Bodovanje runde: Formula za računanje bodovanja runde je jednostavna: Zbir svih karti koje ste izložili na stol (setovi, nizovi, nadogradnja) minus zbir karti preostalih u vašoj ruci (kazneni bodovi) na kraju runde. Kada računate bodove za preostale karte u ruci, Kec i džoker nose 15 bodova svaki. Zapamtite da na kraju runde možete da imate i negativan skor, ako je vrednost karti koje su vam ostale u ruci veća od vrednosti onih karti koje ste izložili na stol. Pobeđivanje: U singl turnirima, igra je završena kada jedan igrač dostigne unapred dogovoreni, ciljani broj bodova. Ako više igrača dostigne ili upiše veći broj bodova od potrebnog, pobeđuje onaj igrač sa najboljim rezultatom, tj. sa najviše skupljenih bodova. U brzim keš igrama, pobednik je onaj igrač koji upiše najbolji rezultat nakon što se igra završi (1-3 rundi). Na Multi turnirima, pobednik je onaj igrač koji zadnji ostane za finalnim stolom. Ako je rezultat nerešen: Brze keš igre - Ako je rezultat nerešen nagrada se deli jednako između tih igrača. Singl turniri - Ako je rezultat nerešen, igrači koji nisu dostigli potreban rezultat (unapred postavljen) biće udaljeni sa stola, a oni koji su prešli taj prag (a rezultat je nerešen) igraće tajbrek runde dok se ne dođe do pobednika. Multi turniri (na više stolova) - Ako je rezultat nerešen, igrač sa najvećim skorom iz svojih izloženih setova i nadogradnji je pobednik. Ako su igrači i dalje izjednačeni onda je pobednik onaj igrač koji ima najmanju ukupnu vrednost karata koje drži u ruci.

Grupisanje čipova na Multi turnirima (na više stolova) Čipovi se dele samo nakon što su svi rezultati sabrani. Pobednik runde je igrač sa najvećim brojem ciljanih bodova. Nakon što su rezultati sabrani pobednik dobija čipove od svojih protivnika. Grupa čipova je izračunata prema razlici između bodova poraženih igrača i bodova pobednika, pomnoženo sa BPČ (bodova po čipu). Primer: Goran je osvojio rundu (u toj rundi BPČ=3) i ima 100 bodova. Sanja ima 70 bodova i Dejan ima 60 bodova. Sanja daje Goranu 90 čipova (30 bodova razlike puta BPČ). Dejan daje Goranu 120 čipova. Primer 2: Marina je osvojila rundu sa 60 bodova (BPČ=2). Predrag ima 0 bodova, a Vanja ima 10 bodova. Predrag daje Marini 120 čipova. Vanja daje Marini 140 čipova.

Vist pravil a Igre sa licitiranjem

Ova igra ima dosta različitih varijacija u pravilima. Ovde će biti prikazana jedna od verzija pravila. Ako se ne slažete sa ovim pravilima, slobodno nas kontaktirajte. Broj igrača Vist se obično igra u 4 igrača, mada to nije obavezno. Karte Igra se sa celim špilom od 52 karte. Karte su po jačini (od najslabije do najjače) poređane: 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, J, Q, K, A. Krug Krug obično ide u smeru koji je suprotan smeru kazaljke na satu. To ne mora biti obavezno, krug može ići i obrnuto. Igre U vistu se igra 5 igara, koje se naizmenično ponavljaju. Igre su: 1.

Herc - adut herc

2. 3. 4. 5.

Pik - adut pik Karo - adut karo Tref - adut tref Sans - igra bez aduta

Početak Na početku, svi igrači izvlače po kartu. Onaj ko izvuče najmanju, deli prvi. Karte seče onaj ko sedi levo od delioca, a delilac prvo deli karte onome koji sedi desno od njega (desni). Na papiru se prvo

piše ime desnog, pa dalje u krug. Deljenje U prvom krugu, u slučaju da igra 4 igrača, svakome se deli po 13 karata (52/4). U slučaju da igra neki drugi broj igrača, podeli se koliko ima karata. Npr, ako igra 6 igrača, podeli se svakom po 8 karata i 4 karte se odbace (6*8=48+4=52). U deugom krugu deli se po jedna karta manje svima, znači po 12 karata. Preostale karte se odbacuju, ali tako da niko ne zna koje su karte odbačene. Nakon završenog kruga, odbačene karte se vraćaji u špil i naredni igrač deli sledeći krug. U svakom narednom krugu se deli svima po jedna karta manje, ostale se odbacuju.Kada se dođe dotle da se igra sa jednom kartom, jedna karta se deli 4 puta (da bi svako delio po jednom). Licitacija Kada se karte podele, svaki od igrača licitira koliko ruku može odneti. Treba se truditi da taj broj bude što veći, ali da bude realan. Poslednji igrač (onaj ko je delio taj krug), ne može licitirati tako da zbir licitacija bude isti kao i broj ruku u tom krugu. Npr, u 1. krugu svaki od igrača dobija po 13 karata. Ako Pera licitira 4, Mika 5, a Žika 3, Laza ne može licitirati 1, jer je to onda u zbiru 13 (4+5+3+1=13). Laza može licitirati 0, 2, 3... Igra Za svaki krug se zna koja se igra igra u tom krugu. Igra se tako što počinje desni od onoga ko je delio, on baca neku kartu, a ostali moraju odgovoriti na boju (znak). U toj ruci, karte nosi onaj ko je bacio najveću kartu. Ako neko od igrača nema kartu u traženoj boji, mora baciti aduta. Adut je jači od bilo koje druge karte i on nosi ruku. U slučaju da više igrača nema traženu boju, svaki od njih mora baciti po aduta i onda ruku odnosi najjači adut. Tek u slučaju kada igrač nema ni traženu boju, ni aduta, može baciti neku drugu kartu. U ovoj igri nema blefiranja - igrač ne sme da vrara (da kaže da nema neku boju, pa baci aduta, ili da kaže da nema aduta, pa baci neku drugu boju). Na početku partije treba dogovoriti kaznu za takve igrače. U igri sans nema aduta i ruku odnosi onaj ko baci najveću kartu u traženoj boji. Cilj Cilj svakog igrača je da uzme onaj broj ruku koji je licitirao. Brojanje Za vist se koristi sledeća tabela

Svaki igrač ima dve kolone - levu i desnu. U desnu kolonu se upisuju licitacije, a u levu ostvareni rezultati. Svaki igrač treba da se trudi da uzme onoliko ruku koliko je licitirao, jer u tom slučaju dobija 10 dodatnih poena. Npr, ako igrač licitira 5 i uzme 5 ruku, dobija 5+10=15 poena. U slučaju da ne uzme 5, nego 4 ili 7 ruku, dobiće 4, odnosno 7 poena. Rezultati se u svakom krugu pišu kumulativno. Pobednik je onaj ko ima najviše poena.