Skripta Za Poresko Pravo 5f2vn

1.) Pojam i vrste javnih prihoda - Pojam - Javni prihodi predstavljaju predstavljaju, uz javne rashode, osnovne institucije javnih finansija. - Javne finansije su ekonomska disciplina koja izucava finansijsku delatnost drzave i drugih pravnih lica javnog prava. - Porez predstavlja najznacajniji oblik javnih prihoda, ali postoje i drugi: takse, doprinosi, naknade, novcane kazne...). - Prihod predstavlja transakciju koja povecava neto imovinu opsteg sektora drzave. - Vrste 1.) Javnopravni javni prihodi - Javnopravni prihodi se mogu obezbediti: a) Neposrednim nametanjem- obaveze placanja licima koja se nadju u odredjenoj, zakonom predvidjenoj situaciji, a koja su potcinjena fiskalnom suverenitetu drzave. - Tada su u pitanju dazbinski ( fiskalni ) javni prihodi, koji obuhvataju: poreze, takse, doprinose, naknade za koriscenje dobara od opste interesa. b) Posrednim nametanjem- tu spadaju novcane kazne i oduzeta imovinska korist. - POREZ- predstavlja instrument javnih prihoda kojim drzava od subjekta pod njenom poreskom vlascu prinudno uzima novcana sredstva, bez neposredne protivusluge, u svrhu porivanja vlastitih izdataka i postizanja drugih ekonomskih i socijalnih ciljava. - Iz definicije proizlaze sledece karakteristike poreza: * Prisilnost poreza- U demokratskim drzavama prisilnost ne dolazi do izrazaja kod uvodjenja, vec samo kod naplate poreza ( ukoliko ne dodje do naplate u redovno postupku ). * Porezima se finansiraju javni izdaci i ostvaruju drugi ciljevi* Odsustvo neposredne protivnaknade- Time se porez razlikuje od takse, koja predstavlja cenu za odredjenu uslugu koju obvezniku pruza drzavni organ. - Porez ne pociva na principu quid pro quo: pri placanju poreza ne postoji nikakva relacija izmedju njegove visine i koristi koju prilikom koriscenja javnih dobara koja se njime finansiraju ima lice koje snosi poreski teret.. * Porez je novcano davanje- ( izuzetak su samodoprinosi ). - TAKSA- se placa kao nadoknada za odredjenu uslugu koju neki drzavni organ pruza obvezniku. - Uluga moze biti odredjena radnja javnog organa ( npr. izdavanje putne isprave ), ali se moze i sastojati u posebnoj privilegiji koju obveznik dobija (npr. pravo na isticanje firme) - Srpski zakonodavac ponekad neopravdano koristi termin “taksa” da bi oznacio neku dazbinu, iako ili placeni iznos nije u srazmeri sa troskovima usluge drzavnog organa ili uopste ne postoji usluga drzavnog organa ( npr. komunalna taksa za koriscenje reklamnih panoa ). - DOPRINOSI- su dazbine uvedene zakonom, koje ne predstavljaju prihod budzeta vec posebnih javnopravnih tela ( organizacija socijalnog osiguranja ), cija je namena unapred utvrdjena, a koje su duzna da placaju samo ona lica koja pripadaju odredjenoj drustvenoj grupi poveznoj zajednickim ekonomskim ili socijalnim interesom ( npr. zaposleni, poslodavci..). 1

- NAKNADA ZA KORISCENJE DOBARA OD OPSTEG INTERESA- je javni prihod koji je blizak taksi jer se uvodi na osnovu drzavnog imperiuma, a placa se kao cena za koriscenje dobara od opsteg interesa ( voda, suma, putevi...). - Za kvalifikaciju je, kao i kod taksa, potrebno proveriti postojanje jasne veze izmedju visine dazbine koju obveznik placa i koristi koju ostvaruje koriscenjem odredjenog dobra od opsteg interesa ( Dok se za placenu taksu dobija neka usluga od strane drzavnog organa, naknada je zakonom utvrdjena “cena” koriscenja nekog dobra od opsteg interesa); Ako je veza slaba ili nepostojeca, naknada je u sustini porez, bez obzira na zakonski naziv. 2.) Privatnopravni javni prihodi - Drzava ostvaruje privatnopravne javne prihode na nacin koji je u osnovi isti kao i kada ih ostvaruju subjekti privatnog prava. - Ti prihodi obuhvataju: a) donacije od inostranih drzava i medj. organizacija. b) donacija od fizickih i pravnih lica. v) prihode od imovine, i to: kamate, dividende, prihode od zakupa neproizvedene imovine ( mineralnih sirovina, sumskog i poljoprivrednog zemljista, prostora i gradjevinskog zemljista...). g) prihode od prodaje dobara i usluga.

2.) Pojam i dezintegracija finansijskog prava - Deo objetkvnog prava koji uredjuje finansijsku delatnost drzave i drugih javnopravnih kolektiviteta naziva se finansijskim pravom. - Finansijsko pravo je skup normi koje regulisu prikupljanje, upravljanje i alokaciju ekonomskih sredstava potrebnih za funkcionisanje javnopravnih tela. - Rec je o grani javnog prava. - Ako se propisi kojima su regulisani finansijski odnosi ticu jedne odredjene drzave, u pitanju je njeno nacionalno finansijsko pravo, koje je deo njenog pravnog sistema. - Ako se radi o normama kojima se uredjuju finansijski odnosi izmedju drzava, u pitanju je medj. finansijsko pravo. - Finansijsko pravo se sastoji iz razlicitih delova, od kojih svaki ima svoju posebnu pravnu prirodu: a) odnosi koji se ticu utvrdjivanja i naplate javnih dazbina sadrze obelezja pravnog odnosa izmedju poreskog duznika i poreskog poverioca. b) institucija budzeta, posredstvom koje se odredjuje koliko se finansijskih sredstava dodeljuje pojedinim drzavnim organika, izvodi se iz ustavnog prava. v) upravljanje drzavnom imovinom spada u onu oblast upravnog prava koja uredjuje privatnopravnu delatnost javnopravnih tela. - Cepanje finansijskog prava moze se opravdati okolnoscu da je jednom preciznom naucnom kriterijumu primerenije da za predmet posebne naucne discipline uzme samo onaj deo finansijskog prava koji se tice uvodjenja, utvrdjivanja i naplate javnih dazbinanorme koje se zaista mogu uskladiti tako da cine jedan naucni sistem: to bi bilo finansijsko ( fiskalno ) pravo. - Preostali finansijkog prava mogu se grupisati u zasebnu discipline- drzavno racunovodstvo ( budzetsko pravo ). 2

- Neosporavajuci termin “dazbinski prihodi”, ni termin “fiskalni prihodi”, opredelili smo se za upotrebu jednostavnog izraza porez, koji se uzima kao genusni pojam za sve dazbinske javne prihode.

3.) Pojam poresko prava i odnos poreskog prava prema javnim finansijama i poreskom menadzmentu - Poresko pravo je onaj deo objektivnog prava koji uredjuje fiskalne javne prihode ( poreze u nasirem znacenju reci ). - Nastalo putem dezintegracija finansijskog prava, i ono je grana javnog prava, jer zakonom uredjuje pravne odnose izmedju drzave i drugih javnih tela, s jedne, i finansijskih i pravnih lica, s druge strane, odnose u kojima su prava i obaveze ovih drugih utvrdjeni kogentnim normama. - Poresko pravo obuhvata opste i posebno pravo poreske obaveze: opste- kada je rec o normama koje uredjuju zakonski opis poreskog cinjenicnog stanja na nacin koji se odnosi na sve poreze ( npr. opsta definicija poreskog obveznika, osnovice, stope…); posebnokada su u pitanju norme koje se specificno odnose na pojedinu vrstu poreza ( npr. obveznik PDV ). - Poresko pravo sadrzi i procesne norme, kojima se uredjuje postupak utvrdjivanja, naplate i kontrole poreza. - Materija poreskih prekrsaja i krivicnih dela se mora makar u osnovama naci u kursu Poreskog prava, iako oni spadaju u materiju izucavanja krivicnog i prekrsajnog prava. - Odnos poreskog prava i javnih finansija - Javne finansije predstavljaju ekonomsku discipline koja izucava finansijsku delatnost drzave i drugih pravnih lica javnog prava, kojima je zakonom povereno da vrse takvu delatnost ( organizacije socijalnog osiguranja ). - Zastupnici integralnog pristupa kazu da su nauka o finansijama i poresko pravo dve razlicite discipline, sa autonomim postojanjem, vlastitim naucnim zadatkom i sadrzajem i medjusobnim granicama, ali koje se istovremeno upotpunjuju i integrisu u izucavanju finansijske aktivnosti drzave; Dakle izmedju nauke o finansijama i finansijskog ( poreskog ) prava postoji organska veza. - Nauka o finansijama, koncipirana kao apstraktna disciplina, izucava zakonitosti na osnovu kojih se obavlja raspodela fiskalnog tereta medju fizickim i pravnim licima, da bi se prikupljenim prihodima obezbedilo zadovoljenje javnih potreba. - Zastupnici unilateralnog pristupa kazu da se razdvajanje izmedju nauke o finansijama i finansijskog ( poreskog prava ) mora sprovesti iz prostog razloga sto prva disciplina spada u ekonomske, a druga u pravne nauke. - Cinjenica da im je predmet izucavanja isti, a to je finansijski akt, ne znaci da postoji identitet izmedju te dve discipline; nauke se medjusobna razlikuju s obzirom na metodu kojom istrazuju predmet. - Iako je integralni pristup, dakle, delotvoran, jer omogucava potpuniji uvid u funkcionisanje poreskog fenomena, emancipacija poreskog prava i njegov sve veci znacaj u savremenim drustvima stvaraju potrebu da se poreskom pravu pridje na nacin koji definise unilateralni pristup.

3

- Odnos poreskog prava i poreskog menadzmenta - Poreski menadzment je poddisciplina opsteg poslovnog menadzmenta i treba ga razlikovati od poreskog poslovnog prava. - Dok je poresko poslovno pravo deo poreskog prava, cijim je normama uredjen poreski tretman privrednih drustava i preduzetnika, zadatak poreskog menadzmenta je izucavanje uticaja oporezivanja kao faktora poslovanja, kao i mikroekonomskih ucinaka na dogadjanja u preduzecu i izmedju preduzeca, a posebno na forme poslovanja i njihovo oporezivanje, na velicinu preduzeca, na modalitete finansiranja… - U pravno dopustenim okvirima, menadzeri ce nastojati da planiraju i organizuju poslovnu kativnost tako da minimizuju poreske troskove in a taj nacin maksimizuju poslovni rezultat ( poresko planiranje ). - U okvirima nauke o racunovodstvu, poreski menadzment se bavi tehnikom i politikom poreskog bilansa. - Poresko bilansno pravo propisuje stroze kriterijumen za sastavljanje finansijskih bilansa, kako bi se sacuvala sto vise poreska osnovica, koja bi se primenom “cistih” racunovodstvenih pravila mogla prikazati kao znatno manja.

4.) Odnos poreskog prava prema ostalim granama prava - Odnos poreskog i ustavnog prava - Poresko pravo ima svoje korene u ustavnom pravu: a) Na opstem planu- jer pretpostavlja pravnu organizaciju koja je konstruisana na bazi strukure drzave i radi cijeg funkcionisanja ono i uredjuje odnose kojima se prikupljaju i trose finansijska sredstva. b) Na posebnom planu- jer se norme poreskog prava izvode iz vrsenja finansijskog suverenitata drzave, koji ima svoju emanaciju u ustavu. - Ustav propisuje subjektivno poresko pravo drzave i propisuje poresku duznost za gradjane. - Propisano je i nacelo pravicnog oporezivanja: svako treba da placa porez srazmerno svojoj ekonomskoj snazi. - Odnos poreskog i upravnog prava - Postoje dva prisupa: a) Prema prvom, poresko pravo predstavlja deo upravnog prava i nema nikakvu autonomiju. - Ovaj pristup nalazi argumente u tvrdnji da je poreskopravni odnos po svojoj prirodi upravni, jer upravno pravo uredjuje izvrsavanje funkcija drzavnih organa u ostvarivanju nekog specificnog prakticnog cilja, a taj cilj je za poresko pravo da obezbedi drzavi dovoljno finansijskih sredstava neophodnih za ostvarenje njenih ustavnih funksija. b) Drugi pristup ima dve varijante:  Prva varijanta govori o partikularizmu. - Naime, svaka grana prava predstavlja deo pravnog sistema, i u tom smislu se ne moze govoriti o njenoj autonomiji.  Druga varijanta govori o autonomiji poreskog prava.

4

- Poresko pravo prihvata principe upravnog prava, iz kojeg se i razvilo kao posebna grana prava. - Odnos izmedju poreskog i upravnog prava je odnos posebnog i opsteg, tako da u odsustvu specificnog uredjivanja odredjenog pitanja pripisima poreskog prava treba primenjivati norme upravnog prava. - Odnos poreskog prava i prava EU - Postignuti su znacajni rezultati na terenu ujednacavanja PDV i akciza, a u domenu neposrednih poreza ucinjeno je mnogo manje, tj. nacelno se nalaze harmonizacija izmedju normi nacionalnog poreskog zakonodavstva i poreskog prava EU. - Pojedine norme evropskog prava direktno se primenjuju u zemljama-clanicama (uredbe). - Medjutim u poreskoj materiji, cesce su direktive, kojima se harmonizuju nacionalni poreski propisi, ali se ostavlja zemljama-clanicama sloboda u pogledu izbora nacina na koji ce sprovesti njihovu sadrzinu. - Medjutim, ako zemlja-clanica u postavljenom roku ne ugradi direktivu u svoje nacionalno zakonodavstvo, moguca je njena neposredna primena ( dakle, upravo ta supremacija evropskog prava i njegova direktna sprovodivost govori o tome da evropsko poresko pravo nije deo madjunarodnog javnog prava, nego je unutrasnje poresko pravo EU ). - Odnos poreskog prava i krivicnog prava - U krivicnom pravu su utvrdjene sankcije za najteze prekrsaje poreskopravnih normi. - Krivicno pravo koristi propise poreskog prava kod tzv. blanketnih krivicnih dela. - Odnos poreskog prava i gradjanskog prava - Poresko pravo pripada javnom pravu, a gradjansko pripada privatnom pravu. - Poreskopravni odnos je slican zakonskoj obligaciji, tj. njegovi elementi su odredjeni zakonom, ali se unutrasnja struktura toga odnosa u osnovi ne razlikuje od drugih obligacija, jer je zasnovana na pojmovnoj aparaturi gradjanskog prava. - Otuda, norme gradjanskog prava su primenjive na poreskopravni odnos, ako nisu derogirane specificnim principima poreskog prava. - Odnos poreskog prava i gradjanskog procesnog prava - Opsti principi sudskog izvrsnog postupka primenjuju se u odnosu na izvrsenje poreske obaveze, ukoliko nisu derogirani propisima poreskog prava. - S druge strane, pojedine radnje u gradjanskom postupku sud ce izvrsiti samo ako stranke plate odredjene javne dazbine ( sudske takse ).

5.) Koncept socijalne drzave i poreskopravni princip jednakosti gradjana - Ustavom je ustanovljen koncept socijalne pravde, tj. socijalne drzave. - Ta klauzula o socijalnoj drzavi se smatra instruktivnom normom, normom ciji je cilj da uputi zakonodavca da razvija socijalne aktivnosti. - Princip jednakosti gradjana - Stav da su svi gradjani pred zakonom jednaki, jedan je od temelja vladavine prava.

5

- Opstost poreza je druga strana principa jednakosti pred ( poreskim ) zakonom. - Opstost poreza podrazumeva da sva lica moraju da ucestvuju u njihovom placanju. - Opstost predstavlja formalni uslov pravicnosti kod oporezivanja: rec je jednostavno o pretpostavci da su sva lica koja podlezu jednoj od odlucujucih cinjenica ( rezidentstvo, izvor, drzavljanstvo ), zato sto koriste zajednicke nedeljive usluge drzave, u obavezi da placaju porez. - Ipak, postoje izvesna poreska oslobodjenja u modernim sistemima, koja se mogu razvrstai u nekoliko grupa: a) politicka ( npr. oslobodjenje za clanove stranih diplomatskih i konzularnih predstavnistava ). b) ekonomskopoliticka i socijanopoliticka ( npr. oslobodjenje za novoosnovana preduzeca..). v) poresko-tehnicka (npr. oslobodjenje javnih ustanova koje prihode ostvaruju iz budzeta) g) finansijska ( npr. oslobodjenje prihoda po osnovu kamate od javnog zajma, da bi se stimulisala kupovina drzavnih obveznica ). - Ovakvim smislenim oslobodjenjima, nije narusena opstost poreza, kao formalni uslov pravicnosti. - Jednakost predstavlja osnovni ustavni princip u odnosu na koji se ispituje ustavnost poreskih zakona u drzavama u kojima je ocena ustavnosti zakona dopustena.

6.) Pravicnost kao standard za odmeravanje razlika u oporezivanju - U ustavima Italije, Francuske ili Srbije, eksplicitno se navodi da gradjanin placa porez “u srazmeri sa svojim sredstvima”, “u srazmeri sa svojom sposobnoscu”, odnosno “prema ekonomskoj moci”. - Iz ovog principa proizlaze dva zahteva: zahtev za horizontalnom pravicnoscu ( koji nalaze da lica sa istom ekonomskom snagom treba da plate isti porez ), i zahtev za vertikalnom pravicnoscu ( koji nalaze da lica sa vecom ekonomskom snagom treba da plate visi porez ). - U oba slucaja potrebno je odrediti merilo ekonomske snage obveznika. - Teorijski posmatrano, takvo merilo bi trebalo da odrazi celokupno blagostanje koje obveznik moze postici iz opcija koje ima na raspolaganja, ukljucujuci sadasnju potrosnju, buducu potrosnju ( stednju ), posedovanje imovine i uzivanje dokolice. - Sposobnost placanja ( odnosno merilo ekonomske snage ) ceni se kroz velicinu obveznikovog dohotka, a ne prema ekonomskom blagostanju ( iz prakticnih razloga ). - Sposobnost placanja moze se ceniti i na bazi velicine obveznikove imovine, a kod posrednih poreza ( npr. PDV ) na bazi potrosnje. - Dok se dohodak i imovina mogu zahvatiti bilo progresivnim, bilo proporcionalnim porezima, potrosnja treba da bude jednoobrazno oporezovana. - Kada su u pitanju akcize, koje su po definiciji selektivni porezi na potrosnju, ustavnost selektivnog tretmana se moze odbraniti sa pozivom na druge legitimne ciljeve, van dometa sposobnosti placanja ( zdravlje- npr. kod cigareta; zastita zivotne okoline- kod naftnih derivata..).

6

- U nekim situacijama ocena ustavnosti se zasniva i na nekim drugim ustavnim odredbama, kao sto su: * princip zastite ljdskog dostojanstva- kod ocene ustavnosti norme koja uredjuje visinu neoporezivog egzistencijalnog minimuma. * princip zastite porodice- kod ocene ustavnosti norme koja bi zajednicki dohodak supruznika podvrgla ostrijem poreskom tretmanu. - Sposobnost placanja predstavlja, dakle, osnovni standard za raspodelu poreskog tereta. - Teorijsku osnovu pravicnosti kod taksa cini princip korisnosti. - Pravican je onaj poreski sistem, u kojem svaki poreski obveznik placa porez srazmerno koristima koje dobija od javnih usluga. - Medjutim, ovaj se pristup suocava sa ozbiljnim ogranicenjima, a pre svega, sporno je pitanje merenja koristi koje pojedini obveznici uzivaju od javnih prihoda. - Tako da ovaj princip ( korisnosti ) danas sluzi samo za opravdavanje taksi. - Ustav Srbije ishitreno proklamuje da se obaveza placanja ne samo poreza, nego i ostalih dazbina ( npr. taksa ) utvrdjuje prema ekonomskoj moci obveznika. - Ustavni sud je, otuda, u svojoj praksi morao da relativizuje princip ekonomske moci u odnosu na takse: “Ustav, medjutim, ne odredjuje kriterijume za odredjivanje te ekonomske snage iz cega sledi zakljucak da je resavanje tog pitanja prepusteno pravnom subjektu ( Republici, pokrajni, opstini ) koj je ovlascen da svojim aktom utvrdi visinu takse.”

7.) Poreskopravni princip zakonitosti poreza - Pravilo da se oporezivanje moze vrsiti samo na osnovu zakona predstavlja ustavni princip. - Politicko znacenje ovog principa ogleda se u osiguranju pravne sigurnosti gradjana. - Pravno znacenje ovog principa ogleda se u uvazavanju sledecih 6 zahteva zahteva: 1.) Samo zakon moze biti izvor poreskog prava. - Cesto se razlog za pojavu podzakonskih akata krije u faktickoj nemogucnosti zakonodavca da uredi sva relevantna pitanja. - U poreskoj materiji se srece nekoliko vrsta podzakonskih propisa: a) Odluke, koje donosi skupsina ( najcesce opstine ili grada ). - Odluka predstavlja propis skupstine jedinice lokalne samouprave, kojim se, u skladu sa zakonom, uvode lokalni javni prihodi i uredjuje nacin njihovog utvrdjivanja i placanja. - Potrebno je imati u vidu da je ovakvo ovlascnje lokalnim vlastima delegirao zakon. b) Uredbe, koje donosi vlada. - Uredbe Vlade i ministra se donose radi sprovodjenja zakona. - Uredba za izvrsenje moze normirati samo detalje kako bi se mogao primenjivati zakon zbog kojeg se ona donosi ( dakle ne mogu se propisivati neka nova nacela ). - Zato je npr. neustavna Uredba o valorizaciji istrativnih taksa iz 1993. v) Pravilnici, koje donosi drzavni organ uprave ( ministar ). - Pravilnikom se razradjuju pojedine odredbe zakona radi njihovog izvrsavanja, ovlascenje za donosenje tog podzakonskog akta takodje mora postojati u zakonu. 2.) Nisu dopusteni sporazumi izmedju poreske istracije i poreskog obveznika u pogledu visine poreske obaveze. 7

- Ne predstavlja, medjutim napustanje principa zakonitosti poreza sporazum o odlaganju placanja poreskog duga, jer se odlaganje moze prema zakonu odobriti. 3.) Tumacenje. - Postoje 4 razlicita pristupa ovom pitanju: a) Prvi pristup polazi od stanovista da poreski zakon, kad god njegovo znacenje nije evidentno, treba da bude shvatan u smislu koji je najpovoljniji za onog ko je podvrgnut porezu. - Ovaj pristup se oslanja na stav da poreski zakoni ogranicavaju slobode i imovinska prava gradjana, pa takve zakone treba tumaciti u prilog onome cija se sloboda ili pravo ogranicavaju. - Medjutim ova premisa nije dobra, jer porezima drzava upravo obezbedjuje prihode koji su neophodni za njeno funkcionisanje i zastitu samih sloboda i imovinskih prava gradjana. b) Drugi pristup polazi od stanovista da je interes drzave iznad privatnog interesa, a porez je instrument moci drzave i on se ne moze podredjivati pojedinacnom interesu. - Medjutim, prosirenje neke norme, po ovom osnovu, na slucajeve koji ne spadaju pod ratio legis neizbezno je izvor nepravdi. v) Treci pristup se zalaze da se poreski zakoni tumace sasvim restriktivno: posto je poreska obaveza odredjena u zakonu, ona se ne moze putem logicke argumentacije ili analogije prosirivati na slucajeve koji nisu izricito sadrzani u zakonu. - Progovor ovom pristupu se sastoji u tome da logicko tumacenje i analogija ne teze stvaranju prava tamo gde prava nema, vec samo primenjuju zakon prema ukupnom njegovom efektivnom domasaju, trazeci znacenje norme ako je potrebno i dalje od nesigurne reci zakonodavca ( + uostalom ako su te metode tumacenja dozvoljene kod drugih grana prava, poresko pravo nije nista specificnije od drugih ). g) Cetvrti pristup ( najbolji! ), smatra da se poreski zakoni mogu tumaciti primenom svih onih metoda koji se koriste kod tumacenja ostalih zakona. - Granice svakog tumacenja odredjuje princip zakonitosti u svojoj integralnosti. 4.) Analogija. - Primena analogije sastoji se u prosirivanju zakonske norme za slucajeve koji u njoj nisu sadrzani, ali potpadaju pod isti ratio legis koji je inspirisao formulisanu zakonsku odredbu (pri tom se ne sme stvarati novo pravo, vec samo otkrivati latentan pravni iskaz). - Najprihvatljiviji pristup kaze: ako postoji situacija koja nije uredjena poreskopravnom normom, iza koje bi stajao isti ratio legis kao i iza slicne norme, primena analogije nece se kositi sa principom pravne drzave. - Analogija koja deluje unutar granica zakona, a obezbedjuje da se ostvari nacelo horizontalne jednakosti, potpuno je dopustena. - Narocito su brojni slucajevi primene analogije kada sam zakon izricito, putem generalnih klauzula, upucuje na obuhvatanje situacija koje su slucne onima koje su neposredno formulisane u zakonskom opisu poreskog cinjenicnog stanja. - Da lice ce se u konkretnom slucaju postojanja opsteg pravila i izuzetka primenjivati analogija ili argumentum a contrario zavisi od stepena slicnosti slucaja koji predstavlja prazninu sa slucajem obuhvacenim u propisu posebnog, odnosno opsteg karaktera. - Problem analogije se sastoji u tome da se odredi kakva i u cemu mora da bude slicnost izmedju dva slucaja da bi se mogla primeniti analogija.

8

- Dva slucaja su slicna kada su im bitne osobine istovetne, a sporedne razlicite ( odnosno mora postojati istovetnost ratio legisa ). 5.) Nedopustenost retroaktivnost. - Ustav generalno propisuje zabranu retroaktivnosti propisa, uz relativizovanje tog principa pod odredjenim uslovima. - Opste je pravilo da se za pocetak vazenja zakona racuna do njegovog stupanja na snagu, a vreme od njegovog objavljavanja do stupanja na snagu je vacatio legis ( min 8 dana ). - U bojazni da bi obveznici mogli zloupotrebiti vacatio legis kako bi izbegli placanje novouvedenog poreza, zakonodavac se cesto odlucuje da se pozove na ”opravdane razloge” i da propise da poreski zakon stupa narednog dana od objavljivanja. - Retroaktivnost poreskih zakona je moguca jedino ako su kumulativno ispunjena 3 ustavom utvrdjena uslova: a) da je retroaktivnost uvedena zakonom. b) da se rasprostire samo na pojedine odredbe istog zakona. v) da je uvedena na temelju opsteg interesa utvrdjenog u postupku donosenja tog zakona. - U postupku ocene ustavnosti Zakona o jednokatnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stecenu iskoriscavanjem posebnih pogodnosti, postavilo se pitanje retroaktivnosti njegovih odredaba ( i to celog zakona ), medjutim Ustavni sud je odlucio da se ovde pitanje retroaktivnosti ne moze ipak postaviti. - Retroaktivnosti se ponekad pribegava i da bi se zastitili fiskalni prihodi, a to se desava u slucajevima:  kada vlada najavi povecanje akcize, pa se visa stopa, kada zakon bude donet, povratno primenjuje na zalihe akciznog proizvoda zatecene na dan najavljivanja poreskopoliticke mere, kao i na proizvodnju posle tog dana.  kada se otkrije greska u poreskom zakonu, koja bi, ako se ne ispravi povratnim dejstvom, mogla voditi znacajnom smanjenju poreskog prihoda.  kada se zakon o porezu na dohodak za odredjenu godinu, blagovremeno predlozen, donese tek tokom trajanje godine; tada takav zakon ima retrospektivan, a ne retroaktivan karakter, jer je usvojen pre nego sto se utvrdjuje poreska obaveza za datu poresku godinu. 6.) Odredjenost poreza. - Ocekuje se da zakonski opis poreskog cinjenicnog stanja bude formulisan na jasan i nedvosmislen nacin: sadrzaj i granice poreskih normi moraju se jasno videti iz samog zakonskog teksta. - Zakonske formulacije treba du budu u toj meri jasne da ih moze razumeti i obveznik koji ne poseduje specijalno pravnicko obrazovanje..

8.) Suprotstavljanje nelegitimnoj zakonskoj poreskoj evaziji - Tumacenje poreskog zakona striktno u koordinatama principa zakonitosti otvara, medjutim, obvezniku mogucnost da organizuje svoje poslovanje tako da izbegne porez, pribegavajuci raznovrsnim pravnim konstrukcijama ( jer zakonodavac ne moze da predvidi bas sve situacije koje se mogu dogoditi u stvarnom zivotu ).

9

- Nezakonita poreska evazija obuhvata one postupke obveznika usmerene na izbegavanje placanja poreza kojima se krsi zakon. - Takva evazija sankcionisana je na terenu kaznenog prava. - Zakonita poreska evazija postoji kada obveznik umanjuje poresku obavezu, ne kriseci pri tom poreske propise; Ona se javlja u dva vida, i to kao: a) legitimno minimizovanje poreske obaveze ( npr. u vidu uzdrzavanja od potrosnje oporezivih proizvoda; iskoriscavanja zakonom pruzene poreske olaksice u vidu ubrazne amortizacije pojedinih osnovnih sredstava ). b) nelegitimno minimizovanje poreske obaveze- neprihvatljivo u smislu da, iako nije prekrsen zakon, dolazi do onemogucavanja ostvarivanja ciljeva radi kojih je donet. - Legitimno minimizovanje poreske obaveze nije predmet anti-abuzivnog delovanja, dok nelegitimno jeste. - Nelegitimno minimizovanje poreske obaveze se nalazi u “sivoj zoni”, izmedju dopustenog i neprihvatljivog. - Osnovno obelezje “neprihvatljive” poreske evazije je u tome da se radi o pokusaju poreskog duznika da smanju poresku obavezu na nivo koji je nizi od nivoa koji je zakonodavac nameravao da postigne. - Mehanizmi kojima se ona ostvaruje poseduju sledece karakteristike:  upotrebljene pravne konstrukcije ne bi, da porez nije uveden, imale oblik kakav imaju.  cesto se iskoriscavaju rupe u zakonu ili zakonska resenja koriste u svrhe koje zakonodavac nije imao u vidu.  saveti dobijeni uz naknadu od strane poreskog savetnika cuvaju se kao tajna. - Svaka sumnjiva transakcija morala bi da se podvrgne sledecim testovima: a) Test namere- Ovaj kriterijum bi trebalo da istrazi da li su radnje koje je lice preduzelo imale za iskljucivi, osnovni ili samo delimicni cilj da se izbegne poreska obaveza. - Namera se moze suditi samo na osnovu objektivnih kriterijuma, i zato se izgradjuju poreskopravni standardi ( npr. “savesan poreski obveznik” ). - Taj standard pomaze da se ustanove izvesni modeli ponasanja na osnovu kojih se moze suditi o postojanju namere da se spusti poreska obaveze ispod nivoa koji je zakonodavac imao u vidu. b) Test postojanja elemenata artificijelnosti ( vestackog )- U pitanju je provera konstrukcije pivatnog prava koja je iskoriscena u poreske svrhe. - Test pociva na ideji da je zakonodavac imao nameru da oporezuje odredjene zivotne situacije, a da obveznik izbegava placanje poreza tako sto upotrebljava neki pravni oblik ciji se efekti zaista ne mogu podvesti pod zakonski opis poreskog cinjenicnog stanja. - NPR “pranje obveznica”: Dan e bi platio porez na prihod od kamate, imalac obveznice je prodaje berzanskom posredniku neposredno pre njenog dopsevanja, kada je, s obzirom na to da do isplate kamate smo sto nije doslo, njena cena vrlo visoka. - Cena koju je prodavac obveznice ostvario obuhvata iznos koji je jednak zbiru osnovne vrednosti obveznice ( glavnice ) i ocekivane kamate. - No, primljeni iznos se smatra za kapital, a ne za prihod prodavca. - U ugovoru sa berzanskim posrednikom je predvidjeno da ce kupac ponovo prodati bivsem vlasniku obveznicu, cim naplati kamatu, a tu prodaju onda vrsi za nizu cenu ( tj. umanjenu za naplacenu kamatu ).

10

- Dakle, sad prvobitni vlasnik opet ima u posedu obveznicu, ostvario je prihod od razlike u ceni i nije platio porez ( koji bi inace bio duzan da plati na kamatu ). v) Test poreske ustede- Poreske vlasti treba da utvrde da li je poreski duznik svojim postupcima obezbedio poresku ustedu ili nije ( u konkretnom slucaju ). g) Test postojanja resenja nadleznog poreskog organa- Ako pretohdni testovi pokazu da je obveznik koristio vestacke konstrukcije i ostvario ustedu poreza, nadlezni poreski organ to mora utvrditi svojim resenjem. - Postavlja se pitanje na koji se nacin poreski organi mogu suprotstaviti neprihvaljivom obliku poreske evazije? A) Tumacenje prema ekonomskoj sustini. - Ako se nelegitimnoj zakonitoj poreskoj evaziji zeli suprotstaviti na terenu tumacenja, moguce resenje se moze potraziti u doktrini da je sustina vaznija od forme, ili u oslanjanju na tzv. ekonomsku interpretaciju, koja se ne primenjuje u drugim oblastima prava. B) Anti-abuzivno zakonodavstvo. - Tesno povezane sa pitanjem tumacenja poreskih zakona jesu zakonske mere uvedene da bi se dobili opsti propisi koji ce se primenjivati u slucajevima kada poreski obveznici strukturisu svoje transakcije u posebne pravne forme da bi ostvarili takvu poresku korist koju poreski zakon nije imao u vidu. - Pored opsteg anti-abuzivnog zakonodavstva, postoje i specificne anti-abuzivne mere, koje se ne usresredjuju na primenu ili tumacenje zakona, nego prosto na mehanicko uskracivanje pojedinih poreskih pogodnosti pod odredjenim okolnostima ( npr. limitiranje rashoda za reprezentaciju, pravila o utanjenoj kapitalizaciji..). - U srpskom poreskom pravu relevantno je nacelo fakticiteta, koje sadrzi 3 pravila: a) Prvo, proklamovan je princip da se poreske cinjenice utvrdjuju prema njihovoj ekonomskoj sustini. - Tako npr, obaveza po osnovu poreza na prenos apsolutnih prava nastaje i kada nije sacinjen punovazan ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, i to danom kada je kupac stupio u posed nepokretnosti. - Ako bi se insistiralo na pravnim dejstvima ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, kod kojeg forma ad solemnitatem nije ispunjena, onda je takav ugovor nistav i Poreska uprava ne bi mogla oporezuje transakciju koja se fakticki dogodila. b) Drugo, ako se simulovanim pravnim poslom prikriva neki drugi posao, za utvrdjivanje poreske obaveze osnovu cini disimulovani pravni posao. - Okolnost da je sa stanovista privatnog prava simulovani pravni posao nistav, nema posledica na terenu poreskog prava: Poreska uprava ce, s osloncem na nacelo fakticiteta, oporezovati disimulovan pravni posao. v) Trece, Poreska uprava je duzna da utvrdi poresku obavezu u slucaju kada su, na propisima suprotan nacin, ostvareni prihodi, odnosno imovina. - NPR: ako je prihod fizickog lica ostvaren obavljanjem neprijavljene trgovine, oporezovace se u skladu sa odredbama koje se odnose na prihode od samostalne delatnosti. - Pri tome se ne vrsi “legalizacija” nedozvoljene delatnosti, vec se samo realizuje princip oporezovanja prema ekonomskoj snazi. - Ako je neki prihod ostvaren vrsenjem krivicnog dela, ipak ce se oporezovati, a u krivicnom postupku imovinska korist stecena izvrsenjem krivicnog dela se oduzima.

11

9.) Poreskopravni principi zastite ljudskog dostojanstva i privatne sfere - Zastita ljudskog dostojanstva - Iz ustavnog principa koji jemci zastitu ljudskog dostojanstva proizlazi da poreski zakonodavac ne bi smeo da podvrgne oporezivanju tzv. egzistencijalni minimum. - Poresku duznost ce vrsiti samo oni cija je ekonomska snaga iznad egzistencijalnog minimuma. - Zakonskim opisom poreskog cinjenicnog stanja predvidjen je onaj nivo dohotka pojedinca koji je taman dovoljan za najskromnije zadovoljenje elementarnih potreba. - Visina ove standardne olaksice zavisi od ekonomskih prilika zemlje o kojoj je rec, kao i od broja lica koja obveznik izdrzava. - Iznos neoporezivog minimuma egzistencije se utvrdjuje samo u odnosu na neposredne poreze: lica ciji je dohodak ispod egz. minimuma ipak placaju posredne poreze ( npr. PDV ), kupujuci porizvode ili usluge u cijoj ceni su oni skriveni. - Iznos koji odgovara neoporezivom minimumu oslobodjen je u dohotku svih obveznika. - U Srbiji ne postoji globalno oporezivanje dohotka, koje bi podrazumevalo da fizicko lice bude podvrgnuto jedinstvenom porezu na celokupan dohodak, vec je umesto toga u primeni mesovit sistem, tj. na 99,5% obveznika se primenjuje cedularan sistem, a 0,5% obveznika placa i komplementarni godisnji porez na dohodak gradjana ( oni koji imaju trostruko veci dohodak od prosecnog ). - U Srbiji je neoporezivi iznos 5938din mesecno u svakoj zaradi, i to je deplasirana mera jer favorizuje samo zaposlene, a diskriminise primaoce ostalih prihoda. - Tek prelaskom na sistem globalnog oporezivanja dohotka, bice moguce obezbediti oslobodjenje egzistencijalnog minimuma za sve obveznike. - Zastita privatne sfere - Zastita privatne sfere pokazuje se u neprikosnovenosti tajnosti pisama, u nepovredivosti stana, o zastiti podataka o licnosti... - Poresko pravo sadrzi odredjena resenja kojima zadire u siru privatnu sferu, vodeci racuna o srazmernosti intervencije. - Npr, postoji ovlascenje Poreske policije da radi otkrivanja poreskih krivicnih dela i njihovih izvrsilaca moze da u pretkrivicnom postupku postupa kao organ unutrasnjih poslova ( osim ogranicenja kretanja ).

10.) Poreskopravni principi zastite prava na slobodan izbor zanimanja, profesije i obavljanja delatnosti i zastite prava na mirno uzivanje imovine - Poreska norma kojom se uredjuje obezbedjivanje poreskog potrazivanja, nacelno ne povredjuje ove slobode. - Ukoliko prosecnom poreskom obvezniku ovakve slobode porez ne ugrozava, ne radi se o narusavanju ustavom zajemcenih prava. - Iako je uvodjenje poreza u javnom i pojedinacnom interesu, ono sputava koriscenje pojedinceve svojine. 12

- Ovu kontradiktornost pokusava da razresi Protokol 1 uz Konveciju o ljudskim pravima i osnovnima slobodama Saveta Evrope; Jemci se pravo na uzivanje imovine, ali se i ogranicava: “Svako lice ima pravo na neometano uzivanje svoje imovine”; a kasnije se naglasava da”prethodne odredbe ni na koji nacin ne uticu na pravo drzave da primenjuje zakone koje smatra potrebnim...da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dazbina.” - Zabranjeno je konfiskatorno oporezivanje ( npr. u nemackoj je propisan limit poreskog tereta od 50% ).

11.) Poreskopravni principi zastite poverenja poreskh obveznika u poresku istraciju i srazmernosti cilja i sredstava u poreskom postupku - Prvi princip znaci da poreskom organu ne smeju biti pruzene nefer prednosti u odnosu na poreskog obveznika u poreskom postupku. - U primeni ovaj princip podrazumeva da: a) poreska vlast treba da obavesti poreskog obveznika o bilo kojoj akciji koju prema njemu preduzima ( po izuzetku moguca je npr. kontrola inspektora na terenu bez naloga za kontrolu, ukoliko postoje indicije o nelegalnoj trgovini ). b) u toku poreskog postupka i upravnog spora poreski obveznik mora imati na raspolaganju sva procesna sredstva koja su data poreskom organu. v) poreska vlast mora biti obavezana svojim tumacenjem zakona kada ga primenjuje na pojedinacnog obveznika ( ako je donela nezakonitu odluku, taj akt se ponistava, ali savesan obveznik se ne kaznjava za poreski prekrsaj ). - Ustav propisuje da “ljudska i manjinska prava zajemcena Ustavom mogu zakonom biti ogranicena ako ogranicenje dopusta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopusta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ogranicenja zadovolji i bez zadiranja u sustinu zajemcenog prava.

12.) Poreskopravni princip poverljivosti poreskih informacija - Neovlasceno koriscenje ili objavljivanje dokumenata, informacija, podataka i drugih cinjenica do kojih dolazi Poreska uprava u poreskom postupku, odnosno u poreskoprekrsajnom ili sudskom postupku, ugrozava i interese obveznika i javni interes. - Ako poreski obveznici nemaju garancija da ce podaci koje dostavljaju Poreskoj upravi, odnosno do kojih je ona dosla, biti tretirani kao tajna, postojace podsticaj da se ne prijavljuju ili da se samo selektivno prijavljuju ( pri podnosenju poreske prijave ). - Zato je proklamovano nacelo da su sluzbena lica duzna da kao sluzbenu tajnu cuvaju: svaku informaciju, dokument ili podatak o obvezniku; podatke o tehnickim pronalascima ili patentima. - Tajna se cuva kako za vreme trajanja radnog odnosa, tako i posle toga. - Obaveza cuvanja sluzbene tajne nije povredjena: --> radnjom sa kojom se obveznik pismeno saglasio.

13

--> ako se odredjeni dokument, cinjenica ili podatak ne mogu povezati sa odredjenim obveznikom. --> ako se dokument iznosi tokom poreskog, poresko-prekrsajnog ili sudskog postupka. --> ako se radi o PIB-u obveznika. --> ako se odredjeni dokument...koriste od strane nadleznog organa u postupku otkrivanja krivicnih dela ili prekrsaja. --> ako je poreskom jemcu omoguci uvid u podatke o obvezniku, bitne za regulisanje obaveza koje proisticu iz njegovog odnosa prema obvezniku...

13.) Neposredni i posredni porezi; redovni i vanredni porezi - Neposredni posredni porezi 1.) Podela na osnovu kriterijuma prevaljenosti - U neposredne poreze spadaju oni koji se neposredno naplacuju od poreskih destinara ( lica koja su po intenciji zakonodavca pozvana da snose poreski teret. - Posredni porezi naplacuju se od jednog lica- poreskog obveznika de iure, ali je ono u stanju da porez prevali na drugo lice- poreskog destinara. - Prevaljivanje se odvija u tri faze: a) U prvoj fazi ( perkusija ), poreska obaveza pada na lice koje je zakonom odredjeno da bude obveznik. b) U drugoj fazi ( reperkusija ), poreski obveznik uspeva da na trzistu teret poreza prenese na druga lica i to npr. tako sto ce : * podici prodajnu cenu oporezovanog proizvoda ili usluge i na taj nacin porez prevaliti na kupca ( “prevaljivanje unapred” ). * sniziti nabavnu cenu inputa za proizvod ili uslugu koji su oporezovani i na taj nacin porez prevaliti na svoje snabdevace ( “prevaljivanje unazad” ). * podici prodajnu cenu nekih drugih ( neoporezovanih ) artikala ili usluga i na taj nacin porez prevaliti na kupca tih artikala ( “bocno prevaljivanje” ). v) U trecoj fazi ( incidenca ), poreski teret je pao na svojeg konacnog nosioca- lice koje nije u stanju da porez dalje prevaljuje, nego ga definitivno snosi ( npr. kod PDV-a je to krajnji potrosac ). - U nekim situacijama moze se dogoditi da porez koji se smatra cistim posrednim ( npr. porez na promet ) ne moze da bude prevaljen, zbog toga sto prilike na trzistu to ne dozvoljavaju ( recimo zato sto bi povecanje cene oporezovanog artikla dovelo do velikog pada traznje za njim ). - Zbog toga se kriterijum prevaljenosti, iako teorijski potvrdjen, mora oceniti kao nedovoljno pouzdan. 2.) Operacionalna definicija - Neposredni porezi su oni koji terete privrednu sposobnost obveznika pogadjajuci neposredno njihovo bogatstvo ili prihode. - Posredni porezi, medjutim, naplacuju se u vezi sa radnjama proizvodnje, potrosnje ili razmene dobara. - U neposredne poreze moze svrstati: poreze na imovinu, poreze na prihode, odnosno dohodak, i poreze na upotrebu dobara.

14

- U posredne spadaju: opsti porezi na promet ( porez na promet u maloprodaji, kumulativno svefazni porez na promet i PDV ), akcize, carine, fiskalni monopoli, porez na promet apsolutnih prava. - Redovni i vanredni porezi - Kriterijum ove podele predstavlja vreme u kojem se porez nalazi na snazi. - Redovni porezi su oni koji se pojavljuju u poreskom sistemu neke zemlje svake godine ( oni dominiraju i njima se finansiraju redovni javni rashodi ). - Vanredni porezi su oni koji se u poreskom sistemu pojavljuju s vremena na vreme, u neredovnim ekonomskim ili politickim prilikama u drzavi ( njima se finansiraju vanredni javni rashodi ). - U savremenim fiskalnim sistemima vanredni javni rashodi se cesce finansiraju podizanjem stopa postojecih poreza ili zaduzivanjem drzave, a redje uvodjenjem vanrednih poreza.

14.) Objektni i subjektni porezi; analiticki i sinteticki poreze - Objektni ( realni ) i subjektni ( personalni ) porezi - Za kriterijum razlikovanja uzima se predmet oporezivanja. - Objektni porezi su oni koji pogadjaju prihode, odnosno imovinu prema njihovim stvarnim elementima, uopste ne vodeci racuna o licnosti obveznika, niti o njegovoj ukupnoj ekonomskoj snazi. - U objektne poreze spadaju: svi porezi koji pogadjaju pojedinacne prihode gradjana ( npr. zarade, prihode od kapitala, od nepokretnosti, od samostalne delatnosti..); svi porezi koji terete pojedine objekte imovine ( npr. nepokretnosti ). - Subjektni porezi su vezani za odredjenu licnost koja ostvaruje prihod, odnosno kojoj pripada imovina. - Visina poreske obaveze zavisi od obveznikovih licnih i pojedinacnih prilika, kao i od njegove ukupne ekonomske snage. - Npr, ako dva lica ostvaruju isti dohodak, ali prvo lice izdrzava dvoje dece, dok drugo lice ne izdrzava nikogga, njihova ekonomska snaga ne mzoe biti ista, pa ce subjektni porez obezbediti da prvo lice bude blaze oporezovano. - U subjektne poreze spadaju: porez na dohodak gradjana i porez na ukupnu neto imovinu. - Tipican primer subjektnog poreza u uzem smislu ( koji ne vodi racuna o ekonomskoj snazi ) je glavarina, tj. porez koji u pojedinacnom iznosu placa svaki gradjanin neke drzave. - Kod subjektnih poreza nuzno je sprovesti slozen postupak utvrdjivanja poreske obaveze ( za razliku od jednostavnog postupka kod objektnih poreza ), u kojem poreske vlasti moraju prikupiti i proveriti mnostvo relevantnih podataka ( o obvezniku, o cnalovima porodice, svim njegovim prihodima..).

15

- Analiticki i sinteticki porezi - Podela je bazirana na kriterijumu obuhvatnosti odredjene poreske situacije. - Analiticki porezi su oni koji pogadjaju samo jedan element poreskog dogadjaja ( npr. samo jedan objekt obveznikove imovine- recimo zgradu; samo jednu vrstu prihodarecimo od kapitala..). Porez na zgrade, porez naprihode od kapitala.. - Sinteticki porezi su oni koji obuhvataju celinu neke poreske situacije ( npr. ukupnu imovinu obveznika, njegov celokupan dohodak, promet svih proizvoda ). Porez na ukupnu imovinu, poraz na dohodak gradjana, opsti porez na promet.. - Moglo bi se reci da se sinteticki porezi uglavnom poklapaju sa subjektnim porezima, a analiticki sa objektnim.

15.) Opsti i namenski porezi; periodicni i neperiodicni porezi - Opsti i namenski porezi - Podela se zasniva na kriterijumu vezanosti ubranih prihoda za finansiranje odredjenog javnog rashoda. - Prihodi svih opstih poreza u budzetu drzave cine jedinstvenu masu iz koje se finansiraju javni rashodi. - Kod njih je zastupljen princip neafektacije, tj. prihod od odredjenog poreza nije vezan za odredjeni javni rashod, vec se svi ovakvi prihodi slicaju u jedinstven tank iz kojeg se sredstva usmeravaju ka konkretnim rashodima. - Kod namenskih poreza je zastupljen princip afektacije: prihodi odredjenog poreza su vezani za odredjenu namenu, tacno utvrdjeni javni rashod. - Namenski porezi mogu biti privremenog karaktera, ali je moguce da su uvedeni i kao trajni ( npr. deo prihoda od poreza na naftne derivate moze stalno sluziti za finansiranje izgradnje putne mreze ). - Argumenti u prilog tome da porezi treba da budu opsti, a ne namenski ( destinirani ): a) Kod destiniranih poreza obrazuju se posebni instrumenti finansiranja za svaku vrstu javnih rashoda za koju se zasebno izdvajaju sredstva ( npr. fond za izgradnju puteva ), a time je bitno otezana kontrola trosenja sredstava, jer je veoma teko dobiti celokupan uvid u finansijsko poslovanje. b) Ako se brojni rashodi finansiraju putem destiniranih poreza, u praksi se moze dogoditi da se kod pojedinih namena pojavi visak, a kod pojedinih manjak sredstava. - Kod opstih poreza ovakve teskoce se ne javljaju, jer poreski prihodi obrazuju jedinstvena budzetska sredstva, pa se u slucaju pojave strukturnih deficita, odnosno suficita primenom budzetskog virmana sredstva mogu usmeriti ka onoj nameni gde nedostaju. v) U sistemima koji se pretezno oslanjaju na destinirane poreze cesto se javlja pritisak da se povecaju stope nedestiniranih poreza, ili da se uvedu novi porezi. - Razlog za ovakvu pojavu je u tzv. demonstracionom efektu. - Argumenti u prilog destiniranih poreza: a) Afektacija poreskog prihoda za odredjeni javni rashod cini podnosenje poreskog tereta prihvatljivijim za obveznika, pod pretpostavkom da je namena poreza legitimna.

16

b) Placanje namenskih poreza omogucuje uspostavljanje neposredne veze izmedju nosioca poreskog tereta i usluga drzave kojima se oni koriste. v) Prihodima obezbedjenim primenom destiniranih poreza osiguracaju se sredstva za podmirivanje odredjene javne potrebe, tj. stepen sigurnosti u njenom finansiranju je veci nego u uslovima primene opstih poreza. - Zakljucak: namenskim porezima je pre mesto medju lokalnim javnim prihodima nego medju javnim prihodima centralne vlasti. - Periodicni i neperiodicni porezi - Kriterijum ove podele predstavlja okolnosti da li poreski obveznik uzastopno, u vecem broju poreskih perioda, ima obavezu placanja ili ce, pak, poreska obaveza pojavljuje samo s vremena na vreme. - U periodicni poreze spadaju: porez na dohodak gradjana na zarade, na prihode od samostalne delatnosti, na prihode od kapitala, na prihode od zakupnine, godisnji porez na dohodak gradjana, porez na imovinu, na dobit preduzeca, PDV... - U neperiodicnee spadaju: porez na prenos apsolutnih prava, porez na nasledje i poklon, akcize, porez na dohodak gradjana na dobitke od igara na srecu, na prihode od autorskih prava, na prihode po osnovu ugovora o delu, na kapitalne dobitke...

16.) Pretpostavljeni i fakticki porezi; ad valorem i specificni porezi - Pretpostavljeni i fakticki porezi - Kriterijum podele predstavlja nacin na koji se utvrdjuje poreska osnovica. - Pretpostavljeni porezi su oni porezi kod kojih se poreska osnovica utvrdjuje na osnovu pretpostavke da je obveznik ostvario, odnosno mogao ostvariti prihod odredjene velicine. - Ovakvom postupku se pribegava u dva slucaja: A) Prvu vrstu pretpostavljenih poreza predstavljaju porezi ciju osnovicu ex officio utvrdjuje poreski organ zato sto: a) poreski obveznik nije podneo poresku prijavu, iako je bio duzan da to ucini. b) podneo poreskuprijavu sa podacima koje poreski organ smatra neverodostojnim. - U tim situacijama poreski organ procenjuje prihode obveznika na osnovu podataka iz poslovnih knjiga i evidencija obveznika, cinjenicnog stanja utvrdjenog u postupku kontrole, koristeci se tehnikom uporedjivanja sa dugim obveznikom iste delatnosti, koji tu delatnost obavlja pod pribliznim uslovima. B) Drugu vrstu pretpostavljenih poreza predstavljaju porezi cija se osnovica procenjuje u posebnom postupku, iz razloga sto bi utvrdjivanje stvarnih prihoda obveznika u nekim slucajevima bilo skopcano sa ozbiljnim poteskocama, cije bi otklanjanje izazvalo velike troskove ( pausalno utvrdjeni porezi ). - Postupak pausalnog utvrdjivanja poreske osnovice se u Srbji sprovodi unilateralno od strane nadleznog poreskog organa i okoncan je donosenjem resenja o utvrdjivanju poreza. - Ogranicen je krug lica koja imaju pravo na pausalno oporezivanje, a dopustena je i mogucnost opredeljivanja za oporezivanje prema stvarnom dohotku. - Porez na dohodak gradjna za prihode od poljoprivrede i sumarstva moze da se placa i prema katastarskom prihodu.

17

- Porez na prihode od samostalne delatnosti moze se placati i prema pausalno utvrdjenom prihodu, ako obeznik nije u stanju da vodi knjige ili bi mu njihovo vodjenje znacajnije otezavalo obavljanje delatnosti. - Kod ex officio poreza, indikatori u vidu proseka prihoda iz iste delatnosti, se koriste da bi sto bolje prikazali stvarni dohodak koji obveznik nije tacno prikazao, dok kod pausalno utvrdjenih poreza sluze da bi se dobila zamena za stvarni dohodak, jer bi postupak njegovog utvrdjivanja bio neekonomican. - Fakticki porezi predstavljaju javne prihode cija se osnovica utvrdjuje na osnovu podataka o stvarno stecenim prihodima. - Ad valorem i specificni porezi - Kriterijum podele predstavlja nacin na koji se iskazuje poreska osnovica. - Ad valorem porezi ( porezi po vrednosti ) su oni kod kojih se osnovica iskazuje u novcanim jedinicama. - Poreska obaveza se utvrdjuje u odredjenom procentu od ovakve poreske osnovice. - Specificni porezi su oni kod kojih se poreska osnovica iskazuje unekim mernim jedinicama ( npr. paklica cigareta, litar goriva..). - Dvojno oporezivanje postoji kod onih proizvoda kod kojih postoji vise kvalitetnih grupa. - Takvi su npr. alcohol ili cigarette, jer ako bi se ti proizvodi oporezovali samo porezom ad valorem,jeftiniji i manje kvalitetni proizvodi bi bili favorizovani u odnosu na skuplje i kvalitetnije. - U uslovima infalcije, specificni porezi postaju neprimereni, jer utvrdjeni u apsolutnom iznosu, oni pri porastu cene proizvoda na ciji se promet placaju, postaju njen sve beznacajniji deo ( ovo se moze izbeci valorizovanjem iznosa akciza koje se uskladju sa godisnjom stopom cena na malo ). - Nasuprot situaciji kod specificnih poreza, kod ad valorem poreza inflacija uvecava nominalnu vrednost poreske osnovice, ali se automatski uvecava i nominalni iznos poreza, jer je poreska obaveza utvrdjena u fiksiranom procentu od osnovice.

17.) Porezi na zaradjene prihode i porezi na prihode od investicija - Ova podela je na osnovu kriterijuma kvalitativnih razlika izmedju pojedinih prihoda koji se oporezuju. - Zaradjeni prihodi su oni koji se ostvaruju licnim naporom u random odnosu, poslovnoj aktivnosti, profesionalnoj delatnosti ili pozivu ( plate, penzije, dobit preduzetnika, prihod lekara, advokata..). - Prihodi od investicija su prihodi koji nisu ostvareni licnim naporom ( kamate, dividende, rente ). - U pitanju su prihodi koji se postizu na osnovu ulaganja kapitala u odredjena sredstva ili profitonosne poduhvate, a da pri tom lice koje ih ostvaruje aktivno ne ucestvuje u njihovom stvaranju ili u odvijanju poduhvata. - U literaturi preovladjuje stav da je razlike u poreskom tretmanu potrebno suziti, jer one dovode do poremecaja u alokaciji ekonomskih resursa u zavisnosti od toga kakav je

18

njihov poreski tretman ( da li se favorizuju npr. investicije blazim porezom na kamate ), umesto da prepuste trzistu da odigra alokacijskog mehanizma.

18.) Centralni i lokalni porezi - Kriterijum podele je nadleznost odredjene politicko-teritorijalne jedinice za uvodjenje poreske obaveze. - Teorija je uzela zadatak da definise uslove koje lokalni porezi treba da ispunjavaju da bi njihovo uvodjenje federalnim jedinicama i lokalnim zajednicama bilo ekonomski efikasno. - Osnovni je zahtev da lokalni porezi treba da budu takvi da im osnovica ne bude mobilna na medjuregionalnom planu ( porez na nepokretnosti ), kako obveznici ne bi dolazili u iskusenje da se sele iz zajednica u kojima su visoke stope u zajednice sa nizim stopama. - Porez na promet koji se naplacuje u maloprodaji nije prikladan za uvodjenje na opstinskom nivou, jer bi, kad god postoje razlike u stopama, kupci iz susednih opstina, u kojima su stope vise, dolazili da kupuju u opstine sa nizim stopama. - Centralni porezi treba da budu oni kod kojih ce centralizovano uvodjenje obezbediti najefikasnije ostvarivanje ciljeva zbog kojih su uvedeni. - Tako subjktni porezi sa progresivnim stopama, poput sintetickog poreza na dohodak fizickih lica, treba da budu uvedeni centralizovano, jer se na tom nivou vlasti sinteticki dohodak moze najefikasnije zahvatiti. - Kad je rec o raspolaganju prihodima onih poreza koji se, na osnovu svojih karakteristika, mogu definisati kao centralni, finansiranje nizih politicko-teritorijalnih jedinica moze se odvijati primenom: a) Metode vlastitih poreza- Poresku osnovicu i stope odredjuju same nize jedinice. - Ova metoda se u Srbiji primenjuje na lokalne istrativne takes, lokalne komunalne takes, boravisnu taksu, samodoprinos, naknadu za zastitu zivotne sredine… b) Metode poreskog preklapanja- Kod nje centralna vlast utvrdjuje osnovicu, koja vazi kako za porez koji njoj pripada, tako i za porez koji pripada nizim vlastima, ali nize jedinice imaju pravo da na tako utvrdjenu osnovicu primenjuju svoje poreske stope. - Ova metoda se u Srbiji primenjuje na porez na imovini koji se ne moze smatrati centralnim porezom. v) Metode zajednice prihoda- Ovde se na nivou centralne vlasti utvrdjuju i osnovica i stope, ali centralna vlast i nize jedinice dele prihode po formuli koja se utvrdjuje u zakonu. - U Srbiji, zajednicki prihodi Republike i jedinice lokalne samouprave su:  porez na dohodak gradjana ( 40% jedinici ).  porezi na imovinu u dinamici ( u punom iznosu se daju jedinici ).  naknade za koriscenje dobara od opsteg interesa i druge naknade koje se ustupaju jedinici u odredjenom procenutu ( 80% turisticka naknada, 40% naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljista…).

19

19.) OECD klasifikacija poreza i GFS klasifikacija javnih prihoda - Komitet za fiskalne poslove OECD ima zadatak da istrazuje metode pomocu kojih se oporezivanje moze iskoristiti za pospesivanje poboljsanja u alokaciji i upotrebi ekonomskih resursa, i da predlaze nacine za povecanje efikasnosti oporezivanja kao instrumenta politike koja sluzi za ostvarivanje ciljeva drzave. - Klasifikacija poreza OECD smatra se najpotpunojom klasifikacijom poreskih oblika, a u nju su uskljuceni i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, koji se placaju javnim fondovima socijalnog osiguranja. - U klasifikaciji su se nasle i pojedine naknade za usluge koje vrsi drzava, opet na osnovu logike da porezom treba da se smatraju sva placanja drzavi koja su obavezna i iza kojih ne postoji neposredna protivusluga. - Svi porezi su svrstani u 6 velikih grupa na bazi osnovice na koju se porez uvodi ( klasifikacija u knjizi 84.str ). - Dok OECD klasifikacija obuhvata iskljucivo poreze, GFS klasifikacija predstavlja klasifikaciju javnih prihoda, pa je otuda sira. - U delu u kojem pokriva poreze, GFS klasifikacija je veoma slicna OECD klasifikaciji, s tim sto, za razliku od ove druge: a) Doprinose za socijalno osiguranje ne smatra porezima, vec ih ( pod nazivom “socijalni doprinosi” ) tretira kao posebnu kategoriju javnih prihoda. b) Poreze na medjunarodnu trgovinu i transakcije ( npr. carine ) izdvaja iz poreza na dobra i usluge u posebnu grupu poreza. - Takse se ovde tretiraju kao vrsta prihoda od prodaje dobara i usluga, a naknade za koriscenje dobara od opsteg interesa kao prihodi od zakupa neproizvedene imovine. - Obe klasifikacije za kriterijum svrstavanja uzimaju sustinu javnog prihoda ( npr. osnovicu na koju se naka dazbina uvodi ), a ne njegov zakonski naziv.

20.) Pojam i vrste poreskopravnog odnosa - Ovlascenje drzave da svoje finansijske potrebe namiruje iz dohotka, odnosno imovine fizickih i pravnih lica, naziva se poreskom vlascu. - Volja drzave da se koristi svojom poreskom vlascu, da primenjuje poresku jurisdikciju, odnosno svoje subjektivno pravo, pokazuje na dva nacina: a) Drzava se sluzi svojim pravom na oporezivanje tako sto njena zakonodavna vlast donosi poreske zakone, u kojima daje opsi poreskog cinjenicnog stanja. - Iz tih zakona proistekao skup konkretnih ovlascenja poreskih upravnih organa, na osnovu kojih oni donose upravne akte u poreskoj materiji, predstavlja poreski zahtev u sirem smislu. - Taj zahtev sadrzi ovlascenja koja deluju protiv svih poreskih duznika, na osnovu kojih upravna vlast moze od njih traziti da podnesu poreku prijavu, vode knjige, plate porez... b) Kada se zakonski opis poreskog cinjenicnog stanja ostvari na konkretan nacin u odnosu na neko lice koje se nalazi pod poreskom vlascu drzave, ona preduzima aktivnosti preko svoje upravne vlasti da se efikasno izvrsi poreski zahtev.

20

- U ovom slucaju se radi o poreskom zahtevu u uzem smislu, koji predstavlja ovlascenje poreskog organa da trazi saradnju od konkretnog poreskog duznika kod utvrdjivanja i naplate konkretnog poreskog oblika. - Poreski zahtev u uzem smislu predstavlja konkretizovani i individualizovani oblik subjektivnog poreskog prava drzave. - Zakonski opis poreskog cinjenicnog stanja definise se kao ukupnost apstraktnih pretpostavki sadrzanih u poreskom zakonima, cijim konkretnim ostvarenjem nastupaju odredjene poreskopravne posledice. - Zakonski opis poreskog cinjenicnog stanja obuhvata ( na primeru poreza na imovinu ): * Poreski poverilac- je Republika ili jedinica lokalne samouprave. * Poreski obveznik- je pravno ili fizicko lice koje je imalac prava koja predstavljaju predmet oporezivanja na nepokretnostima. * Poreski objekat- je imovina, tj. pravo svojine i druga stvarna prava ne nepokrtnostima. * Pripisivanje- se pokazuje u formulaciji veze koja postoji izmedju obveznika i poreskog objekta. * Poresku osnovicu- u odnosu na pravo svojine predstavlja trzisna vrednost nepokretnosti. * Poresku jedinicu- predstavlja deo poreske osnovice prema kojem se utvrdjuje iznos poreza koji se duguje. * Poreska stopa je proporcionalna kada obveznik vodi poslovne knjige i iznosi 0,4%, a progresivna je kada obveznik ne vodi knjige i iznosi 0,4% za prvu poresku jedinicu, do 0,8% za drugu... * Poreska olaksica- predvidjena je u obliku poreskog oslobodjenja i u obliku poreskog kredita. - Kada se u realnom zivotu desi dogadjaj koji se moze podvesti pod zakonski opis poreza na imovinu, nastaje poreski zahtev u uzem smislu. - Poreska obaveza ima materijalnu i formalnu stranu: --> Materijalna strana se pokazuje u smanjenju dohotka poreskog duznika za izvestan, na osnovu zakona utvrdjen, novcani iznos i u povecanju javnih prihoda za isti iznos ( dakle sadrzaj materijalne strane poreske obaveze cini imovinska promena ). --> S druge strane, poreski duznici moraju saradjivati na poreskim organom prilikom utvrdjivanja i naplate poreza, i u toj saradnji se pokazuje formalna strana p. obaveze. - Poreski zahtev u uzem smislu, konkretizovan na pojedinacno odredjeno lice, i poreska obaveza predstavljaju dve strane poreskopravnog odnosa u sirem smislu. - Poreskopravni odnos u sirem smislu je javnopravni odnos izmedju dve odredjene strane, na osnovu kojeg je jedna strana ( poreski poverilac ) ovlascena da od druge strane ( duznika ) trazi odredjeno davanje, cinjenje, necinjenje ili trpljenje, a druga strana je duzna da to ispuni. - Sa stanovista poverioca, poreskopravni odnos predstavlja poreski zahtev ( u uzem smislu ), a sa stanovista duznika, on znaci poresku obavezu. - Sadrzina poreskopravnog odnosa u sirem smislu je slozena. - Neka prava su imovinske ( materijalne ) prirode: pravo poverioca da zahteva placanje poreza i sporednih poreskih davanja; odnosno obaveza duznika da plati porez i sporedna davanja, kao i da obezbedi svoje obaveze.

21

- Druga prava su neimovinske ( formalne ) prirode: pravo poverioca da od duznika zahteva od duznika da utvrdi porez, podnosi poreske prijave, da vodi knjigovodstvo...: odnosno obaveza duznika da izvrsi sve ovo. - S obzirom na razlike u pravima i obavezama, u okviru poreskopravnog odnosa u sirem smislu mogu se razlikovati: * poreski imovinski odnos. * poreski upravni odnos.

21.) Poreski poverioci - Poreski poverioci ( aktivni poreski subjekti ) su nosioci subjektivnog poreskog prava, na osnovu kojeg od fizickih i pravnih lica obezbedjuju finansijska sredstva, bez neposredne protivusluge, radi pokrivanja svojih finansijskih potreba. - Poverioci u Srbiji su sama Republika, i na osnovu zakona jedinice lokalne samouprave. - istriranje poreza se poverava organu centralne vlasti ( Poreska uprava ), kao organu u sastavu Ministarstva finansija. - Ona se kao poverilac pojavljuje u slucajevima kada je dazbina uvedena zakonom, a moze se pojaviti i u slucajevima kada je, na osnovu zakona, uvedena odlukom jedinice lokalne samouprave ( ako je zakljucila sa njom ugovor o pruzanju tehnicke pomoci ). - U Srbiji je u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave dato ovlascenje jedinicama lokalne samouprave da u celosti, preko svojih organa, utvrdjuju, naplacuju i kontrolisu izvorne prihode jedinice lokalne samouprave ( porez na imovinu, lokalne istrativne takse, komunalne i boravisne takse...). - Medjutim, Poreska uprava odlucuje o zalbama izjavljenim protiv resenja donetih u poreskom i poresko-prekrsajnom postupku od strane nadleznih organa opstine. - Da bi se neka javna institucija ( autonomna ) pojavila kao aktivni poreski subjekt, potrebno je da ispunjava sledece uslove: a) da na samostalan nacin ( apsolutno ili relativno-sto je cesce ) obavlja javnu delatnost, tj. delatnost koja je u interesu zajednice, ne kao pojedinaca, vec kao pripadnika kolektiviteta. - Tipican primer relativno autonomne institucije predstavljaju javni fondovi socijalnog osiguranja. b) da su joj, posto samostalno vrsenje delatnosti u javnom interesu opravdava poreski zahtev, takav zahtev i njegova zastita priznati od strane drzave zakonom. - Da bi se minimizovali troskovi, u Srbiji se poreskom organu poverava funkcija poreskog poverioca i u slucaju javnih prihoda koji pripadaju pomenutim parastatalnim institucijama.

22.) Pojam i vrste poreskih duznika - Poreski duznik je onaj ko duguje porez, za porez odgovara, porez za treceg obustavlja i naplacuje po odbitku, podnosi poresku prijavu, kao i onaj koji je duzan da pruza obezbedjenje, da vodi knjige i nacrte ili da ispunjava druge, u poreskim zakonima propisane, duznosti.

22

- Poreskopravna sposobnost - Pasivni subjekat poreskopravnog odnosa moze biti svaki subjekt koji je podoban da preuzme prava i duznosti koji su utvrdjeni poreskim zakonima. - Imaoci poreskopravne sposobnosti mogu biti fizicka i pravna lica. - Fizicko lice kao poreskopravni subjekt je covek, koji stice ovu sposobnost rodjenjem ( ali i zaceto a nerodjeno dete je ima ), a gubi smrcu. - Imalac poreskopravne sposobnosti treba da bude svaka organizacija ( kao pravno lice ) u kojoj se, neposredno ili posredno, manifestuje poreska sposobnost. - U nasem poreskom pravu, stalna poslovna jedinica preko koje neka inostrana kompanija posluje na trzistu Srbije nema svojstvo pravnog lica, ali je duzna da vodi knjige i da ispunjava druge duznosti iz poreskog upravnog odnosa, pa se moze smatrati imaocem posebne poreskopravne sposobnosti. - Vrste poreskih duznika - Neka fizicka i pravna lica predstavljaju stranku poreskog imovinskog odnosa, a istovremeno mogu biti i stranka poreskog upravnog odnosa ( obveznik platac, destinar, jemac ). - S druge strane, neka lica mogu biti stranka samo poreskog upravnog odnosa ( poreski posrednik ili vlasnik prostorija kojih se pregled vrsi u postupku terenske kontrole, a koji nije obveznik ). 1.) Poreski obveznik- predstavlja ono fizicko ili pravno lice koje je duzno da plati porez. - Poreski obveznik je istovremeno i poreski duznik, ali poreski duznik ( buduci da predstavlja siru kategoriju ) ne mora biti poreski obveznik. - Poreski punomocnik- je lice koje u granicama dobijenog punomocja, u ime i za racun poreskog obveznika, izvrsava poslove u vezi sa poreskim obavezama obveznika ( podnosi prijave, placa porez...). - Zakonski zastupnik fizickog lica ( roditelj ), zakonski zastupnik pravnog lica ( lice koje je kao zastupnik upisano u registar ), kao i poslovodja ortacke radnje i privremeni staralac zaostavstine, imaju obavezu da ispunjavaju poreske obaveze lica koja zastupaju. - Zastupnika po sluzbenoj duznosti postavlja Poreska uprava, iz reda poreskih savetnika i advokata i to: obvezniku- fizickom licu koje nije poslovno sposobno a nema zakonskog zastupnika; obvezniku cije se sediste ne nalazi u prijavljenom mestu; nerezidentu koji nema stalnu poslovnu jedinicu u Srbiji, a koji nije u roku od 10 dana od pocetka ostvarivanja prihoda u Srbiji obavestio Poresku upravu o svom poreskom punomocniku... 2.) Poreski platac- moze biti fizicko ili pravno lice koje zakon obavezuje da obracuna i plati dugovani porez. - Ovaj izraz se koristi da bi oznacio isplatioca odredjenog prihoda ( npr. poslodavca koji isplacuje zaradu ), od koga se zahteva da obracuna i po odbitku plati propisani porez na taj prihod. - Poreski platac nije poreski obveznik: on postupa u ime i za racun poreskog obveznika, a zakon ga obavezuje kao poreskog duznika, propisujuci da odgovara za naplatu svih onih poreza kod kojih je predvidjena naplata po odbitku. 3.) Poreski destinar- je ono lice koje je po intenciji zakonodavca pozvano da snosi poreski teret, tj. ciju bi ekonomsku snagu porez trebalo umanjiti.

23

- Destinar moze biti poreski obveznik, ali je moguce da to bude sasvim drugo lice ( npr. kod PDV je to krajnji potrosac ). - Poreski destinar nije, dakle, u nacelu zakonska kategorija, jer zakoni principijelno ne regulisu pravni polozaj krajnjeg potrosaca. 4.) Poreski jemac- je lice koje na osnovu zakona ( cesce ) ili na ugovornoj osnovi odgovara za poresku obavezu drugog lica ( obveznika ), i koje Poreska uprava moze pozvati da tu obavezu podmiri, ako obveznik ne plati porez o dospelosti. - Pravi se razlika u trgovackom pravu izmedju odgovornosti za tudje obaveze i jemstva. - Lice odgovorno za tudju poresku obavezu odgovaralo bi za sve poreze jednog obveznika, a jemac za tacno odredjen porez koji obveznik duguje. 5.) Poreski posrednik- je banka koja je duzna da sa racuna obveznika, poreskog placa ili jemca, na osnovu njihovog naloga za prenos sredstava, obustavi i po odbitku uplati utvrdjeni porez na odgovarajuci uplatni racun javnih prihoda. - Posrednik to cini u svoje ime, a za racun poreskog obveznika...placa, jemca... 6.) Ostali poreski duznici- obuhvataju lica i drzavne organe koji su imaoci iskljucivo obaveza iz poreskog upravnog odnosa.

23.) Pojam, predmet, sadrzina i karakteristike poreskog imovinskog odnosa - To je najznacajinija komponenta poreskopravnog odnosa pa se moze i nazvati poreskopravnim odnosom u uzem smislu. - Ovaj odnos sadrzi zahteve i obaveze imovinske prirode, koji mogu biti raznovrsni: * glavni poreski zahtev ( poresko potrazivanje ), odnosno poreska obaveza u uzem smislu * zahtev za sporedna davanja, odnosno obaveza na sporedna davanja. * zahtev za odgovornoscu, odnosno obaveza iz odgovornosti. * zahtev za povracaj ( vise ili pogresno placenog ) poreza, odnosno obaveza povracaja. * zahtev za koriscenje poreskog kredita. * zahtev za poresku refakciju. * zahtev za koriscenje vise ili pogresno uplacenog poreza za namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu, putem preknjizavanja. - Poreskopravni odnos u uzem smislu tice se celokupnosti svih svih imovinskih odnosa izmedju poreskih poverilaca i duznika ( prava i obaveze cine njegovu sadrzinu ). - Predmet poreskopravnog odnosa u uzem smislu predstavlja ono na sta su pomenuta ovlascenja i duznosti usmereni: to je obaveza davanja. - Prema dualistickoj koncepciji ( preovladjajuca ) u poreskom imovinskom odnosu postoje dve vrste pravnih odnosa: a) Prvi odnos pokazuje je u obavezi duznika da izvrsi dugovanu radnju. b) Drugi odnos se pokazuje u duznikovoj odgovornosti, odnosno garantiji. - Ukoliko se prvi odnos ne ispuni i poverilac ne dobije ocekivano izvrsenje, on ga moze dobiti kroz drugi odnos koji se ispoljava na planu odgovornosti. - Monisticka koncepcija podrazumeva da je odnos izmedju poverioca i duznika jedinstven: poverilac je ovlascen da od duznika zahteva da ovaj izvrsi dugovanu radnju, a duznik je duzan da to ucini.

24

- Odgovornost duznika u slucaju neizvrsenja, po ovom shvatanju, nije element pojma, vec pravna posledica povrede prava. - Karakteristike - Poreski imovinski odnos i gradjanskopravni odnos imaju nesto zajednicko, a to je imovinski element, medjutim, razlike su znacajne: a) Gradjanskopravni odnos pociva na slobodnoj volji stranaka, a gradjanskopravne norme su dispozitivne ( primena zavisi od volje stranaka ). - Kod poreskog imovinskog odnosa slobodna volja postoji samo za jednu stranu, tj. drzavu, koja donosi zakone, a Poreska uprava, kao organ drzavne uprave, utvrdjuje poresku obavezu kad god dodje do ostvarenja zakonskog opisa poreskog cinjenicnog stanja. b) Gradjanskopravne norme dovode stranke u pravno jednake polozaje, dok stranke u poreskopravnom odnosu nisu ravnopravne. v) Kod dvostranih teretnih ugovora vazi pravilo jednakosti uzajamnih prestacija ( zastita kroz koncept prekomernog ostecenja ), dok u poreskopravnom odnosu taj princip ne vazi. g) Cilj sankcije za neizvrsenje obaveze u gradjanskopravnom odnosu je da se uspostavi ugrozeno ili povredjeno pravo titulara. - Kod poreskopravnog odnosa sankcija je dvojna: lice koje ne izvrsi poresku obavezu moze da bude podvrgnuto i imovinskim ( novcana kazna ) i personalnim ( zatvor ) sankcijama i to alternativno ili kumulativno, a cilj sakcija je da se obveznik prisili da na vreme i u potpunosti ispuni svoju obavezu. d) U gradjanskopravnom odnosu je titularu dopusteno da nekom drugom prenese svoje subjektnivno pravo ili svoju obavezu, ili da se odrekne svog prava, dok u poreskopravnom odnosu vazi princip neprenosivosti prava i obaveza. dj) U gradjanskopravnom odnosu vazi pravilo da se sudska zastita porece samo ako to odluci lice o cijem pravu, obavezi ili statusu je rec ( privatna inicijativa ), dok u poreskopravnom odnosu, kad god je ostvaren zakonski opis poreskog prekrsaja ili krivicnog dela, zastita prava poverioca ostvaruje se ex officio.

24.) Nastanak poreske obaveze - Nastanak poreske obaveze nastupa kada se u realnom zivotu desi dogadjaj koji se moze podvesti pod zakonski opis poreskog cinjenicnog stanja. - Kod periodicnih poreza ( npr. porez na imovinu ) jednom nastala, poreska obaveza traje vise godina. - Kod periodicnih poreza potrebno je razlikovati predmet poreske obaveze- poreski dug, koji nastaje sve godine i gasi se prilikom svakog ispunjenja. - Kod nepriodicnih poreza ( porez na nasledje i poklon..) poreska obaveza traje samo dok se ne ugasi poreski dug, te je razlikovanje izmedju poreskog duga i nastanka poreske obaveze nepotrebno. - Momenat nastanka obaveze odredjuje se za svaki porez posebno. - Npr. kod poreza na imovinu, obaveza nastaje u momentu sticanja nekog stvarnog prava na nepokretnosti; kod poreza na dobit preduzeca poreska obaveza nastaje danom upisa pravnog lica u odgovarajuci registar.. 25

25.) Vreme ispunjenja poreske obaveze - Kod periodicnih poreza poreska obaveza je trajne prirode: jednom nastala, ona traje vise godina, a prestaje, po pravilu, samo izuzetno. - Medjutim poreski dug nastaje svake godine, dospeva svake godine i gasi se prilikom svakog ispunjenja. - Dospelost u poreskom pravu predstavlja svojstvo duga da mu je nastupio rok za ispunjenje. - Ispunjenje poreske obaveze sastoji se u placanju, o dospelosti, dugovanog iznosa poreza. - Poresku obavezu ispunjava neposredno poreski obveznik, odnosno poreski platac, osim u izuzetnim slucajevima kada poresku obavezu:  pravnog lica u likvidaciji ispunjava likvidacioni upravnik iz novcanih sredstava pravnog lica.  pravnog lica u stecaju ispunjava stecajni upravnik iz deobne mase.  pravnog lica koje prestaje da postoji u statusnoj promeni ispunjava pravni sledbenik.  preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasledjene imovine, i u srazmeri sa odelima pojedinog naslednika. - Istekom dana dospelosti poreski obveznik pada u duznicku docnju, a posledice su trojake: a) Poreski obveznik je duzan da od dana pada u docnju placa zateznu kamatu koja se obracunava od dana izdavanja opomene i strane Poreske uprave. - Zatezna kamata je jednaka eskontnoj stopi Narodne banke uvecanoj za 15 procentnih poena. b) Protiv obveznika koji je u docnji se pokrece postupak prinudne naplate poreza, u kojem se imaju podmiriti dospele poreske obaveze, jednokratna taksa za prinudnu naplatu i drugu troskovi. v) Odmah po dospelosti poreza i sporednih poreskih davanja Poreska uprava moze upisati zalozno pravo u zaloznih prava: ona postupak ustanovljenja zaloznog prava u korist Republike pokrece resenjem. - U pogledu nastupanja dospelosti u poreskom pravu moguce je razlikovati sledece tri situacije: 1.) Prva situacija se javlja kada se porez utvrdjuje resenjem poreskog organa. - Tu dospelost nastupa istekom roka koji je naveden u samom resenju. - Ovaj rok se naziva paricionim rokom i iznosi 15 dana od dana dostavljanja resenja. - Poreska uprava utvrdjuje porez donosenjem poreskog resenja u sva slucaja:  u postupku poreske kontrole ( ako obveznik ne utvrdi porez ili ga utvrdi netacno.  kada je zakonom propisano da se ne sprovodi samooporezivanje ili je zakonom propisano da se, uprkos samooporezivanju, poresko resenje mora doneti. 2.) Druga situacija se javlja kod onih poreza kod kojih je u samom zakonu odredjeno vreme u kojem porez treba da se plati. - U tim situacija porez dospeva istekom toga dana, tj. propisanog dana placanja.

26

- Npr. porez na imovinu nastupa sredinom svakog tromesecja; porez na dobit preduzeca nastupa 15. dana po isteku svakog meseca… 3.) Treca situacija javlja se kod poreza koji se placaju po odbitku, kada poreski dug dospeva istovremeno sa nastankom poreske obaveze. - Npr. kod poreza na zarade, dospelost nastupa u momentu isplate prihoda, dok za prihode od kapitala po osnovu kamate to moze da bude i momenat pripisivanja kamate. - Poreska uprava obvezniku koji nije o dospelosti platio porez salje opomenu u kojoj mu nalaze da dospeli iznos plati odmah, a najkasnije u roku od 5 dana od prijema opomene. - Poreska uprava moze na zahtev obveznika da odlozi placanje poreskog duga, pod uslovom da placanje na dan dospelosti: za obveznika predstavlja neprimereno veliko opterecenje; i nanosi bitnu ekonomsku stetu. - Odlukom od odlaganju se moze odobriti: jednokratno odlaganje placanja ili placanje poreskog duga na rate. - U postupku odlucivanja o odlaganju placanja poreza, od obveznika se zahteva davanje sredstava obezbedjenja naplate, koja ne mogu biti manja od visine poreskog duga. - Samo odlaganje se realizuje potpisivanjem sporazuma izmedju Poreske uprave ili resenjem Poreske uprave. - Ako se obveznik ne pridrzava rokova iz sporazuma, Poreska uprava ce po sluzbenoj duznosti ponistiti sporazum i poreski dug naplatiti iz sredstava obezbedjenja ili u postupku prinudne naplate. - Ako je odlozeno placanje poreskog duga, kamata se obracunava i za vreme dok odlaganje traje.

26.) Obezbedjenje poreske obaveze: pojam i vrste - Obezbedjivanjem se osigurava da ce se porez platiti o dospelosti, ali se ono zahteva i u slucajevima kada se odobrava odlaganje placanja poreza, kao i u situaciji kada porez nije jos dospeo, ali je pokrenut postupak utvrdjivanja i kontrole, a postoji opasnost da obveznik moza da osujeti, onemoguci ili ucini neefikasnom naplatu poreza. - Posto je poreskopravni odnos odnos javnog prava, instrumenti obezbedjenja su kogentnog karaktera. - Instrumeni obezbedjenja su: jemstvo, odgovornost za tudju poresku obaavezu, solidarna poreska obaveza i zaloga. - U srpskom poreskom pravu nalaze se i dva instrumena obezbedjenja poreske obaveze iskljucivo fakultativnog karaktera: bankarska garancija i menica ( ovi instrumenti se mogu koristiti samo kod obezbedjenja placanja odlozene poreske obaveze ).

27

27.) Odnos izmedju jemstva, odgovornosti za tudju poresku obavezu i solidarne poreske obaveze - Odnos izmedju odgovornosti za tudju poresku obavezu i jemstva - Kod jemstva jedno lice preuzima odgovornost za konkretnu poresku obavezu obveznika. - Nasuprot tome, odgovornost za obaveze drugog lica je odgovornost in abstracto, za sve buduce obaveze drugog lica. - I odgovornost za tudje poreske obaveze i poresko jemstvo mogu biti zasnovani na zakonu ili na ugovoru ( redje ). - Zakonska odgovornost za tudju poresku obavezu se cesto uredjuje neporeskim zakonima, pa tako Zakon o privrednim drustvima kaze da npr. u slucaju podele privrednog drustva na dva nova drustva, za obaveze ranijeg drustva ( tu spadaju i poreske obaveze ) neograniceno solidarno odgovaraju novonastali subjekti. - Zakonsko jemstvo je uredjeno poreskim zakonima, pa tako npr. za naplatu poreza po odbitku jemci isplatilac prihoda; kod poreza na prenos apsolutnih prava, jemac je lice na koje je preneto pravo. - Ugovorna odgovornost za tudju poresku obavezu ( retka ) mogla bi se javiti kod neke ugovorne grupacije preduzeca ( konzocijum ), kada se moze ugovoriti solidarna odgovornost svih clanova konzorcijuma za celinu preuzetih obaveza, ukljucujuci i poreske. - Moze biti ugovoreno je jemstvo za konkretan porez, pa bi neko lice moglo da se obaveze poreskom organu da ce svojom imovinom jemciti za odredjenu poresku obavezu nekog poreskog obveznika - Odnos izmedju odgovornosti za tudju poresku obavezu i solidarne poreske obaveze - Solidarna poreska obaveza je obaveza sa vise obveznika, gde je svaki obveznik duzan da poreskom poveriocu ispuni celu obavezu i poverilac moze po svojoj volji zahtevati njeno ispunjenje od bilo kog obveznika, sve dok obaveza ne bude u celini ispunjena. - Odgovornost za tudju obavezu predstavlja oblik garancije duznika poveriocu da ce se poreski dug ispuniti. - Obveznik je u ovom kontekstu jedno lice, a duznik iz odgovornosti pojacava, obezbedjuje obeveznikovu obavezu. - Prakticne posledice razlikovanja pokazuju se u dvema dimanzijama: a) S jedne strane, kod solidarne poreske obaveze solidarni duznik koji je ispunio obavezu ima pravo regresa prema ostalim duznicima, ali samo do visine koja odgovara delu poreske obaveze iznad nivoa koji srazmerno pada na njega. - Kod odgovornosti za tudju poresku obavezu, duznik koji je ispunio obavezu ima pravo regresa prema glavnom duzniku u odnosu na celokupan dugovani porez. b) S druge strane, odgovornost solidarnih poreskih obveznika uvek je po definiciji solidarna; a odgovornost za tudju poresku obavezu moze biti i solidarna i supsidijarna. - Odgovornost za tudju poresku obavezu se poklapa sa obimom glavne poreske obaveze, akcesorna je ( jer zavisi od obaveze poreskog obveznika ), i moze biti supsidijarna ( predvidjena je npr. kod poreza na prenos apsolutnih prava za lice na koje je to pravo preneto ) i solidarna ( najcesce je ustanovljena zakonom ).

28.) Sekundarna poreska obaveza 28

- U pitanju je posebna, dodatna forma obezbedjenja primarne poreske obaveze ( tj. obaveze obveznika i jemca ) od strane treceg lica, kojom se nastoji osigurati namirenje primarne poreske obaveze, ako ni prinudna naplata ne omoguci realizaciju potrazivanja. - Izuzetak kada se sekundarna poreska obaveza utvrdjuje i pre ( neuspesnog ) okoncanja postupka prinidne naplate prema primarnom duzniku ( obvezniku ili jemcu ) postoji kada se radi o:  licu koje doprinosi u izbegavanju placanja poreza primarnog poreskog duznika.  pravnom licu ili preduzetniku odgovornom za obracunavanje i placanje poreza po odbitku.  fizickom licu koje je odgovorno lice u pravnom licu, a koje obracunava i placa porez po odbitku i propusti da taj porez uplati. - Za razliku od zakonskog jemstva, odnosno odgovornosti za tudju poresku obavezu in abstracto, gde lice koje se objektivno naslo u odredjenoj situaciji odgovara za tudju obavezu, kod sekundarne poreske obaveze postoji neki subjektivni element odgovornosti ( svojevrsna krivica ) tog lica zbog cega primarna poreska obaveza nije ispunjena. - Sekundarna poreska obaveza se odnosi na: a) Zakonskog zastupnika ( direktora u pravnom licu; roditelja ) koji je svesno ili bez duzne paznje propustio da ispuni svoju obavezu da realizuje placanje poreza za obveznika- za iznos neplacenog poreza. b) Lice na koje je obveznik poklonom ili uz naknadu koja je niza od trzisne preneo deo svoje imovine ili celu imovinu, pa otuda iz obveznikove imovine nije moguce naplatiti dugovani porez. - Lice na koje je imovina poreskog obveznika preneta postaje sekundarno odgovorno ako je pomenuta transakcija obavljena u periodu od 3 godine pre dospelosti poreske obaveze koja nije placena za obveznika, a odgovornost je ogranicena na iznos neplacenog poreza. v) Lice koji doprinosi u izbegavanju placanja poreza primarnog obveznika- za poreski dug obveznika cije je placanje izbegnuto. - Porez po osnovu sekundarne poreske obaveze utvrdjuje Poreska uprava resenjem.

29.) Zaloga i privremene mere u poreskom pravu - Zaloga - Radi obezbedjenja potrazivanja u prinudnoj naplati ustanovljava se u korist poveriocaRepublike zakonsko zalozno pravo. - Postupak ustanovljenja zaloge pocinje donosenjem resenja od strane Poreske uprave. - Zaloga se moze ustanoviti i pre nego sto je poreska obaveza uopste dospela, ako postoji opasnost da obveznik osujeti...naplatu poreza. - Resenje o pokretanju postupka ustanovljavanja zaloge postaje izvrsno danom dostavljanja poreskom obvezniku. - Tim resenjem nalaze se: popis pokretnih i nepokretnih stvari; zabrana prenosa novcanih sredstava preko racuna poreskog duznika otvorenog kod banke; zabrana duznicima poreskog duznika da ispune druge obaveze prema njemu.

29

- Resenje o zalozi, pored toga sto se dostavlja poreskom suzniku, sadrzi naloge za 4 adresata: a) Poreskog izvrsitelja- koji popisuje stvari. b) Banku- kojoj se zabranjuje prenos novcanih sredstava preko racuna poreskog duznika. v) Duznike poreskog duznika. g) Zalozne registre- Za pokretne stvari- Agencija za privredne registre(Registar zaloge ); za nepokretnosti- sud ili Republicki geodetski zavod; za novcana sredstva na racunu obveznika- NBS ( Registar blokiranih racuna ). - Donosenje resenja i popis pokretnih stvari i nepokretnosti predstavljaju samo faze u postupku ustanovljavanja zaloge, koji je okoncan tek upisom u zalozni registar. - Republika nema a priori prvenstvo u naplati poreskog potrazivanja; ona se, kao i privatnopravni poverioci, upisuje u odgovarajuci registar zaloznih prava, a prioritet njene zaloge odredjuje se u skladu sa vremenom upisa u registar. - Zaloga nad pokretnim stvarima ne predstavlja rucnu zalogu, vec se zalozno pravo ustanovljava samo upisom u registar, dok stvar ostaje u drzavini obveznika, s tim sto ne sme njome da raspolaze. - Zaloga traje do namirenja duga ili ponistenja poreskog resenja ( npr. po zalbi ili u sudskom sporu ). - Poreska uprava u roku od 2 dana od dana namirenja poreske obaveze, podnosi zahtev za brisanje zaloge, odnosno hipoteke i obavestava banku i duznike poreskog duznika o prestanku vazenja resenja o ustanovljenju zaloge. - Privremene mere - Privremene mere su sredstva vremenskog ogranicenog obezbedjenja buduceg ostvarenja poveriocevog potrazivanja. - Na taj nacin se pruza zastita u obezbedjenju naplate poreza koji tek treba da dospe. - Poreska uprava moze resenjem da ustanovi privremene mere radi obezbedjenja naplate poreza koji jos: nije dospeo na naplatu ili nije utvrdjen ( a pokrenut je postupak utvrdjivanja i kontrole );...a kada postoji opasnost da obveznik moze da osujeti, onemoguci ili ucini neefikasnom naplatu poreza. - Poreska uprava mora da navede razlog zbog kojeg smatra da ce obveznik da osujeti...naplatu poreza. - Privremena mera se moze odrediti pre pokretanja i u toku sudskog ili upravnog postupka, kao i po okoncanju tih postupaka, sve dok izvrsenje ne bude sprovedeno. - Propisana je mera obezbedjenja poreskog potrazivanja u prinudnoj naplati novcanih sredstava obveznika, kojom se zabranjuje poreskom duzniku da novcane obaveze koje ima prema trecima izmiruje promenom poverilaca, odnosno duznika u odredjenom obligacionom odnosu ( asignacija, cesija..). - Protiv resenja o privremenoj meri obveznik moze da izjavi zalbu, ali zalba ne odlaze izvrsenje. - Privremene mere obuhvataju zalozna prava na pokretnim i nepokretnim stvarima, na novcanim sredstvima na racunu i novcanim i nenovcanim potrazivanjima por. duznika. - Privremene mere traju do: --> naplate poreza radi cijeg obezbedjenja su ustanovljene; ili --> momenta kada poreski duznik pruzi odgovarajuce obezbedjenje naplate poreskog duga cije se placanje odlaze.

30

30.) Relativni i apsolutni nacini prestanka poreske obaveze - To su nacini prestanka periodicnih poreza. - Relativni nacini - Relativni nacini prestanka poreske obaveze su oni kod kojih dolazi do smene poreskih obveznika, tako da obaveza prestaje samo za dotadasnjem obveznika. - Do relativnog prestanka poreske obaveze dolazi u slucajevima kada se menja poreski poverilac ili poreski obveznik. - U poreskom pravu, sukcesija ( prelaz subjektivnih prava i obaveza sa jednog subjekta na drugog ) moze nastati samo na osnovu zakona. - Sukcesija se javlja u dva oblika: kao univerazlna i kao singularna. - Univerzalna sukcesija predstavlja stupanje sledbenika u celinu prethodnikovih prava i obaveza, ciji elementi nisu odredjivani pojedinacno, vec je ta celina formirana primenom nekog opsteg kriterijuma. - Singularna sukcesija predstavlja stupanje sledbenika u tacno odredjeno pravo ili obavezu prethodnika. - Sukcesija na strani poreskog poverioca. - U poreskopravnoj literaturi istice se da je univerzalna sukcesija na strani poreskog poverioca relativno retka u praksi ( do nje dolazi kod sukcesije drzava....). - Cesci su slucajevi singularne sukcesije: u granicama iste drzave moze se promeniti imalac poreskog zahteva u odnosu na pojedini poreski oblik. - To se desava kada se subjektivno poresko pravo, na osnovu izmena u zakonu, delegira drugom nivou vlasti ( npr. centralne vlasti na opstinu ). - Sukcesija na strani poreskog duznika - Univerzalna sukcesija kod obveznika predstavlja cescu pojavu. - U pitanju je ex lege sukcesija u poresku obavezu, koja nastaje kad iz odredjenog razloga otpadne poreski obveznik, a zakon odredi njegovog univerzalnog sukcesora kao sledbenika i u poreskim stvarima. - Kod fizickih lica, u slucaju smrti obveznika, poreska obaveza prelazi na naslednike. - U slucaju prestanka pravnog lica, poreska obaveza prelazi na pravnog sledbenika koji putem univerzalne sukcesije stupa na mesto tog lica. - Do sukcesije u poresku obavezu po osnovu zakona dolazi kod statusnih promena u obliku: spajanja ( uz pripajanje ili uz osnovanje ); podele (uz pripajanje ili uz osnovanje) i odvajanja. - Poresku obavezu pravnog lica koje je prestalo da postoji u statusnoj promeni ispunjava pravni sledbenik, bez obzira na to da li je pre okoncanja postupka statusne promene znao da pravni prethodnik nije ispunio svoju poresku obavezu. - Ukoliko postoji vise pravnih sledbenika, svi su oni neograniceno solidarno odgovorni za poresku obavezu pravnog prethodnika. - Kada je rec o singularnoj sukcesiji na strani poreskog duznika, sa stanovista relativnih nacina prestanka poreske obaveze potrebno je razlikovati dve situacije: A) Sukcesija u poresku obavezu ( retka ).

31

- Pravni poredak ne brani da se obaveza placanja poreza moze preneti ugovorom na drugo lice, ali dejstva takvog ugovora su iskljucivo gradjanskopravne prirode. - Nadlezni poreski organ u svakom slucaju mora primiti uplatu poreza, ma ko da je uplatilac. - Obveznik u poreskom upravnom postupku ne moze isticati prigovor da je trece lice ugovorom preuzelo njegovu poresku obavezu. B) Sukcesija prava koje je predmet oporezivanja. - U gradjanskom pravu singularni sukcesor moze stupiti u celo pravo prethodnika ( translativan prenos ) ili samo u jedan njegov deo ( konstitutivan prenos, npr. kada vlsnik na svom pravu svojine na nepokretnosti konstituise neko uze pravu u korist drugog lica, kao sto je plodouzivanje ). - Sa stanovista relativnih nacina prestanka poreske obaveze translativan prenos prava koje je objekat nekog poreza nije relevantan. - Medjutim dejstva konstitutivnog porenosa mogu biti od znacaja za prestanak poreske obaveze prethodnika. - Naime, ako na pravu svojine na nepokretnosti bude npr. ustanovljeno pravo stanovanja, zakonom je predvidjeno da prestaje poreska obaveza po osnovu prava svojine. - No, ako prestane pravo stanovanja, vaspostavlja se pravo svojine u punom obimu, pa tako nastaje poreska obaveza po osnovu toga prava. - Apsolutni nacini prestanka - Objektivno pravo priznaje vecem broju cinjenica znacaj da njihovim nastupanjem dolazi do takvog prestanka poreske obaveze, a to su: smrt obveznika ( ako nije doslo do sukcesije ), stecaj, likvidacija, poresko oslobodjenje, propast predmeta, prekid radnog odnosa, prestanak prava na koje se placa porez.

31.) Gasenje poreskog duga - Kod periodicnih poreza poreska obaveza je trajne prirode: jednom nastala, ona traje vise godina, a prestaje u zakonu odredjenim slucajevima. - Medjutim, njen predmet ( poreski dug ) nastaje svake godine, svakog tromesecja, meseca i gasi se prilikom svakog ispunjenja. - Kod neperiodicnih poreza gasenjem poreskog duga prestaje i poreska obaveza. - Poreska obaveza u smislu zakona moze da prestane na vise nacina: a) Naplatom poreza. b) Zastareloscu poraza. v) Otpisom poreza. g) Na drugi zakonom propisani nacin. - Prva tri modaliteta ticu se, u stvari, gasenja poreskog duga ( i kod periodicnih i kod nepriodicnih poreza ), s tim sto se kod neperiodicnih poreza tu radi i o prestanku poreske obaveze.

1.) Naplata poreza, koja moze biti: redovna i prinudna. A) Redovna naplata poreza vrsi se o dospelosti poreske obaveze, i postoji vise modaliteta redovne naplate poreza: 32

a) Placanje ( uobicajen nacin )- dugovanog novcanog iznosa poreza na uplatne racune javnih prihoda, u rokovima koji su propisani zakonom. b) Kompenzacija- je oblik naplate gde poreski duznik podmiruje ( umanjuje ) svoj poreski dug na racun potrazivanja koje ima protiv poreskog poverioca. - Propisano je da ce poreski duznik moze da prebije svoje potrazivanje prema budzetu Republike sa svojim poreskim dugom, dospelim do 31. decembra prethodne godine, ukoliko je obaveza budzeta prema njemu najmanje dvostruko veca od ukupnog poreskog duga koji se moze izmiriti putem kompenzacije. v) Konverzija potrazivanja po osnovu poreza u trajni ulog- Republike u kapitalu poreskog obveznika. - Raspored uplacenog iznosa poreza vrsi se po sledecem redosledu: troskovi naplatekazne- kamata- iznos glavne poreske obaveze. - Ako poreski duznik duguje vise vrsta poreza, a uplaceni iznos nije dovoljan za placanje ukupnog poreskog duga, pojedine vrste porez naplacuju se po redosledu njihovog dospevanja, a ako dospevaju istovremeno, onda se naplata vrsi srazmerno ucescu pojedinog poreza u ukupnom poreskom dugu.

32.) B) Prinudna naplata poreza - Prinudnu naplatu poreza sprovodi Poreska uprava kada poreska obaveza nije izmirena o dospelosti, tj. po isteku roka od 5 dana od dana prijema opomene za placanje poreza, koja se salje obvezniku posto je pao u docnju. - Poreska uprava pocinje postupak prinudne naplate donosenjem resenja o prinudnoj naplati, kojim se navodi osnov poreskog duga i njegov preostali neplaceni iznos iz opomene dostavljene obvezniku, s kamatom od dana izdavanja opomene do dana donosenja resenja. - Prinudna naplata poreza se moze sprovesti i protiv poreskog jemca, s tim sto resenje doneto u odnosu na poreskog obveznika ne moze da bude izvrsni uslov, nego je potrebno da i jemac ucestvuje u postupku. - Resenje o prinudnoj naplati poreza postaje izvrsno danom dostavljanja, a protiv ovog resenja se moze izjaviti zalba u roku od 8 dana ( zalba nema suspenzivno dejstvo ). - Pokretanje postupka prinudne naplate ima za posledicu: a) naplatu poreza i sporednih davanja iz celokupne imovine poreskog duznika, osim stvari koje su izricito zakonom izuzete od izvrsenja. b) placanje troskova postupka prinudne naplate. v) poreska obaveza se uvecava za posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u vidini od 5% od iznosa neplacenih poreza. - Postupak prinudne naplate se prekida ( postupak se moze kasnije nastaviti ) zakljuckom: --> ako Poreska uprava, posto resenjm konstatuje da je poreski duznik privremeno insolventan, pokrene stecajni postupak protiv poreskog duznika. --> ako Poreska uprava naknadno odobri odlaganje placanja poreza. --> ako se utvrdi postojanje greske kod obracuna poreske obaveze koja ima za rezultat znatno nizi porez. --> ako je postupak prinudne naplate zapocet pre konacnosti poreskog resenja o utvrdjivanju poreza, a drugostepeni poreski organ donese zakljucak o odlaganju do konacnosti. 33

--> ako poreski duznik podnese zahtev za odlaganje naplate poreza po isteku od 5 dana od dana prijema opomene za placanje poreza ( P. uprava ovde ima diskreciono pravo u odlucivanju ). - Postupak prinudne naplate obustavlja se resenjem: --> ako je poreska obaveza ponistena ( resenjem po zalbi, u upravnom sporu ). --> ako duznik naknadno plati poresku obavezu. - Predmeti prinudne naplate su: novcana sredstva na racunu, novcana potrazivanja, nenovcana potrazivanja, gotov novac i HOV, pokretne stvari, nepokretnosti. - Stvari i prava poreskog duznika su u sustini samo pocetni predmet izvrsenja; tek posle unovcenja, konacni predmet izvrsenja je postignuti novcani iznos. - Trece lice koje tvrdi da ima pravo na stvari koja je predmet postupka prinudne naplate, a koje bi sprecilo prodaju imovine, moze da podnese nadleznom sudu izucnu tuzbu ( cak i clan domacinstva moze da podnese izucnu tuzbu za stvar za koju tvrdi da nad njom ima individualizovano vlasnistvo ). - Resenje o prinudnoj naplati poreza Poreska uprava dostavlja: * poreskom duzniku. * duznicima poreskog duznika. * organizaciji nadleznoj za prinudnu naplatu pri NBS. * banci kod koje poreski duznik ima racun. - Sredstva prinudne naplate predstavljaju skup izvrsnih radnji preduzetih da bi se realizovala prinudna naplata poreza. A) Prinudna naplata iz novcanih sredstava poreskog duznika- podrazumeva prenos sredstava sa racuna poreskog duznika otvorenog kod banke na odgovarajuci uplatni racun javnih prihoda, na osnovu resenja o prinudnoj naplati poreza. - Prenos realizuje Odeljenje za prinudnu naplatu pri NBS, kojem P. uprava dostavlja resenje o prinudnoj naplati cim postane izvrsno. - Bankama se nalaze blokiranje racuna duzniku. - Radi obezbedjenja naplate poreza posle pocetka postupka prinudne naplate sa racuna duznika, P. uprava resenjm ustanovljava privremenu meru obezbedjenja naplate poreskog potrazivanja, koja se sastoji u zabrani poreskom duzniku da novcane obaveze koje ima prema trecim licima izmiruje ugovaranjem promene poverilaca, kompenzacijom... B) Prinudna naplata iz novcanih sredstava poreskog duznika- izvrsava se takodje ona osnovu resenja kojim se duzniku nalaze da dug izmiri uplatom na racun javnih prihoda. V) Prinudna naplata iz nenovcanih potrazivanja poreskog obveznika- kada se od duznika trazi da po dospelosti potrazivanja na Republiku prenese pravo svojine na istim, a ako to ne uradi sledi zaplena i prodaja. G) Prinudna naplata iz gotovog novca i HOV- Novac se pleni, a HOV se prodaju. D) Prinudna naplata iz pokretnih stvari- Popis, procena, plenidba pa prodaja. - Popis sprovodi poreski izvrsitelj, kao i procenu. - Stvar se pleni odmah nakon popisa ako postoji sumnja da ce duznik ugroziti naplatu od prodaje stvari, ako je stvar podlozna kvarenju ili je cuvanje stvari skupo, a u svakom slucaju nakon 8 dana od popisa. - Prodaja pokretnih stvari se vrsi putem usmenog javnog netanja ili neposrednom pogodbom izmedju kupca i Poreske uprave. Dj) Prinudna naplata iz nepokretnosti- Nepokretnost se popisuje, odredjuje njena pocetna vrednost i prodaje od strane poreskog izvrsitelja u postupku prinudne naplate.

34

- Neporetnost koja nije upisana u zemljisne knjige se pleni u momentu popisa. - Protiv resenja o utvrdjivanju pocetne vrednosti nepokretnosti ( koja se utvrdjuje na osnovu trzisne vrednosti ) poreski duznik moze izjaviti prigovor u roku od 3 dana do dana prijema resenja. - Protiv resenja po prigovoru, zalba nije dopustena. - Prodaji nepokretnosti se pristupa po isteku 8 dana od konacnosti resenja o utvrdjivanju pocetne vrednosti, odnosno po dostavljanju resenja po prigovoru. - Ako je prodajom ostvarena veca cena od visine poreskog duga, razlika se vraca duzniku u roku od 30 dana. 2.) Zastarelost - Zakon uredjuje nastupanje zastarelosti prava: a) Poreske uprave na utvrdjivanje poreza i sporednih poreskih davanja. - Ovde zastarelost tece od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez. b) Poreske uprave na pokretanje i vodjenje poresko-prekrsajnog postupka. - Ovde zastarelost tece od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je ucinjen prekrsaj. v) Poreskog obveznika na povracaj i refakciju poreza, namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem priknjizavanja poreza. - Ovde zastarelost tece od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obveznik stekao pravo na povracaj, refakciju, odnosno na namirenje putem preknjizavanja. g) Poreske uprave na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja. - Ovde zastarelost tece od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog duznika dospela ( ovde je zastarni rok 5 godina ). - Zatarelost nastupa istekom 3 godine o pocetka toka roka zastarelosti, a taj rok je 5 godina ako obveznik ne podnese poresku prijavu kao i u slucaju izbegavanja placanja poreza. - Zastarelost se prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzete protiv poreskog duznika, a posle prekida, zastarelost pocinje da tece iz pocetka. - Apsolutni rok zastarelost je 10 godina. - Na zastarelost Poreska uprava pazi po sluzbenoj duznosti. - Eventualno placen porez posto je nastupila zastarelost ne predstavlja prirodnu obligaciju, pa otuda obveznik ima pravo na povracaj uplacene sume. 3.) Otpis poreza - Otpis poreza i sporednih poreskih davanja je predvidjen u nekoliko sledecih situacija: a) Vlada moze na predlog resornog ministra da donese odluku o otpisu poreza obvezniku koji se prodaje u postupku privatizacije. b) Kada ostavilac nema naslednike, ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva. v) Kada imovina poslovno nesposobnog lica nije dovoljna da se namiri poreski dug, nenamireni deo poreza se otpisuje ( to radi Poreska uprava resenjem ).

33.) Zahtev za povracaj poreza, koriscenje poreskog kredita i poresku refakciju - Zahtev za povracaj poreza

35

- Ova zahtev pripada poreskom duzniku koji je preplatio ili pogresno uplatio porez. - Titularu ovog prava pripada i kamata, i to: a) na iznos vise placenog poreza- po isteku roka od 30 dana kada je Poreska uprava primila zahtev za povracaj. b) ako je osnov za ovracaj ponisteno ili ukinuto resenje o zaduzenju- pocev od dana uplate poreza. - Kod akciza zahtev za povracaj moze podneti obveznik, ali samo ako je kupac od njega trazio povracaj. - Zahtev za koriscenje poreskog kredita - Poreski kredit je iznos za koji se umanjuje poreska obaveza. - Ako se obveznik PDV ne opredeli za povracaj u situaciji kada je iznos prethodnog poreza veci od iznosa poreske obaveze u odredjenom poreskom periodu, razlika ce mu se priznati kao poreski kredit. - Zahtev za poresku refakciju - Zahtev za refakciju poreza postoji kada je prvobitno poresko potrazivanje bilo sasvim u redu, ali se poreskom obvezniku zakonom daje pravo da, pod odredjenim uslovima, od drzave zahteva refundaciju uplacenog iznosa, jer se iz tehnickih razloga drugim putem ne bi mogla jednostavno odobriti zeljena poreska olaksica. - Poreska refakcija se po pravilu odobrava kod posrednih poreza, ali se moze sresti i kod neposrednog poreza ( npr. zakon daje pravo na refakciju placenog poreza na kapitalni dobitak ostvaren prodajom nepokretnosti poreskom obvezniku koji sredstva ostvarena prodajom ulozi u resavanje svog stambenog pitanja ).

34.) Pojam, vrste, karakteristike, nastanak i prestanak poreskog upravnog odnosa - Pojam, vrste i nastanak - Poreski upravni odnos predstavlja pravno uredjeni drustveni odnos, u kojem jedan subject- Poreska uprava, stupa sa fizickim i pravnim licima- poreskim duznicima, a koji nastaje upravnim radom, tj. pravno regulisanom aktivnoscu vrsenja drzavne vlasti u procesu primene poreskih propisa na pojedinacne situacije, aktivnoscu koja se iskazuje kroz izdavanje upravnih akata i preduzimanje upravnih radnji. - Poreska uprava resava o pojedinacnim pravima i obavezama obveznika izdavanjem resenja i zakljcaka. - Poreska uprava donosi jos i: nalog za poresku kontrolu, zapisnik o poreskoj kontrole, akte kojima se pokrece, dopunjuje ili menja neka radnja u postupku utvrdjivanja, naplate i kontrole poreza. - Kako poreska obaveza nastaje u trenutku kada se u realom zivotu desi odredjeni dogadjaj koji se moze podvesti pod zakonski opis poreskog cinjenicnog stanja, postaje neophodno konkretnizovati poreski zahtev drzave kao i poresku obavezu. - Tako se dolazi do instituta utvrdjivanja poreza ( sledece ispitno pitanje ), koji je cilj radi cijeg se zasnivanja i zasniva poreski odnos. - Karakteristike poreskog upravnog osnosa - Upravni odnos uopste, pa i poreski upravni odnos karakterisu se: 36

a) Sluzbeno-javnim profilom - Poreska uprava ce pokrenuti postupak po sluzbenoj duznosti kad to nalaze poreski zakon, odnosno kad utvrdi da, s obzirom na cinjenicno stanje, treba pokrenuti postupak radi zastite javnog interesa. - Postupak po zahtevu strnake Poreska uprava ce pokrenuti da bi stranci priznalo odredjeno pravo ( npr. naka poreska olaksica ). - U stvarima u kojima je po zakonu odredjeno da se mogu pokrenuti samo na zahtev stranke, Poreska uprava ga moze pokrenuti samo ako takav zahtev postoji. - Odustanak stranke od zahteva dovesce do obustavljanja postupka zakljckom. b) Unutrasnjom neizbalansiranoscu angazovanih interesa. - Javni interes je u nacelu nadredjen privatnom interesu. - Ogovarajucim prcesnim ovlascenjima ucesnika pruza se zastita “slabijem” interesu i usklanjuje princip fikasnosti upravnog rada sa principom bespogovornog pridrzavanja zakona od strane upravnih organa. v) Promenljivoscu u vremenu. - Poreski upravni odnos podlozan je izmenama konkretnih prilika i okolnosti, te dele sudbinu “pokreljivog” javnog interesa. - Stoga postoje mnoge mogucnosti da se napadaju, uklanjaju i menjaju doneti upravni akti, iako bi princip pravne sigurnosti nalagao drugacije. - Poreski upravni odnos razlikuje se od pravnog odnosa en general ne samo po tome sto nastaje po pravilu jedino po sluzbenoj duznosti, vec i zato sto njegov predmet cini novcano davanje ( upravni odnos moze obuhvatati obaveze sasvim drugacije prirode ). - Prestanak poreskog upravnog odnosa - Prestanak poreskog upravnog odnosa vezuje se za zavrsetak pravnih dejstava upravnog akta kojim je zasnovan, odnosno za okoncanje opsteg akta kojim je upravni odnos neposredno nastao. - Poreski upravni odnosi zasnovani zakonitim upravnim aktom prestaju na nekoliko razlicitih nacina: a) jednokratno ponasanje duznika saglasno pravilu norme upravnog akta, cija se sadrzina time iscrpljuje ( placanjem poreskog duga naznacenog u resenju ). b) naknadno nastala nemogucnost daljih pravnih dejstava poreskog upravnog odnosa usled:  fakticke nemogucnosti izvrsenja akta ( npr. usled smrti obveznika ).  pravne nemogucnosti daljeg izvrsenja ( npr. protekom utvrdjenog raskidnog roka ). v) odricanje od ovlascenja sadrzanog u upravnom aktu- izricno ili precutno ( npr. nekoriscenje priznatog ovlascenja u odredjenom roku ). g) donosenjem kasnijeg akta u istoj stvari, cime se formira ili novi poreski odnos ili je posredi iskljucivo gasenje ranijeg. - Poreski upravni odnosi zasnovani nezakonitim upravnim aktom prestaju uklanjanjem takvih akata odgovarajucim pravnim sredstvima u postupku kontrole ( npr. resenjem drugostepenog organa po zalbi ). - Kada zakonom predvidjen rok za eliminisanje manljivih upravnih akata bezuspesno protekne, oboriva pretpostavka njihove zakonitosti preobrazava se u neoborivu, pa se, od tada, i prestanak njihovih dejstava odvija prema rezimu zakonitih upravnih akata.

37

35.) Utvrdjivanje poreza - Utvrdjivanje poreza je delatnost: a) Poreske uprave, koja se sastoji u izdavanju upravnih akata ( poreskog resenja ), u postupku poreske kontrole i u slucajevima kada je zakonom propisano da se ne sprovodi samooporezivanje ili kada je zakonom propisano da se resenje donosi uprkos samooporezivanju. b) poreskog duznika ( samooporezivanje ), koja se sastoji u preduzimanju zakonom propisanih radnji. - Ovom delatnoscu se ustanovljava postojanje pojedinacne poreske obaveze i odredjuju poreski obveznik, osnovica i iznos poreske obaveze. - Akti u postupku imaju deklarativan karakter, a ne konstitutivan, tj. poreska obaveza ne nastaje u momentu kada je porez utvrdjen, vec cim se ostvari zakonski opis poreskog cinjenicnog stanja. - Zakon uskracuje diskreciona ovlascenja upravnoj vlasti, koja mora da se ogranici na primenu poreske stope na utvrdjenu osnovicu i koja nema prava da zahteva ni veci ni manji iznos od onog iznosa koji joj na ovaj nacin sleduje. - Samooporezivanje predstavlja zakonom propisanu radnju poreskog obveznika kojom on utvrdjuje poresku obavezu, vlastitu ( npr. PDV ), ili drugog lica ( npr. porez po odbitku ). - Utvrdjivanje poreza putem samoporezivanja omogucava poreskoj istraciji da se koncentrise na zadatke koji ce doneti vise prihoda, poput kontrole iznosa koje su prijavili poreski obveznici i naplate dospelih poreza. - Da bi samoporezivanje moglo da se efikasno primenjuje, potrebno je da je sam postupak jednostava, da je Poreska uprava na usluzi obvezniku, da postoji efikasna kontrola i ostre sankcije za nepostovanje propisa od strane obveznika da bi obveznici bili svesni rizika koji moze nastupiti u slucaju nepostovanja obaveze samoporezivanja... - Poresko resenje o utvrdjivanju poreza sadrzi: uvod, dispozitiv, obrazlozenje, uputstvo o pravnom sredstvu, naziv organa sa brojem i datumom resenja, potpis sluzbenog lica i pecat, kao i naznaku da se radi o resenju; I takodje: ime poreskog obveznika, vrsta poreza, osnovica, stopa, utvrdjene olaksice, iznos poreske obaveze, nacin placanja i uplatni racun, nalog obvezniku da porez plati u propisanom roku. - Poresko resenje o utvrdjivanju poreza u postupku poreske kontrole Poreska uprava donosi na osnovu podataka iz poslovnih knjiga i evidencija poreskog obveznika i cinjenicnog stanja utvrdjenog u postupku kontrole. - Poresko resenje u slucajevima kada je zakonom propisano da se ne sprovodi samooporezivanje ili kada je zakonom propisano da se, uprkos samooporezivanju, poresko resenje mora doneti, Poreska uprava donosi na osnovu podataka iz evidencija nadleznih organa, podataka iz poreske prijave...

36.) Procena poreske osnovice - Ako se u postupku donosenja resenja o utvrdjivanju poreza utvrdi da podaci iz poreske prijave, poslovnih knjiga i evidencija ne odgovaraju stvarnom stanju, poresko resenje o utvrdjivanju poreza donece se na osnovu procene poreske osnovice.

38

- Procena poreske osnovice se sprovodi primenom jedne od sledecim metoda ( Poreska uprava ima diksreciono pravo da odluzi koju ce metodu primeniti ): a) Metodom parifikacije. - Ovde Poreska uprava ima na raspolaganju 3 nacina, te moze da podje od: --> raspolozive uredne poslovne dokumentacije o poslovanju u odredjenom periodu kracem od perioda oporezivanja, tako sto se na osnovu podataka o tom delu poslovanja procenjuje poreska osnovica za period za koji se utvrdjuje porez. --> podataka i cinjenica o ostvarenom prometu utvrdjenim uvidjajem ili kontrolom, tako sto se na osnovu tih podataka procenjuje poreska osnovica za period za koji se utvrdjuje porez. --> uporedivanja sa podacima drugih poreskih obveznika koji obavljaju istu ili slicnu delatnost na istoj ili slicnoj lokaciji, pod priblizno jednakim uslovima. b) Metodom unakrsne procene. - Ova metoda se koristi samo po isteku perioda za koji se vrsi oporezivanje. - Ova metoda je specificna za porez na dohodak gradjana i polazi od teorijske definicije dohotka, po kojoj je dohodak nekog lica ( D ) jednak zbiru njegove potrosnje ( C ) i uvecane vrednosti imovine ( S ) u periodu od jedne godine. D = C + ^S - Dohodak moze biti prijavljen ( Dp ) i neprijavljen ( Dn ), pa: D = Dp + Dn. - Neprijavljeni dohodak se moze definisati kao razlika izmedju vrednosti imovine na kraju i na pocetku kalendarske godine, uvecana za procenjene izdatke za privatne potrebe i umanjena za iznos prijavljenog dohotka. ^S = S2 – S1 D = (S2 – S1) + C Dn = ( S2 – S1) + C – Dp. - Iduci u priliog obvezniku, a imajuci u vidu teskoce oko utvrdjivanja izdataka za privatne potrebe, zakonodavac uzima da je parametar C jednak nuli. - Ova razlika se umanjuje i za vrednost imovine pribavljene sredstvima stecenim nasledjem, poklonom ili na drugi besteretan nacin ( G ), o cemu poreski obveznik mora pruziti odredjene dokaze, kao i za kamate, dividende, kapitalne dobitke i dobitke igara na srecu- prihode koji podlezu cedularnim porezima, ali ne ulaze o osnovicu godisnjeg poreza na dohodak gradjana ( K ). Dn = (S2 – S1) – Dp – G – K - Parametar S1 utvrdjuje se u poreskoj kontroli, a u pitanju je zbir vrednosti sa stanjem na dan 1. januar sledece imovine: nepokretnosti, akcija, udela, opreme za obavljanje samostalne delatnosti, motornih vozila, plovnih objekata i vazduhoplova, stednih uloga i gotovog novca.. - Kad se izracuna neprijavljeni dohodak, on se oporezuje kao “drugi prihod” po stopi od 20%, bez priznavanja ikakvih troskova. - Ako Poreska uprava, do isteka zakonskog roka za donosenje poreskog resenja ne moze iz bilo kog ralzoga da utvrdi porez na osnovu potpunog utvrdjenog cinjenicnog stanja donece privremeno poresko resenje, na osnovu do tada utvrdjenog cinjenicnog stanja, a resenje kojim se konacno utvrdjuje porez ukida privremeno poresko resenje ( ono se mora doneti u roku od 3 godine od dana donosenja privremenog resenja ).

39

- Za cinjenice na kojima se zasniva postojanje poreske obaveze teret dokaza snosi Poreska uprava, dok za cinjenice od uticaja na smanjenje ili ukidanje poreza teret dokaza snosi poreski obveznik. - Sa gledista prirode poreskog upravnog odnosa, izdavaju se: 1.) Poresko-operativni odnos- nastaje upravnim aktom kojim se situacija drugog ucesnika odnosa uredjuje tako sto se u primeni zakona autoritativno i meritorno utvrdjuje njegovo buduce ponasanje ( prava i obaveze ), koje pre donosenja tog akta nije bilo precizirano ( individualizovano ). - Poreski upravni organ primenjuje opstu pravnu normu na konkretnu zivotnu situaciju, i ova aktivnost upravnog organa se naziva resavanje poreske upravne stvari. 2.) Poresko-kontrolni odnos- se zasniva na upravno-kontrolnom radu povodom jednog vec nastalog pravnog odnosa, u svrhu provere njegove usaglasenosti sa pravnim normama i eventualne korekcije u zakonitom pravcu. - Prema predmetu pravne kontrole razlikujemo: a) upravno-kontrolni odnos izmedju samih subjekata upravnog rada, gde je predmet kontrole prvobitni upravni rad jednog od njih ( npr. drugostepeni organ odluzujuci o zalbi obveznika, vrsi kontrolu upravnog rada prvostepenog organa ). b) upravno-kontrolni odnos izmedju jednog subjekta upravnog rada ( kontrolora ) i nekog drugog lica (fizicko ili pravnog ili drzavnog organa), ali ne povodom eventualno preduzetog upravnog rada ( npr. poreski inspektor u postupku nadzora na zakonitoscu rada poreskog obveznika ).

37.) Poreska uprava kao stranka poreskog upravnog odnosa - Poreska uprava ima autoritativnu poziciju u ovom odnosu, koja se pokauzje u ovlascenjima kojima se omogucuje ostvarivanje javnog interesa. - Poreska uprava, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija, ima sledece nadleznosti: * vrsi registraciju obveznika dodeljivanjem PIB-a i vodi jedinstveni registar obveznika. * vrsi utvrdjivanje poreza. * vrsi poresku kontrolu. * vrsi redovnu i prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja. * oktriva poreska krivicna dela i u vezi sa tim preduzima propisane mere. * pokrece i vodi prvostepeni poresko-prekrsajni postupak i izrice kazne i zastitne mere za poreske prekrsaje. * stara se o primeni medjunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. * vodi poresko knjigovodstvo. * pruza strucnu pomoc obveznicima......

40

38.) Obaveza podnosenja prijave za registraciju i poreske prijave - Obavezi podnosenja prijave za registraciju radi dobijanja PIB podlezu: rezidentno pravno lice, drzavni organ i organizacija, organ i organizacija pokrajinske autonomije ili lokalne samouprave, rezidentni preduzetnik, rezidentno fizicko lice, stalna poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica, i nerezidentno pravno i fizicko lice koje odredjuje punomocnika. - Da bi se olaksao postupak generalne registracije pravnim licima i preduzetnicima, za ovaj postupak je nadlezna Agencija za privredne registre, pa se i PIB dodeljuje preko te agencije ( tj. agencija ex officio prosledjuje zahtev za dobijanje PIB-a Poreskoj upravi ). - Ostali subjekti podnose zahtev za izdavanje PIB-a neposredno Poreskoj upravi. - Fizicko lice podnosi Poreskoj upravi prijavu za registraciju u roku od 5 dana od pocetka ostvarivanja prihoda, odnosno sticanja imovine. - Ako obveznik ne podnese prijavu, Poreska uprava po sluzbenoj duznosti dodeljuje PIB na osnovu raspolozivih podataka, odnosno faktickih okolnosti. - Nadleznost organizacione jedinice Poreske uprave se odredjuje prema mestu sedista ( za sve ostale ) i sedistu Poreske urpave ( za nerezidentno pravno i fizicko lice koje odredjuje punomocnika ). - Zakon propisuje da se ne moze dodeliti PIB pravnom licu ciji osnovac- pravno lice, odnosno preduzetnik ima dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda. - PIB je jedinstveni i jedini broj fizickog lica, preduzetnika i pravnog lica za sve javne prihode; jednom dodeljen, zadrzava se do prestanka statusa poreskog obveznika. - PIB se obavezno unosi u svaki akt koji obveznik podnosi Poreskoj upravi, organizacijama socijalnog osiguranja...akt koji Poreska uprava dostavlja obvezniku... - Podnosenje poreske prijave, odnosno obracunavanje poreza u slucaju samooporezivanja predstavlja sledecu obavezu cinjenja koja je propisana sa ciljem da se pomogne rad nadleznog poreskog organa u postupku utvrdjivanja poreza. - Poreska prijava je izvestaj poreskog obveznika Poreskoj upravi o ostvarenim prihodima, izvrsenim rashodima, dobiti, imovini, prometu dobara i usluga i drugim transakcijama od znacaja za utvrdjivanje poreza. - Po svojoj pravnoj prirodi poreska prijava predstavlja samo inicijativu za pokretanje postupka prema odredjenom licu; na odnosnu inicijativu poreski organ nije obavezan da pravno odgovori posebnim formalnim aktom ( zakljuckom ). - Poreska prijava se podnosi na obrascu, koji propisuje ministar finansija, a uz nju se prilazu odgovarajuci dokazi. - Poresku prijavu potpisuje obveznik, a kada je prijavu pripremio poreski savetnik, onda je i on potpisuje sa unosenjem i svog PIB-a. - Poreska uprava moze obvezniku na njegov pismeni zahtev da odobri produzenje roka za podnosenje poreske prijave iz opravdanih razloga ( produzenje traje dok ti razlozi ne prestanu, a najduze 6 meseci ). - Ako obveznik ustanovi da poreska prijava koju je podneo Poreskoj upravi sadrzi gresku, duzan je da odmah, a najkasnije u roku od 12 meseci, za isti poreski period podnese izmenjenu poresku prijavu. - U tom slucaju ce se smatrati da greskom nije ucinjeno krivicno delo ili prekrsaj.

41

- Medjutim, obveznik ne moze da podnese izmenjenu poresku prajavu posle pokretanja postupka poreske kontrole za kontrolisani poreski period.

39.) Vodjenje poslovnih knjiga; poslovni i poreski bilans - Obavezi vodjenja poslovnih knjiga i evidencija podlezu: pravna lica, stalne poslovne jedinice nerezidentnih pravnih lica, stalne poslovne jedinice rezidentnog poreskog obveznika u inostranstvu i preduzetnici. - Obveznik koji podatke obradjuje sredstvima za automatsku obradu podataka, duzan je da, na zahtev Poreske uprave, obezbedi izvod podataka na meiju koji ona oznaci, kao i da Poreskoj upravi omoguci potpuni uvid u racunovodstveni sistem kroz dokumentaciju. - Pod poslovni knjigama podrazumevaju se zakonom predvidjene evidencije o stanju i promenama na imovini, obavezama i kapitalu, prihodima, rashodima i rezultatu poslovanja pravnih lica i preduzetnika. - Preduzetnici vode poslovne knjige: a) po sistemu prostog knjigovodstva. - U ovim knjigama se obezbedjuju podaci o prihodima, rashodima, osnovnim sredstvima, alatu i inventaru ( dakle: poslovna knjiga prihoda i rashoda i knjiga osnovnih sredstava i sitnog inventara.. ). b) po sistemu dvojnog knjigovodstva. - Podaci u dvojnom knjigovodstvu ne odnose se samo na ukupan rezultat poslovanja, vec i na njegove komponente, pojedine prihode i rashode. - Dvojno knjigovodstvo je dobilo naziv po osnovnom nacelu na kojem se zasniva: svaka ekonomska promena unutar preduzeca mora biti dvostruko u istom iznosu knjizena iz razloga sto na imovinsko stanje deluje dvostrano ( npr: ako preduzece nabavi materijal na kratkorocni kredit u vrednosti od 200 000din, to ce izazvati povecanje kako pozicije “materijal” u aktivi, tako i pozicije “dobavljaci” u pasivi za 200 000din; za isti zbir se povacava i zbir bilansa ). - Po ovom sistemu se vode sledece poslovne knjige: dnevnik, glavna knjiga i pomocne knjige. - Dnevnik predstavlja osnovnu knjigu u ovom sistemu, u koju se upisuju svi poslovni dogadjaji po hronoloskom redu nastajanja, sa naznakom dana knjizenja, dokumenata ( dokaza ) i iznosa ( vrednosti ). - Iz dnevnika upisi se prenose odmah na konta glavne knige. - Za razliku od dnevnika, u glavnoj knjizi se poslovni dogadjaji registruju sistematizovano po pojedinim kontima. - Svrha sistematskog knjizenja na kontima je da se, posle hronoloskog registrovanja u dnevniku, omoguci utvrdjivanje i pracenje stanja i promena pojedinih imovinskih delova ukljucivanjem i pojedinih prihoda i rashoda. - Pomocne knjige predstavljaju dopunu glavne knjige i sluze da povecaju njenu iskaznu moc, a to su: knjiga blagajne, knjiga osnovnih sredstava, analiticke evidencije potrazivanja i obaveza, materijala... - Preduzetnici- osnovaci ortacke radnje duzni su da vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva. - Preduzetnici pausalci su duzni da vode samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu. - Poslovni i poreski bilans 42

- Bilans stanja predstavlja finansijski izvestaj u kojem se vrsi racunsko uporedjivanje ili suocavanje aktive i pasive jednog pravnog lica ili preduzetnika. - Aktiva na levoj strani bilansa pokazuje imovinu, kao i zbir svih u preduzece ulozenih privrednih dobara i gotovine. - Pasiva na desnoj strani bilansa pokazuje kapital, kao zbir svih svih sredstava stavljenih preduzecu na raspolaganje. - U pasivi se nalaze i sve imovinske obaveze preduzeca ( prema poveriocima i prema vlasnicima ). - Aktiva pokazuje upotrebu kapitala, tj. konkretne forme u koje su sredstva ulozena ( osnovna, obrtna ), dok pasiva obavestava o poreklu ( izvorima ) sredstava kojima preduzece raspolaze ( sopstveni kapital, pozajmljeni kapital ). - Buduci da su aktiva i pasiva uvek u ravnotezi, imovina u aktivi i izvori sredstava ( kapital ) u pasivi predstavljaju dve razlicite forme izrazavanja celine svih poslovnih vrednosti, tj. celine preduzeca. - Bruto imovina je jednaka zbiru aktive bilansa. - Ako preduzece ostvari dobitak, on se pripisuje ulozenom sopstvenom kapitalu, dok se gubitak odbija od sopstvenog kapitala. - Neto imovina predstavlja razliku izmedju bruto imovine i dugova preduzeca ( pozajmljeni kapital ), tj. ispada da je jednaka sopstvenom kapitalu. - U poreskom pravu pojam “imovina preduzeca” izjednacuje se sa pojmom “neto imovina” ili “sopstveni kapital”. - U bilansu uspeha prikazuju se svi relevantni prihodi i rashodi za neki period. - Njihova razlika predstavlja poslovni rezultat, pa ako je rezultat negativan, u pitanju je gubitak ( iskazuje se na strani aktive u bilansu stanja ), a ako je pozitivan onda je to dobitak ( iskazuje se na strani pasive u bilansu stanja). - Prema tome da li se bilansi sastavljaju prema opstim racunovodstvenim propisima, odnosno propisima trgovackog prava, ili pak, prema propisima poreskog prava, razlikujemo poslovne i poreske bilanse. - Poslovni ( trgovacki ) bilansi se sastavljaju u razlicitim prilikama, tj. neki se sastavljaju redovno ( npr. kada se sastavlja bilans za prethodnu godinu, svake godine ), a neki se sastavljaju samo jedno u zivotu preduzeca, specijalni bilans ( npr. bilans osnivanja ). - Poreski bilansi imaju zadatak obezbedjenja sigurne i pouzdane osnove oporezivanja, uz postovanje nacela ravnomernosti kod oporezivanja. - Sa stanovista fiskalnih potreba drzave, poreski propisi o bilansiranju bi trebali da budu strozi od propisa koji vaze za poslovne bilanse. - I poreski bilansi mogu biti redovni i specijalni. - U okviru rednovnih, razlikuju se bilansi poslovnog rezultata i poreski bilansi imovine, a u specijalne ulaze bilans osnovanja, likvidacije, fuzije...postoji i konsolidovani bilans ( za grupe povezanih drustava ). - Poreski bilans se ne sastavlja zasebno, nego se izvodi iz poslovnog bilansa, tj. on predstavlja korigovani poslovni bilans sa ciljm da se utvrdi osnovica za oporezivanje. - Teziste lezi na godisnjem rezultatu ( oporezivoj dobiti ), a njegova visina se utvrdjuje na vise nacina, ali se najcesce primenjuju sledeci postupci: a) Uporedjivanje neto imovine.

43

- NPR: neto imovina preduzeca na dan 31.12.2008 – Neto imovina preduzeca na dan 31.12.2007 + Isplate na teret spstvenog kapitala – Ulaganja ( povecanja ) sopstvenog kapitala = Dobitak/Gubitak b) Uskladjivanja bilansa uspeha. - Ova metoda se sastoji u uskladjivanju dobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha, koji je sacinjen u skladu sa Medjunarodnim racunovodstvenim standardima ( MRS ) i Zakonom o racunovodstvu i reviziji. - Poslovni bilans je merodavan za poreski bilans, utoliko sto u poreskom bilansu vaze sve one pozicije iz poslovnog bilansa koje nisu izricito na drugaciji nacin uredjene u poreskom pravu.

40.) Obaveze necinjenja iz poreskog upravnog odnosa - Obaveza necinjenja sastoji se u duznosti poreskog obveznika da se uzdrzi od odredjenog cinjenja. - Subjekt obaveze necinjenja obavezan je na negativno ponasanje, koje se moze sastojati u nevrsenju nekog prava, odnosno u neobavljanju neke radnje. - S obzirom da funkciju radi koje se namecu, obaveze necinjenja mogu se podeliti na: a) Radnje koje imaju za cilj da, namecuci odredjene zabrane, obezbede drzavi monopol u proizvodnji, uvozu ili prodaji odredjenih proizvoda ili obavljanju nekih usluga, kako bi se, kroz takav fiskalni monopol, ostvarili javni prihodi. - Fiskalni monopol predstavlja specifican oblik javnih prihoda drzave, za koji se smatra da po svojoj sadrzini predstavlja vrstu poreza na potrosnju. b) Radnje koje imaju za cilj da olaksaju poreski postupak. - Npr, obveznik je duzan da ne ometa i ne sprecava sluzbena lica koja ucestvuju u poreskom postupku u obavljanju zakonom utvrdjene delatnosti; obveznik je duzan da bude prisutan dok kontrola traje; Poreski inspektor moze u postupku kontrole izreci obvezniku meru privremene zabrane vrsenja delatnosti u trajanju od 60 dana ako utvrdi da se: * delatnost obavlja tako da robu ne prate verodostojna dokumenta od znacaja za utvrdjivanje poreza. * izbegava utvrdjivanje poreza tako sto se ne uplacuje dnevni pazar. * izbegava utvrdjivanje poreza radnim angazovanjem lica koja nemaju zakljucen ugovor o radu. * promet ne registruje preko fiskalne kase ili na drugi nacin.

41.) Obaveze trpljenja - Obaveza trpljenja se sastoji u dopustanju aktivnosti poreskog organa koje zadiru u autonomnu sferu koju pravni poredak priznaje svakom duzniku i kojima bi poreski duznik, da nije poreskog propisa, imao pravo da se suprotstavi. - Razlika izmedju obaveze trpljenja i necinjenja: Kod obaveze necinjenja poreski poverilac zahteva da duznik prospusti svoju radnju ili da ne izvrsi svoje pravo; kod obaveze trpljenja poverilac ima pravo da prodre u autonomnu sferu duznika, koji je obavezan da taj prodor trpi; Obaveza necinjenja je postigla svoj cilj kada duznik

44

propusti da izvrsi zabranjenu radnju; obaveza trpljenja je, medjutim, svoj cilj postigla tek ako je doslo do pozitivne akcije poreskog organa. - Poreskim duznicima se namecu razlicite obaveze trpljenja, kojima korespondiraju ovlascenja nadleznog organa da moze prodreti u autonomnu sferu duznika, a to su: obaveza da dopusti pregled poslovnih knjiga i evidencija, poslovne dokumentacije...obaveza da se dozvoli pregled zaliha, materijala, proizvoda i poluproizvoda....obaveza da se podvrgne saslusanju; obaveza da se ne ometa prinudna naplata poreza... - Buduci da se obaveza trpljenja sastoji u dopustanju aktivnosti poreskog organa koje zadire u sferu licnih prava poreskog duznika, pravni poredak demokretskih drzava nastoji da izbalansira srazmerno velika ovlascenja poreske istracije za zahtevom za zastitom ljudskih prava.

42.) Prava poreskih obveznika - Obveznik ima pravo da: - a) Od poreske uprave besplatno dobije informacije o poreskim propisima iz kojih proizlazi njegova poreska obaveza, a ako je obveznik neuk, da mu obezbedi osnovnu pravnu pomoc. Nepostovanje ovih obaveza prema obvezniku predstavlja prekrsaj odgovornog lica u Poreskoj upravi. - b) U pismenom obliku i u primerenom roku dobije odgovor na pitanje koje je u takvom obliku postavio Poreskoj upravi, a ticu se njegove poreske situacije. - v) Zahteva da se Poreska uprava i njeni sluzbenici ophode prema njemu sa postovanjem i uvazavanjem, a nepridrzavanje ove obaveze sluzbenika predstavlja prekrsaj odgovornog lica. - g) Ima pravo da se o njemu prikupljeni podaci u poreskom postupku od strane Poreske uprave cuvaju kao sluzbena tajna, a odavanje sluzbene tajne je sankcionisano kao krivicno delo. - d) Zahteva da Poreska uprava postuje njegovu privatnost, tj. da izbegava neopravdane pretrese i zahteve upucene obvezniku koji se ticu dostavljanja nepotrebnih informacija. - dj) Ostvari uvid u podatke o utvrdjivanju i naplati poreza koji se o njemu vode kod Poreske uprave i zahteva izmenu nepotpunih ili netacnih podataka. - e) Zastupa vlastite interese pred Poreskom upravom, neposredno ili putem punomocnika. - z) Da na propisan nacin koristi poreske olaksice. - i) Da u propisanom roku dobije povracaj vise ili pogresno naplacenog poreza. - j) Prisustvuje tokom terenske kontrole. - k) Da dobije obrazlozenje akata donetih u postupku poreske kontrole. - l) Koristi pravna sredstva u poreskom postupku- Zalba protiv resenja je uvek dopustena, a zalba protiv zakljucka je u nacelu dopustena ako nije drugacije propisano; Zalba se podnosi u roku od 15 dana, a drugostepeni organ odlucuje o zalbi u roku od 60 dana; Protiv konacnog poreskog upravnog akta moze se povesti upravni spor, a rok za podnosenje tuzbe je 30 dana od dana kada je akt dostavljen stranci; Resenje postaje pravosnazno ako se, posto je postalo konacno, dalje ne moze napadati ni u upravnom sporu. 45

- Poreski obveznik cija su prava povredjena ima pravo na sudsku zastitu, a ako sud utvrdi da su prava obveznika povredjena, naknada pretrpljene stete i sudski troskovi padaju na teret budzeta Srbije.

43.) Poreska kontrola i njeni oblici - Poreska kontrola je postupak provere i utvrdjivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreska obaveze, koju vrsi Poreska uprava. - Ako se u poreskoj kontroli utvrde nepravilnosti ili propusti u izvrsavanju obaveza iz poreskopravnog odnosa, obvezniku se nalaze da ih otkloni. - Poreska kontrola se vrsi na osnovu godisnjeg plana, odnosno na osnovu vanrednog plana, koji donosi direktor Poreske uprave, a koji je zasnovan na oceni: a) poreskog znacaja poreskog obveznika ( koji se ocenjuje na osnovu godisnjeg ukupnog prihoda, vrednosti imovine...). b) poreskog rizika u vezi sa poreskim obveznikom ( koji se ocenjuje na osnovu visine odstupanja rezultata poslovanja u odnosu na rezultate grane kojoj obveznik pripada; prethodnog pridrzavanja propisa od strane istog obveznika...). v) uticaja poreske kontrole na efikasnost naplate poreza u odredjenim delatnostima ( tj. procenjuje se u kojoj meri je u svesti obveznika rizik otkrivanja evazije toliko povecan da ih to stimulise da uredno placaju porez ) - Postoje tri oblika poreske kontrole: 1.) Kancelarijska kontrola- predstavlja skup radnji kojima Poreska uprava proverava tacnost, potpunost i uskladjenost sa zakonom podataka iskazanih u poreskoj prijavi, kao i poreskom bilansu, racunovodstvenim izvestajima i drugim evidencijama, uporedjivanjem sa podacima kojima raspolaze Poreska uprava. - Ovu kontrolu vodi poreski inspektor u prostorijama Poreske uprave. - Ako poreska prijava sadrzi neku gresku, Poreska uprava obavestava o tome obveznika i zahteva da to ispravi u roku od 3 dana, a ako to ovaj ne uradi, smatrace se da prijava nije ni podneta. - Ako se u postupku kancelarijske kotrole utvrdi postojanje nepravilnosti u pogledu podataka od znacaja za utvrdjivanje visine poreske obaveze, poreski inspektor je duzan da sacini zapisnik o kontroli. - Obveznik ima pravo da u roku od 3 dana podnese primedbe na taj zapisnik, koje poreski inspektor mora da razmotri u roku od 3 dana i da sacini dopunu zapisnika. - Na osnovu zapisnika i dopune zapisnika, Poreska uprava donosi resenje o utvrdjivanju poreza. 2.) Terenska kontrola- predstavlja skup radnji kojima Poreska uprava proverava zakonitost u radu i pravilnosti ispunjavanja poreskih obaveza od strane obveznika. - Nju vrsi poreski inspektor, na osnovu naloga za kontrolu, u porstorijama obveznika. - Nalog za kontrolu se dostavlja obvezniku neposredno pre kontrole, a obveznik moze da postavi usmeni prigovor na ovaj nalog. - Po ovom prigovoru Poreska uprava donosi zakljucak, protiv kojeg nije dozvoljen pravni lek. - Ako poreski inspektor oceni da je usmeni prigovor izjavljen sa ciljem da bi se ometala terenska kontrola, on ce ipak otpoceti postupak kontrole.

46

- Izuzetno, inspektor moze izvrsiti kontrolu i bez naloga, ako postoje indicije da je povecan obim nelegalne trgovine. - Prilikom vrsenja terenske kontrole inspektor ima pravo da udje na zemljiste i u poslovne prostorije poreskog obveznika, a u stan obveznika po odobrenju suda. - Obveznik je duzan da ucestvuje u utvrdjivanju cinjenicnog stanja i da daje obavestenja i izjave na zahtev poreskog inspktora, kao i da dozvoljava uvid inspektoru u sta treba. - Poreski inspektor sastavlja zapisnik o kontroli, koji dostavlja obvezniku, u roku od 3 dana od dana zavrsetka kontrole. - Obveznik ima pravo da podnese primedbe na zapisnik u roku od 5 dana. - Ako se u postupku terenske kontrole utvrdi da obveznik nije primenio ili nije pravilno primenio propise prilikom utvrdjivanja poreza koje obveznik sam vrsi, Poreska uprava donosi resenje o utvrdjivanju porez u roku od 60 dana od dana dostavljanja zapisnika. - U cilju oklanjanja utvrdjenih povreda zakona, obvezniku se mogu izreci zakonom predvidjene mere: A) Mere u toku poreske kontrole, koje se izricu u dva kruga situacija: a) Prvi krug javlja se: --> kada postoji sumnja da je roba upotrebljena ili nabavljena bez obracunatog poreza, a obveznik nema dokaza da ju je nabavio u skladu sa propisima i uz placanje poreza. --> kada robu stavlja u promet lice koje nije registrovano za obavljanje te delatnosti. --> kada se vrsi proizvodnja robe radi stavljanja u promet, a roba nije propisano evidentirana u poslovnim knjigama. --> kada se vrsi transport robe bez propisane dokumentacije. --> kada se roba prodaje van registrovanih poslovnih prostora. - Tada se izricu mere: * oduzimanja robe. * privremenog oduzimanja poslovnih knjiga, evidencija.. * zabrane raspolaganja sredstvima na racunu. * privremene zabrane obavljanja delatnosti, dok obveznik ne otkloni povrede zakona... b) Drugi krug situacija postoji kada se: --> delatnost obavlja tako da robu i usluge ne prati verodostojna dokumentacija od znacaja za utvrdjivanje poreza. --> izbegava utvrdjivanje i placanje poreza, tako sto se ne uplacuje dnevni pazar. --> izbegava placanje poreza radnim angazovanjem lica koja nemaju zakljucen ugovor o radu. --> promet robe ne registruje preko fiskalne kase. - Tada se moze izrec mera: * privremene zabrane obavljanja delatnosti u toku poreske kontrole- u trajanju 60 dana. B) Mere posle obavljene poreske kontrole, koje izrice Poreska uprava, ako obveznik u roku koji mu se ostavi da otkloni povredu zakona, to ne uradi, a to su mere: * zabrane raspolaganja sredstvima na racunu. * privremene zabrane obavljanja delatnosti. * privremene zabrane obavljanja pojedinih poslova. * privremene zabrane otudjenja stvari u slucaju sumnje da ce obveznik osujetiti izmirenje poreske obaveze.

47

- Kada u postupku kontrole inspektor utvrdi da postoji osnovana sumnja da je ucinjen poreski prekrsaj, inspektor ima obavezu da podnese zahtev za pokretanje poreskoprekrsajnog postupka. - Ako inspektor u postupku kontrole utvrdi da cinjenice ukazuju na postojanje osnova sumnje da je izvrseno poresko krivicno delo, duzan je da o tome sastavi izvestaj i da ga odmah dostavi Poreskoj upravi, a ova ga odmah prosledjuje Poreskoj policiji. 3.) Radnje u cilju otkrivanja poreskih krivicnih dela. - U pretkrivicnom postupku Poreska policija postupa kao organ unutrasnjih poslova i ovlascena je da, u skladu za ZKP-om: a) Preduzima sve potrazne radnje, osim ogranicenja kretanja na odredjenom prostoru: --> da zahteva potrebna obavestenja od gradjana. --> da vrsi potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga. --> da preduzme mere u vezi sa utvrdjivanjem istovetnosti lica i predmeta. --> da raspise potragu za licem i stvarima. -->da ostvari uvid u dokumentaciju i da je oduzme. b) Poziva poreskog obveznika, njegovog punomocnika..s tim sto u pozivu mora naznaciti razlog pozivanja i svojstvo u kojem se to lice poziva. v) I pre pokretanja krivicnog postupka izvrsi pretresanje stana, poslovnih prostorija itd, kada postoje osnovi sumnje da je izvrseno poresko krivicno delo, kao i da izvrsi prinudno oduzimanje predmeta koji mogu posluziti kao dokaz.. - Javni tuzilac je duzan da uzme u razmatranje krivicnu prijavu Poreske policiji u roku od 3 dana i da o svojoj odzluci obavesti Poresku policiju u roku od 8 dana.

44.) Pravna pomoc u poreskim stvarima - Pravna pomoc u poreskim stvarima moze biti: A) Unutrasnja pravna pomoc- je pomoc koju drzavni organi pruzaju Poreskoj upravi dostavljanjem informacija, a na osnovu zahteva Poreske uprave. - Poreska uprava moze da zahteva pravnu pomoc u poreskim stvarima ako: a) ne moze sama da obavi sluzbenu radnju. b) ne raspolaze odgovarajucim sredstvima i uredjajima koji su potrebni. v) bi sluzbenu radnju mogla da zivrsi samo uz znatno veci trosak. - Drzavni organi i opstinski...su duzni da Poreskoj upravi po sluzbenoj duznosti ili na njen zahtev, dostave cinjenice koje su saznali, a koje su od znacaja za utvrdjivanje obaveze. B) Medjunarodna pravna pomoc- je dvostrana. - Pruzanje medjunarodne pravne pomoci zasniva se na medjunarodnim ugovorima, a ako to nije uredjeno medjunarodnim ugovorom, pravna pomoc moze se pruziti pod sledecim uslovima: a) ako postoji reciprocitet. b) ako se drava koja prima pravnu pomoc obaveze da ce primljene informacije koristiti samo u svrhu poreskog, poresko-prekrsajno, odnosno krivicnog postupka. v) ako drzava kojoj se pruza pomoc izrazi spremnost da kod poreza na dohodak, dobit i imovinu sporazumno izbegne moguce dvostruko oporezivanje. g) ako zadovoljenje zamolnice ne ugrozava javni poredak i interese Republike.

48

45.) Poreski obveznik- pojedinac ili zajednica? - Poreski obveznik je ono lice koje je obavezno da plati porez. - Dilema oko rasporedjivanja obveznika na dohodak fizickih lica se moze svesti na to da li je pravicnije oporezovati zajedniciki dohodak supruznika, clanova porodice ( odnosno domacinstva ), ili je pravicnije individualno oporezovati svako lice. - Ima razlicitih stavova u teoriji i praksi povodom toga. - U uslovima primene proporcionalnih poreskih stopa razlika izmedju individualnog i zajednickog oporezivanja prakticno ne bi ni postojala ( npr. muz ima dohodak 600000 a zena 300000, po stopi od 20%, isti bi bio zbir individualnih poreskih obaveza muza i zene sa poreskom obavezom po osnovu njihovog zajednickog zivota, tj. 180000 ). - Druga je situacija ako je porez progresivan ( npr. pretpostavimo da je za dohodak do 700000 poreska stopa 20%, a na preostalih 200000 stopa 30%, onda bi oporezovani individualno supruznici platili ukupno 180000 dinara poreza, dok bi oporezovani po osnovu zajednickog zivota platili 200000 poreza. Dakle 20000 dinara ( 200000-180000 ) bi bio svojevrsni porez na brak. - Takav porez bi vodio sklapanju fiktivnih razvoda brakova, zarad ustede troskova. - Na drugom extremu su stanovista da je nerealno posmatrati pojedinca kao poreskog obveznika i njigov dohodak izolovano od obveznikovih ekonomskih i socijalnih obaveza, pa bi zbog toga porodicna zajednica trebalo da bude poreski obveznik. - Ova stanovista ukazuju i da se ne bi smele prenebregnuti opasnosti od poreske avazije, naime u uslovima individualnog oporezivanja obveznik sa najvisim dohotkom u porodici bi mogao da, nastojeci da izbegne visoke stope u skali poreske progresije, odgovarajucim ugovorima sa clanovima porodice deo svojih prihoda prenese na najblize srodnike ciji su prihodi manji. - Postoje razliciti modeli oporazivanja koji nastoje u razlicitim zemljema da eliminisu nedostatke extremnih modela ( cistog zajednickog i cistog individualnog oporezivanja ). - One zemlje koje su se opredelile za modele koji u osnovi pocivaju na oporezivanju individualnog dohotka, prilikom odredjivanja poreske obaveze uvazavaju okolnost porodicnog zivota u porodici, time sto obvezniku pruzaju izvesne olaksice okrenute prema bracnom drugu ili deci ( npr. odbitak od dohotka ili poreski kredit ). - Modeli oporezivanja zajednickog dohotka suocavaju se sa tri problema prakticne prirode: A) Kako da se ublazi, odnonso da se eliminise dejstvo poreske progresije na zbirni dohodak? - Postoje 3 metode: 1.) Metoda deobe dohotka se sastoji u postupku u kojem se prvo sabere dohodak bracnih drugova, a zatim zbir podeli sa 2. - Posle toga se sprovedu dopustena odbijanja od dohotka ( npr. na ime egzistencijalnog minimuma ), pa se na dobijenu osnovicu zaracuna odgovarajuca poreska stopa. - Izracunati iznos se na kraju mnozi sa 2, a dobijeni rezultat je konacna poreska obaveza porodice. - Dejstvo poreske progresije eliminisano je, dakle, tako sto je primenjena stopa koja odgovara polovini njihovog zbirnog dohotka ( a ne ona visa stopa koja odgovara zbiru njihovoh dohodaka ).

49

2.) Metoda pododicnih kvota ( Francuska ) se sastoji u postupku koji je u osnovi isti kao metoda deobe dohotka, ali delilac moze biti veci od 2: dohodak clanova porodice se sabere, a zatim se dobijeni zbir deli na porodicne kvote. - Broj porodicnih kvota zavisi od porodicnog statusa lica ciji se dohodak oporezuje i od broja izdrzavanih lica ( npr. ozenjen obveznik sa dvoje dece ima kvotu kojom deli dohodak od 2.5, a za svako naredno dete, kvota se povecava za 0.5 ). 3.) Metoda dvostruke poreske lestvice svodi se na primenu dve razlicite skale poreske progresije- jedne, kada je obveznik neozenjen i druge, kada se oporezuje dohodak bracnih drugova. - Kada se radi o zbirnom dohotku, iznos odbitka na ime egzistencijalnog minimuma je veci, a i poreska progresija je manje ostra na ovoj lestvici ( npr. na 1. lestvici je poreska stopa 6% na osnovicu do 300000, a 12% na osnovicu preko 300000; a na 2. lestvici je poreska stopa 6% na osnovicu do 600000, a 12 % na osnovicu preko 600000 ). PRIMER: Porodicu cine muz ( godisnji dohodak 1000000 ), zena ( godisnji dohodak 600000 ) i dvoje izdrzavane dece; prvih 400000 je oslobodjeno kao egzistencijalni minimum. - Ako bi se primenilo individualno cisto oporezivanje platili bi 66000; ako bi se primenilo zbirno cisto porezivanje platili bi 90000; ako bi se primenila metoda deobe dohotka platili bi 60000; ako bi se primenila metoda porodicnih kvota platili bi 24000; ako bi se primenila metoda dvostruke lestvice platili bi 54000.... B) Kako da se obvezniku pruzi olaksica kojom bi se uvazila okolnost zajednickog zivota u porodici? ( ova dilema je prisutna i u modelima individualnog oporezivanja ). - Olaksice mogu poprimiti oblik standardnog odbitka od dohotka ili poreskog kredita. V) Da li oporezovati zajednicki dohodak samo bracnih drugova ili cele porodice, ili pak domacinstva? - U nekim zemljama zajednicki dohodak obuhvata i dohodak dece ( Francuska, Spanija..). - Eliminacija “poreza na brak” proizvela je jednu drugu neprirodnost: u primeru za metodu deobe dohotka nastao je “porez za neozenjene”, jer je zajednicka poreska obaveza supruznika ispala za 6000 manja od zbira njihovih individualnih poreskih tereta ( sada bi porez mogao stimulisati sklapanje fiktivnih brakova ).

46.) Poreski objekat i poreska osnovica - Sa aspekta javnih finansija, poreski objekat predstavlja materijalni osnov za uvodjenje poreza, tj. manifestaciju ekonomske snage koju treba oporezovati. - Poreski objekat mogu biti prihodi, dohodak, imovina i potrosnja, a kod subjektivnih poreza i sama obveznikova egzistencija. - Sa poreskopravnog stanovista, poreski objekat predstavljaju odredjene objektivne cinjenice cijim pojavljivanjem, odnosno podvodjenjem pod zakonski opis cinjenicnog stanja nastaje poreska obaveza. - Te cinjenice mogu biti: fizicka egzistencija poreskog obveznika ( kod glavarine ), prava (npr. pravo svojine kod poreza na imovinu), novcani iznosi ( dohodak kod poreza na dohodak fizickih lica ) i transakcije ( promet proizvoda kod poreza na promet ). - Fakticki preduslov oporezivanja, pored pomenutog objektivnog aspekta, ima i subjektivnu stranu: rec je o vezi objektivnog dogadjaja i lica koje je poreski obveznik (tzv. pripisivanje). 50

- Porez najcesce nosi ima svog objekta ( npr. porez na dohodak, promet..). - Poreski izvor cine sva ona dobra koja pripadaju poreskom obvezniku iz kojih on placa porez. - Prihod predstavlja novcani iznos koji periodicno pritice obvezniku; on ga moze potrositi ili ustedeti, a da time ne umanji svoju imovinu. - Bruto prihod je prihod bez odbitaka troskova koji su povezani sa ostvarivanjem, odnosno ocuvanjem prihoda. - Dohodak predstavlja zbir svih obveznikovih neto prihoda u odredjenom vremenskom periodu. - Imovina je skup prava, koja se u novcanom obliku pokazuju kao neutroseni dohodak ranijeg perioda. - Imovina moze biti objekt razlicitih poreza ( porez na imovinu, porez na nasledje i poklon, porez na promet nepokretnosti ), ali je samo izuzetno poreski izvor. - Placanje poreske obaveze iz nekog izvora podrazumeva da se umanjuju obveznikovi neto prihodi, odnosno dohodak, kao izvori koji se neprestano obnavljaju. - Posto se imovina ne obnavlja neprestano, ona ne sluzi kao izvor za placanje poreza ( cak ni poreza na imovinu ), nego su izvori samo prihodi, odnosno dohodak, osim izuzetno: kada se javlja tzv. realni porez na imovinu, gde je imovina i objekt i izvor poreza ( to su vanredne situacije npr. za vreme rata, da bi se sprecilo ratno profiterstvo ); ili kada npr. neko lice poseduje nepokretnost velike vrednosti stecenu na primer nasledstvom, a ostvaruje male prihode, porez na imovinu koji mu je utvrdjen kao nominalan postace realan, tj. obveznik ce biti prinudjen da proda deo nepokretnost da bi mogao da podmiri poresku obavezu.

- Poreska osnovica - Poreska osnovica je u novcu izrazena vrednost poreskog objekta. - Npr. ako je poreski objekat pravo svojine na odredjenom stanu, onda je poreska osnovica trzisna vrednost tog stana. - Kada se utvrdi velicina poreske osnovice i kada se na nju primeni poreska stopa, dobija se iznos poreskog duga. - Kod pojedinih poreza ( pre svega progresivnih ) poreska osnovica se iskazuje u vise delova, a svaki od tih delova, na koji se primenjuje odredjena poreska stopa, naziva se poreska jedinica. - Poreska osnovica moze biti: a) Fakticka osnovica- se utvrdjuje na bazi podataka koji treba da odraze pravu ekonomsku snagu poreskog obveznika. b) Pretpostavljena osnovica- se utvrdjuje na osnovu pretpostavke da je poreski obveznik ostvario, odnosno mogao da ostvari prihod ili dohodak, odnosno da poseduje imovinu odredjene velicine. Ona se javlja u dva oblika:  Kao ex officio utvrdjena poreska osnovica od strane poreskog organa: = kada obveznik nije podneo poresku prijavu, iako je bio duzan to da ucini. = kada je obveznik podneo poresku prijavu, ali sa podacima koje poreski organ smatra neverodostojnim.  Kao pausalna osnovica- koja se utvrdjuje iz razloga sto bi utvrdjivanje fakticke osnovice bilo skopcano sa ozbiljnim teskocama, cije bi eventualno otklanjanje izazvalo prevelike troskove.

51

- Visina poreske osnovice moze se utvrditi primenom neke od sledecih metoda za utvrdjivanje poreske osnovice: 1.) Indicijarna metoda- koja se utvrdjuje prema izvesnim, lako uocljivim cinjenicama koje sluze kao osnov za oporezivanje ( npr. kako je bilo u Fra kada se utvrdjivao porez na prihod od zgrada prema broju prozora i vrata na zgradi ). - Danas postoji ovakvo utvrdjivanje poreza kod poreza na upotrebu motornih vozila, gde porez zavisi od zapremine motora, jer se polazi od pretpostavke da je automobil ciji motor ima vise kubika vredniji. 2.) Direktna metoda- pretstavlja postupak u kojem se poreska osnovica utvrdjuje na bazi podataka koje je poreskom organu dostavio sam poreski obveznik ili poreski platac. 3.) Indirektna metoda- pretstavlja postupak u kojem se stvarna osnovica utvrdjuje na bazi podataka koje poreskom organu dostavlja trece lice, koje ja na to obavezno zakonom ( npr. sud koji je duzan da poreskom organu dostavi pravosnazno resenje o nasledjivanju ). 4.) Sluzbena metoda- se primenjuje u slucajevima: a) kada poreski obveznik nije podneo poresku prijavu a bio je duzan to da ucini. b) kada je poreski obveznik podneo prijavu, ali sa podacima koje poreski organ smatra netacnim i nepotpunim. - Tada Poreska uprava polazi od podataka iz poslovnih knjiga i evidencija poreskog obveznika i cinjenicnog stanja utvrdjenog u postupku kontrole i dolazi do pretpostavljene osnovice koja je ex officio utvrdjena. 5.) Metoda parifikacije- je varijanta sluzbene metode, koja se primanjuje uslucajevima: a) kada poreski obveznik nije podneo poresku prijavu, iako je bio duzan da to ucini, a podatke nije dostavilo ni trece lice, niti podaci iz poslovnih knjiga i evidencija odgovaraju stvarnom stanju. b) kada je poreski obveznik podneo prijavu, ali sa podacima koje poreski organ smatra neverodostojnim, a podaci iz poslovnih knjigane ne odgovaraju stvarnom stanju. v) kada poreski obveznik, kao ni trece lice, nisu bili obavezni da poreskom organu podnesu podatke koji su potrebni za utvrdjivanje poreske osnovice, jer se radi o pausalnoj osnovici. - Parifikacija se vrsi na jedan od sledecih nacina:  Procenom na bazi raspolozive uredne poslovne dokumentacije o poslovanju u odredjenom period.  Procenom na bazi podataka i cinjenica o ostvarenom prometu utvrdjenim uvidjajem ili kontrolom.  Uporedjivanjem sa podacima drugih poreskih obveznika koji obavljaju istu ili slicnu delatnost na istoj ili slicnoj lokaciji, pod priblizno jednakim uslovima.

47.) Poreska stopa - Poreska stopa oznacava iznos poreza u odnosu prema poreskoj osnovici. - Ako je osnovica izdeljena na vise poreskih jedinica, poreska stopa oznacava iznos poreza u odnosu prema poreskoj jedinici. - U zavisnosti od odnosa izmedju kretanja poreske stope i kretanja poreske osnovice, poreske stope mogu biti:

52

1.) Proporcionalne- To su takve poreske stope koje ostaju iste kada se menja poreska osnovica. - Bez obzira kolika je visina osnovice, proporcionalna stopa ce uvek ostati nepromenjena, tako da odnos izmedju osnovice i poreskog duga ostaje isti. 2.) Progresivne- To su takve poreske stope koje se uvecavaju kada se uvecava poreska osnovica. - Porast progresivnih poreskih stopa moze biti:  Ravnomeran porast koji postoji kada se u istom procentu uvecavaju i poreska osnovica i poreska stopa ( npr. za osnovicu od 1000 stopa je 10% a za osnovicu od 2000 stopa je 20% ). To je proporcionalno progresivna poreska stopa.  Ubrzan porast koji postoji kada se poreske stope uvecavaju u vecem procentu nego sto se uvecava poreska osnovica ( npr. za osnovicu od 1000 stopa je 10% a za osnovicu od 2000 stopa je 25% ). To je progresivno progresivna poreska stopa.  Usporen porast postoji koji postoji kada se poreske stope uvecavaju u manjem procentu nego sto se uvecava poreska osnovica. To je regresivno progresivna poreska stopa. - Dakle kod svih ovih vrsta progresivnih stopa, stopa uvek raste kada raste osnovica, ali je dinamika rasta razlicita u zavisnosti od vrste progresivne stope. - Porast stope nije neogranicen, vec se on odredjenom nivou osnovice zaustavlja, tako da oporezivanje prelazi u proporcionalno. - Oporezivanje progresivnim poreskim stopama moze se sprovesti na dva nacina: A) Direktna progresija predstavlja takav nacin oporezivanja u kojem su progresivne poreske stope neprestano predstavljene kao takve u zakonu. Ona se javlja u 2 varijante: a) Metoda globalne progresije- Tu je poreska tarifa postavljena tako da su na jednoj strani predvidjene razlicite vrednosti poreske osnovice, grupisane u vise razreda, poredjanih u rastucem nizu, a na drugoj strain odgovarajuce ( rastuce ) poreske stope; ukoliko je veca osnovica, utoliko je visa stopa. - Pri tome se odgovarajuca poreska stopa primenjuje na celokupnu osnovicu ( Npr. na osnovicu od 1000 se racuna stopa od 10%, na osnovicu od 1000 do 2000 se racuna stopa od 15%, na osnovicu preko 2000 se racuna stopa od 20%, e sad ako bi neko konkretno imao dohodak od 2001 din, racunala bi mu se stopa od 20% i to na ceo dohodak, sto je glupo, jer bi se doslo u situaciju, da obveznik koji je imao manji dohodak npr.2000 din, sada ima veci neto prihod, jer bi se njemu na dohodak racunala manja stopa od 15% ). b) Metoda rasclanjene progresije- I ovde je osnovica podeljena na vise poreskih jedinica (transi), pa se na svaku od njih primenjuje odgovarajuca poreska stopa koja naravno raste, a poreski dug se izracunava tako sto se dobijeni iznosi po transama saberu. - Nedostatak globalne progresije je kod rasclanjene progresije otklonjen: prelaz iz jedne transe u drugu nije skokovit, pa je nemoguce da lice koje je pre oporezivanja imalo veci dohodak od drugog lica ostane posle oporezivanja sa manjim dohotkom od njega. - Posto je izracunavanje iznosa poreskog doga u uslovima rasclanjene progresije tezak zadatak, zato se u poreskim zakonima cesto poreska tarifa daje u jednoj tehnickoj formi koja omogucuje laksi obracun. U tarifu su uneti vec izracunati zbirovi svih poreskih iznosa prethodnih poreskih jedinica ( npr. 250din+20% za trecu jedinicu ). - Poreska stopa koja je data u zakonu naziva se zakonska stopa.

53

- Kod progresivnih poreskih stopa, zakonska stopa se iskazuje u obliku marginalnih poreskih stopa, koje se primenjuju na sukcesivne poreske jedinice ( transe ) dohotka. - Marginalna poreska stopa pokazuje za koliko se povecava poreski dug kada se poreska osnovica uvecava za jednu novcanu jedinicu. - Kod proporcionalnih poreza marginalna stopa je je jednaka proporcionalnoj poreskoj stopi. - Ako se poreski dug za svaku transu dohotka sabere, pa se zbir podeli sa poreskom osnovicom, dobija se prosecna poreska stopa. - Kod progresivnih poreza marginalna poreska stopa veca je od prosecna. - Kod proporcionalnih poreza nema razlike izmedju marginalne i prosecne poreske stope. - Dohodak za oporezivanje predstavlja kategoriju koja je jednaka zbiru osnovice poreza na dohodak i odbitaka koji se zakonom priznaju obvezniku. - Otuda ce se pravi pokazatelj poreskog opterecenja dobiti ako se u odnos stave poreski dug i dohodak za oporezivanje ( npr. dohodak za oporezivanje je 4500, odbitak je 500, ukupan porez je 650; pa se efektivna poreska stopa dobija: 650/4500=14,44% a ne kao prosecna poreska stopa koja se dobija: 650/4000=16,25 ). - Efektivne stope su, dakle, kad god postojeneki odbici, nize od prosecnih. B) Indirektna progresija- predstavlja nacin progresivnog oporezivanja u kojem zakonske stope nisu progresivne; zakonska stopa je proporcionalna, tako da se moze reci da je indirektna ( prikrivena ) progresija po spoljasnjoj formi proporcionalan porez. - Progresivan ucinak se postize putem odbitaka kojima se umanjuje obveznikov dohodak u postupku utvrdjivanja poreske osnovice. - Dakle, iako je zakonska stopa proporcionalna, efektivne stope su progresivne. - Visina efektivne ( prikrivene progresivne ) stope uvek manja od zakonske ( proporcionalne ) stope. Efektivna stopa se postepeno povecava i priblizava zakonskoj, ali je nikada nedostize. - Postojanje indirektne progresije ukazuje o tome da li je neki porez progresivan ili proporcionalan, ne moze suditi samo na osnovu zakonske poreske stope, vec se tek izracunavanjem efektivne poreske stope moze stvarno utvrditi kakva je stvarna raspodela poreskog tereta. 3.) Regresivne- To su takve poreske stope koje se smanjuju kada se uvecava poreska osnovica. - Diretno regresivni porezi su jako retki, a razlog sto je npr. porez na promet indirektno regresivan krije se u okolnosti da sa porastom dohotka stanovnistva opada sklonost ka potrosnji. - Siromasniji slojevi stanovnistva srazmerno vise trose, a manje stede, dok bogatiji slojevi slojevi srazmerno manje trose, a vise stede. - Pokazatelj koji govori o tome koliko ce neka socijalna grupa od svakog dodatnog dinara dohotka potrositi naziva se marginalnom sklonoscu ka potraosnji. - Postoji zakonitost opadanja marginalne sklonosti ka potrosnji u situaciji kada raste dohodak. - npr. marginalna sklonost ka potrosnji najsiromasnijeg sloja je 85%, a najbogatijeg 67%. - dalje: dohodak nasiromasnijeg je 1000, potrosnja 850, zakonska poreska stopa 20%, porez 170, efektivna poreska stopa 17%, Dohodak najbogatijeg 11000, potrosnja7460,

54

zakonska poreska stopa isto 20%, porez 1492, ali ovde je efektivna poreska stopa 13,56%. - Indirektna regresija se javlja i kod subjektnih poreza u uzem smislu ( npr. glavarine ), jer se tu porez utvrdjuje u istom iznosu po glavi, nezavisno od ekonosmke snage, pa ce ovi porezi relativno najvise teretiti siromasnije obveznike.

48.) Poreskopoliticke osnove izbora izmedju proporcionalnih i progresivnih poreskih stopa - Prednosti proporcionalnih, odnosno nedostaci progresivnih poreskih stopa: A) Progresija unosi arbitrarnost u oporezivanje, jer ne postoje cvrsti kriterijumi na osnovu kojih bi se odredilo da se pojedini delovi osnovice oporezuju jednom, a pojedini drugom stopom. - Kod proporcionalnih poreza stopa je fiksirana na nivou koji omogucuje ostvarenje poreskog prihoda; kod progresije od volje zakonodavca zavisi da li ce u obezbedjenju istog poreskog prihoda neko lice ucestvovati 10%, 50%, 100% vise od drugog lica. B) Razlika izmedju proporcionalnog povecanja poreskog duga, izazvanog promenom prosecnog dohotka u istom procentu i stvarnog povecanja poreskog duga, do kojeg je doslo pod uslovom da poreski sistem nije menjan, naziva se fiskalno vucenje. - Fiskalno vucenje se moze rastaviti na dve komponente:  Inflatorno fiskalno vucenje: ono je posledica iskljucivo inflatornog povecanja dohotka. - Naime, pod dejstvom inflacije raste nominalni dohodak i, ako se skala poreske progresije ne izmeni, obveznik ce biti podvrgnut dejstvu vise poreske stope; njegov ce nominalni dohodak biti izvucen u transu u kojoj se primenjuje visa poreska stopa.  Realno fiskalno vucenje: nastaje kada se uveca realni obveznikov dohodak, pa zbog toga njegov nominalni duhodak bude izvucen u transu u kojoj se primenjuje visa poreska stopa. - Drzava ostvaruje visi poreski prihod pod uticajem obe komponente fiskalnog vucenja, a fiskalno opterecenje drustvenog proizvoda raste i bez povecanja poreskih stopa. V) Istice se da je uticaj progresivnog poreza na velicinu radnog napora nepovoljniji od uticaja proporcionalnog. - Suocen sa smanjenjem raspolozivog dohotka izazvanim oporezivanjem, obveznik ce reagovati na novonastalu situaciju, pri cemu se njegova reakcija moze razloziti na:  Efekat dohotka- koji se sastoji u tome sto ga porez stimulise da ulozi dodatni radni napor, kako bi povratio onaj nivo dohotka koji je ostvarivao pre uvodjenja poreza.  Efekat supstitucije- koji se sastoji u tome sto ga porez podstice da promeni modalitet ponasanja na trzistu, usmeravajuci svoj izbor ka blaze oporezovanoj opciji, sto radni napor cini manje privlacnim od dokolice. - Efekat dohotka je isti i kod proporcionalnog i kod progresivnog poreza, ali je efekat supstitucije izrazeniji kod progresivnog poreza, jer je marginalna stopa veca o prosecne poreske stope. G) Otpor placanju poreza kod proporcionalnog oporezivanja je nizi nego kod progresivnog oporezivanja.

55

D) Rezijski troskovi utvrdjivanja i naplate progresivnog poreza su veci nego kod proporcionalnog poreza. - Prednost progresivnig, odnosno mane proporcionalnih poreza: A) Progresivno oporezivanje primerenije je zahtevu da porez treba da se placa srazmerno ekonomskoj snazi. B) Primena progresivnih poreza omogucuje vodjenje aktivne poreske politike, tj. drzavi je olaksano da utice na alokaciju ekonomskih resursa, odnosno da deluje u pravcu ostvarivanja ciljeva makroekonomske politike ( u period prosperiteta treba delovati na smanjenje potrosnje, a u period recesije na povecanje potrosnje ). V) Prigovor da progresivni porezi destimulisu radni napor treba shvatiti u relativnom smislu, jer i proporcionalni porezi ga mogu destimulisati, pod istim uslovom, tj. da je efekat supstitucije nadvladao efekat dohotka. G) Otpor placanju poreza nije nuzno vezan za primenu progresivnih poreskih stopa: poreske obveznike pogadja visina efektivne poreske stope, a njima je u nacelu svejedno da li je zakonska poreska stopa proporcionalna ili progresivna. D) U uslovima primene elektronske obrade podataka ni rezijski troskovi pri obracunu progresivnih poreza nisu toliko veci od troskova obracuna proporcionalnih poreza. - Udeo poreza na promet je najcesce 5 puta veci od udela poreza na imovinu u ukupnim poreskim prihodima. - Ovakvu progresiju poreza na imovinu, kojom se delimicno potire regresivan ucinak poreza na promet nazivamo delimicnom kompenzatornom progresijom. - Ako, medjutim, neki izdasniji porez ( od poreza na imovinu ) ucinimo progresivnim, npr. porez na dohodak, njegovo progresivno dejstvo moze sasvim anulirati regresivno dejstvo poreza na promet, tako da ukupan poreski sistem bude proporcionalan, i to je potpuna kompenzatorna progresija. - Drugim recima, obveznici ciji je dohodak nizi, a koji su na osnovu poreza na promet snosili srazmerno veci poreski teret, sada ce po osnovu poreza na dohodak poneti sramerno manji teret, dok ce obveznici ciji je dohodak veci biti u obrnutoj situaciji. - Ako je visina progresivnih stopa poreza na dohodak postavljena tako da je ne samo anulirano regresivno dejtvo poreza na promet, vec je postignut sveopsti progresivni ucinak, tako da, ako se u obzir uzmu svi porezi, lica sa visim dohotkom placaju srazmerno vise na ima poreza, a lica sa nizim dohotkom srazmerno manje, u pitanju je apsolutna progresija.

49.) Poreske olaksice - Poreska olaksica predstavlja ustupak koji cini drzava u pogledu poreskog obveznika, poreske osnovice, poreskih stopa ili iznosa poreskog prihoda, sve to u poredjenju sa opstim rezimom ova cetiri elementa koji bi zakonom bio uredjen u odsustvu olaksice. - Pravo je zakonodavca da u okviru vodjenja poreske politike propisuje slucajeve u kojima se odredjenim subjektima priznaju poreske olaksice ili oslobodjenja. - Termin “investicioni podsticaj” je siri od termina “poreski podsticaj”, jer obuhvata stimulaciju investitora i razlicitim subvencijama. - Poreski rashodi predstavljaju svaku meru poreske politike cija primena povlaci smanjenje poreskih prihoda u odnosu na iznos koji bi se prikupio u normalnim uslovima. 56

- Poreske olaksicese mogu klasifikovati: a) Prema vezivanju svakog poreskog ustupka za odredjeni porez: poreske olaksice u okviru poreza na dobit, na imovinu.. b) Prema trajanju: trajne i privremene. v) Prema tome da li se pruzaju u celoj drzavi ili samo u pojedinim granama delatnosti ili regionima: carinske, devizne…stimulacije u specijalnim ekonomskim zonama. g) Prema uticaju koji poreske olaksice imaju na poreske prihode: neke dovode do potpunog neplacanja poreza a neke delimicnog, a neke dovode do odlaganja placanja poreskog duga. d) Prema fazi preduzetnickog poduhvata u kojoj se obvezniku daje olaksica: olaksica u inicijalnom periodu, olaksica za vreme obavljanja operacija i olaksica pruzena po okoncanju aktivnosti. dj) Sa stanovista nacina na koji se pruza poreska olaksica, razlikuje se nekoliko mehanizama: 1.) Olaksice u pogledu poreskog obveznika- one se daju obveznicima koji se nadju u nekoj situaciji predvidjenoj u zakonu ( npr. poresko oslobodjenje za novonastala preduzeca ). 2.) Olaksice u pogledu poreske osnovice- one se javljaju u dva oblika:  Kao izuzimanje, gde se odredjeni objekt iskljucuje iz obuhvata oporezivanja ( deciji dodatak, stipendije, penzije..). - Izuzimanje je razlicito od nepostojanja poreske obaveze, pa ako zakon to nalaze, poreski organ treba prvo da konstatuje postojanje poreske obaveze, pa da zatim svojim resenjem ustanovi da se odredjeni objekti izuzimaju od oporezivanja.  Kao odbici, kod kojih je rec o izvesnim stavkama koje se oduzimaju u postupku odredjivanja poreske osnovice ( npr. standardni odbitak na ime egzistencijalnog minimuma ). 3.) Olaksice u pogledu visine poreske stope- one pruzaju snizenja stope obveznicima koji se nadju u situaciji predvidjenoj zakonom (npr. snizena poreska stopa za mala preduzeca) ili odredjenim vrstama dohotka ( npr. manje stope za prihode od dividend ). 4.) Olaksice u pogledu visine obracunatog poreza ( preski kredit )- predstavljaju umanjenje poreskog duga. - Poreski kredit se moze odobriti poreskom obvezniku bilo u vidu odbijanja odredjene sume ( iskazane u novcanim jedinicama ili u procentu od poreskog duga ) od iznosa dugovanog poreza, bilo u vidu kompenzacije obveznikovog poreskog potrazivanja prema drzavi sa njegovim poreskim dugom. - Kod PDV poreski obveznik ima pravo da pri placanju poreza na isporuku dobara ili pruzanje usluga odbije prethodni porez, tj. porez koji mu je kroz nabavnu cenu obracunao snabdevac. - Standardna olaksica u vidu poreskog kredita najcesce ne sme biti veca od poreza, npr. ako je u zakonu propisano da se na ime egzistencijalnog minimuma dugovani porez moze umanjiti za 5500 din, a poreski dug je 5000, obveznik moze iskoristiti samo 5000 dinara kredita ( potrosiv poreski kredit ).

57

- No, u odredjenim situacijama poreski kredit moze biti veci od dugovanog poreza: neiskorisceni deo kredita jednog supruznika tada se prenosi na drugog supruznika ( nepotrosivi poreski kredit ). - Ako se osnovica ucini dovoljno sirokom ( tj. broj olaksica se svede na racionalan minimum ), isti poreski prihod moci ce da se obezbedi primenom nize poreske stope, sto bi znacilo da je niska poreska stopa najbolji podsticaj.

50.) Pojam dvostrukog oporezivanja i fenomeni slicni dvostrukom oporezivanju - Ako je u pitanju sukob izmedju poreski suverenih drzava, radi se o medjunarodnom dvostrukom oporezivanju, a ako je u pitanju sukob izmedju federalnih jedinica unutar slozene drzave, kao i izmedju jedinica lokalne vlasti u okviru bilo unitarne, bilo slozene drzave, radi se o internom dvostrukom oporezivanju. - Do sukoba poreskih zakona moze doci ako dve npr. drzave imaju pretenzije da oporezuju isti poreski objekat ( npr. Amerikanac radi u Nemackoj, a SAD hoce da ga oporezuje kao svog drzavljanina, a Nemacka kao lice koje je steklo dohodak u njoj ). - Pojam dvostrukog oporezivanja - Dvostruko oporezivanje postoji kada se isto lice u vezi sa istim objektom oporezuje istim ili slicnim porezima za isti period od strane vise poreskih vlasti, koje su istoga ranga. - Dvostruko oporezivanje postoji, kada je isti poreski dogadjaj normiran u dva razlicita poreska zakona kao cinjenica koja dovodi do nastanka poreske obaveze. - Dakle, potrebno je da postoje dve razlicite poreske vlasti, kao i identicnost sledeca 4 elementa: poreskog obveznika, objekta oporezivanja, poreza i perioda. - Identicnost poreskog obveznika - Insistiranje na identicnosti poreskog obveznika odnosi se na zakonskog, a ne faktickog obveznika, lice koje snosi ekonomski teret poreza. - Iako bi na prvi pogled izgledalo sasvim prihvatljivo da se dvostruko oporezovanim smatra samo onaj subjekt koji je stvarno pogodjen porezom, a ne onaj koji je zakonom obavezan da porez plati, ali koji je uspeo da ga prevali na drugo lice, opredeljivanje za obveznika u ekonomskom, umesto u pravnom smislu, otvorilo bi mnoge teskoce i nepreciznosti ( npr. nije uvek izvesno da li je porez prevaljen, odnonsno, ako jeste, na koga je prevaljen...). - Identicnost poreskog objekta - Pod identicnoscu poreskog objekta podrazumeva se jednakost objektivnih cinjenica cijim pojavljivanjem, odnosno podvodjenjem pod zakonski opis poreskog cinjenicnog stanja, nastaje poreska obaveza. - Nije neophodno da zakonska definicija poreskog objekta bude u obe drzave ista, jer ako bi se postavio takav zahtev, onda se dvostruko oporezivanje uopste ne bi pojavljivalo. - Potrebno je da cinjenice koje uslovljavaju nastanak poreske obaveze u osnovi budu iste, a to znaci da medjusobno ekonomski korespondiraju. - Identicnost poreza

58

- Na prakticnom planu, kada sve drzave zakljucuju ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, problem identicnosti poreza resava se na taj nacin sto se u ugovor unosi lista poreza na koje ce se on primenjivati. - Ako, medjutim, izmedju dve drzave ne postoji ovakav ugovor, ostaje da se, od slucaja do slucaja, razmotri da li su porezi koji se u njima placaju “u osnovi isti”. - Kriterijum na osnovu kojeg treba ocenjivati identicnost poreza nije ni njihov naziv, a ni njihova zakonska definicija: identicnost poreza nije pravni, vec ekonomski priblem. - Potrebno je uporediti cinjenice koje uslovljavaju nastanak poreske obaveze ( objekte relevantnih poreza ). - Identicnost perioda - Zahtev u pogledu identicnosti perioda oporezivanja odnosi se na vreme u kojem je poreski objekt nastao, a ne na rokove u kojima je porez utvrdjen, niti u rokovima u kojima je propisano njegovo placanje. - Ako se dohodak stekne u odredjenom vremenu ( obicno se posmatra godina dana ), ta cinjenica, koja dovodi do nastanka poreske obaveze, ima svoju jasnu dimenziju, pa postojanje identicnosti poreskog objekta implicira postojanje identicnosti perioda.

- Fenomeni slicni dvostrukom oporezivanju - Postoje fenomeni koji su slicni dvostrukom oporezivanju, ali kojima nedostaju sva ona svojstva koja moraju biti zastupljena da bi postojalo dvostruko oporezivanje. - Raznolikost situacija obuhvacenih pojmom visestruko oporezivanje u sirem smislu dopusta razlicite klasifikacije; evo jedne koja pociva na kombinaciji 3 kriterijuma: a) identicnost poreskog subjekta. b) okolnosti da li je u pitanju sukob poreskih zakona unutar jedne drzave ili izmedju dve drzave. v) medjusobnog odnosa ( ranga ) poreskih poverioca. - Podjimo od dvostrukog oporezivanja, o kojem je bilo reci u prethodnoj lekciji, koje postoji kada je ( pored ostalih pomenutih uslova ) ispunjen uslov u pogledu identicnosti pasivnog poreskog subjekta; Poreski subjekt mora biti u pravnom smislu isto lice ( dakle rec je o kriterijumu pod a ). - S obzirom na kriterijum pod b), razlikuju se: --> medjunarodno dvostruko oporezivanje, kod kojeg sukog poreskih zakona postoji izmedju dve suverene drzave. --> interno dvostruko oporezivanje, kod koga sukob poreskih propisa postoji izmedju dve federalne jedinice ili dve lokalne vlasti unutar iste drzave. - S obzirom na kriterijum pod c), dvostruko oporezivanje postoji kada su poreski poverioci istog ranga ( dve drzave, ili dve opstine..). - Nadoporezivanje - Nadoporezivanje postoji kada se putem vise poreza iste vrste, u istom vremenskom periodu, oporezuje u pravnom smislu identicni obveznik u vezi sa istim poreskim objektom, ali od strane dva razlicita poreska poverioca razlicitog ranga. - Npr. kad porez na dobit korporacija, uvode federacija kao svoj porez i federalna jedinica kao svoj, ili taj porez postoji kao prihod centralne i lokalne vlasti. - Za razliku od dvostrukog pravnog oporezivanja, koje je nepozeljno, jer izaziva brojne nepovoljne ucinke, nadoporezivanje se smatra sasvim uobicajenom pojavom, pa zato i ne privlaci vecu paznju doktrine.

59

- Kumuliranje poreza - Kumuliranje poreza postoji kada isti poreski obveznik u istom vremenskom periodu placa vise razlicitih poreza na isti poreski objekt, ali s obzirom na razlicite manifestacije njegove ekonomske moci. - Npr, poreski objekt moze istovremeno biti oporezovan subjektnim porezom na celokupnu neto imovinu, ali i objektnim porezom na nepokretnosti. - I kumuliranje poreza je uobicajena pojava, pa ne privlaci puno paznje. - Ekonomsko dvostruko oporezivanje - Ekonosmko dvostruko oporezivanje predstavlja koncept kojim se obelezavaju tri srodna fenomena. - Zajednicko svim takvim situacijama je to sto se istim porezom, u istom vremenskom periodu, u odnosu na isti poreski objekat oporezuju dva u pravnom smislu razlicita, , ali u ekonomskom identicna ili bar povezana poreska obvenika. 1.) Ekonomsko dvostruko oporezivanje tipa 1- postoji kada je za isti dohodak muz oporezovan u jednoj, a zena u drugoj drzavi, zatim kod oporezivanja vlasnika i plodouzivaoca iste nepokretnosti.. - Dakle, postoje dva poreska obveznika, koji su pravno razliciti, ali izmedju njih postoji ekonomska povezanost. 2.) Ekonomsko dvostruko oporezivanje tipa 2- postoji kada se raspodeljeni deo dobiti korporacije oporezuje dva puta: prvo se, na nivou korporacije, plati porez na dobit korporacije, a zatim se, na nivou akcionara, dividenda oporezuje porezom na dohodak fizickih lica. - Gde god da se u ovoj skripti pomene u buduce ekonomsko dvostruko oporezivanje, smatrace se da se radi o ovom tipu 2. - Kod ovakvog ekonomskog dvostrukog oporezivanja poreski obveznici su takodje u pravnom smislu razliciti ( jedan obveznik je pravno lice- drustvo kapitala, a drugo fizicko lice- akcionar ), ali su u ekonomskom identicni, jer su akcionari vlasnici korporacije i jer, ako je tacna pretpostavka da se porez na dobit korporacije ne prevaljuje, on njih pogadja. 3.) Ekonomsko dvostruko oporezivanje tipa 3- postoji kada su istovremeno oporezovani duznik kojem nije priznat odbitak od osnovice po osnovu primljenog zajma i isplacene kamate i poverilac kojem su odobreni zajam i primljena kamata ukljucenu u osnovicu. - Postoji i kada su istovremeno oporezovani dobit filijale iz koje se isplacuju dividende maticnoj kompaniji i dobit maticne kompanije u koju se ukljucene dividende primljene od filijale ( sukcesivno oporezivanje ). - U odnosu na ekonomsko dvostruko oporezivanje moguce je u nacelu primeniti iste postupke za njegovu eliminaciju kao i u odnosu na dvostruko pravno oporezivanje ( tj. primeniti unilateralne ili bilateralne mere ).

51.) Uzroci dvostrukog oporezivanja - Do podvrgavanja poreskoj jurisdikciji drzave dolazi ako je pasivni subjekt sa njom povezan kroz prisustvo odredjenih odlucujucih cinjenica: drzavljanstvo, rezidentstvo i izvor. - Prve dve cinjenice su personalnog a treca je ekonomskog karaktera. 60

- Rezidentstvo kao personalna odlucujuca cinjenica dovodi do uspostavljanja neogranicene ( pune ) poreske obaveze: lica koja su na osnovu cinjenice rezidentstva podvrgnuta poreskoj jurisdikciji odredjene drzave mogu biti u njoj oporezovana u skladu sa svojim “svetskim dohotkom”, odnosno “svetskom imovinom”. - U ovom slucaju poreska jurisdikcija, iako proistice iz terotorijalnog suvereniteta, razbija teritorijalne granice drzave i prosiruje se na poreske objekte van njene nacionalne teritorije - Prostorno sirenje poreske jurisdikcije mogucno je jer je drzava u stanju da relativno efikasno sprovede utvrdjivanja i naplate poreza na lica koja su rezidenti na njenoj teritoriji ( princip univerzalnosti poreske obaveze ). - S druge strane, izvor kao odlucujuca cinjenica samo ekonomskog karaktera dovodi do uspostavljanja ogranicene poreske obaveze. - U tom slucaju drzava se zadovoljava oporezivanjem imovine koja je locirana na njenoj teritoriji, odnosno dohotka koji sa njene teritorije potice ( teritorijalni princip rasprostiranja poreske obaveze ). - U vecini savremenih poreskih sistema do podvrgavanja poreskoj obavezi dolazi na osnovu kombinovane primene personalne i ekonomske odlucujuce cinjenice. - Otuda su lica koja su rezidenti neograniceno poreski odgovorna, dok nerezidenti podlezu teritorijalnom principu ( u Latinskoj americi je i danas teritorijalni princip iskljuciv ). - Sinteticko oporezivanje dohotka i imovine moze se postici jedino ako se primenjuje princip univerzalnosti: necija ukupna ekonomska snaga ne moze se ocenjivati samo na osnovu poreskih objekata lociranih na teritoriji zemlje ciji je rezistent, vec se u obzir moraju uzeti i objekti u inostranstvu. - Do sukoba poreskih jurisdikcija dolazi zbog toga sto u medjunarodnom javnom pravu nisu postavljana medjunarodno priznata nacela kojima bi se ogranicavala suverenost drzave u poreskoj oblasti. - Sasvim je prirodno da su zemlje-izvoznice kapitala zainteresovane za sto siru primenu kriterijuma rezidentstva ( principa univerzalne poreske obaveze ), kako bi svoje rezidente podvrgle nacionalnom porezu u odnosu na njihov svetski dohodak, odnosno imovinu. - S druge strane, zemlje-uvoznice kapitala ( zemlje u razvoju ) imaju interes da se sto sire primenjuje kriterijum izvora ( teritorijalni princip ), kako bi zahvatile sve poreske objekte koji se pojavljuju na njihovoj teritoriji. - Sukobi poreskih jurisdikcija, izazvani izborom razlicite odlucujuce cinjenice, u praksi se pojavljuju u 3 razlicite situacije: 1.) Sukob izmedju neogranicene i ogranicene poreske obaveze. - Tu zemlja rezidentstva oporezuje svetski dohodak, odnosno svetsku imovinu svojih rezidenata, a zemlja izvora oporezuje nerezidente u odnosu na dohodak koji potice iz izvora sa njene teritorije, odnosno u odnosu na imovinu koja je locirana na njenoj teritoriji. - Npr. rezident Nemacke koji ostvaruje deo svog dohotka u Nemackoj, a prihode od dividendi u Holandiji, platice nemacki porez na svoj celokupan dohodak, a holandski porez na prihode od dividendi ostvarene u Holandiji. 2.) Sukob izmedju dve neogranicene poreske obaveze. - Moguc iz dva razloga:

61

a) Ako jedna drzava primenjuje kao odlucujucu cinjenicu koja stvara neogranicenu obavezu drzavljanstvo ( SAD i Filipini ), a druga rezidentstvo. b) Ako obe drzave primenjuju rezidentstvo kao odlucujucu cinjenicu kaoja stvara neogranicenu obavezu, ali ga u svom nacionalnom zakonodavstvu razlicito definisu. - Npr. mnoge drzave rezidentstvo korporacija odredjuju prema mestu inkorporisanja, dok druge rezidentstvo odredjuju na osnovu mesta iz kojeg se efektivno upravlja korporacijom. 3.) Sukob izmedju dve ogranicene poreske obaveze.

52.) Odlucujuce cinjenice sukoba poreskih zakona - Drzavljanstvo - Sada kada nacionalne granice nisu vise smetnja za cirkulaciju ljudi, insistiranje na kapitalu kao odlucujucoj cinjenici koja zasniva neogranicenu poresku obavezu neopravdano bi favorizovalo strance-rezidente, koji ostvaruju prihode u zemlji u kojoj borave. - Zemlja drzavljanstva ne moze ni zahtevati prihode, odnosno imovinu ciji je izvor izvan njene teritorije, niti moze prinuditi svog drzavljanina koji ima boraviste u inostranstvu da plati porez na te prihode, odnosno imovinu. - Drzavljanstvo kao odlucujuca cinjenica pre odgovara jednoj zatvorenoj privredi ili privredi cije je trziste samo sebi dovoljno ( sto objasnjava americku opciju, samo sta je onda sa ludim Filipincima ). - Rezidentstvo - Izraz “rezidentstvo” podrazumeva stalno ili privremeno fizicko prisustvo nekog lica na odredjenoj teritoriji ( termin je siri od prebivalista ). - Kad je rec o prebivalistu stranaca, zakonom je odredjeno da je prebivaliste mesto u kojem stranac kome je odobreno nastanjenje ima nameru trajno da zivi na odredjenoj adresi. - Stalno nastanjenje sup moze odobriti strancu: a) Koji je do dana podnosenja zahteva za stalno nastanjenje u Srbiji boravio neporekidno duze od 5 godina na osnovu odobrenja za privremeni boravak. b) Koji je najmanje 3 godine u braku sa drzavljaninom Srbije. v) Maloletniku sa privremenim boravkom u Srbiji, ako je jedan od roditelja drzavljanin Srbije, uz saglasnost drugog roditelja. g) Koji je poreklom sa teritorije Srbije. - Boraviste ( rezidentstvo ) je cinjenicni, a ne pravni koncept i predstavlja mesto u kojem neko lice boravi van svog prebivalista. - Lice moze ilegalno boraviti u zemlji u kojoj se trazi dozvola boravka, pa opet biti njen poreski rezident. - Rezident je ono fizicko lice koje: a) na teritorije Republike ima prebivaliste ili centar poslovnih i zivotnih interesa. b) na teritoriji Republike boravi 183 ili vise dana godisnje. b) je upuceno u drugu drzavu radi obavljanja poslova za fizicko ili pravno lice- rezidenta Republike. - Rezidentstvo predstavlja odlucujucu cinjenicu i kod oporezovanja pravnih lica.

62

- U Srbiji je odredjeno da se rezidentom smatra ono pravno lice koje je osnovano ili ima sediste stvarne uprave i kontrole na teritoriji Republike. - Pod stvarnim upravljanjem i kontrolom treba smatrati ostvarivanje efektivnog uticaja na poslovne odluke ( npr. sediste upravnog odbora ). - Moguci su slucajevi dvojnog rezidentstva, a dvojno rezidentstvo moze biti: a) Simultano- postoji u situacijama kada se isto lice u istom periodu vremena smatra rezidentom u dvema drzavama, npr: ako isto lice ima u istom periodu stalno mesto stanovanja u dve drzavama koje postojanje rezidentstva ocenjuju na osnovu cinjenicnog kriterijuma, a ne na osnovu duzine boravka; ili ako je jedna korporacija osnovana u Svajcarskoj, a ima sediste u Britaniji, i jedna i druga zemlja ce je, prva primenjujuci kriterijum mesta osnivanja, a druga kriterijum mesta efektivnog upravljanja, smatrati svojim rezidentom. b) Sukcesivno- postoji kada dolazi do promene mesta boravka, bilo u okviru jedne fisklane godine, bilo po njenom isteku, npr: dvojno rezidentstvo se moze pojaviti ako Italija smatra da je boravak od 6 meseci u toku godine dovoljan za nastanak rezidentstva, a Srbija uzima najmanje 183 dana, pa u tom slucaju lice koje je boravilo u Italiji od 1.1. do 30.6, a u Srbiji od 1.7. do 31.12, bilo bi rezident obe drzave u datoj godini. - Izvor - Izvor oznacava teritoriju na kojoj se nalaze nepokretnosti, stalna poslovna jedinica ili stalna baza u kojoj se obavlja profesionalna aktivnost, na kojoj se koriste sredstva iz kojih se placaju dividende i naknade iz autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine. - Samo latonoamericke drzave koriste ovaj kriterijum, a ostale zemlje kombinuju rezidentstvo i izvor: svoje rezidente oporezuju primenom neogranicene poreske obaveze, a nerezidente samo u odnosu na dohodak koji je ostvaren, odnosno imovinu koja se nalazi na nacionalnoj teritoriji.

53.) Kolizione norme u medjunarodnom poreskom pravu - Kolizione norme u medjunarodnom poreskom pravu predstavljaju unilateralna ili bilateralna pravila koja odredjuju koja je drzava ovlascena da oporezuje odredjeni poreski objekat ili njegov deo u slucaju preklapanja poreskih sistema. - Kolizionim normama se, dakle, utvrdjuje koja od konkurentskih poreskih jurisdikcija ima prioritet u konkretnom slucaju. - Razgranicenje konkurentskih poreskih jurisdikcija pociva na principu da drzava sa kojom je obveznik povezan odlucujucom cinjenicom personalnog karaktera ( rezidentstvom ) treba da ima prioritet u oporezivanju. - Obveznik u nacelu treba da bude neograniceno poreski odgovoran u zemlji ciji je rezident, sem ukoliko druga zemlja ne pretenduje da sprovodi oporezivanje na osnovu odlucujuce cinjenice izvora, na bazi posebnog kolizionog pravila ( princip rezidentstva pravilo, princip izvora izuzetak ). - Koliziona pravila se nikada ne primenjuju na celokupan poreski objekt ( dohodak, imovinu ), vec samo na njegove odredjene delove; te norme mogu imati razlicite pravne posledice:

63

a) one mogu delove poreskog objekta u potpunosti prepustiti oporezivanju u drzavi rezidentstva, u kojem slucaju zemlja izvora potpuno odustaje od svog subjektivnog poreskog prava. b) one mogu prepustiti oporezivanje delova poreskog objekta zemlji izvora. v) one mogu raspodeliti pojedine kategorije dohotka ( najcesce dividende i kamate ) izmedju drzave rezidentstva i drzave izvora na taj nacin da se zemlji izvora dopusta pravo da oporezuje samo odredjeni procenat prihoda o kojima je rec; S druge strane, zemlja rezidentstva dopusta da se ovi porezi po odbitku mogu istaci kao poreski kredit na racun poreza koji je razrezan na svetski dohodak. - Kolizione norme odredjuju kojoj ce zemlji razlicite kategorije dohotka ili predmeta imovine biti prepusteni za potencijalno oporezivanje; one sluze da se lokalizuje poreska cinjenica. - Poreski objekat moze biti oporezovan jedino ako je podlozan oporezivanju kako na osnovu kolizionih, tako i na osnovu materijalnih pravila ( nacionalnog zakonodavstva ). - Odlucujuce cinjenice u materijalnim i kolizionim normama moraju da se poklapaju, u suprotnom, zbog okolnosti da materijalna pravila ne pokrivaju prostor koji ima je ostavljen kolizionim normama nastace dvostruko oslobodjenje od poreza. - U slucaju sukoba poreskh zakona kolizione norme odredjuju nosioca poreske jurisdikcije kojem ce pripasti subjektivno poresko pravo. - Kolizione norme mogu spreciti dvostruko oporezivanje, ili zemlja rezidentstva mora primeniti dodatne mere- tzv. metode za eliminaciju dvostrukog oporezivanja. - Otuda se razlikuju sledeci slucajevi: 1.) Ako kolizione norme odrede da zemlja izvora ima ekskluzivno poresko pravo, onda zemlja rezidentstva mora potpuno da izuzme delove dohotka, odnosno imovine koji su u pitanju. ( dvostruko oporezivanje bice spreceno ). - Npr. koliziona norma predvidja da Srbija ima pravo oporezivanja samo onih nepokretnosti koje se nalaze na njenoj teritoriji, pa nepokretnost srpskog rezidenta locirana u inostranstvu ne moze biti dvostruko oporezovana. 2.) Ako koliziona pravila nemaju apsolutnu vaznost, tj. ako se deo imovine ili dohotka ostavlja oporezivanju u zemlji izvora, a ne na bazi iskljucivosti, ili ako, uz neograniceno pravo oporezivanja zemlje rezidentstva, zemlja izvora zadrzava ograniceno pravo da oporezuje izvesne prihode do iznosa koji je limitiran odredjenim procentom, subjektivno poresko pravo je podeljeno izmedju zemlje rezidentstva i zemlje izvora, pa u tom slucaju postoje dve mogucnosti: a) ako zemlja izvora ne koristi dodeljeno joj subjektivno poresko pravo, kolizione norme ce spreciti dvostruko oporezivanje. b) ako, medjutim, zemlja izvora svojim unutrasnjim materijalnim propisima koristi svoje subjektivno poresko pravo, kolizione norme nisu dovoljne da sprece dvostruko oporezivanje. - Tada je, pored kolizionih normi, neophodno upotrebiti i metode za eliminaciju dvostrukog oporezivanja. - Te metode ( metoda izuzimanja i metoda kredita ) u stanju su da eliminisu najvazniju vrstu dvojnog oporezivanja, onu kada se neogranicena poreska obaveza u drzavi rezidentstva sukobljava sa ogranicenom obavezom u zemlji izvora.

64

54.) Metode za sprecavanje, odnosno eliminaciju dvostrukog oporezivanja - Metoda izuzimanja - Drzava koja primenjuje ovu metodu ne oporezuje odredjeni dohodak, odnosno odredjene predmete imovine, koji mogu biti oporezovani samo u drugoj drzavi. - Tom metodom se oni delovi imovine, odnosno dohotka koju su, putem kolizionih normi koje nemaju efekat iskljucivosti, prepusteni subjektivnom poreskom pravu zemlje izvora izkljucuju iz poreske osnovice u zemlji rezidentstva. - Kod bilateralnih kolizionih normi potrebno je razlikovati nacin delovanja kolizionih pravila sa apsolutnim dejstvom od metode izuzimanja: kod takvih kolizionih normi se apsolutno dejstvo postize njima samima, dok primena metode izuzimanja pretpostavlja postojanje kolizionih normi koje nemaju apsolutno dejstvo i otuda moraju biti pracene metodom izuzimanja. - Pravne posledice kolizionih normi sa apsolutnim dejstvom, s jedne strane, i kolizionih normi bez apsolutne vaznosti, pracenih metodom izuzimanja, s druge strane, su identicne. - NPR: Ako je koliziona norma sa apsolutnim dejstvom propisala da pravo oporezivanja primanja ostvarenih po osnovu rada u drzavnoj sluzbi zemlje izvora, onda je ovakvo koliziono pravilo eo ipso postiglo efekat; Ako, medjutim, koliziona norma nema apsolutnu vaznost pa propise da plate direktora mogu biti oporezovane u zemlji izvora ( tj. u zemlji rezidentstva korporacije ), dvostruko oporezivanje ce biti eliminisano tek ukoliko se primeni i metoda izuzimanja, pa zemlja rezidentstva ne ukljuci u poresku osnovicu iznos plate koju direktor-njen rezident ostvaruje u zemlji izvora. - Ovakvo razlikovanje nije relevantno kod unilateralnih kolizionih pravila, koja su uvek sa apsolutnim kolizionim dejstvom i poklapaju se sa metodom izuzimanja. 1.) Metoda punog izuzimanja ( retko u praksi ) - Kod nje zemlja rezidentstva, prilikom odredjivanja progresivne poreske stope koja ce se primeniti na ostatak dohotka ( posto je deo dohotka u zemlji izvora izuzet ), uopste ne uzima u obzir dohodak koji je izuzet od oporezivanja. - Na taj nacin obveznici koji deo dohotka ostvaruju izvan zemlje rezidentstva ostvaruju poresku privilegiju, jer podlezu nizim stopama. 2.) Metoda izuzimanja sa progresijom - Ovde zemlja rezidentstva izuzima dohodak, odnosno imovinu koji su ostvareni, odnosno koji se nalaze u zemlji izvora, ali se, da bi se eliminisala privilegija po osnovu progresivnih poreskih stopa, takav dohodak, odnosno imovina uzima u obzir prilikom odredjivanja poreske stope koja ce se primeniti na ostatak dohotka, odnosno imovine. - Visina poreza u zemlji izvora ne utice na razmere olaksice ( iskazane u smanjenju poreskog prihoda ) u zemlji rezidentstva ( pogledati tabele u knjizi ). - Kad god je porez na dohodak u zemlji izvora manji od olaksice koju treba da pruzi zemlja rezidentstva, poreski obveznik ce proci bolje nego da je njegov ukupan dohodak ostvaren jedino u zemlji rezidentstva. - Medjutim, ako je porez u zemlji izvora veci od olaksice u zemlji rezidentstva, obveznik ce proci losije nego da je njegov ukupan dohodak ostvaren jedino u zemlji rezidentstva.

65

- Metoda kredita - Kod metode kredita zemlja rezidentstva u prvom stadijumu postupa kao da ne postoje koliziona pravila, oporezujuci svetski dohodak, odnosno svetsku imovinu svog rezidenta, bez obzira na moguce postojanje konkurentskog subjektivnog poreskog prava zemlje izvora. - U drugom stadijumu, medjutim, zemlja rezidentstva eliminise dvostruko oporezivanje tako sto dopusta da se porez naplacen u zemlji izvora istakne kao kredit na racun poreza utvrdjenog na svetski dohodak, odnosno svetsku imovinu. - Dakle, rezidentni obveznik ima pravo da umanji svoj porez na svetski dohodak, odnosno imovinu za porez koji je, saglasno kolizionim normama, naplacen u zemlji izvora. - Razlikuju se dva oblika metode kredita: 1.) Metoda punog kredita - Ona se sastoji u postpuku kojim se porez placen u zemlji izvora u potpunosti odbija od poreza koji uvodi zemlja rezidentstva, bez obzira da li je iznos poreza placenog u inostranstvu veci od onog dela poreza koji bi u zemlji rezidentstva mogao biti pripisan dohotku koji je ostvaren u inostranstvu. 2.) Metoda obicnog kredita ( cesca u praksi ) - Ona se sastoji u postupku kojim se porez placen u zemlji izvora istice kao kredit na racun poreza utvrdjenog u zemlji rezidentstva, ali samo do iznosa koji bi u zemlji rezidentstva, primenom poreskih propisa, mogao biti pripisan dohotku ili imovini koji su ostvareni u inostranstvu. - Dakle, od poreza koji je u zemlji rezidentstva utvrdjen na svetski dohodak, odnosno na svetsku imovinu odbija se manji od sledeca dva iznosa: a) ili iznos poreza na dohodak ( imovinu ) ostvaren u zemlji izvora, obracunat po stopama koje vaze u zemlji rezidentstva. b) ili iznos poreza na dohodak ( imovinu ) ostvaren u zemlji izvora, obracunat po stopama koje vaze u zemlji izvora. - Kod obicnog poreza postoji limit koji je jednak iznosu koji bi se dobio primenom poreskih stopa zemlje rezidentstva na dohodak koji je ostvaren u zemlji izvora ( pogledaj tabele iz knjige ). - Kada je poreski dug u zemlji izvora manji od maksimalnog limita zemlje rezidentstva, poreski obveznik uvek ce morati da plati isti iznos poreza kao da je oporezovan samo u zemlji rezidentstva, tj. kao da je njegov ukupan dohodak ostvaren jedino u toj zemlji.S druge strane, kada je poreski dug u zemlji izvora veci od maksimalnog limita zemlje rezidentstva, poreski obveznik nece moci da odbije sav porez koji je platio u zemlji izvora, pa ce njegov polozaj biti nepovoljniji od polozaja obveznika koji sav dohodak ostvaruje u zemlji rezidentstva. - Ostale podele metoda poreskog kredita - Ako se za kriterijum razlikovanja uzme tip dvostrukog oporezivanja koje se eliminise, razlikujemo: 1.) Direktni kredit- predstavlja metodu kojom se eliminise dvostruko pravno oporezivanje. 2.) Indirektni kredit- predstavlja metodu kojom se eliminise dvostruko ekonomsko oporezivanje.

66

- Naime, kod medjunarodnog dvostrukog oporezivanja dividendi, rezidentni akcionar moze dobiti pravo da istakne kao kredit samo porez koji mu je u zemlji izvora naplacen po odbitku da isplacene dividende- tada je rec o direktnom poreskom kreditu. - No, moze mu se dozvoliti da kao kredit istakne i deo poreza korporacija koji odgovara dobiti iz koje su isplacene dividende- tada je rec o indirektnom poreskom kreditu. - Kada se raspravlja o poreskom kreditu pominje se i kredit za ustedjeni porez, kojim zemlja izvnoznica kapitala daje podrsku zemlji uvoznici kapitala u njenim nastojanjima da privuce strana ulaganja. - U odsustvu ovakve mere dogadja se da poreska olaksica kojom zemlja u razvoju zeli da stimulise inostrane investicije, ne donose nikakvo smanjenje poreskog tereta investitoru, posto zemlja njegovog rezidentstva dopusta da se od poraza utvrdjenog u odnosu na svetski dohodak moze odbiti porez koji je placen u inostranstvu na dohodak ostvaren u zemlji izvora. - Rezident ce, naime, dohodak ostvaren u zemelji izvora morati da ukljuci u svoj svetski dohodak, na koji placa porez po stopi koja vazi u zemlji rezidentstva, dok poreski kredit nikako ne moze biti veci od iznosa poreza placenog u zemlji izvora. - Na taj nacin, poreska olaksica dovodi samo do prelivanja poreskih prihoda iz budzeta zemlje uzvoznice kapitala u budzet zemlje izvoznice kapitala. - Da bi se pruzi smisa poreskim investicionim podsticajima koje pruzaju zemlje uzvoznice kapitala, potrebno je da u ugovoru o izbegavanju dvostrukog oporezivanja zemlja izvoznica kapitala prihvati klauzulu o kreditu za ustedjeni porez. - Dakle, potrebno je da dopusti svom rezidentu da moze istaci poreski kredit ne samo u odnosu na porez koji je stvarno placen u zemlji izvora, vec i u odnosu na porez koji bi bio placen da poreska olaksica nije pruzena. - Treba zapaziti da kredit za ustedjeni porez predstavlja odbitak neplacenog poreza.

55.) Unilateralne mere za sprecavanje, odnosno eliminaciju dvostrukog oporezivanja - Unilateralne mere za sprecavanje internog dvostrukog oporezivanja - Ove mere predstavljaju jedino sredstvo protiv internog dvostrukog oporezivanja. - Interne kolizione norme imace apsolutnu vaznost i sprecavace nastanak internog dvostrukog oporezivanja. - U Srbiji koja je unitarna drzava interno dvostruko oporezivanje bi moglo nastati samo kroz pretenzije dve jedinice lokalne samouprave da u istom poreskom period oporezuju istog obveznika u odnosu na isti objekat ( kolizione norme za ovo se nalaze u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave ). - Unilateralne mere za sprecavanje, odnosno eliminaciju medjunarodnog dvostrukog oporezivanja - Ove mere mogu imati za cilj da razgranice domacu poresku jurisdikciju prema poreskoj jurisdikciji drugih drzava i tada obuhvataju pravila o ogranicenoj poreskoj obavezi i sva pravila o neogranicenoj poreskoj obavezi koja se ticu oporezivanja poreskih objekata u inostranstvu koji pripadaju rezidentima. - Pomenuti nacin razgranicenja zanemaruje opasnost medjunarodnog dvostrukog oporezivanja, pa jedino zemlje koje primenjuju teritorijalni princip na ovaj nacin mogu

67

spreciti dvostruko oporezivanje ( tada je rec o strukturalnim unilateralnim merama sa apsolutnim dejstvom ). - S druge strane, najveci broj drzava nastoji da sto vise prosiri opseg primene svojih poreskih zakona, i otuda su neophodni dodatni postupci da bi se eliminisalo dvostruko oporezivanje izazvano resenjima u nacionalnom zakonodavstvu. - U tu svrhu sluze unilateralna pravila koja se zasnivaju na pristupu po kojem se neogranicena poreska obaveza suzava jednostranim odustajanjem od subjekivnog poreskog prava ( samoogranicenje ). - Pomenute olaksice se javljaju bilo kao metoda izuzimanja, bilo kao metoda kredita ( rec je o institucionalnim unilateralnim merama ). - Znacaj unilateralnih mera - Dok su kod sprecavanja internog dvostrukog oporezivanja unilateralne mere jedino moguce, njihova je primena u domenu sprecavanja medjunarodnog dvostrukog oporezivanja konkurentska sa bilateralnim i multilateralnim merama. - Prednosti unilateralnih mera su sledece: a) Da bi se donele, uopste nije potreba akcija druge drzave. b) Postupak njihovog donosenja je jednostavniji. - Nedostaci unilateralnih mera su sledece: a) jednostranost poreske zrtve, odnosno nepostojanje reciprocnog ustupka druge drzave. b) cak i ako razlicite drzave prihvataju identicna pravila, to ne znaci da ce dvostruko oporezivanje biti eliminisano, jer odlucujuce cinjenice mogu biti definisane na razlicite nacine. v) nepostojanje jednistvene koncepcije, tako da svaka zemlja ogranicava svoje subjektivno pravo prema vlastitom nahodjenju. g) njihova nestabilna priroda, jer mogu biti povucene u svakom trenutku promenom zakona. d) zemlje u razvoju, u svojstvu zemlje rezidentstva ( u kojem su retko ) nemaju interesa da donose unilateralne mere, jer je broj njihovih rezidenata koji su investitori u inostranstvu srazmernno mali.

56.) Funkcionisanje medjunarodnih konvencija o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i njihov odnos sa unutrasnjim materijalnim pravom - Konvencije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja predstavljaju medjudrzavne ugovore, pa se o njihovoj vaznosti u unutrasnjem pravnom poretku zemalja ugovornica moze suditi saglasno pravilima medjunarodnog javnog prava. - Prema dualistickom shvatanju, medjunarodni i nacionalni pravni sistem cine dve odvojene pravne sfere, pa medjunarodno pravo ima efekte u nacionalnom pravnom sistemu tek posto se transformise u nacionalno pravo u posebnom postupku. - Prema monistickom shvatanju, prava obveznika se izvlace neposredno iz medjunarodnog ugovora, bez obzira da li su odredbe konvencije transformisane u nacionalno zakonodavstvo ili nisu. - U Srbiji je ustavom propisan primat ratifikovanih medjunarodnih ugovora u odnosu na unutrasnje zakonodavstvo.

68

- Ako koliziona pravila odrede da jedna zemlja ima ekskluzivno subjektivno pravo u odnosu na dati poreski objekat, dodatni postpuci su nepotrebni i konvencija o izbegavanju dvostrukog oporezivanja postize svoj osnovni cilj vec na osnovu takvih kolizionih normi. - Medjutim, drugacija situacija postoji: a) ako koliziona pravila nemaju apsolutnu vaznost. b) ako zemlja izvora zadrzava ograniceno pravo da oporezuje izvesne prihode do iznosa koji je limitiran odredjenim procentom, s tim sto zemlja rezidentstva paralelno ima pravo da ih neograniceno oporezuje. - U oba slucaja koliziona pravila nisu u stanju da eo ipso sprece dvostruko oporezivanje, vec je potrebno i da drzava rezidentstva preduzme dodatne mere, tj. da primeni neku od metoda za eliminaciju dvostrukog oporezivanja ( metodu izuzimanja sa progresijom ili metodu obicnog kredita ). - Iskljuciva primena metode izuzimanja ne moze biti efikasna, kad god zemlja izvora zadrzava ograniceno pravo da oporezuje izvesne prihode do iznosa koji je limitiran odredjenim procentom, s tim sto ih zemlja rezidentstva moze paralelno neograniceno oporezovati. - Subjektivno poresko pravo moze biti podeljeno izmedju zemlje izvora i zemlje rezidentstva ne samo kod dividendi i kamata, vec i u slucaju prihoda oko kojih se drzave ugovornice saglase ( najcesce autorske naknade ). - Medjunarodno dvostruko oporezivanje bice eliminisano jedino ako se porez po odbitku placen zemlji izvora moze istaci kao kredit na racun poreza u zemlji rezidentstva. - Model konvencija OECD o dvostrukom oporezivanju dohotka i imovine dopusta 3 mogucnosti: a) da obe zemlje ugovornice primene metodu izuzimanja sa progresijom, pracenu parcijalnim obicnim kreditom za dividende i kamate. b) da obe zmelje ugovornice primene iskljucivo metodu obicnog kredita. v) da jedna zamlja ugovornica primeni metodu izuzimanja sa progresijom, pracenu parcijalnim obicnim kreditom za dividende i kamate, a da druga zemlja ugovornica iskljucivo primeni metodu obicnog kredita. - Ako je iskljucivo ugovorena metoda obicnog kredita, treba imati u vidu da se na dohodak i imovinu koji su izuzeti od oporezivanja u zemlji rezidentstva, na osnovu kolizionih oravila s apsolutnom vaznoscu, eo ipso primenjuje metoda izuzimanja ( sa progresijom ). - Odnos izmedju konvencija o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i unutrasnjeg materijalnog prava - Konvencija propisuje da li i u kojoj meri zemlje ugovornice moraju da odustanu od svoje poreske jurisdikcije. - Ako drzava na osnovu konvencije odustaje od svog subjektivnog poreskog prava, u tom slucaju poreska jurisdikcija koja proistice iz nacionalnog materijalnog prava eo ipso prestaje da postoji. - Konvencija utvrdjuje teoretsku mogucnost oporezivanja, ali ne stvara materijalnopravnuu osnovu za oporezivanje; nju uvek mora obrazovati unutrasnje pravo. - Odredjeni poreski objekat moze biti oporezovan tek kada i koliziona i materijalna norma odrede da je podlozan oporezivanju.

69

- Negativni efekat poreske konvencije pokazje se u jos dve dimenzije: a) Mera za eliminaciju dvostrukog oporezivanja iz medjunarodne konvencije potisnuce unilateralnu meru koju je uvelo nacionalno zakonodavstvo jedino ako unilateralna mera ne pruza barem istu olaksicu kao i bilateralna, odnosno multilateralna ( ako unilateralna mera pruza vecu olaksicu, onda nece biti potpisnuta ). b) Negativni efekat poreskih konvecnija pokazuje se i u tome sto one ne sadrze pravila koja bi uredjivala nacin oporezovanja u materijalnom i u formalnom smislu. - Zadata konvencija je da razgranice poreske jurisdikcije, a ne da odredjuju na koji nacin pojedina drzava primenjuje svoje poreze ( svaka zemlja zadrzava svoju suverenost u pogledu nacina oporezivanja i visine poreskog tereta ). - Rezimiranje: Prilikom utvrdjivanja koje pravo treba primeniti u konkretnom slucaju neophodno je sprovesti ispitivanje kroz tri stadijuma: --> potrebno je proveriti da li na osnovu konvencije postoje ogranicenja subjektivnog poreskog prava drzave i koje su im razmere. --> proveriti da li uopste postoji mogucnost oporezivanja prema nacionalnom poreskom pravu. --> utvrditi na koji nacin se oporezuju oni delovi dohotka, odnosno imovine koji, prema konvenciji, mogu biti oporezovani. - Prednosti medjunarodnih konvencija: a) medjunarodne mere preovladjuju nad unilateralnim u slucaju kada ove druge ne pruzaju barem iste olaksice kao i medjunarodne ( princip negativnog efekta ). b) one poboljsavaju klimu za investicije, jer pored eventualnih olaksica ( npr. kredit za ustedjeni porez ), garantuju stabilnost rezima oporezivanja u zemlji uvoznici kapitala. v) omogucuju efikasniju borbu protiv zakonite i nezakonite evazije. - Nedostaci medjunarodnih konvencija: a) dugotrajan postupak donosenja. b) sporazum se moze postici jedino ako razlike u nacionalnim poreskim zakonodavstvima nisu prevelike. v) one su staticne sa stanovista nacionalne poreske politike, jer sputavaju drzavu da potpuno autonomno donosi zeljene poreske zakone.

57.) Bilateralne konvencije -

Model-konvencija OECD-a se primenjuje na sva lica koja su rezidenti jedne ili obe drzave ugovornice, a odnosi se na poreze na dohodak i imovinu: 1.) Rezident - Izraz “rezident zemlje ugovornice” oznacava za potrebe Konvencije svako lice koje je, u skladu sa zakonom te zemlje, podlozno oporezivanju na osnovu cinjenice prebivalista, boravista, mesta uprave ili bilo kog drugog kriterijuma slicne prirode. - Taj izraz, medjutim, ne obuhvata lice koje je podlozno oporezivanju u toj zemlji samo u pogledu dohotka iz izvora koji se u njoj nalaze, odnosno imovine koja je u njoj situirana. - Koncept “rezidenta zemlje ugovornice” obavlja razlicite funkcije u 3 slucaja: a) prilikom odredjivanja lica na koja se Konvencija primenjuje. b) u resavanju slucajeva kada je dvostruko oporezivanje nastalo kao posledica istovremenog oporezivanja u zemlji rezidentstva i u zemlji izvora.

70

v) u resavanju slucajeva kada je dvostruko oporezivanje nastalo kao posledica dvojnog rezidentstva. - U resavanju problema dvojnog rezidentstva Konvencija daje prednost onoj zemlji ugovornici u kojoj fizicko lice ima stalno mesto stanovanja. - Ukoliko, medjutim, fizicko lice ima stalno mesto stanovanja u obe drzave ugovornice, za sakundarni kriterijum Konvencija uzima bliskost licnih i privrednih veza: smatrace se da je ono rezident drzave ugovornice sa kojom ima blize licne i privredne odnose ( tj. u kojoj je centar njegovih zivotnih interesa ). - Ako se centar zivotnih interesa ne moze utvrditi, onda se daje prednost drzavi ugovornici u kojoj to lice ima uobicajeno mesto stanovanja. - Ako se ne moze utvrditi ni to, onda ce se smatrati da je rezident drzave ugovornice ciji je drzavljanin, a ako nije niciji drzavljanin i dvojni drzavljanin, onda ce nadlezni organi drzava ugovornica resiti ovo pitanje sporazumno. - Kod “lica koja nisu fizicka lica” ( pravni lica i drugih organizacija ) problem dvojnog rezidentstva moze se javiti npr. ako jedna zemlja ugovornica rezidentstvo odredjuje na osnovu mesta registracije, a druga na osnovu mesta efektivnog upravljanja ( Konvencija daje prednost mestu efektivnog upravljanja ). 2.) Stalna poslovna jedinica - Zemlja ugovornica moze da oporezuje dobit preduzeca druge zemlje ugovornice jedino ako to preduzece posluje preko stalne poslovne jedinice koja je situirana na njenoj teritoriji, i to samo u meri na kojoj se dobit moze pripisati stalnoj poslovnoj jedinici. - Ocigledno je da ce zemlja izvora biti zainteresovana da se koncept stalne poslovne jedinice postavi sto sire, dok ce zemlji rezidentstva biti u interesu da ovaj koncept bude sto uzi. - Izrazom ”stalna poslovna jedinica” u Konvenciji se oznacavaju: A) Osnovni oblik, koji podrazumeva stalno mesto poslovanja preko kojeg se poslovanje preduzeca obavlja potpuno ili delimicno. - Definicija osnovnog oblika stalne poslovne jedinice sadrzi 3 uslova: a) Postojanje mesta poslovanja, tj. prostorija ili opreme ( prostor moze biti u vlasnistvu ili pod zakupom ). b) Mesto poslovanja mora biti stalno, tj. mora biti ustanovljeno na posebnoj lokaciji sa odredjenim stepenom trajnosti. v) Preduzece mora preko ovog stalnog mesta poslovanja obavljati svoje poslovanje, u potpunosti ili delimicno. - Termin “stalna poslovna jedinica” pod pretpostavkom da su ispunjena tri pomenuta uslova, obuhvata narocito: sediste uprave, ogranak, poslovnicu,fabriku,radionicu,rudnik... B) Gradjevinska jedinica - Kada je rec o gradilistu ili gradjevinskim ili instalacionim radovima, oni se smatraju stalnom poslovnom jedinicom jedino ako traju duze od 12 meseci. - Nece se smatrati da postoji stalna poslovna jedinica ni ako preduzece jedne drzave ugovornice obavlja aktivnost u drugoj preko posrednika, generalnog komisionog zastupnika ili drugog predstavnika sa samostalnim statusom, ako ta lica rade u okviru svoje redovne delatnosti. V) Zastupnicka jedinica

71

- Medjutim, smatrace se da preduzece jedne drzave ugovornice ima stalnu poslovnu jedinicu u drugoj drzavi ugovornici ako neko lice ima i obicno koristi u toj drugoj drzavi ovlascenje da zakljucuje ugovore u ime tog preduzeca; izuzetak ce postojati jedino ako se delatnosti toga lica ogranicavaju na zakljucivanje ugovora u vezi sa aktivnostima koje se ne smatraju stalnom poslovnom jedinicom. - Cinjenica da korporacija koja je rezident jedne drzave ugovornice kontrolise drustvo kapitala koje je rezident druge drzave ugovornice ili je pod njegovom kontrolom, sama po sebi ne pretvara ni jedno drustvo u stalnu poslovnu jedinicu drugog drustva. 3.) Razgranicenje poreskih jurisdikcija u pogledu pojedinih kategorija dohotka, odnosno imovine - Dohodak i imovina mogu se svrstati u dve grupe, u zavisnosti od nacina na koji je poreska jurisdikcija podeljena izmedju zemlje rezidentstva i zemlje izvora: A) Prvi modalitet- se sastoji u tome sto je za neke prihode, odnosno delove imovine pravo oporezivanja iskljucivo dato jednoj drzavi ugovornici. - Takva koliziona norma, s efektom izuzimanja, ima apsolutno dejstvo i nikakve dodatne mere nisu potrebne da bi se ostvario primarni cilj poreskog ugovora- otklanjanje dvostrukog oporezivanja. - U Model-konvenciji ekskluzivno pravo oporezivanja javlja se u 14 situacija: a) dobit preduzeca jedne drzave ugovornice oporezuje se samo u toj drzavi, osim ako preduzece obavlja poslovanje u drugoj drzavi ugovornici preko stalne poslovne jedinice. b) dobit od obavljanja medjunarodnog saobracaja pomorskim i recnim brodovima i avionima, oporezuje se samo u drzavi ugovornici u kojoj se nalazi sediste stvarne uprave preduzeca. v) dobitak od otudjenja akcija, udela, obveznica i autorskih naknada oporezuje se samo u drzavi ugovornici ciji je rezident lice koje je otudjilo tu imovinu. g) zarade i plate koje rezident jedne drzave ostvari iz radnog odnosa oporezuju se samo u toj drzavi, osim ako se rad obavlja u drugoj drzavi. d) penzije i druga slicna primanja koja se isplacuju rezidentu drzave ugovornice po osnovu ranijeg radnog odnosa oporezuju se samo u toj drzavi........ B) Drugi modalitet- kod njega dodela prava na oporezivanje nije bazirana na iskljucivosti, nego se u odgovarajucem clanu Konvecnije nalazi formulacija da se pojedina kategorija dohotka, odnosno imovine “moze oporezovati” u drzavi ugovornici, ciji poreski obveznik nije rezident. - Za neke prihode pravo oporezivanja zemlje izvora limitira se do odredjenog iznosa, pa tako npr. dividende zemlja izvora moze podvrci porezu po odbitku koji ne sme biti veci od 5% od bruto dividendi, ili npr. kamate zemlja izvora moze podvrci porezu koji ne sme biti vise od 10%.. - Za neke druge kategorije prihoda, odnosno imovine pravo na oporezivanje nije limitirano ( dohodak od nepokretnosti, kapitalni dobici od otudjenja nepokretnosti, zarade i plate koje rezident jedne drzave ugovornice ostvari iz radnog odnosa, ako se rad obavlja u drugoj drzavi ugovornici...); U ovim slucajevima drzava rezidentstva je duzna da pruzi olaksicu da bi se izbeglo dvostruko oporezivanje. 4.) Metode za eliminaciju dvostrukog oporezivanja

72

- Ako poreski obveznik koji je rezident zemlje ugovornice ostvaruje prihode u drugoj zemlji ugovornici ili poseduje imovinu u njoj, a ti prihodi, odnosno imovina treba da budu oporezovani jedino u zemlji rezidentstva, dvostruko oporezivanje se nece pojaviti, posto zemlja izvora mora da se uzdrzi od oporezivanja. - S druge strane, ako se prihodi ili imovina mogu, saglasno Konvenciji, oporezovati u zemlji izvora, bez ogranicenja ili sa njima, zemlja rezidentstva ima obavezu da eliminise dvostruko oporezivanje, a to se moze postici primenom metode izuzimanja sa progresijom ili metode obicnog kredita. 5.) Ostale odredbe- kojima se uredjuju: a) princip nediskriminacije. b) postupak sporazumevanja poreskih organa zemalja ugovornica. v) razmena obavestenja izmedju njih. g) pomoc u naplati poreza.

58.) Pojam dohotka u teoriji javnih finansija; dohodak u poreskopravnom smislu - Pojam dohotka u teoriji javnih finansija - Teorija izvora odredjuje dohodak kao zbir citih prihoda koju u odredjenim vremenskim intervalima priticu nekom licu iz izvora koji garantuju njihov redovan priliv. - Po teoriji izvora, dohodak moze priticati iz radnog odnosa ( zarada ), od kapitala ( kamata i dividenda ), od zemljista ( zakupnina ), od intelektualne svojine ( autorska naknada ), od preduzetnistva ( prihodi od samostalne delatnosti )... - No, dohodak shvacen na ovaj nacin ne ukljucuje kapitalne dobitke, posto oni predstavljaju prihode po osnovu uvecanja vrednosti kapitala, a ne plod kapitala kao izvora prihoda. - Teorija cistog presnosa definise dohodak kao novcanu vrednost cistog povecanja ekonomske snage lica u datom periodu: rec je o zbiru trzisne vrednosti prava iskazanih u potrosnji toga lica i razlike u vrednosti ukupnih imovinskih prava izmedju pocetka i kraja posmatranog perioda. - Dakle, dohodak predstavlja zbir potrosnje i akumulacije. - U skladu sa ovom teorijom, dohodak bi obuhvatio i kapitalne dobitke i dobitke na lutriji, a ne samo redovne neto prihode iz stalnih izvora. - Dohodak u poreskopravnom smislu - Oporezivi neto prihod predstavlja razliku izmedju bruto prihoda, s jedne, i troskova koje je obveznik imao pri ostvarenju tog prihoda, s druge strane ( npr. materijalni troskovi, troskovi placanja zarada zapolenima..). - Da bi se neki trosak mogao priznati, potrebno je: a) da je uobicajen za datu vrstu aktivnosti kojom se prihod ostvaruje. b) da je neophodan da bi se prihod realizovao. - Dohodak- zbir neto prihoda ostvarenih u poreskoj godini. - Iz ovakve definicije poizlaze dve vazne njegove osobine: --> apstraktna priroda dohotka.

73

- Svaki prihod predstavlja objektivnu cinjenicu, dok je dohodak razultat odredjenih aritmetickih operacija ( dakle apstraktna priroda dohotka moze se razumeti u kontrastu sa objektivnom prirodom prihoda ). --> njegov zbirni karakter. - To ukazuje da bi porez koji za svoj objekat ima dohodak, nacelno posmatrano, trebalo da bude sinteticki porez. - Drugim recima, porez koji za svoj predmet ima samo pojedinacni obveznikov prihodcisti cedularni porez- ne bi se mogao kvalifikovati kao pravi porez na dohodak; ta vrsta poreza predstavlja analiticki porez. - Izuzimanje - Retko ovaj porez ukljucuje sve obveznikove neto prihode. - Pojedini prihodi se izuzimaju od oporezivanja, pri cemu su u zakonskoj sistematizaciji neka izuzimanja svrstana u “osnovne odredbe” i odnose se na sve vrste prihoda, a neka su specificna za pojedine prihode. - “Opsta” izuzimanja iz dohotka obuhvataju primanja ostvarena po osnovu: * propisa o pravima ratnih invalida. * roditeljskog i decijeg dodatka. * penzija i invalidnina koje se ostvaruju po osnovu prava iz obaveznog osiguranja. * stipendije i kredita ucenika. otpremine kod odlazaka u penziju. * naknada materijalne i nematerijalne stete... - Ako se potraze motivi za izuzimanja iz dohotka, moze se konstatovati postojanje razlicitih razloga: socijalnopolitickih, istrativno-tehnickih, ekonomskih, strukturalnih.. - Velicina koja se dobija kada se iz dohotka oduzmu izuzimanja naziva se dohotkom za oporezivanje. - Dohodak za oporezivanje- prihodi koji podlezu oporezivanju - Kao sabirci u zbiru koji predstavlja dohodak za oporezivanje mogu se pojaviti raznovrsni oporezivi ( neto ) prihodi, tri ( cetiri ) kategorije: a) prihodi iz radnog odnosa ( zarade, plate, penzije ). b) prihodi od poslovanja ( dobit od samostalne delatnosti, prihodi od poljoprivrede i sumarstva.. ). v) prihodi od investicija ( dividende, kamate, kapitalni dobici, zakupnine, autorske naknade ). g) ostali prihodi - Predominantni cedularni sistem oporezivanja dohodaka fizickih lica u Srbiji, zasnovan na ideji kvalitativne diskriminacije ( radi postizanja vertikalne pravicnosti putem indirektne progresije ), suprotan zahtevima pravicnog oporezivanja, jer ce npr. ukoliko je zarada veca, udeo neoporezivog iznosa od 5938 din. u njoj biti manji. - Metode poreskog racunovodstva - Periodicnost poreza na dohodak zahteva da se obracunavanje poreske osnovice odredjenog poreskog obveznika sprovodi za svaki poreski period. - Otuda je neophodno propisati racunovodstvena pravila za alokaciju prihoda i troskova koji proizlaze iz ekonomske aktivnosti koja traje duze od jedne poreske godine na poreske prihode: ta pravila ce identifikovati poreski period u kojem se uzimaju u obzir prihodi i troskovi kod utvrdjivanja oporezivog dohotka za taj poreski period.

74

- Nije moguce odrediti jedinstveno poresko racunovodstveno pravilo koje bi se primenjivalo na sve poreske obveznike u pogledu svih vrsta prihoda i troskova. - U zavisnosti od razlicitih okolnosti ( vrsta prihoda...) prihodi i troskovi se mogu predstavljati bilo na gotovinskoj, bilo na obracunskoj osnovi. - Kod racunovodstva na gotovinskoj osnovi, prihod je ostvaren kada je fakticki primljen od strane poreskog obveznika, a troskovi su dospeli kada su zaista placeni. - Kod racunovodstva na obracunskoj osnovi, prihod je ostvaren kada je nastalo pravo da se primi, a troskovi su ostvareni kada je nastala obaveza da se plate. - NPR: ako ako obveznik pruzi kakvu uslugu korisniku u decembru 2008, a naknadu za uslugu naplati u januaru 2009, u slucaju primene racunovodstva na gotovinskoj osnovi prihod bi bio ostvaren u 2009, a u slucaju primene racunovodstva na obracunskoj osnovi u 2008. godini. - Za prihode od zarada, kapitalnih dobitaka i dividendi se koristi racunovodstvo na gotovinskoj osnovi, a za kamate i prihode od samostalne delatnosti racunovodstvo na obracunskoj osnovi ( obicno ).

59.) Modeli oporezivanja dohotka fizickih lica i kriterijumi za izbor odredjenog poreza na dohodak - Modeli - Model oporezivanja dohotka moze biti: 1.) Globalni model. - Cisti globalni model oporezivanja dohotka zasniva se na tome da se svi bruto prihodi poreskog obveznika i svi troskovi koje je imao uzimaju zajedno: tako se dolazi do sintetickog neto prihoda koji se podvrgava porezu na dohodak. - Otuda je u cistom globalnom sistemu irelevantno o kojoj je vrsti prihoda rec, a pravila za priznavanje troskova su ista. - Poreske stope su uvek progresivne. - Globalni porez na dohodak je subjektni porez, jer se pri odredjivanju poreske osnovice i primeni poreske stope iz skale poreske progresije, vodi racuna o ukupnoj ekonomskoj snazi obveznika i o njegovim licnim i porodicnim prilikama. - Globalni porez je sinteticki, jer obuhvata celinu obveznikove poreske situacije. 2.) Cisti cedularni model oporezivanja dohotka- se zasniva na tome da se bruto prihodi i troskovi utvrdjuju zasebno za svaku vrstu prihoda ( za zarade, za prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine..). - Na taj nacin svaka vrsta neto prihoda podvrgava se posebnom porezu; stopa svakog cedularnog poreza je proporcionalna i moze biti razlicita od jedne vrste prihoda do druge ( npr. 12% na zarade, a 20% na kamate ). - Cedularni porezi su objektni, jer ne vode racuna o ukupnoj ekonomskoj snazi obveznika, niti o njegovim licnim i porodicnim prilikama. - Cedularni porezi su analiticki, jer pogadjaju samo jedan element poreskog dogadjaja ( ovaj sistem postoji samo u malom br. nerazvijenih zemalja ). - Izmedju cistog globalnog i cistog cedularnog sistema u praksi postoje razlicite varijacije:

75

a) Prvi modalitet u kolem se odstupa od cistog modela oporezivanja dohotka postoji u mnogim Evro. drzavama ( npr. Francuska ), gde se cedularna definicija dohotka nalazi ispod u osnovi globalnog poreza na dohodak ( dakle u osnovi je globalni porez, ali sa podlogom sazdanom od cedularnih elemenata ). - Tako je dohodak definisan po posebnim cedulama, ali se sabiranjem dobija jedinstvena poreska osnovica, na koju se primenjuje jedinstvena poreska tarifa, dok se gubici iz jedne cedule mogu prebijati sa dobicima u drugim cedulama. - Razlike izmedju pojedinih cedula ogledaju se u tome sto nacin utvrdjivanja oporezivog prihoda nije isti ( npr. pravila za priznavanje troskova ili neoporezivih iznosa su od jedne do druge vrste prihoda razlicita ). b) Drugi “odstupajuci” modalitet svedoci o nastojanju da se u okviru globalnog modela oporezovanja dohotka, pojedinim prihodima pruzi poseban tretman. - Tako se npr. u Madjarskoj dividende ne ukljucuju u osnovicu globalnog poreza na dohodak, nego se podvrgavaju konacnom porezu po odbitku, cija je stopa niza od odgovarajucih stopa globalnog poreza. v) 3.) Mesoviti model ( kao treci “odstupajuci” modalitet ) se zasniva na cedularnom oporezivanju pojedinih prihoda tokom godine, pracenom komplementarnim progresivnim porezom, koji se po isteku godine na ukupan prihod ( dohodak ). - Godisnjem porezu na dohodak gradjana u Srbiji su podvrgnuti samo oni obveznici ciji godisnji dohodak prelazi propisani godisnji limit, a to je trostruki iznos prosecne godisnje zarade po zapolsenom u Republici, i to samo na u odnosu na “visak” iznad limita. - Pri tome su stope komplementarnog poreza progresivne. - Ovaj porez imamo mi, Cile i Mozambik, i pogadja veoma mali broj obveznika. - Kriterijumi - Tendencija napustanja cedularnog i mesovitog i prelazak na globalno oporezivanje dohotka, objasnjava se kroz sledece nedostatke cedularnog, odnosno prednosti globalnog pristupa: a) Porez koji je sintetican i subjektan, kakav je globalni porez na dohodak, predstavlja najznacajniji poreski instrument kojim se postize ravnomernost ( vertikalna pravicnost ) u oporezivanju. - Po prirodi analiticki i objektni, cedularni porezi ne mogu da obezbede ostvarivanje principa pravicnosti. - Ako bi se, u okviru cedularnog modela, primenile progresivne stope, one bi pogadjale sam oneke kategorije prihoda ( npr. zarade ), sto bi podrazumevalo diskriminaciju obveznika iste ekonomske snage, ali sa razlicitim poreklom dohotka. b) Sa stanovista ostvarivanja dezinflatornih ucinaka, proporcionalne stope koje karakterisu cedularne poreze su inferiorne u odnosu na progresivne poreze globalnog poreza na dohodak. v) Cedularni model stalno otvara pitanje kako ce se u spornim situacijama pojedini prihod klasifikovati, sto u uslovima razlicitog rezima oporezivanja ( tj. kvalitativne diskriminacije pojedinih prihoda ) moze voditi znacajnim poreskim ustedama, odnosno preopterecenjima. g) Globalni porez na dohodak je izdasniji od cedularnih poreza, globalni je sveobuhvatan, dok cedularni porezi pogadjaju samo u zakonu nabrojane vrste prihoda.

76

- Cedularni porezi su sa istrativno-tehnickog stanovista jednostavniji, pre svega jer je naplata po odbitku konacna. - U Srbiji se jos primenjuje mesoviti sistem ( na bazi cedularnog ), zato sto se nije htelo u usto vreme uvoditi i PDV i globalni sistem oporezivanja, da se ne bi ugrozila fisk. stabil.

60.) Obveznik poreza na dohodak gradjana- rezident i nerezident - Obveznik poreza na dohodak gradjana je fizicko lice koje ostvaruje dohodak koji podleze oporezivanju u skladu s odredbama ZPDG. - Ako obveznik rezident, izlozen je neogranicenoj poreskoj obevezi, kako za dohodak ostvaren u Srbiji, tako i u inostranstvu. - Ako je obveznik nerezident, izlozen je dejstvu teritorijalnog principa: podlozan je oporezivanju samo na dohodak ostvaren na teritoriji Srbije. - Za rezidenta Srbije: a) Osnovicu poreza na prihode od kapitala po osnovu dividendi, udela u dobiti, odnosno po osnovu prava na srazmeran deo prihoda investicione jedinice clana otvorenog investicionog fonda, cini 80% bruto dividendi ili udela u dobiti isplacenih takvom obvezniku, odnosno prihoda od investicione jedinice po osnovu srazmernog dela. b) Postoji obaveza po osnovu godisnjeg poreza na dohodak gradjana. - Problem se u praksi moze pojaviti ukoliko je neko fizicko lice istovremeno rezident Srbije ( npr. na sonovu boravka na teritoriji duze od 183 dana ) i npr. Norveske ( u kojoj ima stalno mesto stanovanja, pri cemu je i njen rezident ). - Pitanje dvojnog rezidentstva resava se primenom Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja izmedju Srbije i Norveske, koji odredjuje da je za potrebe ugovora ovo lice rezident Norveske.

61.) Porez na zarade - Poreski objekat - Zaradom se, u smislu ZPDG, smatraju: a) Zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana Zakonom o radu, a koja ukljucuje zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, bonuse, nagrade... b) Dodatna primanja zaposlenog u novcu i naturi: bonovi, naknada troskova prevoza, primanja u obliku robe, primanja u obliku oprostaja duga.. v) Ugovorena naknada i druga primanja koja se ostvaruju na osnovu ugovora zakljucenog preko omladinske ili studentske zadrge, osim sa licem do navrsenih 26 god. g) Ugovorena naknada koja se ostvaruje obavljanjem privremenih i povremenih poslova na osnovu ugovora zakljucenog neposredno sa poslodavcem. - Dodatna primanja podlezu posebnim pravilima o vrednovanju, ukoliko nisu u novcanom obliku, u kojem slucaju se uzima placeni iznos novca. - Poreski obveznik

77

- To je fizicko lice koje ostvaruje zaradu u smislu zakona, dakle, zaposleni, primalac naknade po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, zakljucenog sa poslodavcem i primalac naknade po osnovu ugovora zakljucenog preko omladinske ili studentske zadruge. - Platac ovog poreza je isplatilac prihoda ( poslodavac ). - Poreska osnovica - Kada je u pitanju standardni odbitak, on se ne pruza u svim situacijama, pa osnovicu poreza na zarade cini: a) ako je poreski obveznik zaposleni- isplacena odnosno ostvarena zarada umanjena za neoporezivi iznos od 5938 din. mesecno. b) ako je poreski obveznik rezident Srbije koji je upucen u inostranstvo radi obavljanja poslova za rezidentno pravno lice- iznos zarade koju bi u skladu sa zakonom, opstim aktom i ugovorom o delu, ostvario u Srbiji na istim ili slicnim poslovima. v) ako je poreski obveznik fizicko lice koje nije zaposleni- isplacena, odnosno ostvarena zarada. - Kada su u pitanju specifikovani troskovi, oni su uredjeni u clanu 18. zakona, pri cemu su za gotovo sve propisani odgovarajuci limiti; tu spadaju: a) naknade troskova prevoza u javnom saobracaju- do visine cene mesecne pretplatne karte ( max 2352 din. ) b) dnevnice za sluzbeno putovanje u zemlji- do iznosa od 1411 din. v) naknade troskova smestaja na sluzbenom putovanju. - Nastanak poreske obaveze - Obaveza poreza na zarade nastaje danom zakljucenja ugovora o radu. - Poreski dug nastaje prilikom svake isplate zarade. - Poreska stopa a) Ugovorena ( bruto ) zarada---------------------------------------------------100000 din - porez na zaradu 12% x ( 100000-5938 )----------------------------------11284 din - doprinosi za obavezno soc. osiguranje ( 17% x 100000 )----------------17900 din ZARADA koja se nosi kuci:---------------------------------------------------70812 din b) Doprinosi za obavezno soc. osiguranje na teret poslodavca ( 17,9% )---17900 din v) Trosak za poslodavca ( a + b )------------------------------------------------117900 din - Poreske olaksice 1.) Poreska oslobodjenja, koja se daju za: a) zarade ostvarene za radu u stranim diplomatskim i konzularnim predstavnistvima, odnosno kod predstavnika ili sluzbenika takvih predstavnistava: zarade sefova stranih diplomatski misija, konzula stranih drzava, funkcionera UN, OEBS.... b) zarade invalidnih lica zaposlenih u preduzecu za radno osposobljavanje i zaposljavanje invalida. v) penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac obustavlja i placa iz zarade zaposlenog ( max 358 din. mesecno ). 2.) Oslobodjenja od obaveze placanja obracunatog i obustavljenog poreza

78

- Imajuci u vidu stopu nezaposlenosti u Srbiji, zakonodavac je smatrao da bi za zaposljavanje pojedinih kategorija lica poslodavcu trebalo pruziti poseban podsticaj, koji se sastoji od oslobodjenja od obaveze obracunatog i obustavljenog poreza. - Dakle, poslodavac ima pravo da zadrzi obracunati porez na zaradu zaposlenog, cime mu se u jednom periodu pruza subvencija u visini tog poreza zato sto zaposljava odredjena lica; Slucajevi: kad zaposli pripravnika mladjeg od 30 god, kada zaposli invalida, starijeg od 45 god...

62.) Porez na prihode od samostalne delatnosti - “Poslovanje” predstavlja samostalnu komercijalnu ili industrijsku delatnost u cilju ostvarivanja dobiti. - Poreski objekat - Prihod od samostalne delatnosti se definise kao prihod ostvaren od privrednih delatnosti, pruzanjem profesionalnih i drugih intelektualnih usluga, kao i prihod od drugih delatnosti, ukoliko se na taj prihod po zakonu ne placa porez po drugom osnovu. - Poreski obveznik - To je fizicko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem gore navedenih delatnosti, dakle preduzetnik, ili izuzetno, neregistrovano lice koje ostvaruje prihod trajnim ili sezonskim iskoriscavanjem zemljista u nepoljoprivredne svrhe. - Poreska osnovica 1.) Fakticka poreska osnovica - Fakticka osnovica poreza na prihode od samostalne delatnosti je oporeziva dobit, koja se utvrdjuje u poreskom bilansu uskladjivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha, sacinjenom u skladu sa: a) MRS i propisima koji uredjuju racunovodstvo, ako preduzetnik vodi dvojno knjigovodstvo. b) Pravilnikom o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva. - Zakon dozvoljava preduzetniku slobodu izbora da li ce se opredeliti da poslovne knjige vodi po sistemu dvojnog ili prostog knjigovodstva. - Pozicije prihoda i rashoda iskazane u bilansu uspeha, priznaju se i za potrebe poreskog bilansa ( tj. utvrdjivanja oporezive dobiti ), osim ako poreskim zakonom nije drugacije odredjeno. - U poreskom bilansu preduzetniku se kao rashodi priznaju: a) obracunati i placeni doprinosi za licno obavezno socijalno osiguranje po osnovu delatnosti. b) troskovi sluzbenog putovanja, do visine dnevnica, naknade troskova smestaja i naknade prevoza. v) ulaganje licne imovine u poslovnu imovinu, osim ulaganja u stalnu imovinu. - Uzimanje koje preduzetnik vrsi iz poslovne imovine za privatne potrebe ima tretman poslovnog rashoda: preduzetnik je duzan da za uzimanja iz poslovne imovine radnje, u poreskom bilansu uveca svoje poslovne rashode. 2.) Pausalno utvrdjena poreska osnovica - Preduzetnik koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige ( osim poslovne knjige o ostvarenom prometu ), ili kome njihovo vodjenje otezava obavljanje

79

delatnosti, ima pravo da podnese zahtev da poreze na prihode od samostalne delatnosti placa pausalno ( tada osnovicu predstavlja pausalno utvrdjen prihod ). - Pravo na pausalno oporezivanje se ne moze priznati: a) osnivacu ortacke radnje. b) obvezniku u ciju delatnost ulazu i druga lica. v) obvezniku ciji je kupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrdjuje porez, odnosno ciji je ukupan planirani promet kada pocne obavljati delatnost, veci od 4 miliona din. g) obezniku PDV-a. d) obvezniku koji obavlja delatnost iz oblasti trgovine na veliko i malo, hotela i restorana. - Poreska uprava utvrdjuje pausalni prihod vodeci racuna o sledecim kriterijumima:  visina prosecne mesecne zarade po zaposlenom u Republici.  mesto na kojim se radnja nalazi.  opremljenost radnje.  broju zaposlenih radnika i angazovanih clanova porodice.  trzisnim uslovima u kojima se obavlja delatnost.  povrsini lokala… - Zahtev za pausalno oporezivanje moze se podneti nadleznom poreskom organu do 30. novembra tekuce godine za narednu godinu, odnosno u roku od 15 dana od upisa u registar. - Poreski organ je duzan da o zahtevu donese resenje u roku od 30 dana, a ako ne donese, smatrace se da je zahtev prihvacen. - Nastanak poreske obaveze - Obaveza poreza na prihode od samostalne delatnosti nastaje danom registrovanja delatnosti, a ako delatnost nije registrovana, poreska obaveza nastaje danom otpocinjanja obavljanja delatnosti. - Poreska stopa na prihode od samostalne delatnosti je 10%, a poreske olaksice su iste kao i kod poreza na dobit preduzeca ( o tome ce biti kasnije ).

63.) Poreza na prihode od kapitala i porez na ostale prihode - Prihodi od kapitala su prihodi koji se postizu na osnovu ulaganja kapitala u odredjena sredstva ili profitonosne poduhvate, a da pri tom lice koje ih ostvaruje aktivno ne ucestvuje u stvaranju tih prihoda, niti u odvijanju poduhvata. - Prihodi od investicija obuhvataju kamatu, dividend i zakupninu. - Poreski objekat - Prihodom od kapitala smatraju se: a) kamata, po osnovu zajma, stednih i drugih depozita i po osnovu duznickuh i sl. HOV. b) prihodi po osnovu ucesca u dobiti pravnog lica: dividende, primanja zaposlenih po osnovu ucesca u dobiti ( u novcu ili sopstvenim akcijama ). v) primanja clana otvorenog investicionog fonda. - Obveznik poreza na prihode od kapitala je fizicko lice koje ostvaruje te prihode. - Poresku osnovicu cini:

80

a) Kada je u pitanju kamata: ostvarena kamata, kao i pozitivna razlika ostvarena otudjenjem ili otkupom diskontne duznicke HOV, za period od dana sticanja do dana otudjenja ili otkupa te hartije. b) Kada su u pitanju prihodi po osnovu ucesca u dobiti pravnog lica: dividende i udeli u dobiti, a poreski obveznik je nerezident- isplacen iznos prihoda.  primanja zaposlenih i clanova uprave privrednog drustva po osnovu ucesca u dobitiisplacen iznos prihoda.  dividende i udeli u dobiti, a poreski obveznik je resident- 80% bruto isplacenih prihoda. - Nastanak poreske obaveze - Kod prihoda od kamata, poreska obaveza nastaje zakljucenjem ugovora o zajmu ili ugovora o otvaranju stednog depozita ( predmet obaveze, tj. dug nastaje prilikom svake isplate kamate ). - Kod prihoda od dividende, poreska obaveza nastaje upisom clana privrednog drustva u registar akcionara (predmet obaveze, tj. dug nastaje prilikom svake isplate dividende). - Poreska stopa na prihode od kapitala iznosi 20%. - Poreske olaksice- postoje 2 u pogledu kamate: a) na dinarska sredstva po osnovu stednih i drugih depozita. b) po osnovu duznickih HOV ciji je izdavalac Srbija, Narodna banka… - Zakonom je bilo odredjeno da u 2009. se ne utvrdjuje i ne placa porez na prihode od kapitala po osnovu kamate na devizne stedne i druge depozite.

64.) Porez na prihode od nepokretnosti - Poreski objekat - Prihodima od nepokretnosti smatraju se zakupnina ostvarena izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti, a narocito: zemljista, stambenih i poslovnih zgrada, delova tih zgrada, stanova, poslovnih prostorija, garaza... - Poreski obveznik - Obveznik je fizicko lice koje izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti ostvari prihode po tom osnovu. - Preduzetnik koji izdaje u zakup nepokretnosti u okviru obavljanja registrovane samostalne delatnosti nije obveznik ovog poreza, nego poreza na prihode od samostalne delatnosti. - Poreska osnovica - Poresku osnovicu cini bruto zakupnina umanjena za normirane troskove u visini od 20%. - Na zahtev obveznika koji podnese dokaze, umesto normiranih priznace se stvarni troskovi koje je imao pri ostvarenju i ocuvanju prihoda. - Ako je obveznik podzakupodavac, od zakupnine koju ostvaruje odbija se zakupnina koju placa zakupodavcu. - Ako je prijavljeni prihod od nepokretnosti manji od onoga koji bi se mogao postici na trzistu, nadlezni poreski organ ce, uporedjivanjem sa zakupninom za slicne objekte koji se izdaju, utvrditi prihod. - Ako je zakupnina primljena u vise godina odjednom, prihodi od nepokretnosti se, na zahtev poreskog obveznika, dele na onoliko jednakih delova koliki je broj godina za koje 81

je zakupnina placena, s tim sto broj ne moze biti veci od 5; Tada se u svakoj godini oporzuje srazmerni deo prihoda. - Nastanak poreske obaveze - Poreska obaveza nastaje danom predaje stvari zakupcu na koriscenje po osnovu ugovora ( to sto poreska prijava mora da se podnese u roku od 15 dana od zakljucenja ugovora ima kontrolni karater, i ne znaci da tada nastaje obaveza ). - Predmet obaveze ( dug ) nastaje prilikom svake isplate prihoda. - Poreska stopa na prihode od nepokretnosti iznosi 20%.

65.) Porez na prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine - Poreski objekat - Autorska naknada predstavlja prihod ostvaren od strane fizickog lica: a) za koriscenje ili pravo da se koristi intelektualna svojina ( npr. autor prima naknadu od izdavaca za dopustanje da stampa knjigu ). b) od prodaje intelektualne svojine ( npr. autor prodaje svoje imovinsko autorsko pravo izdavacu ). - Zakon primenjuje metodu enumeracije, pa prihodom od *autorskih prava smatra naknadu koju obveznik ostvari po osnovu: pisanih dela, govornih dela, muzickih dela, likovnih dela, kinematografskih dela... *prava srodnih autorskom pravu smatra naknadu koju obveznik ostvari po osnovu: prava interpretatora, proizvodjaca fonograma, videograma, emisije, baze podataka; * prava industrijske svojine po osnovu: patenta, zigova, modela i uzoraka, tehnickih unapredjenja... - Poreski obveznik- fizicko lice koje: a) kao autor odnosno vlasnik prava industrijske svojine ostvaruje autorsku naknadu. b) je naslednik imovinskog autorskog i srodnog prava... v) ostvaruje naknadu po tim osnovima. - Poreska osnovica - Osnovicu cini bruto autorska naknada umanjena za troskove koje je obveznik imao pri ostvarivanju i ocuvanju prihoda, a troskovi mogu biti: a) Normirani, u slucaju da je obveznik autor, i to: --> u visini od 50% bruto prihoda za vajarska dela, tapiserije.. --> u visini od 43% za slikarska, naucna, strucna, knjizevna dela... --> u visini od 34% za interpretaciju muzike, prozivodnju emisije, baze podataka.. b) Stvarni, koji se priznaju: --> obvezniku autoru na njegov zahtev ako za to podnese dokaze. --> obvezniku vlasniku prava industrijske svojine ( takse i troskovi za zastitu patenta...). --> svakom obvezniku ( naknada za usluge autorskoj agenciji ). - Ako je autorska naknada ostvarena za delo koje je obveznik stvarao duze od jedne godine, prihodi se na zahtev obveznika dele na onoliko jednakih delova koliko je godina delo stvarano, s tim sto broj ne moze biti vezi od 5. - Poreska obaveza nastaje danom ostvarivanja prihoda, a stopa poreza iznosi 20%.

66.) Porez na kapitalne dobitke fizickih lica 82

- Kapitalni dobitak je vrsta dohotka ostvarena putem uvecanja vrednosti pojedinih prava iz sastava obveznikove imovine. - Oporezivanju se podvrgavaju samo kapitalni dobici realizovani disponiranjem uz naknadu odredjenih telesnih i bestelesnih stvari ( a ne i potencijalna, nerealizovana uvecanja vrednosti imovine ). - Kapitalni dobitak moze nastati samo ako je rec o ad hoc prenosu uz naknadu kakve imovine ( npr. fizicko lice proda stan ); ukoliko se, pak, radi o prodaji koja je redovna poslovna delatnost poreskog obveznika (npr. preduzetnik koji se bavi prodajom stanova), onda je u pitanju prihod od samostalne delatnosti. - Poreski objekat - Kapitalni dobitak je prihod koji obveznik ostvari prodajom: a) stvarnih prava na nepokretnostima. b) trajnog prava koriscenja i prava gradnje na gradskom gradjevinskom zemljistu. v) autorskih prava, prava ind. svojine.. g) udela u imovini pravnih lica, akcija, ostalih HOV... - Obeznik je fizicko lice koje ostvari prihod na osnovu prenosa uz naknadu prethodno navedenih telesnih, odnosno beztelesnih stvari. - Poreska osnovica - Osnovicu poreza predstavlja razlika izmedju prodajne cene imovine i njene nabavne cene. - Prodajnom cenom se smatra ugovorena cena, odnosno trzisna cena koju utvrdjuje Poreska uprava, ako oceni da je ugovorena cena niza od trzisne. - Kao ugovorena, odnosno trzisna cena uzima se cena bez poreza na prenos apsolutnih prava. - Nabavnom cenom smatra se cena po kojoj je obveznik stekao pravo, udeo ili HOV, odnosno cena koju je utvrdila Poreska uprava, a tada se nabavna cena uvecava indeksom rasta cena na malo od dana sticanja do dana prodaje, sto predstavlja meru u korist obveznika ( jer povecavajuci umanjilac, smanjuje razliku izmedju prodajen i nabavne cene i tako eliminise inflatornu komponentu iz dohotka ). - Nabavna cena se u slucaju nepokretnosti jos umanjuje po osnovu amortizacije, obracunate primenom proporcionalne metode po stopi iz Nomenklature sredstava za amortizaciju ( npr. za prizemne zgrade 1,3% ). - Zakon propisuje jos nekoliko pravila za odredjivanje nabavne cene u specificnim situacijama: a) kod prodaje nepokretnosti koju je obveznik sam izgradio, nabavnu cenu cini iznos troskova izgradnje. b) kod HOV koje su kotirane na berzi, nabavnom cenom se smatra cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno placenu, odnosno, ako to ne ucini, njena nominalna vrednost... - Kapitalni gubitak ostvaren pri prodaji jadnog prava iz imovine obveznika moze se prebiti sa kapitalnim dobitkom ostvarenim pri prodaji drugog prava iz imovine u istoj godini, a ako se i posle prebijanja iskaze kapitalni gubitak, dopusteno je njegovo prenosenje na racun buducih kapitalnih dobitaka u narednih 5 godina.

83

- Poreska obaveza nastaje danom prodaje akcija, udela u imovini pravnih lica, stvarnih prava na nepokretnostima, trajnog koriscenja i prava gradnje i prava intelekt. svojine. - Poreska stopa iznosi 20%. - Poreske olaksice 1.) Izuzimanja - Kapitalni dobitak se ne utvrdjuje i neoporezuje kod prenosa prava, udela ili hartija od vrednosti, ako: a) je obveznik to pravo, udeo ili HOV drzao u svom portfelju pre 1994. b) se prenos vrsi izmedju bracnih drugova i krvnih srodnika u pravoj liniji. v) se prenos vrsi izmedju razvedenih supruznika, a u neposrednoj veze sa razvodom. 2.) Poreska oslobodjenja - Povlacenje akumuliranih sredstava po osnovu udela clana u neto imovini dobrovoljnog penzijskog fonda, koja se, po nalogu i za racun clana fonda, ulazu u kupovinu anuiteta u drustvu za osiguranje, oslobadja se poreza na kapitalni dobitak. - Obveznik koji sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti u roku od 90 dana od dana prodaje ulozi u resavanje svog stambenog pitanja, oslobadja se poreza na kap. dobitak. 3) Poreski kredit - Ako obveznik u resavanje stambenog pitanja ulozi samo deo sredstava ostvarenih prodajom nepokretnosti, poreska obaveza mu se srazmerno smanjuje.

67.) Godisnji porez na dohodak gradjana - U mesovitom sistemu poreza na dohodak fizickih lica, koji se primenjuje u Srbiji, jedan manji broj poreskih obveznika podvrgnut je, pored cedularnim porezima, i komplemantarnom godisnjem porezu na dohodak gradjana, koji je po svojoj prirodi globalni porez. - U pitanju su fizicka lica, rezidenti Srbije, koja su u poreskoj godini ostvarila dohodak ( u koji ne ulaze prihodi od kapitala, kapitalni dobici i dobici od igara na srecu ) veci od trostrukog iznosa prosecne godisnje zarade po zaposlenom, isplacene u Srbiji u godini za koju se utvrdjuje porez. - Ovaj porez se naziva komplementarnim, jer se placa pored cedularnih poreza, i to po isteku godine. - Obveznik nema pravo na poreski kredit za cedularne poreze, tj. on ne moze da od godisnjeg poreza na dohodak gradjana odbije cedularne poreze koje je tokom godine platio. - Dohotkom se smatra godisnji zbir: zarada, oporezivog prihoda od samostalne delatnosti, autorskih i srodnih prava i ind. svojine, od nepokretnosti, od osiguranja lica... - Poreski obveznik je rezidentno fizicko lice, koje je u poreskoj godini ostvarilo dohodak veci od trostrukog iznosa prosecne godisnje zarade po zaposlenom. - Osnovicu poreza cini razlika izmedju dohotka za oporezivanje i licnih odbitaka, koji iznose: a) za poreskog obveznika- 40% od posecne godisnje zarade po zaposlenom. b) za izdrzavanog clana porodice- 15% od prosecne godisnje zarade po zaposlenom. - Poreska obaveza nastaje istekom kalendarske godine u kojoj je ostvaren dohodak iznad predvidjenog neoporezivog iznosa. 84

- Poreske stope - Stope godisnjeg poreza na dohodak gradjana su progresivne. - Formulacija clana zakona o ovome je u dva spekta sadrzinski nekorektna: a) Poreske jedinice nisu definisane prema poreskoj osnovici ( oporezivom dohotku, kako bi trebalo ) nego prema dohotku za oporezivanje ( velicini koja ne predstavlja osnovicu ). b) Iz dikcije ovog clana proizlazi da je propisana globalna progresija, sto nije dobro s obzirom da je rasclanjena progresija mnogo bolja ( pa je Ministarstvo svojim objasnjenjem pravilno protumacilo da se ipak radi o rasclanjenoj progresiji; i to je greska jer se zakon mora postovati onakav kakav je ).

68.) Utvrdjivanje i naplata poreza na dohodak gradjana - Porez na dohodak gradjana utvrdjuje se, u zavisnosti od vrste prihoda: 1.) Po odbitku: a) uvek: porez na zarade, na prihode od kapitala, na dobitke od igara na sreu, na prihode od sportista i sportskih strucnjaka. b) ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik: porez na autorsku naknadu, porez na prihode od nepokretnosti, porez na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari... 2.) Po resenju Poreske uprave: a) Uvek: porez na prihode od samostalne delatnosti, na prihode od poljoprivrede i sumarstva, na kapitalne dobitke i godisnji porez na dohodak gradjana. b) ako isplatilac nije pravno lice ili preduzetnik: porez na autorsku naknadu, na prihode od nepokretnosti, na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari... - Utvrdjivanje i naplata poreza po odbitku - Porezi koji se utvrdjuju po odbitku se utvrdjuju samoporezivanjem. - U zakonu je uredjena poreska prijava za porez po odbitku, a rec je o izvestaju koji poreski platac podnosi Poreskoj upravi, u kojem su sadrzane informacije o obracunatom i placenom porezu po odbitku ( samoporezivanje ), sa nazivom i brojem uplatnog racuna javnih prihoda na koji je taj porez uplacen. - Poreska prijava za porez po odbitku moze biti: a) Zbirna- kada sadrzi podatke o obracunatom i placenom porezu po odbitku od strane jednog poreskog placa za sve primaoce prihoda. - Ona se podnosi Poreskoj upravi jednom mesecno i to u roku od 5 dana po isteku meseca. b) Pojedinacna- kada sadrzi podatke o obracunatom i placenom porezu po odbitku od strane jednog poreskog placa za svakog primaoca prihoda. - Ona se podnosi Poreskoj upravi jednom godisnje, a najkasnije do 31. januara za prethodnu godinu. - Prilikom utvrdjivanja osnovice poreza na zarade, zarada se umanjuje za neoporezivi iznos od 5938 dinara mesecno u punom iznosu za zaposlenog koji radi sa punim radnim vremenom. - Za prihode od kapitala po osnovu kamate, banka ili drugi isplatilac prihoda duzni su da u toku godine utvrde porez po odbitku u momentu isplate, odnosno prilikom pripisivanja kamate, a najkasnije kod godisnjeg obracuna kamate.

85

- Propisana je obaveza za obveznika koji ostvaruje prihode u inostranstvu ili iz inostranstva da sam obracuna i uplati porez po odbitku, ako to ne ucini isplatilac prihoda ( kome, posto ne potpada pod poreski suverenitet Srbije, nije moguce nametniti tu obavezu ). - Stavise, obveznik ( primalac prihoda ) duzan je da sam obracuna i uplati porez po odbitku i u slucaju kada poreski platac, koji je poreski duznik, propusti da ispuni svoju obavezu ( rok u kojem mora da se ispuni obaveza je 15 dana od dana prijema prihoda ). - Ukoliko poreski platac suprotno zakonu, ne obavi utvrdjivanje poreske obaveze ili ga izvrsi netacno ili nepotpuno, utvrdjivanje poreza obavice Poreska uprava resenjem koje se donisi u postupku poreske kontrole. - Utvrdjivanje i naplata poreza koji se utvrdjuje resenjem Poreske uprave - Zakon propisuje obavezu podnosenja sledecih poreskih prijava: a) Preduzetnik koji vodi poslovne knjige duzan je da poresku prijavu podnese poreskom organu na cijoj teritoriji je registrovano obavljanje delatnosti, najkasnije do 15. marta naredne godine. - Preduzetnik koji u toku godine zapocne obavljanje delatnosti duzan je da podnese poresku prijavu u kojoj ce da da procenu prihoda i rashoda, odnosno procenu prometa do kraja prve poslovne godine, najkasnije u roku od 15 dana od dana upisa u registar, odnosno od pocetka obavljanja delatnosti. - U svim ovim situacijama, poreski obveznik sam utvrdjuje porez na prihode ( samooporezivanje ), ali ce Poreska uprava doneti resenje o utvrdjivanju poreza. b) Obveznik koji u toku godine ostvari ili zapocne ostvarivanje prihoda od kapitalnih dobitaka i ostalih prihoda na koje se porez ne placa po odbitku, duzan je da podnese poresku prijavu poreskom organu na cijoj teritoriji ima prebivaliste, najkasnije u roku od 15 dana od pocetka ostvarivanja prihoda. v) Obveznik godisnjeg poreza na dohodak gradjana duzan je da za ostvareni dohodak podnese prijavu p. upravi najkasnije do 15. marta naredne godine. g) Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti duzan je da podnese poresku prijavu i u slucaju kada se ovaj porez placa po odbitku, najkasnije u roku od 15 dana od dana zakljucenja ugovora o zakupu ( porez dospeva za placanje u roku od 45 dana od dana pocetka tromesecja ). d) Obveznik-nerezident je duzan da podnese poresku prijavu za pojedine vrste prihoda koje ostvaruje za koje nije predvidjeno placanje poreza po odbitku. - Ako obveznik ne podnese poresku prijavu, poresko resenje o utvrdjivanju poreza Poreska uprava ce doneti na osnovu podataka iz poslovnih knjiga i evidencija obveznika i cinjenicnog stanja utvrdjenog u postupku kontrole. - Ako se, pak utvrdi da podaci iz poreske prijave, poslovnih knjiga i evidencija ne odgovaraju stvarnom stanju, poresko resenje o utvrdjivanju poreza donece se na osnovu procene poreske osnovice ( metodom parifikacije, a kod godisnjeg poreza na dohodak gradjana- i metodom unakrsne procene ).

69.) Klasican sistem poreza na dobit korporacija i sistemi poreske integracije

86

- Povodom dileme da li nepovoljnim efektima ekonomskog dvostrukog oporezivanja treba u poreskoj politici pridati znacaj i preduzeti mere da se ono eliminise ili ublazi, u teoriji javnih finansija postoje dva razlicita pristupa: klasicni pristup i integracionisticki pristup. - Klasicni pristup polazi od ideje da je korporacija entitet sasvim odvojen od akcionara, u kome se krije zaseban poreski kapacitet, koji treba oporezovati posebnim porezom, uopste ne vodeci racuna o postojanju poreza na dohodak fizickih lica koji ce pogoditi prihode od dividendi u rukama akcionara. - Drzave koje su prihvatile klasican sistem poreza na dobit korporacija se ne obaziru na nepovoljne ucinke ekonomskog dvostrukog oporezivanja jer pridaju veci znacaj izdasnosti i efikasnosti ovog sistema. - Poreska integracija predstavlja postupak kojim se pruza olaksica za raspodeljenu dobit, kako bi se eliminisalo ili smanjilo ekonomsko dvostruko oporezivanje. - Eliminacija ekonomskog dvostrukog oporezivanja postize se ili: a) punom imputacijom ( Malta ). b) izuzimanjem dividendi od poreza na dohodak fizickih lica ( Grcka, Slovacka ). - Ublazavanje ekonomskog dvostrukog oporezivanja sprovodi se ili: a) delimicnom imputacijom ( VB, Spanija ). b) delimicnom olaksicom za akcionare, koja se pruza putem: --> konacnog poreza po odbitku na dividende ( Kipar, Rumunija, Holandija...). --> odbitka dela dividendi od osnovice poreza na dohodak ( Srbija, Fra, Italija, Njem. ) - Imputacija - Metod imputacije ( pune i delimicne ) se sprovodi u 3 stadijuma: * U prvom stadijumu, na nivou korporacije, porez se naplacuje na celokupnu dobit korporacije. * U drugom stadijumu, na nivou akocionara-fizickog lica, primljene dividende ukljucuju se u oporezivi dohodak gradjana, s tim sto je on duzan da ih u poreskoj prijavi prethodno uveca za odredjeni, zakonom propisani, deo poreza na dobit koji je platila korporacija ( a posle toga se akcionaru utvrdjuje porez na dohodak koji treba da plati ). * U trecem stadijumu akcionar ima pravo na poreski kredit po osnovu onog dela poreza na dobit korporacije koji je prethodno imputirao na svoje dividende. - Kroz punu imputaciju ekonomsko dvostruko oporezivanje dividendi je potpuno eliminisano, a u uslovima delimicne imputacije, ekonomsko dvostruko oporezivanje je smanjeno u poredjenju sa klasicnim sistemom, ali i dalje postoji ( pogledati tabele u knjizi, str. 311. ). - Izuzimanje dividendi iz osnovice poreza na dohodak fizickih lica - Ovde fizicka lica prosto nemaju obavezu da ukljuce primljene dividende u osnovicu poreza na dohodak, niti je drustvo isplatilac duzno da obracunava porez po odbitku na isplacene dividende. - Sav poreski teret na dividende svodi se na porez na dobit koji je korporacija platila pre nego sto je izvrsena raspodela ( ekonom. dvostruko oporezivanje je eliminisano ). - Delimicna olaksica za akcionare - Njom se ublazava dvostruko oporezivanje na nekoliko nacina od kojih su najrasprostranjeniji odbitak dela dividende od osnovice poreza na dohodak fizickih lica i snizena stopa poreza po odbitku na dividende, kao konacnog poreza za tu vrstu prihoda fizickih lica.

87

- Prva metoda ( u Srbiji ) sastoji se u tome sto se u osnovicu poreza na dohodak ne ukljucuje odredjeni procenat dividende ( u Srbiji 20% dividende ). - Druga metoda ( najrasprostranjenija ) sastoji se u tome sto se, posto je placen porez na dobit od strane korporacije, dividende podvrgavaju samo porezu po odbitku, i to po stopi koja je niza od odgovarajuce stope globalnog poreza na dohodak fizickih lica. - Dividende se, pri tome, ne uklucuju u osnovicu globalnog poreza na dohodak.

- Delimicno favorizovanje akumilisane dobiti - Za razliku od prethodnih metoda poreske integracije namenjenih eliminisanju ili ublazavanju dvostrukog oporezivanja ( koje predstavlja diskriminaciju raspodeljene dobiti u odnosu na akumulisanu ), u Estoniji se odlazi u drugu krajnost- porez na dobit korporacija se placa samo za rasporedjeni deo dobiti, a ne i na akumulisani, dok su dividende izuzete od poreza na dohodak fizickih lica ( favorizuje se akumulisana dobit na racun raspodeljene ).

70.) Poreski tretman drustva lica - Odnos izmedju kompanijskopravnog i poreskopravnog tretmana drustva lica moze se uredjivati na jedan od sledeca dva nacina: a) Preuzimanjem kriterijuma kompanijskog prava od strane poreskog prava( nesamostalni pristup ). b) Primenom posebnih kriterijuma poreskog prava. 1.) Nesamostalni pristup - U okviru nesamostalnog, kompanijskopravnog pristupa, oporedeljenje poreskog prava da li ce dobit drustva lica podvrci zasebnom porezu na dobit poreduzeca ili primeniti princip fiskalne transparentnosti zavisi od okolnosti da li kompanijsko pravo prinzaje ortackom ili komanditnom drustvu svojstvo pravnog lica ili ne; Pri tom su moguce 2 varijante: a) Prva varijanta se javlja u sistemima u kojima kompanijski zakon drustvima lica ne daje status pravnog lica ( anglosaksonski i germanski sistemi ), pa poresko pravo takva drustva definise kao fiskalno transparentne entitete. b) Druga varijanta srece se u sistemima u kojima kompanijski zakon daje drustvima lica svojstvo pravnog lica, a poreski zakon ih automatski proglasava obveznicima na dobit poreduzeca ( Srbija ). 2.) Samostalni pristup - Samostalni pristup pociva na opredeljenju zakonodavca da realisticki, sledeci prioritete poreskog prava, odredi da li ce poslovni rezultat drustva lica biti oporezovan na nivou clanova, primenom principa fiskalne transparentnosti, ili ce, na nivou drustva, biti podvrgnut porezu na dobit korporacija. - I ovde se mogu sresti 2 varijante: a) Prva varijanta- Ovde kompanijsko pravo drustvima lica priznaje svojstvo pravnog lica, ali ih poreski zakoni tretiraju kao fiskalno transparentne entitete. 88

- Prilikom odredjivanja poreskog tretmana dobiti drustva lica, poresko pravo polazi od odlucujuce okolnosti, od cinjenicne situacije da clanovi drustva lica odgovaraju neograniceno solidarno za obaveze drustva; iz to cinjenicnog stanja proizlazi da, uprkos principu odvojenosti imovine pravnog lica od imovine njegovih vlasnika, postoji “mesanje” imovina, koje ukazuje da porez koji pogadja poslovni rezultat treba da bude usmeren ka faktickom nosiocu ekonomske snage- clanu drustva lica, a ne prema samom drustvu, jer je ono ( makar imalo status pravnog lica ) zaista transparentno. b) Druga varijanta- se srece kao dopunski postupak u americkom pravu, a odnosi se na one entitete koji nisu izricito svrstani medju korporacije, kojima pravila Ministarstva dopustaju da mogu optirati da mogu biti tretirani kao korporacija ( ukoliko ortacko drustvo ne iskoristi ovo pravo opcije, po automatizmu ce se smatrati korporacijom ).

71.) Obveznik poreza na dobit preduzeca; stalna poslovna jedinica - Obveznik poreza na dobit preduzeca je pravno lice organizovano u jednom od ledecih oblika: ad, doo, od, kd, drustveno preduzece, javno preduzece. - Poreski obveznik je i zadruga koja ostvaruje prihode prodajom proizvoda na trzistu ili vrsenjem usluga uz naknadu, kao i svako drugo pravno lice koje nije organizovano kao privredno drustvo, ako ostvaruje prihode. - Ako je poreski obveznik rezident, izlozen je neogranicenoj poreskoj obavezi, kako za dobit ostvarenu u Srbiji, tako i u inostranstvu ( ako je nerezident, onda se oporezuje samo dobit ostvarena preko stalne poslovne jedinice u Srbiji ). - Stalna poslovna jedinica je svako mesto poslovanja preko kojeg nerezidentni obveznik obavlja delatnost, a narocito: ogranak, pogon, predstavnistvo ( koje ne moze zakljucivati ugovore ), mesto proizvodnje, fabrika ili radionica, rudnik.. - Stalnu poslovnu jedinicu cine i stalno ili pokretno gradisliste, gradjevinski radovi ako traju duze od 6 meseci. - Ako lice, zastupajuci nerezidentnog obveznika, ima i vrsi ovlascenje da zakljucuje ugovore u ime tog obveznika, smatra se da nerezidentni obveznik ima stalnu poslovnu jedinicu u pogledu poslova koje zastupnik vrsi u ime obveznika. - Ne postoji stalna poslovna jedinica ako nerezidentni obveznik obavlja delatnost preko komisionara, ili brokera kojiu okvirusvoje delatnosti, posluje u svoje ime a za racun obveznika. - Stalnu poslovnu jedinicu ne cini ni: drzanje zaliha robe ili materijala, koji pripadaju nerezidentu, iskljucivo u svrhu skladistenja, prikazivanja, isporuke, prerade...

72.) Osnovica poreza na dobit preduzeca: pojam, izuzimanja, odbici - Osnovica poreza na dobit preduzeca je oporeziva dobit. - Za potrebe utvrdjivanja poslovnog rezultata i oporezive dobiti u nacelu se primenjuje racunovodstvo na obracunskoj osnovi ( u takvom racunovodstvu, prihod je ostvaren

89

kada je nastalo pravo da se primi, a troskovi su ostvareni kada je nastala obaveza da se plate ). - Poreski period za koji se obracunava porez je poslovna godina a to je po pravilu kalendarska godina osim u slucajevima: prestanka obavljanja delatnosti i statusnih promena u toku godine; otpocinjanja obavljanja delatnosti u toku godine. - Propisani elementi bilansa uspeha su prihodi i rashodi. - Prihodi: a) poslovni prihodi ( od prodaje dobara, od povecanja vrednosti zaliha ). b) finansijski prihodi ( od kamata, kursnih razlika, dividendi ). v) ostali prihodi ( od prodaje nepokretnosti, opreme, nematerijalnih ulaganja ). - Rashodi: a) poslovni rashodi ( nabavna vrednost prodate robe, troskovi materijala, troskovi zarada, proizvodnih usluga, amortizacije, za obnavljanje prirodnih bogatstava..). b) finansijski rashodi ( po osnovu kamata...). v) ostali rashodi ( gubici po osnovu prodaje i rashodovanja nepokretnosti, opreme i nematerijalnih ulaganja...). - S obzirom na to da poreski bilans ima za cilj da spreci eroziju poreske osnovice, neke od stavki prihoda i rashoda iz bilansa podvrgnute su strozim zahtevima u poreskim propisima. - Izuzimanja - Da bi se izbeglo ekonomsko dvostruko oporezivanje tipa 3, odredbom clana zakona na strani prihoda je predvidjeno izuzimanje od oporezivanje za medjukompanijske dividende, ukoliko je isplatilac dividendi rezidentno pravno lice. - Ukoliko je, pak, isplatilac dividendi nerezident, takve dividende ostaju u osnovici poreza na dobit maticne kompanije, ali im se pruza olaksica u vidu indirektnog poreskog kredita. - Odbici - Zakon postavlja opste pravilo da se rashodi nastali pri ostvarivanju i ocuvanju prihoda mogu odbiti u iznosu utvrdjenom u bilansu uspeha, osim ukoliko se ne radi o: rashodima ciji je nacin utvrdjivanja drukcije uredjen u zakonu, i rashodima koji se ne priznaju u poreskom bilansu. - Zakon posebno navodi nekoliko odbitaka koji se priznaju onako kako su iskazani u bilansu uspeha, sto ne znaci da se samo oni dopustaju u punom iznosu: a) troskovi zarada, plata. b) placeni porezi na imovinu, doprinosi, takse i druge javne dazbine koje ne zavise od poslovnog rezutata. v) izvrsena dugorocna rezervisanja za obnavljanje prirodnih bogatstava.. g) obracunate kamate. - Rashodi ciji je nacin utvrdjivanja uredjen u ZPDP na drugaciji nacin nego u racunovodstvenim propisima: 1.) Odbici ciji je iznos limitiran --> izdaci za zdravstvene, obrazovne, naucne, humanitarne, verske i sportske namene, za zastitu zivotne sredine- najvise do 3.5% od ukupnog prihoda. --> izdaci za ulaganja u oblasti kulture- najvise do 1.5% od ukupnog rashoda.

90

--> clanarine komorama, savezima, udruzenjima- najvise do 0.1% od ukupnog prihoda. --> izdaci za reklamu, propagandu i reprezentaciju- najvise do 3% od ukupnog prihoda. 2.) Amortizacija - Amortizacija predstavlja rashod koji se pripisuje jednom obracunskom periodu po osnovu smanjenja vrednosti stalnih sredstava. - U pitanju je sistematsko otpisivanje osnovice za amortizaciju nekog sredstva tokom njegovog korisnog veka trajanja. - Osnovica za amortizaciju je nabavna vrednost ili cena kostanja sredstava. - Jednom amortizovana vrednost ne moze dalje ili ponovo amortizovati. - Razlozi zbog kojih se vrednost stalnog sredstva smanjuje mogu biti raznovrsni ( fizicki, ekonomski, pravni ), i zato je neophodno zameniti stalno sredstvo po isteku odredjenog vremena, pa je pravno lice duzno da utvrdi korisni vek trajanja sredstva ( npr. 8 godina, iz cega proizlazi stopa amortizacije od 12,5% ). - Dinamika amortizovanja po pravilu nije ravnomerna tokom njegovog otpisnog veka, i otuda pravno lice treba da izabere metodu obracuna amortizacije koja ce sto vernije odraziti nacin na koji ono trosi ekonomske koristi sadrzane u stalnom sredstvu. - Metode: a) Proporcionalna metoda- Kod nje se u toku svake godine propisanog veka trajanja stalnog sredstva otpisuje isti iznos na ime amortizacije ( tabele u knjizi 323str. ). b) Degresivna metoda- Kod nje se vrednost u prvim godinama veka trajanja stalnog sredstva intezivnije amortizuje, a godisnje amortizacija se vremenom postepeno smanjuje. - Stopa amortizacije kod degresivne metode bice veca, a za osnovicu za amortizaciju se samo u prvoj godini uzima nabavna vrednost, a za svaku sledecu godinu sadasnja vrednost po isteku prethodne godine ( preostala neotpisana vrednost ), sto znaci otpisivanje svake godine sve manjih iznosa. v) Funkcionalna metoda- podesna je za ona stalna sredstva ciji je trajanje u srazmeri sa obimom koriscenja, odnosno sa ostvarenim ucincima. - Npr: ako je procenjeno da ce kombi u svom petogodisnjem veku trajanja davati ucinke od po 50000km godisnje, a ono u prvoj godini predje 60000km, u drugoj 45000km, stopa funk. amortizacije za prvu godinu iznosila bi 20% x (60000:50000)=24% a za drugu godinu 20% x (45000:50000)=18%. - Trosak amortizacije predstavlja neophodan uslov ocuvanja prihoda, jer se po otpisu stalnog sredstva ono mora zameniti novim. - Da bi zastitio fiskalni interes, ZPDP predvidja poseban rezim amortizacije za potrebe oporezivanja, i u tom rezimu: * funkcionalna amortizacija nije dozvoljena. * sva stalna sredstva svrstana su u 5 grupa. * za 1. grupu ( nepokretnosti, osim zemljista ) propisana je obavezna primena proporcionalne metode, za svako stalno sredstvo posebno. * za grupe 2-4. propisana je obaveza primene degresivne metode, na ukupnu vrednost sredstava razvrstanih po pojedinoj grupi. * stope amortizacija propisane su za svaku grupu stalnih sredstava. - Da bi se prevazisao problem beskonacnog otpisivanja svake godine sve manjih iznosa, inherentan degresivnoj amortizaciji, podzakonskim aktom je propisano da ce se, kada kajnji saldo pojedine grupe amortizacije od 2-4. postane manji od 5 prosecnih mesecnih

91

bruto zarada u Srbiji u poslednjem mesecu za koji se vrsi obracun amortizacije, celokupan saldo te grupe priznati kao rashod amortizacije i saldo grupe biti jednak nuli. 3.) Dubiozna potrazivanja - Racunovodstveni propisi nalazu da se sva potrazivanja svode na realnu vrednost uvecanjem rashoda za njihov sumnjivi deo. - Npr: ako je potrazivanje 1000000din, a pravno lice procenjuje da je izvesnost naplate 70%, preostalih 30% vrednosti potrazivanja ono ce otpisati i za toliko uvecati rashode u bilansu uspeha ( na poziciji “ostali rashodi” ). - Otpis vrednosti pojedinacnih potrazivanja priznaje se ako su kumulativno ispunjeni sledeci uslovi: a) da se nesumnjivo dokaze da su ta potrazivanja prethodno bila ukljucena u prihode poreskog obveznika. b) da su ta potrazivanja u knjigama poreskog obveznika otpisana kao nenaplativa. v) da poreski obveznik pruzi dokaze o neuspeloj naplati tih potrazivanja sudskim putem. - Na teret rashoda priznace se ispravka vrednosti pojedinacnih potrazivanja ako je od roka za njihovu naplatu proslo najmanje 60 dana. - Sva otpisana i ispravljena potrazivanja koja su priznata kao rashod, a koja se kasnije naplate, u momentu naplate ulaze u prihode poreskog obveznika, cime se menja strana prihoda u poreskom bilansu.

73.) Osnovica poreza na dobiti preduzeca: pojam, rashodi koji se ne priznaju, vrednovanje zaliha - Rashodi koji se ne priznaju u poreskom bilansu - Na teret rashoda u porekom bilansu ne priznaju se sledeci rashodi, inace dopusteni za potrebe bilansa uspeha: - troskovi koji se ne mogu dokumentovati. - ispravke vrednosti pojedinacnih potrazivanja od lica kojima se istovremeno duguje. - pokloni i prilozi politickim strankama. - pokloni i drugi rashodi propagande koji nisu dokumentovani ili je primalac povezano lice. - kamate zbog neblagovremeno placenih poreza. - novcane kazne i penali. - primanja zaposlenih po osnovu udela u dobiti. - troskovi koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti... - Vrednovanje zaliha 1.) Zalihe nedovrsene proizvodnje i gotovih proizvoda - Poslovni rezultat zavisi i od povecanja ili smanjenja vrednosti zaliha nedovrsene proizvodnje i gotovih proizvoda tokom obracunskog perioda ( vrednost na kraju uporedjena sa vrednoscu na pocetku ). - Povecanje zaliha = smanjenje rashoda ( ili povecanje prihoda ) - Smanjenje zaliha = povecanje rashoda ( ili smanjenje prihoda )

92

- Cenu zaliha cine troskovi stvarno utrosnog matarijala, energije i rada, kao i svi drugi stvarni direktni troskovi. - Tako evidentirane zalihe po ceni kostanja treba uporedjivati sa neto prodajnim cenama i to svaku pojedinacno stavku zalihe. - Kad god se dogodi da je cena po kojoj se evidentiraju zalihe nedovrsene proizvodnje i gotovi proizvoda veca od neto prodajne cene, neophodno je otpisati na teret tekucih rashoda takav visak. - Dakle, vrednost zaliha vodi se u visini direktnih troskova proizvodnje, ali najvise do neto prodajne cene. - Kada je u pitanju poreski bilans, dopusteno je da se za obracun oporezive dobiti u vrednost zaliha nedovrsene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda ukljuce troskovi proizvodnje, u skladu sa racunovodstvenim propisima (dakle, najvise do neto prodajne cene ). 2.) Vrednovanje utrosenog materijala i prodate robe - Sa stanovista utvrdjivanja dobiti veoma je znacajno na koji ce nacin pravno lice procenjivati ulaz i izlaz sa zaliha utrosenog materijala i prodate trgovacke robe. - Nabavka se obavlja po razlicitim cenama ( narocito u uslovima inflacije ), tako da se na zalihama nalaze materijali i roba koji su placeni razlicito. - Na ulaznoj strani, vrednost zaliha cini kostanje svih nabavki koje cine te zalihe. - U cenu kostanja nabavke ukljucuju se nabavna cena i drugi direktni troskovi ( npr. trasnport ). - Na izlaznoj strani, od upotrebljene metode evidentiranja izlaza zavise ukupna vrednost preostalih zaliha, ali i rashodi tekuceg perioda po osnovu cena utroska materijala, odnosno kostanja prodate robe. - Promena rashoda, prirodno, menja i velicinu dobiti. - Postoje 3 metode procenjivanja izlaza iz zaliha: a) FIFO metoda- obracunava izlaz iz zaliha po cenama najranije nabavljene zalihe ( “prva ulazna- prva izlazna cena” ). - Ova metoda se moze razumeti ako podjemo od pretpostavke da su zalihe slozene po redosledu nabavke jedna iznad druge i da se otprema vrsi tako sto se redom izvlace odozgo, od najnizeg nivoa. - Porast cene druge nabavke se ne odrazava na cenu izlaza, koja je evidentirana po prvoj, nizoj ceni, dok su zalihe koje su preostale posle prve partije evidentirane u bilansu stanja po vecoj, poslednjoj ceni ( tabela knjiga 329.str. ). - FIFO metoda nije u interesu obveznika, jer mu “naduvava” osnovicu. b) LIFO metoda- obracunava izlaz zaliha po cenama najkasnije nabavljene zalihe ( “poslednja ulazna- prva izlazna cena” ). - Ovde se pretpostavlja da se zalihe otpremaju odozgo nadole. - Porast cene druge nabavke sada je povecao cenu ulaza, dok su zalihe koje su preostale kada je izdata poslednja partija evidentirane po ranijim cenama ( ovde se ne pojavljuju dobici od drzanja zaliha kao kod FIFO metode ). - Ova metoda savrseno odgovara obvezniku, jer su mu tekuci rashodi veci, a poreska osnovica manja ( nas zakon ne dopusta ovu metodu ).

93

v) Metoda prosecne cene- obracunava izlaz zaliha tako sto uzima ponderisanu prosecnu cenu. - Ovde se pretpostavlja da se zalihe otpremaju vertikalno od svih ulaza ravnomerno. - Porast cene druge nabavke uvecao je prosecnu cenu po kojoj se obacunava izlaz. - U uslovima inflacije, zalihe postaju potcenjene u odnosu na cene po kojima se moze vrsiti nabavka, a izlaz je evidentiran po ceni koja je niza nego kod LIFO metode, a visi nego kod FIFO metode. - Zbog toga je iskazana dobit manja nego kada su potroseni materijal i prodata roba obracunati FIFO metodom, ali veca nego kada su obracunati LIFO metodom ( nas zakon dopusta ovu metodu, isto kao i FIFO metodu koja je ipak nepovoljnija za obveznika ).

74.) Transferne cene - Transferna cena je cena nastala u vezi sa transakcijama sredstvima ili stvaranjem obaveza medju povezanim licima. - Licem povezanim sa poreskim obveznikom smatra se ono fizicko lice ili pravno lice u cijim se odnosima sa obveznikom javlja mogucnost: a) Kontrole- koja podrazumeva da se nad obveznikom poseduje vise od 50% ili pojedinacno najveceg dela akcija ili udela. b) Znacajnog uticaja na poslovne odluke- postoji kada neko lice poseduje vise od 50% ili pojedinacno najveci broj glasova u obveznikovim organima upravljanja. - Transakcije mogu biti raznovrsne: isporuka dobara, pruzanje usluga, ustupanje uz naknadu prava intelektualne svojine, davanje pozajmice... - Transferne cene mogu znacajno odstupati od cena koje se obrazuju za iste ili slicne stransakcije izmedju nepovezanih lica na slobodnom trzistu. - Najcesci motiv za ugovaranje ovakvih cena je evazioni. - NPR: Ako je kompanija A rezident jurisdikcija sa statusom poreskog raja ( Kajmanska ostrava ), gde je porez na dobit korporacija 0, kompanija B ( sa njom povezano lice ), koje je rezident Srbije platice joj kamatu za pozajmicu po stopi koja je visa od trzisne i na taj nacin umanjiti poresku osnovicu u Srbiji, a dobit putem transferne cene ( kamate ) prebaciti na Kajmanska ostrva. - Poreske vlasti se zloupotrebi transfernih cena suprotstavljaju nalazuci primenu koncepta cena “van dohvata ruke”. - Poreski obveznici imaju obavezu da transakcije po transfernim cenama posebno iskazu u svom poreskom bilansu, kao i da u njemu prikazu vrednost tih transakcija po cenama koje bi se ostvarile na trzistu takvih transakcija da se nije radilo o povezanim licima ( to su “cene van dohvata ruke” ). - Transakcije koje se obavljaju medju povezanim licima mogu biti vema specificne pa je onda tesko odrediti “cenu van dohvata ruke”, a kod nas se primenjuju sledece metode za odredjivanje takvih cena: a) Metoda uporedivih nekontroslisanih cena, uzima prodajunu cenu slicnih dobara ili usluga uspostavljenu medju nepovezanim licima, pod pretpostavkom da su okolnosti iste. - Ova metoda je primarna, a ako se ne moze pronaci “uporediva nekontrolisana cena” onda se primenjuje naredna metoda.

94

b) Metoda kostanja uvecana za uobicajenu marzu, koja se sastoji u tome sto se “cena van dohvata ruke” odredjuje na osnovu troskova proizvodnje na koje se dodaje uobicajena marza. v) Metoda preprodajne cene, koja se zasniva na pristupu po kojem obveznik, koji je robu kupio od povezanog lica, a zatim je prodao kupcu koji je samostalan partner, nabavnu cenu moze uskladiti prema preprodajnom cenom, umanjujuci je za “razuman profit”, koji odrazava funkciju i udeo u riziku obveznika kao preprodavca ( Npr: za robu kupljenu od povezanog lica po transfernoj ceni od 1000din, a preprodatu na trzistu za 2000din, ako se uzme da je “razuman profit” 20% od prodajne cene ( 400din ), nabavna cena “van domasaja ruke” iznosila bi 1600din ). - Razlika izmedju cene “van dohvata ruke” i transferne cene ukljucuje se u poresku osnovicu i oporezuje se ( pogledaj tabelu u knjizi str. 333. ).

75.) Utanjena kapitalizacija - Drustvo kapitala moze se finansirati izdavanjem akcija i zaduzivanjem. - Utanjena kapitalizacija predstavlja situaciju u kojoj je sopstveni ( akcijski ) kapital korporacije premali u poredjenju sa pozajmljenim kapitalom. - Fiskalni tretman dividendi ( koje korporacija isplacuje vlasnicima akcija ) nepovoljniji je od fiskalnog tretmana kamata ( koje korporacija isplacuje zajmodavcima ). - Otuda je cesta pojava da se, u cilju izbegavanja placanja poreza, uspostavlja struktura kapitala koju, inace, normalni ekonomski razlozi ne bi zahtevali, strukturu u kojoj bi udeo sopstvenog kapitala bio minimalan u poredjenju sa udelom kapitala koji je dobijen u obliku kredita od strane povezanog lica. - Isplacene kamate imaju status troska poslovanja i odbijaju se od osnovice poreza na dobit pravnog lica, dok dividende nemaju takav status, pa je otuda korporacija koja u strukturi kapitala ima visoko ucesce pozajmljenih sredstava izlozena bitno nizem poreskom opterecenju. - U slucaju utanjene kapitalizacija nije sporna visina kamatne stope, ona odgovara nivou “van dohvata ruke”, vec je sporan odnos izmedju spostvenih i pozajmljenih sredstava koji je u korist pozajmljenih sredstava. - Nelegitimnoj zakonitoj poreskoj evaziji putem utanjene kapitalizacije moze se suprotstaviti: a) Propisivanjem fiksnog odnosa “pozajmljeni kapital- sopstveni kapital”. - Zakon je taj odnos propisao u razmeri 4:1, pa cim udeo duznikovih sredstava koja je pozajmio od povezanog lica predje propisani fiksirani odnos, kamata na deo zajma koji je iznad utvrdjenog limita nece se priznati ka rashod u poreskom bilansu. b) Primenom principa “van dohvata ruke”. - Ako bi udeo pozajmljenih sredstava u ukupnom kapitalu duznika bio veci od udela koji bi se uspostavio u situaciji “van dohvata ruke”, onda se moze pretpostaviti da zajmodavac ima interesa u profitabilnosti pravnog lica ( zajmoprimca ), sto povlaci da ce poreske vlasti onaj deo zajma koji je iznad nivoa “van dohvata ruke” sa poreskopravnog stanovista tretirati kao akcijski kapital, a kamatu koja je isplacena po osnovu toga dela zajma kao dividendu. v) Primenom pravila zloupotrebe prava. 95

76.) Poreski tretman kapitalnih dobitaka u slucaju statusnih promena - Kapitalni dobitak predstavlja razliku izmedju prodajne cene navedene imovine i njene nabavne cene ( ako je razlika negativna, u pitanju je kapitalni gubitak ). - U bilasnu uspeha kapitalni dobici i gubici ukljuceni su u poslovni rezultat, i to u okviru stavki “ostali prihodi”. - Nabavna cena jeste cena po kojoj je obveznik stekao imovinu, umanjena po osnovu amortizacija ( kod nepokretnosti ). - Kapitalni gubitak ostvaren pri prodaji jednog prava iz imovine moze se prebiti sa kapitalnim dobitkom ostvarenim pri prodaji drugog prava iz imovine u istoj godini. - Ukoliko se, pak, i posle ovog prebijanja iskaze kapitalni gubitak, dopusteno je njegovo prebijanje na racun buducih kapitalnih dobitaka u narednih 10 godina. - Kod statusnih promena privrednih drustva ( pripajanje, podela ili odvajanje ), dolazi do prenosa uz naknadu imovine sa privrednog drustva- pravnog prethodnika na privredno drustvo koje je pravni sledbenik, pa bi u momentu statusne promene mogla nastati poreska obaveza po osnovu kapitalnog dobitka. - Naime, spajanje se javlja u dve varijante: 1.) spajanje uz pripajanje, kada se imovina jednog pravrednog drustva ili vse drstava prenosi na drugo, postojece drustvo, u zamenu za obezbedjivanje akcija ili udela tog drugog drustva. 2.) spajanje uz osnivanje, kada imovina drustva koja se fuzionisu prelazi na novonastalo drustvo, u zamenu za obezbedjenje akcija ili udela novog drustva. - I kod podele postoje dve varijante: 1.) podela uz pripajanje, kada se imovina drustva koje se deli prenosi na dva postojeca drustva, u zamenu za obezbedjivanje akcija ili udela tih drustava. 2.) podela uz osnovanje, kada se imovina drustva koje se deli prenosi na dva novoosnovana drustva, u zamenu za obezbedjivanje akcija ili udela tih drustava. - Sledeci Direktivu Evropske zajednice o zajednickom oporezivanju, nas zakon dopusta odlaganje nastanka poreske obaveze po osnovu kapitalnih dobitaka kod statusnih promena, samo ako je vlasnik pravnog lica koje je izvrsilo prenos imovine prilikom statusnih promena dobio naknadu u obliku akcija ili udela u pravnom licu na koje je prenos imovine izvrsen, kao i eventualnu gotovinsku naknadu koja ne prelazi 10% vrednosti akcija, odnosno udela. - U tom slucaju poreska obaveza nastaje u trenutku kad privredno drustvo koje je pravni sledbenik izvrsi prodaju imovine preuzete po osnovu statusne promene. - Ako je ipak dobio odmah gotovinsku nakandu iznad 10%, onda poreska obaveza nastaje u momentu statusne promene ( nema odlaganja ), a kapitalni dobitak se obracunava kao razlika izmedju cene po kojoj bi se imovina mogla prodati na trzistu i njene uskladjene nabavne cene.

77.) Poreski tretman poslovnih gubitaka; poreska osnovica u slucaju stecaja i likvidacije 96

- Saldiranjem ostvarenih poslovnih, finansijskih i ostalih dobitaka i gubitaka u bilansu uspeha dobija se ukupan dobitak ili gubitak, pri cemu gubitak postoji kada su rashodi veci od prihoda u odredjenom obracunskom periodu. - Poslovni gubitak se utvrdjuje u poreskom bilansu i moze se prenati na racun dobiti utvrdjene u godisnjem poreskom bilansu iz buducih obracunskih perioda, ali ne duze od 10 godina. - Koriscenje pogodnosti u vidu prebijanja prenetih poslovnih gubitaka s oporezivom dobiti ne prestaje u slucaju statusnih promena po osnovu spajanja, ali ako dodje do statusne promene po osnovu podele, pomenuta pogodnost se srazmerno deli i o tome se obavestava nadlezni poreski organ. - Poreska osnovica u slucaju likvidacije i stecaja - Dobit utvrdjena u postupku likvidacije obveznika podleze oporezivanju. - Dobit je jednaka pozitivnoj razlici imovine sa kraja i sa pocetka postupka likvidacije. - Obveznik podnosi poreski bilans u roku od 15 dana od dana otvaranja postupka likvidacije i u roku od 15 dana od dana dostavljanja resenja o okoncanju tog postupka. - Period za koji se utvrdjuje osnovica odgovara stvarnom trajanju postupka likvidacije, ali ne moze biti duzi od jedne godine. - Ostatak imovine likvidacione mase posle podmirenja poverioca ( likvidacioni visak ) iznad vrednosti ulozenog kapitala smatra se kapitalnim dobitkom. - Ako je vrednost ulozenog kapitala veca od likvidacionog viska, ostvaruje se kapitalni gubitak.

78.) Poreske olaksice u sistemu poreza na dobit preduzeca - Poreski krediti - Poreski kredit predstavlja poresku olaksicu koja se sastoji u umanjenju utvrdjenog poreza za odredjeni iznos. 1.) Investicioni poreski kredit - Obvezniku poreza na dobit preduzeca koji izvrsi ulaganja u osnovna sredstva u spostvenoj organizovanoj delatnosti priznaje se pravo na poreski kredit, cije razmere zavise od razvrstavanja obveznika: a) Za velika ili srednja pravna lica, poreski kredit iznosi 20% izvrsenog ulaganja, s tim sto ne moze biti veci od 50% obracunatog poreza u godini investiranja. - Neiskorisceni deo kredita se moze preneti na racun poreza iz buducih perioda do 10god. b) Za malo pravno lice, priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 40% izvrsenog ulaganja u osnovna sredstva, s tim sto ne moze biti veci od 70% obracunatog poreza u godini ulaganja ( i ovde se neiskorisceni deo moze preneti na naredne godine ). v) Za obveznike odredjenih delatnosti ( poljoprivreda, ribarstvo, proizvodnja odevnih predmeta, prerada koze, proizvodnja osnovnih metala, masina i uredjaja... ) postoji privilegovani rezim poreskog kredita koji iznosi 80% izvrsenog ulaganja, pri cemu ne postoji limit u odnosu na obracunati porez u godini investiranja. - Postoje dva ogranicenja za koriscenje investicionog poreskog kredita:

97

* u svakoj godini prvo se primenjuje poreski kredit po osnovu ulaganja iz te godine, a zatim se, do limita od 50%, odnosno 70% obracunatog poreza, primenjuju preneti poreski krediti po redosledu ulaganja. * u slucaju otudjenja osnovnog sredstva pre isteka roka od 3 godine od nabavke, obveznik gubi pravo na poreski kredit i duzan je da plati ustedjeni porez, koji se indeksira stopom rasta cena na malo. 2.) Poreski kredit za dobit ostvarenu u novoosnovanoj jedinici u nedovoljno razvijenim podrucjima ( umanjuje se porez na dobit u trajanju od 2 godine ). 3.) Poreski kredit za novozaposlene radnike. - Obvezniku koji na neodredjeno vreme zaposli nove radnike, obracunati porez na dobit preduzeca umanjuje se u poreskom periodu za iznos koji cini 100% bruto zarada isplacenim tim zaposlenima, uvecan za pripadajuce doprinose. - U slucaju kada u istoj godini ispuni uslove za koriscenje investicionog poreskog kredita i kredita za novozaposlene radnike, obveznik ima pravo da prvo koristi kredit za novozaposlene radnike jer se taj kredit ne moze preneti u narednu godinu, a potom, ako je preostao iznos obracunatog poreza za koji nije iskoriscen ovaj kredit, i investicioni kredit. - Poreska oslobodjenja - Poresko oslobodjenje predstavlja vrstu poreske olaksice koja se sastoji u nepodvrgavanju porezu kvalifikovanog poreskog obveznika za odredjeni period. - Poreskom oslobodjenju se zamera: to sto se za vreme njegovog trajanja ne mogu koristiti gubici, a ako se gubici nastali za vreme porekog oslobodjenja ne priznaju po isteku perioda oslobodjenja, poreski teret bi, narocito firmama cija su ulaganja kapitalno intenzivna, na kraju cak mogao biti veci nego da oslobodjenja nije bilo; Ne moze se koristiti ni amortizacija. 1.) “Veliko” poresko oslobodjenje kod ulaganja u privredu Republike. - Ono se pruza pod sledecim uslovima: a) da je obveznik ulozio svoja osnovna sredstva, odnosno da je u njegova osnovna sredstva drugo lice ulozilo iznos veci od 600 000 000 din. b) da obveznik ta osnovna sredstva koristi u registrovanoj delatnosti u Republici. v) da obveznik u periodu ulaganja dodatno zaposli na neodredjeno vreme najmanje 100 lica. - Razmere poreskog oslobodjenja zavise od srazmere u kojoj je izvrseno ulaganje ( npr. ako je ukupna vrednost osnovnih sredstava obveznika 900miliona, a investicija je iznosila 600miliona, oslobodjenje se odnosi na 75% oporezive dobiti ). - Da bi se sprecile zloupotrebe, propisano je da ce obveznik izgubiti pravo na oslobodjenje: * ako smanji broj dodatno zaposlenih ispod 100. * ako pre isteka perioda oslobodjenja ( 10god. ) prekine sa poslovanjem, prestane da koristi li otudji osnovna sredstva... 2.) “Malo” poresko oslobodjenje kod ulaganja na podrucju od posebnog interesa za Republiku. - To je oslobodjenje u trajanju od 5 godina koje se pruza pod sledecim uslovima: a) da je obveznik ulozio u svoja osnovna sredstva, odnosno da je u njegova sredstva drugo lice ulozilo iznos veci od 6 000 000 din.

98

b) da koristi 80% vrednosti osnovnih sredstava na podrucju od posebnog interesa. v) da najmanje 80% zaposlenih ima prebivaliste na podrucju od posebnog interesa. g) da obveznik u periodu ulaganja dodatno zaposli na neodredjeno vreme najmanje 5 lica. - Razmere oslobodjenja zavise od srazmere u kojoj je izvrseno ulaganje. - Da bi se sprecile zloupotrebe oslobodjenja, propisano je da ce ih obveznik izgubiti: * ako smanji broj dodatno zaposlenih ispod 5. * ako smanji procenat zaposlenih ispod 80%, sa podrucja od posebnog interesa. * ako prestane da posluje, otudji ili ne koristi osnovna sredstva pre isteka oslobodjenja. 3.) Poresko oslobodjenje za koncesiono preduzece, odnosno koncesionara. - Koncesionar koji ima registrovano preduzece za obavljanje koncesione delatnosti oslobadja se placanja poreza na dobit ostvarenu po osnovu prihoda od predmeta koncesije na rok od 5 godina od dana zavrsetka ulaganja u celini. 4.) Poresko oslobodjenje za preduzece za zaposljavanje invalida. - Pravo na ovo trajno oslobodjenje imaju samo ona preduzeca za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zaposljavanje invalidnih lica. 5.) Poresko oslobodjenje za nedobitne organizacije. - Nedobitne organizacije su one koje nisu organizovane kao privredno drustvo, drustveno ili javno preduzece, niti kao zadruga ( to su ustanove ili udruzenja gradjana ). - Nedobitna organizacija je oslobodjena poreza na dobit preduzeca pod ulovima: a) da ostvaruje visak prihoda nad rashodima do 300 000din. b) da visak ne rasporedjuje osnovacima, clanovima, zaposlenima, direktorima. v) da zarade koje ova organizacija isplacuje ne prelaze iznos dvostrukog proseka za doticnu delatnost. g) da ova organizacija ne rasporedjuje imovinu u korist clanova, zaposlenih, direktora... - Ubrzana amortizacija - Ubrzana amortizacija predstavlja poresku olaksicu koja se sastoji u odlaganju placanja poreza, buduci da se tim postupkom poreskom obvezniku dozvoljava da u ranijim godinama zivotnog veka osnovnog sredstva otpise veci iznos nego sto bi to bio slucaj pod “normalni” okolnostima, dok je u kasnijim godinama otpis manji. - Ubrzana amortizacija sprovodi se po stopama koje mogu biti do 25% vise od propisanih. - Pravo na ubrzanu amortizaciju ima obveznik u odnosu na stalna sredstva koja sluze za: a) sprecavanje zagadjenja vazduha, vode, zemljista... b) naucnoistrazivacki rad. v) skolovanje i obuku kadrova. g) racunarsku opremu.

79.) Poresko konsolidovanje -

Postojanje veze jakog intenziteta izmedju privrednih drustava koja cine grupu kompanija stvara osnov za dve posebne poreske privilegije: --> poresko konsolidovanje za drupu povezanih kompanija. --> indirektni poreski kredit maticnoj kompaniji kojoj kvalifikovana inostrana filijala isplacuje dividende.

99

- Poresko konslolidovanje pociva na ideji da bi clanice “grupe kompanija” mogle da dobiju pravo da budu tretirane kao jedan poreski obveznik. - Osnovna prednost za clanice grupe je u tome sto se poslovni gubici nastali u jednoj kompaniji mogu prebiti sa dobiti koju je ostvarila druga kompanija, te da se tako ukupna poreska obaveza za celu grupu smanji. - Zahtev za poreskim konsolidovanjem podnosi nadleznom poreskom organu maticna kompanija. - Svaki clan grupe duzan je da podnese svoj poreski bilans, a maticna kompanija podnosi konsolidovan poreski bilans za grupu kompanija. - Za obracunati porez po konsolidovanom bilansu obveznici su pojedinacni clanovi grupe, srazmerno oporezivoj dobiti iz pojedinacnog poreskog bilansa. - Da bi se steklo pravo na poresko konsolidovanje predvidja se 2 uslova: a) da izmedju maticne kompanije i njenih filijala postoji neporedna ili posredna kontrola nad najmanje 75% akcija ili udela. b) da su sve kompanije u grupi rezidenti Srbije. - Jednom odobreno poresko konsolidovanje primenjuje se najmanje 5 godina, a ako se u medjuvremenu izmene neke cinjenice iz pomenutih uslova, svi clanovi grupe su duzni da srazmerno plate razliku na ime poreske privilegije koju su koristili.

80.) Poreski tretman dividendi koje filijala isplacuje maticnoj kompaniji - Filijala se podvrgava porezu na dobit preduzeca, a zatim bi se isplacena dividenda, kao deo dobiti maticne kompanije, oporezovala jos jednom ( dvostruko ekonomsko oporezivanje tipa 3 ). - Holiding strukture bi se na ovaj nacin ozbiljno diskriminisale, te se zato medjukompanijskim dividendama u nacelu pruza poreska pogodnost u vidu: a) Aficijalna privilegija- se sastoji u tome sto se medjukompanijske dividende koje je maticna kompanija primila od svoje filijale izuzimaju od poreza na dobit koji placa maticna kompanija ( ova privilegija se koristi kada je obveznik rezident ). b) Indirektni poreski kredit- se sastoji u pravu maticne kompanije da moze, posto je medjukompanijske dividende primljene od filijale ukljucila u oporezivu dobit, umanjiti svoj obracunati porez na dobit preduzeca za iznos koji odgovara porezu koji je filijala platila na dobit iz koje su dividende isplacene. - Postoje dva uslova pod kojima maticnoj kompaniji pripada pravo na indirektni poreski kredit: * posedovanje najmanje 25% akcija, odnosno udela nerezidentne filijale- isplatioca dividendi. * neprekidno u periodu od najmanje godinu dana koji prethodi podnosenju finansijskih izvestaja. - Prilikom isplate dividende od strane nerezidentne filijale najcesce se obracunava i placa porez po odbitku na dividendu. - Maticnoj kompaniji ce, pod istim uslovima koji vaze za indirektni poreski kredit, pripasti pravo i na kredit za ovaj porez po odbitku- kredit koji se naziva direktnim. - Neiskorisceni deo kredita se moze preneti za buduci obracunski period do 10 god.

100

81.) Utvrdjivanje i naplata poreza na dobit preduzeca - Porez na dobit preduzeca utvrdjuje se samooporezivanjem. - Propisana je obaveza podnosenja poreske prijave u roku od 10 dana od dana isteka roka propisanog za podnosenje finansijskih izvestaja, dakle do 10. marta naredne godine. - Uz poresku prijavu podnose se i poreski bilans,bilans uspeha, bilans stanja, izvestaj o novcanim tokovima, izvestaj o promenama na kapitalu.. - Poreski obveznik placa porez na dobit preduzeca u vidu mesecnih akontacija, ciju visinu utvrdjuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. - Ukoliko je iznos poreza koji je utvrdio u poreskoj prijavi za poreski period veci od zbira akontacija placenih tokom tog perioda, poreski obveznik je duzan da uplati razliku istovremeno sa podnosenjem poreske prijave. - Ako je obveznik u vidu akontacije platio vise poreza nego sto je duzan da plati po obavezi utvrdjenoj u poreskoj prijavi, vise placeni porez uracunava se kao akontacija za naredni period ili se obvezniku vraca na njegov zahtev. - Ako u tekucoj godini dodje do znacajnih promena u poslovanju obveznika, poreski obveznik moze po podnosenju prijave za prethodnu godinu, da podnese novu prijavu u kojoj ce iskazati podatke od znacaja za izmenu mesecne akontacije i obracunati njenu visinu. - Obveznik koji u toku godine otpocne sa obavljanjem delatnosti duzan je da podnese poresku prijavu u roku od 15 dana od upisa u registar. - Ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu ili ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da je poreska prijava nepotpuna ili netacna, Poreska uprava utvrdjuje resenjem poresku obavezu, odnosno mesecnu akontaciju za tekucu godinu na osnovu poslovnih knjiga i evidencija poreskog obveznika i cinjenicnog stanja utvrdjenog u postupku kontrole, ukljucujuci metodu parifikacije. - Do samooporezivanja nece doci u jos dva slucaja: a) kod pokretanja postupka stecaja ili likvidacije, kada Poreska uprava donisi resenje. b) kod otudjenja osnovnih sredstava pre isteka roka od 3 godine od dana nabavke, kada Poreska uprava donosi resenje o utvrdjivanju razlike koja treba da se plati.

82.) Porez na imovinu - Porez na imovinu u Srbiji je lokalni porez, tj. izvorni prihod jedinice lokalne samouprave. - Ovaj porez predstavlja neposredan, periodican, analiticki i objetni porez, a ima ucesce u javnim prihodima od 0.7%. - Poreski objekat - Porez na imovinu je fiskalni oblik koji pogadja deo obveznikove imovine u njenoj statici, kada se kao manifestacija njegove ekonomske snage pojavljuje njeno posedovanje, odnosno koriscenje. - Porez na imovinu se placa na sledeca stvarna prava na nepokretnostima: a) pravo svojine.

101

b) pravo stanovanja. v) pravo zakupa stana ili zgrade za period duzi od godinu dana ili na neodredjeno vreme. g) pravo koriscenja gradskog gradjevinskog zemljista povrsine preko 10 ari. - Porez na imovinu ne placa se na prava na nepokretnosti koje su u poslovnim knjigama obveznika, u skladu sa propisima kojima se uredjuju knjigovodstvo i revizija, evidentirane kao dobra koja su iskljucivo namenjena daljoj prodaji. - Cim se na nepokretnosti ustanovi neko stvarno pravo uze od prava svojine, porez na imovinu se placa na to uze pravo, a ne na pravo svojine.

- Poreski obveznik - Obveznik poreza na imovinu je pravno i fizicko lice, kako resident, tako i nerezident, koje je imalac gore navedenih stvarnih prava na nepokretnostima koje se nalaze u Srb. - Dakle, ovde se primenjuje teritorijalni princip, a ne princip neogranicene poreske obaveze koji je karakteristican za rezidentne obveznike poreza na dohodak i dobit. - U slucaju da je neporektnost u drzavnoj svojini ili kada njen imalac nije poznat ili odredjen, poreski obveznik je korisnik nepokretnosti. - Poreska osnovica - Osnovica se odredjuje na tri nacina, u zavisnosti od obveznika i predmeta oporezivanja: 1.) Poreski obveznik je fizicko lice, a nepokretnost nije poljoprivredno ni sumsko zemljiste. - Poresku osnovicu cini “trzisna vrednost” nepokretnosti na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrdjuje i placa porez na imovinu. - Trzisna vrednost nepokretnosti utvrdjuje se primenom osnovnih i korektivnih elemenata. - Osnovni su: a) korisna povrsina. b) prosecna trzisna cena kvadratnog metra odgovarajucih nepokretnosti na teritoriji opstine. - Koretkivni su: a) lokacija nepokretnosti. b) kvalitet nepokretnosti…i dr. elementi… - Osnovica se svake godine umanjuje za amortizaciju po stopi od 1,5% obracunatu proporcionalnim metodom. 2.) Poreski obveznik je lice koje vodi poslovne knjige. - Osnovica kod ovih nepokretnosti je knjigovodstvena vrednost nepokretnosti. 3.) Poreski obveznik je fizicko lice, a nepokretnost je poljoprivredno ili sumsko zemljiste. - Osnovicu cini petostruki iznos godisnjeg katastarskog prihoda od tog zemljista na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrdjuje porez. - Nastanak poreske obaveze

102

- Kod poreza na imovinu poreska obaveza u nacelu nastaje momentom sticanja nekog od stvarnih prava na nepokretnosti koja predstavljaju objekt oporezivanja. - Pomenuti momenti zavise od vrste prava i od modaliteta njegovog sticanja: 1.) Pravo svojine na nepokretnosti. - Kod sticanja ovog prava inter vivos, uzima se da obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje danom zakljucenja ugovora, tj. danom overe potpisa stranaka na ugovoru u sudu ( a ne momenat upisa toga prava u zemljisne knjige ). - Kod nasledjivanja prava svojine na nepokretnosti poreska obaveza nastaje momentum delacije. - Sticanje prava svojine na osnovu resenja nadleznog organa moguce je u 3 slucaja: a) na osnovu naknade koja se daje kod eksproprijacije. b) kod prinudnog prenosa drustvenih sredstava pravnom licu na osnovu eksproprijacije. v) na osnovu resenja o vracanju nacionalizovanog poljoprivrednog zemljista. - Za sticanje prava svojine kod odrzaja je relevantan momenat isteka roka za odrzaj. - Za vreme toka roka za odrzaj, porez placa drzalac, pa bi bilo logicno da se nastanak poreske obaveze veze za dan sticanja uzukapione drzavine. 2.) Licna sluzbenost prava stanovanja. - Ovde poreska obaveza nastaje u momentu sticanja tog prava, a u slucaju sticanja sluzbenosti ugovorom ili jednostranom izjavom volje vlasnika, to je momenat uknjizbe na teretni list. 3.) Pravo zakupa stana ili zgrade (ovde obaveza nastaje momentum zakljucenja ugovora). 4.) Pravo koriscenja gradskog gradjevinskog zemljista ( ovde obaveza nastaje u momentu konacnosti resenja nadleznog organa o davanju zemljista na koriscenje ). - Poreske stope - ZPI propisuje samo maksimalne iznose stopa poreza na imovinu ( i visinu osnovice ), dok jedinica lokalne samouprave utvrdjuje konkretnu visinu stope. - Vrsta stope ( proporcionalna ili progresivna ) i visina maksimalnog iznosa zavise od nacina utvrdjivanja osnovice. - Dakle, stope poreza na imovinu iznose: a) na prava na nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige- do 0.4%. b) na prava na nepokretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige, zavisno od visine osnovice ( progresivna stopa, pa postoji tabela ). - Poreske olaskice 1.) Poreska oslobodjenja - Porez na imovinu ne placa se: A) iz fiskalnih razloga, na stvarna prava na: a) nepokretnosti u drzavnoj svojini koje koriste drzavni organi, organi lokalne samouprave i drugi korisnici budzetskih sredstava. b) gradsko javno i gradjevinsko zemljiste u drzavnoj svojini kad povrsina ne prelazi 10ari v) gradjevinsko, odnosno poljoprivredno zemljiste u drzavnoj svojini, koje je dato u zakup, jer drzava ostvaruje prihod od zakupnine. B) iz politickih razloga, na stvarna prava na: a) nepokretnosti diplomatskih i konzularnih predstavnistava, pod uslovom reciprociteta.

103

b) nepokretnosti za koje je medj. ugovorom uredjeno da se nece placati porez. v) sklonista ljudi i dobara od ratnih dejstava. V) iz kulturnih razloga, na stvarna prava na:...... 2.) Poreski krediti - Porez na imovinu na zgradu ili stan u kojem stanuje poreski obveznik umanjuje se za 40% za obveznika i po 10% za svakog clana njegovog domacinstva, a najvise 70% utvdjenog poreza. - Utvrdjivanje i naplata poreza - Porez na imovinu utvrdjuje se resenjem nadleznog poreskog organa jedinice lakalne samouprave, primenom odredaba ZPI i odluke skupstine jedinice lakalne samouprave o stopama tog poreza. - Obveznik je duzan da poreskom organu podnese poresku prijavu do 31. marta godine za koju se utvrdjuje porez. - Medjutim, kada je jednom podneo poresku priavu, obveznik nije vise u obavezi da podnosi novu prijavu narednih godinu dana, osim ako se promene podaci u njenoj sadrzini, koji su od uticaja na visinu poreske stope. - Ako ne podnese prijavu ili podnese nepotpunu ili neistinitu prijavu, poresko resenje ce se doneti na osnovu poslovnih knjiga, evidencija i cinjenicnog stanja iz postupka kontrole, na osnovu procene poreske stope metodom parifikacije. - Godisnji porez na imovinu se placa tromesecno. - Do donosenje resenja o utvrdjivanju poreza, porez se placa akontaciono.

83.) Porez na nasledje i poklon - Porezi u slucaju smrti i na poklon za objekat oporezivanja uzimaju imovinu u njenoj dinamici, i to transfer imovine bez naknade, mortis causa odnosno inter vivos. - Porezi u slucaju smrti su sinteticki ( zato sto za objekat oporezivanja uzimaju imovinu koja je predmet nasledjivanja u celosti ) i subjektni ( jer im visina zavisi od velicine osnovice i od naslednog reda ). - Porez na poklon je analiticki ( jer za objekt ima odredjenu stvar koju poklonodavac prenosi bez naknade ) i subjektni. - Porez kod prenosa imovine mortis causa se moze dvojaku postaviti: a) Prvi pristup predstavlja oporezivanje nasledja: kod njega su poreska osnovica i poreska stopa odredjeni iznosom koji je naslednik primio ( kod nas ). b) Drugi pristup predstavlja oporezivanje ostavine: kod njega su poreska osnovica i poreska stopa odredjeni iznosom koji je ostavilac iza sebe ostavio. - Prvi pristup je povoljniji za naslednike ( ako ih je vise ), zato sto je porez progresivan, pa je povoljnije za naslednike da se odmah podeli ostavina na konkretne delove da bi zasli pod manju poresku stopu. - Poreski objekat - Porez na nasledje i poklon placa se na: 1.) Nasledjena, odnosno na poklon primljena sledeca stvarna prava na nepokretnostima: pravo svojine, stanovanja, pravo zakupa stana za period duzi od jedne godine ili na neodredjeno vreme, pravo koriscenja gradskog gradjevinskog zemljista 104

2.) Nasledjeni, odnosno na pokloni primljeni: gotov novac, stedne uloge i depozite, novcana potrazivanja, prava intelektualne svojine, pravo svojine na polovnom motornom vozilu, brodu i avionu, druge pokretne stvari ( osim udela u pravnom licu i HOV ). 3.) Porez na poklon placa se i u slucaju prenosa bez naknade imovine pravnog lica. - Poklonom se ne smatra prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima na koji se placa PDV, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu. - Poreski obveznik - Obveznik je fizicko i pravno lice koje nasledi, odnosno primi na poklon nepokretnosti i pokretne stvari ciji je prenos bez naknade definisan kao objekt ovog poreza. - Poklonodavac jemci za supsidijarno placanje poreza na poklon; ukoliko se ugovorom obavezao da plati taj porez, on je solidarni jemac. - Kada nasledjuje, odnosno prima na poklon nepokretnost, poreski obveznik je kako rezident, tako i nerezident Srbije, ali samo ako je u pitanju nepokretnost koja se nalazi na teritoriji Srbije ( teritorijalni princip ). - Kada se nasledjuju, odnosno primaju na poklon pokretne stvari, rezident je obveznik za stvari koje se nalaze bilo na teritoriji Srbije, bilo u inostranstvu, a nerezident samo za stvari koje se nalaze na teritoriji Srbije. - Poreska osnovica - Osnovica poreza na nasledje je trzisna vrednost nasledjene imovine, umanjena za iznos dugova, troskova i drugih tereta koje je obveznik duzan da isplati, na dan nastanka obaveze. - Osnovica poreza na poklon je trzisna vrednost poklonjene imovine, na dan nastanka poreske obaveze, koju utvrdjuje nadlezna organizaciona jedinica Poreske uprave. - Kod drugog i svakog sledeceg resenja o nasledjivanju izmedju istog ostavioca i naslednika, odnosno kod drugog i svakog sledeceg poklona ucinjenog od strane istog poklonodavca poreskom obvezniku ( poklonoprimcu ), osnovicu poreza na nasledje, odnosno poklon predstavlja zbir trzisnih vrednosti tekuceg i prethodnih nasledja, odnosno tekuceg i prethodnih poklona. - Zakon predvidja obavezu agregisanja uzastopnih nasledja, odnosno poklona koje obveznik prima od jednog lica, cime se, u uslovima progresivnog oporezivanja, onemogucuje izrada takve seme poreskog planiranja, po kojoj ce se imovina cija je trzisna vrednost, npr. 500 000din preneti na poklonoprimca u vidu dva sukcesivna poklona, od kojih svaki ima vrednost 250 000din. - Posto se na prvih 300 000din placa porez po stopi od 2%, a preko toga u visini od 2,5%, da nema obaveze agregisanja, obveznik bi oba puta platio porez od 5000din ( ukupno 10000din ); U uslovima agregisanja, poreski dug bi iznosio 11000din. - Naravno, porez na nasledje, odnosno poklon, obracunat na agregisanu osnovicu, umanjuje se za iznos placenog poreza na nasledje, odnosno poklon obracunat na osnovicu koju cini zbir vrednosti prethodno nasledjenih ili na poklon primljenih stvari. - Nastanak poreske obaveze - Kod nasledjivanja poreska obaveza nastaje danom pravosnaznosti resenja o nasledjivanju, a kod poklona danom zakljucenja ugovora o poklonu ( a ako ugovor nije zakljucen u pisanoj formi, onda danom prijema poklona ).

105

- Poreske stope - Stope poreza na nasledje i poklon su progresivne i zavise od visine osnovice i stepena srodstva izmedju ostavioca, odnosno poklonodavca i poreskog obveznika. - Obveznici koji se u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasledjivanja, porez na nasledje i poklon placaju po stopi 2% do 300000din, i 6000+2,5% preko 300000din. - Obveznici koji se u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca nalaze u trecem naslednom redu i dalje, kao i oni koji nisu u srodstvu, porez placaju po stopi 2,5%.

- Poreske olaksice - Porez na nasledje i poklon ne placa: a) naslednik prvog naslednog reda, bracni drug i roditelj ostavioca, odnosno poklonoprimac prvog naslednog reda i bracni drug poklonodavca. b) naslednik, odnosno poklonoprimac zemljoradnik drugog naslednog reda koji nasledjuje, odnosno prima na poklon imovinu koja sluzi za obavljanje poljoprivrede, ako je sa ostaviocem, odnosno poklonoprimcem neprekidno ziveo u domacinstvu najmanje jednu godinu pre smrti ostavioca, odnosno pre prijema poklna. b) Naslednik, odnosno poklonoprimac drugog naslednog reda, na jedan nasledjeni, odnosno na poklon primljeni stan, ako je sa ostaviocem odnosno poklonodavcem neprekidno ziveo u zajednickom domacinstvu najmanje godinu dana pre smrti ostavioca, odnosno pre prijema poklona. v) Poklonoprimac- na imovinu koja mu je ustupljena u ostavinskom postupku, koju bi nasledio da se naslednik- poklonodavac odrekao nasledja. g) Rep. Srbija, pokrajna odnosno opstina, kao naslednik, odnosno poklonoprimac... - Utvrdjivanje i naplata poreza - Porez na nasledje i poklon utvrdjuje se resenjem Poreske uprave. - Obveznik je duzan da podnese poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka obeveze. - Ako obveznik ne podnese prijavu ili podnese netacnu, onda..... ( standardna prica ). - Porez na nasledje i poklon dopseva u roku od 15 dana od dostavljanja poreskog resenja.

84.) Porez na prenos apsolutnih prava - Razlika izmedju ovog poreza i PDV-a: Transakcije koje se oporezuju PDV-om su neke isporuke dobara ciji je primarni cilj da se zadovolji neka ljudska potreba ( porez sustinski pogadja potrosnju ); Transakcije koje se oporezuju porezom na prenos apsolutnih prava predstavljaju promet kojem je prvi i neposredni cilj da se izvrsi prenos ekonomskih dobara iz ruke jednog u ruke drugog lica, a pri tome se ekonomska snaga iskazana u imovini ne menja ni kod prodavca ni kod kupca ( npr. jedan dao novac ali dobio nepokretnost, i obrnuto ).

106

- U zakonu se limitativno nabrajaju one cinjenice pravno-ekonomskog saobracaja koje podlezu porezu na prenos apsolutnih prava, a u ostalim situacijama primenjivao bi se PDV. - Porez na prenos apsolutnih prava je objektan i analiticki, jer su oporezovanju podvrgnute samo odredjene, zakonom specifikovane, cinjenice pravno-ekonomskog saobracaja. - On je posredni porez, jer je ne samo potencijalno prevaljiv, nego je i vezan za jednu trenutnu manifestaciju poreske sposobnosti- za transfer odredjenih imovinskih prava. - On je jednokratan, a ne periodican porez.

- Poreski objekat - Porez na prenos apsolutnih prava placa se kod prenosa uz naknadu: a) stvarnih prava na nepokretnosti, i to: prava svojine, stanovanja, zakupa sta duze od godinu ili na neodredjeno vreme. b) prava intelektualne svojine. v) prava koriscenja gradskog ili ostalog gradjevinskog zemljista. g) prava svojine na polovnim automobilima, borodima, avionima... - Prenosom uz nakandu se smatra i: --> sticanje prava svojine i drugih apsolutnih prava na osnovu pravonsazne sudkske odluke ( npr. kod sticanja svojine od nevlasnika ). --> sticanje prava svojine odrzajem. --> prenos uz naknadu celokupne imovine pravnog lica u slucaju njegove redovne prodaje, likvidacije ili stecaja... - Poreski obveznik - Obveznik je u nacelu prodavac. - Lice na koje je preneto apsolutno pravo ( npr. kupac ) je supsidijaran jemac; ukoliko se ugovorom obavezalo da plati porez, ono je solidarni jemac. - Izuzetno, poreski obveznik bice: a) kod prenosa prava koriscenja gradskog gradj. zemljista- lice kome se zemljiste daje na koriscenje. b) kod prenosa prava po osnovu ugovora o dozivotnom izdrzavanju- davalac izdrzavanja.... - Kada se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o razmeni izmedju dva lica, obveznik poreza je svaki ucesnik u razmeni za pravo koje prenosi. - Primenjuje se teritorijalni princip na nerezidente. - Poreska osnovica - Osnovica je ugovorena cena u trenutku nastanka poreske obaveze, ukoliko nije niza od trzisne cene. - Ukoliko nadlezni organ oceni da je konkretna cena niza od trzisne, ima pravo da u roku od 60 dana od dana prijema poreke prijave, utvrdi osnovicu u visini trzisne cene ( ako to ne uradi, osnovica ce ipak biti ugovorena cena ).

107

- Nastanak poreske obaveze - Obaveza poreza u nacelu nastaje danom zakljucenja ugovora o prenosu prava svojine i drugih apsolutnih prava. - Radi onemogucavanja poreske evazije, oporezuje se i promet nepokretnosti u slucaju kada nije zakljucen punovazan ugovor o prenosu prava na nepokretnosti ( tj. ugovor nije u pismenoj formi, ili potpisi nisu overeni u sudu ), pa u tom slucaju poreska obaveza nastaje danom kada je sticalac prava na nepokretnosti stupio u posed nepokretnosti. - Ako se prenos prava vrsi po osnovu ugovora o dozivotnom izdrzavanju, poreska obaveza nastaje danom smrti primaoca izdrzavanja. - Ako se prenos prava vrsi na osnovu odluke suda ili resenja nadleznog organa, poreska obaveza nastaje danom pravosnaznosti te odluke, odnosno danom konacnosti tog resenja. - Ako se svojina stice odrzajem, obaveza nastaje danom pravosnaznosti sudske odluke kojom je to pravo utvrdjeno. - Stopa poreza na prenos apsolutnih prava je proporcionalna i iznosi 2,5%. - Poreske olaksice - Olaksice u sistemu poreza na prenos apsolutnih prava imaju oblik poreskih oslobodjenja; ovaj porez ne placa se: a) kad se apsolutno pravo prenosi radi izmirenja obaveza po osnovu javnih prihoda. b) kada se prenosi pravo svojina na nepokretnosti diplomatskih i konzularnih predstavnistava. v) kod ulaganja apsolutnih prava u kapital rezidentnog AD ili DOO. g) kada je obveznik Republika, pokrajna, opstina...........ima jos puno glupih! - Porez na prenos apsolutnih prava ne placa se ni na prenos prava svojine na stanu ili porodicnoj stambenoj zgradi, fizickom licu koje kupuje prvi stan za povrsinu do 40% za +15% za zvakog clana domacinstva, pod uslovom da:  je kupac prvog stana punoletni drzavljanin Srbije sa prebivalistem u Srbiji.  kupac stana od 1.jula 2006. do dana overe ugovora o kupoprodaji stana, nije imao u svojini stan u Srbiji. - Utvrdjivanje i naplata poreza - Porez se utvrdjuje, po pravilu, resenjem Poreske uprave, a na osnovu poreske prijave koju je obveznik duzan da podnese u roku od 10 dana od nastanka poreske obaveze. - Porez dopseva u roku od 15 dana od dana dostavljanja resenja.

85.) Pravna priroda poreza na dodatu vrednost i njegovi tipovi - Dodata vrednost se moze predstaviti kao razlika izmedju vrednosti outputa i inputa. - PDV je porez koji se ne obracunava na vrednost koju je dobru ili usluzi dodao prethodni ucesnik u ciklusu ( od koga je input nabavljen ), niti na porez koji je u prethodnim fazama vec naplacen ( u tome je sustinska razlika izmedju njega i kumulativnog visefaznog poreza na promet ).

108

- Pravna priroda PDV - Pravnu prirodu svakog poreza na promet, pa tako i PDV-a odredjuju 3 obelezja: 1.) PDV je opsti porez - Rec je o javnoj dazbini koja pogadja promet sirokog kruga dobara i usluga 2.) PDV je porez na potrosnju - Zato sto sustinski pogadja rashode koje poreski destinatar ima da bi obezbedio potrosnju. - PDV pogadja samo potrosne rashode, a ne i proizvodne rashode. - Obveznika PDV-a ima u Srbiji oko 200 000, a potrosaca oko 7 miliona, i to je tehnicki razlog zbog kojeg se porez koji pogadja potrosnju vezuje za cin prometa, a ne neposredno za cin potrosnje. 3.) PDV je posredan porez - Ocekuje se da ce obveznik PDV-a ( npr. lice koje isporucuje dobra ili pruza usluge ) poreski teret kroz povecanu cenu prevaliti na kupca, da bi, na kraju prometnog lanca, poreski teret pogodio licnu potrosnju krajnjeg potrosaca. - Specificna obelezja kojima se odredjuje pravna priroda PDV-a su: 4.) PDV je svefazni porez na promet - U pitanju je porez koji se obracunava i placa na isporuku dobara i usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa robe i uslugama, kao i na uvoz dobara. 5.) PDV je nekumulativni svefazni porez na promet - To je porez koji, placen u jednoj fazi, ne ulazi u poresku osnovicu u narednoj fazi ciklusa. - Tipovi PDV - U savremenim poreskim sistemima dominira potrosni tip PDV, zasnovan na indirektnoj metodi utvrdjivanja dodate vrednosti. - Dva su faktora doprinela ovakvom odredjenju: 1.) Sa stanovista nacina utvrdjivanja dodate vrednosti, moguce je razlikovati PDV zasnovan: a) Na direktnoj metodi- Direktna metoda usmerena je na neposredno odredjivanje dodate vrednosti, bilo sabiranjem svih elemenata cene koji formiraju tu vrednost ( zarade, dobit, kamate, autorske naknade, zakupnina ), bilo oduzimanjem ukupne vrednosti obveznikovih nabavki od ukupne vrednosti isporuke dobara i pruzenih usluga. - I varijanta sabiranja i varijanta oduzimanja se retko primenjuju u praksi, najpre sto bi se poreski period PDV morao poklapati sa poreskom godinom, a veliki fiskalni znacaj PDV namece potrebu da se on mnogo cesce utvrdjuje i naplacuje ( kvartalno ili mesecno ). b) Na indirektnoj metodi- Ona uopste nema za cilj da utvrdi dodatu vrednost, nego ide za time da se odmah izracuna poreska obaveza poreskog obveznika. - Obveznik je duzan da obracuna PDV na isporuku odbara i na pruzanje svojih usluga u odredjenom poreskom periodu, a zatim ima pravo da od tog iznosa odbije porez koji su mu u istom periodu snabdevaci iskazali u fakturama- porez koji je dakle platio kroz nabavnu cenu ( tzv. “prethodni porez” ); Ova metoda se jos zove i metoda fakture. - Indirektna matoda omogucuje efikasno suzbijanje poreske evazije.

109

- Naime, ona se zasniva na svojevrsnom lancu faktura, a prodavac i kupac sami kontrolisu jedan drugog, jer su im interesi, kada je rec o izbegavanju placanja poreza, suprotni. - Prodavac je, naime, da bi ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza, duzan da prezentira fakturu u kojoj mu je njegov snabdevac iskazao PDV. 2.) Sa stanovista poreskog tretmana osnovnih sredstava, moguce je razlikovati: a) Potrosni tip PDV- Ovde obveznik koji je nabavio osnovno sredstvo u odredjenom poreskom periodu ima pravo da od PDV-a koji duguje na isporuke dobara ili na pruzanje usluga u tom poreskom periodu u celosti odbije porez koji mu je isporucilac tog osnovnog sredstva obracunao na nabavnu cenu. b) Dodatni tip PDV- Ovde pravo na odbitak poreza koji je obracunao isporucilac osnovnog sredstva u poreskom periodu u kojem je izvrsena nabavka ograniceno je na deo porez koji odgovara amortizaciji. v) Tip bruto PDV- Kod njega odbitak poreza obracunatog od strane isporucioca osnovnog sredstva uopste nije dopusten.

86.) Objekat oporezivanja porezom na dodatu vrednost - Transakcije koje predstavljaju predmet oporezivanja PDV-om su: 1.) Isporuka dobara i pruzanje usluga koje poreski obveznik izvrsi u Srbiji uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti. - Predmet oporezivanja PDV-om postoji ako su kumulativno ispunjene sledece pretpostavke: * da promet dobara i usluga vrsi lice koje je poreski obveznik. * da promet vrsi obveznik u okviru obavljanja svoje delatnosti. * da se promet vrsi na teritoriji Srbije. * da se promet vrsi uz naknadu. 2.) Uvoz dobara u Srbiju. - Predmet oporezivanja postoji kad god se dobra fizicki unose preko carinske granice na carinsko podruzje Srbije. - U mnogim slucajevima putem pravnih fikcija polje primene PDV-a se prosiruje ili suzava, a razlozi mogu biti: materijalne, teritorijalne ili personalne prirode. - Isporuka dobara - Isporuka se definise kao prenos prava raspolaganja na dobrima licu koje tim dobrima moze raspolagati kao vlasnik. - Isporukom dobara smatraju se, izmedju ostalog, i: a) Prenos prava raspolaganja na dobrima uz naknadu na osnovu propisa drzavnog organa. b) Predaja dobara po osnovu ugovora o lizingu. v) Isporuka dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu narucioca, od materijala isporucioca. g) Uzimanje dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za licne potrebe osnivaca, zaposlenih...pod uslovom da se PDV obracunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra moze odbiti... - Pruzanje usluga 110

- U pitanju su poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu isporuka dobara ( npr. utovar robe, konsalting, servis automobila...), kao i svako necinjenje ( npr. odricanje od konkurisanja na trzistu uz naknadu ) ili trpljenje. - Pruzanjem usluga smatraju se jos i: a) Presnos i ustupanje prava intelektualne svojine. b) Ustupanje prava ( npr. cesija potrazivanja )...

87.) Poreski obveznik i drugi poreski duznici kod poreza na dodatu vrednost - Poreski obveznik - Obveznik PDV je pravno ili fizicko lice koje samostalno isporucuje dobra i pruza usluge, u okviru obavljanja delatnosti. - Delatnost je trajna aktivnost proizvodjaca, trgovca ili pruzaoca usluga u cilju ostvarivanja prihoda, ukljucujuci i delatnost eksploatacijeprirodnih bogatstava, poljoprivrede, sumarstva i samostalnih zanimanja. - U definiciji se izdvajaju dva obelezja: a) Ostvarivanje prihoda kao cilj delatnosti. - To ne znaci da je relevantno da li neka aktivnost stvara dobit ili ne, pa ce stoga PDV biti obracunat kad god se izvrsi oporeziva transakcija, cak i ako obveznik ima gubitke. b) Trajnost aktivnosti. - Navodjenje svojstva trajnosti oznacava nameru zakonodavca da iz pojma obveznika iskljuci lice koje na ad hoc osnovi obavlja odredjene poslove - Samostalnim obavljanjem prometa dobara i usluga smatra se aktivnost koju vrsi lice koje nije organski integrisano u neko preduzece ili neku istraciju, koje ima odgovarajucu organizacionu slobodu u pogledu ljudskih i materijalnih resursa upotrebljenih u vrsenju te aktivnosti i koje nosi ekonomski rizik inherentan toj aktivnosti. - To znaci da su od oporezivanja iskljuceni zaposleni, kao i ostala fizicka lica koja su u slicnom pravnom statusu u odnosu na poslodavca. - Republika i njeni organi nisu obveznici PDV ako obavljaju promet iz delokruga organa, odnosno u cilju obavljanja poslova drzavne uprave. - Drugi poreski duznici  poreski punomocnik koga odredi strano lice koje u Republici nema sediste ni stalnu poslovnu jedinicu, a koje obavlja promet dobara i usluga u Republici.  Primalac dobara i usluga, ako pomenuto strano lice ne odredi poreskog punomocnika.  Lice koje u racunu izkaze PDV, a u skladu za zakonom nije duzno da obracuna PDV.  Lice koje uvozi dobro, bez obzira da li je inace obveznik PDV ili nije.

88.) Mesto i vreme isporuke dobara i pruzanja usluga; nastanak obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost 111

- Mesto isporuke dobara - Kao mesto isporuke dobara moze se javiti mesto: a) Mesto u kojem se dobro nalazi u trenutku zapocinjanja slanja ili prevoza do primaoca ili, po njegovom nalogu, do treceg lica- ako dobro salje ili prevozi isporucilac, primalac ili trece lice, po njegovom nalogu. b) Mesto ugradnje ili montaze dobra- ako se dobro ugradjuje ili montiraod strane isporucioca ili po njegovom nalogu treceg lica. v) Mesto u kojem se dobro nalazi u trenutku isporuke- ako se dobro isporucuje bez otpreme, odnosno prevoza. g) Mesto prijema sledecih dobara: vode, struje, gasa i toplotne energije. - Mesto pruzanja usluga - U zakonu je formulisano opste pravilo da je mesto prometa usluga mesto u kojem pruzalac usluga obavlja svoju delatnost ( mesto sedista obveznika ). - Brojna su usluge kod kojih se mesto prometa odredjuje na osnovu opsteg pravila: radi se o svim uslugama, osim onih koje su izricito nabrojane u stavu 3. istog clana ( frizerske, stapmarske, kozmeticarske…), pa tako kao mesto prometa moze se javiti mesto: a) u kojem se nalazi nepokretnost- za uslugu neposredno povezanu sa tom nepokretnoscu. b) gde se obavlja prevoz. v) gde je usluga stvarno pruzena- za usluge iz oblasti culture, umetnosti, sporta, nauke i obrazovanja, zabavno-estradne usluge… g) u kojem primalac usluge obavlja delatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju se pruza usluga, odnosno u kojem primalac usluge ima sediste ili prebivaliste- za usluge iznajmljivanja pokretnih stvari, telekomunikacione usluge, rtv usluge… d) u kojem se isporuce dobra ili pruze usluge- za usluge posredovanja, osim usluga posredovanja kod usluga za koje je mesto pruzanja usluge mesto u kojem primalac usluge obavlja delatnost, ima poslovnu jedinicu za koju se pruza usluga, sediste ili prebivaliste. - Vreme isporuke dobara i pruzanja usluga i nastanak poreske obaveze - “Naplativ dogadjaj” se definise kao dogadjaj cijim su desavanjem ispunjeni pravni uslovi da bi porez postao naplativ, a zatim se definise da porez postaje “naplativ” kada poreske vlasti u datom mementu postanu ovlascene po zakonu da zahtevaju porez od platioca poreza, bez obzira na to sto rok placanja moze biti odlozen. - Isporuka dobara nastaje danom: a) otpocinajnja slanja ili prevoza dobara primaocu ili, po njegovom nalogu, trecem licuako dobra salje ili prevozi isporucilac, primalac ili trece lice, po njihovom nalogu. b) preuzimanja dobara od strane primaoca- u slucaju ugradnje ili montaze dobara od strane isporucioca ili, po njegovom nalogu, treceg lica. v) prenosa prava raspolaganja na dobrima primaocu- ako se dobro isporucuje bez otpreme, odnosno prevoza. g) ocitavanja stanja primljene vode, struje, gasa… d) kada je dobor uneto u carinsko podrucje Republike. - Pruzanje usluga nastaje danom kada je: a) zavrseno pojedinacno pruzanje usluge- kod tzv. trenutnih usluga ( npr. frizerska usluga ).

112

b) prestao pravni odnos ( ugovor ) koji je osnov pruzanja usluge- kod usluga sa trajnim izvrsenjem, koje mogu biti:  vremenski ogranicene- kada se unapred zna da ce ugovor prestati nakon odredjenog roka.  vremenski neogranicene- kadaugovor prestaje otkazom jedne od strana. v) poslednjeg dana perioda za koji se izdaje racun- kod usluga sa trajnim izvrsenjem, cije je trajanje duze od godinu dana, te je zakonom propisano izdavanje periodicnog racuna. g) okoncano pruzanje delimicne usluge- kod delimicnih usluga, koje postoje ako je za odredjene delove ekonomski deljive usluge posebno ugovorena naknada ( npr. usluga gradjenja objekta po fazama ). - Za momenat nastanka poreske obaveze vezuje se:  momenat u kojem je poreski obveznik duzan da izda racun na izvrsen promet dobara ili usluga.  poreski period u kojem obveznik pokazuje oporezivi promet u poreskoj prijavi i utvrdjuje visinu poreske obaveze.  momenat u kojem nastaje pravo primaoca dobra ili usluge na odbitak prethodnog poreza.  momenat u kojem porez mora biti placen. - Poreska obaveza kod PDV nastaje danom kada se najranije izvrsi jedna od sledecih radnji: a) promet dobara i usluga. b) naplata- ako je deo naknade naplacen pre prometa dobara i usluga. v) nastanak obaveze placanja carinskog duga, kod uvoza dobara.

89.) Osnovica i stope poreza na dodatu vrednost - Osnovica - Osnovica PDV kod isporuke dobara i pruzanja usluga jeste iznos naknade koju obveznik prima ili treba da primi za isporucena dobra ili pruzene usluge, u koju nije ukljucen PDV. - U osnovicu se uracunavaju: --> Akcize, carina i druge uvozne dazbine, i svi ostali javni prihodi osim PDV. --> Svi sporedni troskovi koje obveznik zaracunava primaocu dobara i usluga ( trosovi prozivije, pakovanja, prevoza...). - Osnovica ne sadrzi: * popuste i druga umanjenja cena. * iznose koje obveznik naplacuje u ime i za racun drugog, ako taj iznos prenosi licu u cije ime i za ciji racun je izvrsio naplatu ( npr. spediter ). - Osnovica PDV kod uvoza dobara je vrednost uvezenog dobra utvrdjena po carinskim propisima, a u nju se uracunaca i: akcize, carine...sporedni troskovi... - U situaciji kada se naknadno izmeni poreska osnovica, poreski obveznici su duzni da iznos PDV, koji duguju po tom osnovu, isprave u skladu s izmenom osnovice, i to u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena. - Osnovica se moze naknadno uvecati kada se ostvari visa naknada od ugovorene, bez obzira od razloga. 113

- Osnovica se moze naknadno smanjiti ako je doslo do: a) vracanja dobra b) ponistenja ugovora v) nemogucnosti naplate. - Obveznik moze da izmeni osnovicu za iznos naknade koji nije naplacen samo na osnovu pravosnazne odluke suda o zakljucenom stecajnom postupku. - Poreske stope - Postoje opsta i posebna stopa. - Posebna stopa ( 8% ) se primenjuje samo na isporuke koje su eksplicitno navedene u clanu 23. zakona, dok se opsta stopa ( 18% ) primenjuje na sve ostale oporezive promete dobara i usluga. - “Preracunata” opsta stopa PDV pokazuje koliko je ucesce PDV u bruto ceni ( tj. u ceni u kojoj je PDV uracunat ). - Preracunata stopa se moze izracunati sledecem formulom: zakonska stopa x 100 / 100+zakonska stopa: 15,2542%. - Dakle, npr. ako je u prodavnici istaknuta cena cokolade od 300din, ucesce PDV u njoj je 45,76din. - Kod posebne stope, preracunata stopa iznosi 7,4074%, a po posebnoj stopi se oporezuje promet sledecih dobara i usluga: hleb, mleko, brasna, secer, ulje, voda, vece i povrce, zitarice, lekovi, riba, jaja, udzbenici, novine, ogrevno drvo, komunalne usluge...

90.) Poreska oslobodjenja kod poreza na dodatu vrednost - Prvi paradoks PDV-a se moze iskazati recima da je “oslobodjeni u stvari pogodjeni”. - Naime, obveznik cije su transakcije oslobodjene ne obracunava PDV na svoje isporuke, ali nema ni pravo da odbije porez koji mu je obracunat u nabavnoj ceni. - Ovakvo oslobodjenje ce znaciti da ce, iako je na osnovu zakona oslobodjen, poreski obveznik fakticki podneti teret PDV koji je platio kroz nabavnu cenu, buduci da ga ne moze odbiti od poreza koji bi obracunavao na svoje isporuke ( jer zbog oslobodjenja ne obracunava nikakav porez ). - Oslobodjeni obveznik prolazi kao krajnji potrosac: kod njega je konacno prevaljen trosak PDV koji su mu obracunali snabdevaci. - Cena dobra koje isporucuje, odnosno usluge koje pruza je niza zbog toga sto PDV nije obracunat ( sto je za kupce u karnjoj potrosnji povoljnije ), ali je marza obveznika manja zbog troska neprevaljenog prethodnog poreza. - Drugi paradoks PDV-a glasi: “oporezovani je u stvari rasterecen”. - Iako je duzan da obracuna PDV na isporuke, obveznik ima pravo da od poreza koji duguje odbije porez koji mu je obracunat u nabavnoj ceni ( prethodni porez ), a uz to, podizuci cenu po kojoj prodaje svoj output za iznos PDV, poreski teret prevaljuje na kupca, odnosno korisnika usluga ( dobra tabela u knjizi, str 400 ). - Imajuci u vidu prvi paradoks PDV, jedini nacin da se poreskom obvezniku zaista pruzi rasterecenje je u oslobodjenju sa pravom na odbitak prethodnog poreza ( oporezivanje po nultoj stopi ). - Drugim recima, takav obveznik ne bi obracunavao PDV na osporuke dobara ili pruzanje usluga, a mogao bi da odbije porez koji su mu snabdevaci obracunali u nabavnoj ceni

114

( ostvarujuci, prakticno, povracaj prethodnog poreza od trezora ). - Ovakvo oporezivanje se najcesce ogranicava na izvoz dobara. - Dakle, postoje dve osnovne vrste poreskih oslobodjenja: 1.) Poreska oslobodjenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza. - PDV se ne placa, pri cemu obveznik ima pravo na odbitak prethodnog poreza, na isporuke dobara i pruzanje usluga, koji se odnose na: a) Izvoz i pratece usluge: * promet dobara koja obveznik ili trece lice, po njegovom nalogu, salje ili otprema u inostranstvo. * promet dobara koja inostrani primalac ili trece lice, po njegovom nalogu, salje ili otprema u inostranstvo... b) Slobodne zone: * unos dobara u slobodnu zonu za koja bi obveznik- sticalac dobara imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone. * otpremanje dobara u slobodne carinske prodavnice na aerodromima otvorenim za medjunarosni saobracaj, kao i na isporuku dobara iz slobodnih carinskih prodavnica. v) Usluge na dobrima koja se uvoze radi kasnijeg izvoza. g) Medjunarodni prevoz u vazdusnom i recnom saobracaju. d) Monetarno zlato- isporuke zlata NBS. dj) Izbegavanje duplog oporezivanja. e) Diplomatosko-konzularne privilegije. 2.) Poreska oslobodjenja bez prava na odbitak prethodnog poreza. - PDV se ne placa, pri cemu obveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza, na isporuke dobara i pruzanje usluga, koji se odnose na: a) Promet novca i kapitala ( finansijske usluge ). - PDV se ne placa kod: --> poslovanja i posredovanja u poslovanju zakonskim sredstvima placanja, osim papirnog i kovanog novca koji se ne koristi kao zakonsko sredstvo placanja. --> poslovanja i posredovanja u poslovanju akcijama, udelima u drustvima, obveznicama i drugim HOV. --> kreditnih poslova. --> preuzimanje obaveza, garancija i drugih sredstava obezbedjenja. --> poslovanja i posredovanja u poslovanju depozitima, tekucim i ziro racunima, nalozima za placanje, kao i platnom prometu i doznakama. b) Ostale isporuke dobara i pruzanja usluga, koje je iz istrativno-tehnickih razloga tesko oporezovati. - PDV se ne placa kod: --> usluga osiguranja i reosiguranja. --> zemljista, kao i davanja u zakup tog zemljista. --> usluga zakupa stanova, ako se koriste za stambene potrebe.... v) Situacije kada se radi o dobrima i uslugama koji su toliko neophodni da zasluzuju da budu bez poreza. - Tako se PDV ne placa ni na promet: --> postanskih usluga od strane javnog preduzeca. --> usluga koje pruzaju zdravstvene ustanove.

115

--> usluga koje pruzaju lekari, stomatolozi. --> ljudskih organa, tkiva.. --> usluga smestaja i ishrane ucenika i studenata u domovima. --> usluga obrazovanja. --> usluga verskog karaktera od strane crkava... - Poreska oslobodjenja kod uvoza dobara - Propisana su oslobodjenja za uvoz dobara: * na osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomoc. * koja se u okviru carinskog postupka: unose u slobodne carinske prodavnice, privremeno izvoze i ponovo uvoze, nalaze u tranzitu, carinski skladiste...

91.) Prethodni porez kod poreza na dodatu vrednost; podela prethodnog poreza i srazmerni poreski odbitak - Prethodni porez predstavlja mehanizam kojim se obezbedjuje nekumulativnost PDV kao svefaznog poreza na promet. - Prethodni porez se definise kao iznos PDV obracunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga ( od strane snabdevaca ), odnosno placen pri uvozu dobara, a koji obveznik moze da odbije od PDV koji duguje na svoje isporuke dobara i pruzanje usluga. - Uslovi za odbitak prethodnog poreza - Obveznik moze nacelno prethodni porez: a) Odbiti u celosti ( ako ispunjava sve propisane uslove ). b) Uopste ga ne moze odbiti ( kada je to zakonom izricito propisano za odredjena dobra ). v) Delimicno odbiti. - Uslovi za odbitak prethodnog poreza mogu se podeliti na: 1.) Materijalne uslove- Obveznik moze da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza koristi ili ce koristiti za promet dobara i usluga: a) koji je oporeziv PDV ( npr. ako skola nabavi kompjuter koji ce koristiti za pruzanje usluga obrazovanja, koje su oslobodjene PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza, nece imati pravo da kao prethodni porez odbije PDV koji je obracunao prodavac kompjutera; ako kompjuter nabavi konsultantska firma za potrebe pruzanja konsultantskih usluga, postojace pravo na odbitak prethodnog poreza ). b) za koji postoji oslobodjenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza. v) koji je izvrsen u inostranstvu, pa zato ne predstavlja oporezivu transakciju, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvrsen u Republici. 2.) Formalne uslove- Obveznik mora da poseduje: a) racun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, sa svim propisanim podacima. b) dokument o izvrsenom uvozu dobara ( carinsku deklaraciju ). - Obveznik moze da odbije prethodni porez u poreskom periodu u kojem je primljena isporuka i primljen racun. - Poreski obveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu: * nabavke, proizvodnje i uvoza automobila, motocikala, brodova, aviona, delova, goriva..

116

* izdataka za reprezentaciju obveznika. * nabavke ili uvoza tepiha, elektricnih aparata za domacinstvo, TV prijemnika, umetnickih dela... - Podela prethodnog poreza i srazmerni poreski odbitak - Kada se radi o delimicnom odbijanju prethodnog poreza, uredjene su dve mogucnosti: a) podela prethodnog poreza. b) primena srazmernog poreskog odbitka. - ....pri cemu je poreski obveznik duzan da prvo primeni podelu, pa da se, tak ukoliko je ona neizvodljiva, okrene srazmernom poreskom odbitku. - Do delimicnog odbijanja prethodnog poreza doci ce ako obveznik koristi isporucena dobra ili prima usluge, za potrebe svoje delatnosti, da bi izvrsio promet dobara ili usluga za koji ne postoji pravo na odbitak prethodnog poreza, kao i za promet za koji postoji pravo na odbitak prethodnog poreza. - Podelu prethodnog poreza obveznik sprovodi prema ekonomskoj pripadnosti na deo koji ima pravo da odbije i deo koji nema pravo da odbije od PDV koji duguje. - Procedura primene srazmernog poreskog odbitka odvija se u 5 sukcesivnih stadijuma: a) Ustanovljava se procenat srazmernog odbitka. - Procenat srazmernog odbitka se dobija kada se podeli: Ukupan promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza, od 1. januara do isteka poreskog perioda za koji se podnosi poreska prijava; sa... Ukupnim prometom dobara i usluga sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza, od 1. januara do isteka poreskog perioda za koji se podnosi poreska prijava.. ( kolicnik se pomozi sa 100, da bi se dobio procenat ). b) Utvrdjuje se ukupan iznos prethodnog poreza. v) Utvrdjuje se iznos prethodnog poreza koji je opredeljen podelom prema ekonomskoj pripadnosti. g) Utvrdjuje se iznos prethodnog poreza za koji obveznik nema pravo na odbitak. d) Primanjuje se formula za izracunavanje iznosa srazmernog odbitka ( str. 410. ).

92.) Posebni postupci oporezivanja u sistemu PDV - Mali poreski obveznici - Mali poreski obveznici ne predstavljaju vrstu poreskih obveznika. - Njihov polozaj je slican polozaju krajnjih potrosaca iako samostalno obavljaju delatnost. - Mali poreski obveznici ne podnose evidencionu prijavu za PDV, ne obracunavaju i ne placaju PDV, ali nemaju ni pravo na odbitak prethodnog poreza. - Malim poreskim obveznikom se smatra lice ciji ukupan promet ne prelazi 4 miliona dinara za prethodnu godinu, odnosno lice koje pocinje delatnost proceni da narednih 13 meseci nece imati veci promet. - Obveznici koji imaju promet veci od 2 mil, mogu optirati i za sistem PDV, dok ovi sa manjim od 2 mil, ne mogu to. - Okolnosti da nema pravo na odbitak prethodnog poreza moze biti ne povoljna za malog obveznika ako ima veliko ucesce inputa nabavljenih od poreskih obveznika PDV, kao i ukoliko mu je znacajno ucesce prihoda koje ostvaruje poreskim obveznicima.

117

- Poljoprivrednici - Poljoprivrednikom se smatra fizicko lice koje je obveznik poreza na dohodak gradjana na prihode od poljoprivrede i sumarstva na osnovu katastarskog prihoda. - Poljoprivrednik nije obveznik PDV. - Poljoprivredniku je dato pravo na PDV nadoknadu: njome mu se delimicno kompenzuju troskovi PDV obracunatog na inpute, koji ga pogadjaju kao da je krajnji potrosac, a istovremeno se poreskom obvezniku- kupcu poljoprivrednih proizvoda omogucava da, pod odredjenim uslovima, PDV nadokandu odbije kao prethodni porez od PDV koji obracunava na svoje isporuke dobara. - PDV nadokadu je duzan da obracuna i plati poreski obveznik- primalac poljoprivrednih i sumskih proizvoda i to u iznosu od 5% na vrednost primljenih dobara, o cemu izdaje priznanicu. - NPR: ako je hladnjaca kupila malinu od poljoprivrednika po ceni od 100000din, PDV nadokada ce iznositi 5000din, a poljoprivredniku ce biti placeno ukupno 105000din. - Obveznik koji je platio PDV nadoknadu poljoprivredniku, ima pravo da odbije iznos PDV nadokade kao prethodni porez od PDV koji duguje na svoje isporuke dobara. - Turisticke agencije - Turistickom agencijom se smatra obveznik koji putnicima pruza turisticke usluge i u odnosu na putnike istupa u svoje ime, a za organizaciju putovanja prima dobra i usluge drugih obveznika koje putnici neposredno koriste ( pretohdne turisticke usluge: prevoz, smestaj, ishrana, vodic.. ). - U zakonu je formulisana pravna fikcija da se sve turisticke usluge koje turisticka agencija pruza putniku u vezi sa jednim putovanjem, smatraju jedinstvenom uslugom, cije je mesto pruzanja mesto u kojem agencija obavlja svoju delatnost. - Osnovica PDV na pruzanje jedinstvene turisticke usluge od strane agencije jeste marza agencije, tj. razlika izmedju: a) ukupe naknade koju placa putnik. b) stvarnih troskova koje agencija placa za prethodne turisticke usluge ( uz odbitak PDV koji je sadrzan u toj razlici ). - Primena posebnog postupka oporezivanja nije dopustena ako se paket usluga prodaje drugoj turistickoj agenciji, u tom slucaju se mora svaka transakcija posebno oporezovati ( dakle, potrebno je da se paket prodaje konacnom kupcu, putniku ). - Agencija: a) ne sme da prikazuje PDV u racunima. b) nema pravo na odbitak prethodnog poreza na osnovu prethodnih turistickih usluga koje su joj iskazane u racunu. - Znaci agencija igra ulogu agenta koji prikuplja PDV koji placa putnik. - Primer utvrdjivanja osnovica jedinstvene turisticke usluge: str.415. tabela. - Polovna dobra, umetnicka dela, kolekcionarska dobra i antikviteti - I obveznici koji se bave prometom ovim dobrima utvrdjuju osnovicu PDV primenom direktne metode, kao razliku izmedju prodajne i nabavne cene, uz odbitak PDV sadrzan u toj razlici, ali samo pod uslovom da kod nabavke tih dobara njihov isporucilac: a) nije dugovao PDV ( npr. nije poreski obveznik ). b) je koristio poseban postupak oporezivanja razlike u ceni.

118

- Kod prometa navedenih dobara, obveznik ne moze iskazivati PDV u racunima i nema pravo na odbitak prethodnog poreza.

93.) Povracaj i refakcija poreza na dodatu vrednost - Povracaj PDV - Povracaj se vrsi kada je iznos pretohodnog poreza veci od poreske obaveze u odredjenom poreskom periodu: tada obveznik ima pravo da mu se razlika vrati, ili da mu se razlika prizna kao poreski kredit za naredi period. - Povracaj razlike se vrsi najkasnije u roku od 45 dana po isteku roka za predaju poreske prijave, a ako Poreska uprava ne izvrsi povaraj u roku, onda obveznik podnosi formalan zahtev za povracj, a kamata se obracunava po isteku roka od 30 dana od podnosenja zahteva. - Refakcija PDV - Pravo na refakciju pripada: a) stranom obvezniku pod uslovom reciprociteta, koji:  ne vrsi promet u Republici, vec mu se u Republici isporucuju sledeca dobra, odnosno pruzaju sledece usluge: iznajmljivanje, uredjenje…izlozbenog prosora, dobra potreba za uredjenje izlozbenog prostora, parkiranje, usluge smestaja…  je platio racun b) humanitarnoj organizaciji za dobra koja im se isporucuju u Republici, a zatim su otpremana u inostranstvo, gde se koriste u humanitarne svrhe. v) crkvama i verskim zajednicama,za dobra koja im se isporucuju u Republici, a koja su neposredno povezana sa verskom delatnoscu…. - Pravo na refundaciju PDV za kupovinu prvog stana ima fizicko lice, koje je punoletno i sa prebivalistem u Srbiji, koji kupuje prvi stan pod sledecim uslovima: * da od 1.jula 2006. do dana overe ugovora o kupoprodaji na osnovu kojeg stice prvi stan nije imao u svojini stan na teritoriji Srbije. * da je ugovorena cena stana sa PDV u potpunosti isplacena prodavcu.

94.) Utvrdjivanje i naplata PDV - PDV se utvrdjuje samooporezivanjem. - Postoji obaveza podnosenja poreska prijave nadleznom poreskom organu u roku od 10 danapo isteku poreskog perioda, a poreski period je: a) kalendarski mesec- za obveznika koji je ( ili za kojeg se ocekuje da ce ) ostvario promet veci od 20miliona za 12 meseci. b) kalendarsko tromesecje- za onog koji je ostvario manje od 20miliona prometa. - Obveznik je duzan da u poreskoj prijavi obracuna PDV za odgovarajuci period ( samooporezivanje ), pri cemu od PDV-a ima pravo da odbije pretohdni porez. - Dospelost nastupa po isteku 10 dana od kraja poreskog perioda. - Kod uvoze ne postoji samooporezivanje, nego PDV obracunava poreski organ i obavestava obveznika o iznosu poreskog duga koji mora biti placen u roku od 8 dana od prijema obavestenja.

119

95.) Akcize - Akciza ( trosarina ) predstavlja porez koji pogadja potrosnju pojedinacnog dobra. - Poreski objekat  derivati nafte.  duvanske preradjevine.  alkoholna pica.  kafa. - Poreski obveznik  proizvodjac, odnosno uvoznik.  fizicko lice- proizvodjac koji proda alkoholna pica drugom fizickom licu.  pravno lice, odnosno preduzetnik koji kupi alkoholno pice od fizickog lica, proizvodjaca alkoholnog pica.  pravno lice koje je ovlasceno od drzave da prodaje zalenjene akcizne proizvode.  kupac akciznih proizovda oduzeih u postupku kontrole, a koje prodaje drzava.  pravno lice, odnosno preduzetnik koji proda gas krajnjem potrosacu za pogon auta. - Poreska osnovica - Osnovisu predstavlja jedinaca mere: litar, kilogram, komad, paklica. - Akciza na kafu je ad valorem, a njenu osnovicu cini vrednost proizvoda utvrdjena po carinskim propisima, uvecana za iznos carine i drugih uvoznih dazbina. - Na cigarette se, uporedo sa specificnom, placa i ad valorem akciza, cija je osnovica maloprodajna cena koju utvrdjuje proizvodjac. - Nastanak poreske obaveze - Kod akciza poreska obaveza nastaje: a) kada su akcizni proizvodi uvezeni u Republiku- danom kada je nastala obaveza obracunavanja uzvoznih dazbina, osim u slucaju gasa za motorna vozila gde obaveza nastaje prilikom prodaje tog gasa krajnjem potrosacu. b) kada su akcizni proizvodi proizvedeni u Republici- danom stavljanja u promet proizvoda, a stavljanjem u promet akciznih proizvoda smatra se:  svako otpremanje proizvoda iz fabrike od strane proizvodjaca akciznih proizvoda za koje nema akciznu dozvolu.  svako otpremanje proizvoda iz akciznog skladista.  izkazivanje manjka proizvoda u akciznom skladistu… - Poreske stope a) derivati nafte: benzin ( 44din ), dizel ( 30din ), ostali derivati ( 43din ), gas ( 15 din ). b) duvanske preradjevine: 12din/pak +35% na maloprodajnu cenu; uz to i 1,26din/pak za fond za prevenciju pusackih bolesti; cigare: 15din/kom; rezani duvan, duvan za lulu, burmut: 35% na maloprodajnu cenu/kg. v) alkoholna pica: rakije ( 79din/l ako je od voca ili grozdja, 201din/l ako je od zitarica ); zestoka pica ( 129din/l ); pivo ( 15din/l ). g) kafa: 30%.

120

- Poreske olaksice 1.) Poreska oslobodjenja - Akciza se ne placa na akcizne proizvode: a) koje izvozi proizvodjac. b) koje proizvodjac, odnosno uvoznik prodaje za: sluzbene potrebe i licne potrebe osoblja diplomatskih i konzularnih predstavnistava; sluzbene i licne potrebe osoblja medjunarodnih organizacija. v) derivate nate koje prodaje proizvodjac, a ciji se promet vrsi na osnovu medj. ugovora ako je tim ugovorom predvidjeno oslobodjenje od placanja akcize. g) kerozin koji: proizvodjac prodaje neposredno krajnjem korisniku za avio svrhe; uvoznik uvozi za sebe radi neposrednog koriscenja u avio svrhe.. 2.) Poreski kredit - Obveznik ima pravo na poreski kredit u visini iznosa placene akcize na proizvode koji su kao reprodukcioni material upotrebljeni u proizvodnji proizvoda na koje se placa akciza. - Poreska refakcija - Zakon dopusta refakciju akcize u nekoliko slucajeva: a) Pravo na refakciju placene akcize ima lice koje je izvezlo akcizni proizvod nabavljen u zemlji neposredno od proizvodjaca akciznog proisvoda. b) Ako se dizel prodaje krajnjem korisniku za pogon traktora, taj korisnik moze ostvariti refakciju akcize koje je placena prilikom nabavke dizela do kolicina potrebnih za obradu zemljista…. - Utvrdjivanje i naplata poreza - Akcize se utvrdjuju samooporezivanjem: obveznik akcize je duzan da obracuna akcizu u momentu nastanka poreske obeveze. - Zakon propisuje da je obveznik akcize duzan da sastavi obracun akcize i da ga podnese nadleznom poreskom organu u roku od 20 dana po isteku tromesecja, kao i konacan obracun akcize po isteku kalendarske godine i to do 10. marta ( 15. za preduzetnike ) naredne godine. - Kod uvoza dobara ne postoji samooporezivanje, vec akcizu utvrdjuje carinski organ, koji obavestava obveznika o iznosu duga koji mora biti placen u roku od 8 dana.

96.) Porez na premije nezivotnih osiguranja… - Ovaj porez spda u poreze na pojedinacne usluge ( za razliku od akciza ), koje pogadjaju potrosnju pojedinacnih dobara. Posredan je. - Poreski objekat - Ovaj porez se placa na premije sledecih vrsta osiguranja: osiguranje motornih vozila, sinskih vozila, vazduhoplova i plovnih objekata; osiguranje robe u prevozu; osiguranje imovine od pozara; osiguranje od opste odgovornosti za stetu; osiguranje kredita, jemstva... - Poreski obveznik je drustvo za osiguranje koje zakljucuje ugovore i naplacuje premije. - Osnovica poreza je iznos ukupne premije osiguranja ( funkcionalna premija+rezijski dodatak ). 121

- Obaveza nastaje u trenutku zakljucenja ugovora o nezivotnom osiguranju. - Stopa poreza je 5%. - Poreske olaksice se sastoje u tome se se porez na placa na premije: osiguranja od posledica povreda; od povreda na radu; dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja; osiguranja stambenih kredita… - Porez se utvrdjuje samooporezivanjem. - Obvenik ga placa do 10. u mesecu za ugovore o osiguranju zakljucene u prethodnom. - Porez na upotrebu, drzanje i nosenje dobara i naknada za zagadjivanje zivotne sredine - Porezi na upotrebu dobara su analiticki i objektni, ali su, sto ih cini drugacijim od akciza, neposredni, jer se naplacuju direktno od lica koje neko dobro koristi ili kome se dozvoljava upotreba, drzanje ili nosenje. - Za razliku od PDV i jednog broja akciza, ovi porezi se ne utvrdjuju prema vrednosti dobara, nego u nacelu u fiksnom iznosu ( oni su specificni porezi ). - Porez na upotrebu motornih vozila placa se na upotrebu, drzanje, odnosno nosenje: 1.) Motornih vozila. - Placa se na putnicke automobile, kombi vozila, motocikle. - Poreski obveznik ovog poreza je pravno ili fizicko lice na cije se ima vozilo registruje. - Osnovica poreza na upotrebu motornih vozila je radna zapremina motora. - Poreska obaveza nastaje u momentu registracije, produzenja registracije ili zamene registarskih tablica. - Ovaj porez ne placaju vlasnici- tezi invalidi, kao ni zdravstvene ustanove za sanitet. v. - Propisana visina poreza na upotrebu motornih vozila umanjuje se: --> za vozila preko navrsenih 5 godina starosti ( 5-8god=15%; 8-10god=25%; preko 10god=40% ). --> za putnicke automobile kojima se obavlja taksi prevoz i autoskole- 50%. - Ovaj porez se utvrdjuje samoporezivanjem i placa se u momentu nastanka obaveze. 2.) Mobilnih telefona. - Ovaj porez se placa za postpejd i pripejd usluge. - Obveznik poreza je korisnik kartice, a pruzaoc usluge telefonije je platac, i predstavlja solidarnog jemca za dug obveznika. - Osnovica je iznos naknade za usluge telefona, a poreska obaveza nastaje u momentu dospelosti svakog racuna za postpejd, odnosno u momentu prodaje pripejd kartice kupcu. - Stopa poreza je ad valorem i iznosi 10%. - Porez se utvrdjuje samooporezivanjem i naplacuje pruzalac usluga telefonije, odnosno u njegovo ime i za njegov racun prodavac pripejd kartice. 3.) Plovnih objekata. - Porez se placa na: camce, brodove i jahte duzine preko 15 metara, ploveca postrojenja. - Obveznik je pravno ili fizicko lice na cije se ime upisuje objekat u odgovarajuci upisnik. - Osnovica je pogonska snaga motora, odnosno povrsina broda. - Olaksica u pogledu ovog poreza je poreski kredit, pa se visina poreza umanjuje za objekte preko navrsenih 5 godina starosti.

122

4.) Vazduhoplova i letilica. - Ovaj porez se placa na doticne objekte na motorni pogon, kada se koriste za sopstveni prevoz, odnosno rekreativne aktivnosti. - Osnovica ovog poreza je broj sedista. - Ovog poreza su oslobodjeni objekti koji se koriste za sport, a koji su vlasnistvo Vazduhoplovnog saveza. 5.) Registrovanog oruzja. - Ovaj porez se placa godisnje na drzanje i nosenje oruzja za licnu bezbednost ( pistolja ), odnosno drzanje oruzja ( automatske ili poluautomatske puske ). - Obveznik je fizicko ili pravno lice na koje glasi oruzni list, odobrenje za drzanje odnosno nosenje oruzja. - Ovaj porez se ne placa na: oruzje registrovano za potrebe obavljanja posla u drzavnom organu; oruzje streljackih organizacija i klubova; oruzje dobijeno kao nagrada odlaskom u penziju od vojske ili policije. - Ovaj porez utvrdjuje nadlezni poreski organ, na osnovu podataka koje mu dostavlja MUP. - Naknada za zagadjivanje zivotne sredine placa se na zagadjivanja koja proisticu iz sledecih izvora: emisije pojedinacnih izvora zagadjenja; proizvedeni ili odlozeni odpad; supstance koje ostecuju ozonski omotac; vozila na motorni pogon. - Godisnja naknada za zagadjivanje zivotne sredine utvrdjuje se resenjem koje donosi Fond za zastitu zivotne sredine najkasnije do 30. aprila tekuce godine. - Obveznik ima pravo na povracaj vec placene naknade za zagadjivanje, odnosno oslobodjenje ili smanjenje placanja nakande, ako sredstva koristi za sprovodjenje mera za prilagodjavanje granicnim vrednostima ili sprovodi druge mere kojima doprinosi smanjenju zagadjenja ispod propisanog nivoa.

97.) Carine - Carina predstavlja jednu vrstu poreza na potrosnju, koji se naplacuje kad proizvod ulazi u drzavnu teritoriju ( uvozna carina ), a u nekim retkim slucajevima i kad se prevozi ili prenosi preko teritorije ( tranzitna carina ), odnonso kad iz nje izlazi ( izlazna carina ). - Carina je posredan porez, objektan i analiticki. - Vrste carina - Ako se za kriterijum razlikovanja uzme pravac kretanja robe, carine mogu biti: uvozna, izvozne i tranzitne. - Uvozne carine ( jedine kod nas ), prema cilj koji se zeli postici, dele se na: a) Fiskalne- imaju iskljucivi cilj obezbedjenje javnih prihoda. b) Ekonomske ( zastitne )- uvode se radi zastite domace proizvodnje i obezbedjenja razvoja odredjenih privrednih grana. - Ukoliko se ne bi uvela carina, uvoz jeftinije robe sa inostranih trzista onemogucio bi prodaju domacih, skupljih proizvoda. v) Prohibitativne- njihov cilj je da potpuno onemoguce uvoz robe, jer je stopa poreza toliko velika da gotovo onemogucuje uvoz. 123

g) Antidampinske- imaju za cilj da zastite domacu proizvodnju od niskih cena uvezene robe, preko kojih inostrani proizvodjaci zele da ostvare prodor na domace trziste i eventualno na njemu ostvare svoj monopol. - Da bi se pariralo dampinskim cenama, povecavaju se carine na uvezenu robu sve do nivoa kada se gubi razlika izmedju cene uvezene robe i cene iste robe domace proizv. d) Retorzivne- predstavljaju protivmeru koju preduzima jedna drzava kao odgovor na visoke cene koje je prema njenim proizvodima ucela druga drzava. - Ako se za kriterijum razlikovanja uzme nacin utvrdjivanja carinske osnovice, carine se dele na: --> Specificne- se utvrdjuju odredjenim mernim jedinicama ( prema borju komada, tezini..). --> Ad valorem- Ovde se osnovica iskazuje kao vrednost carinske robe, u novcanim jedinicama, a carinska stopa data je u procentu u ondosu na tu vrednost. - Ako se za kriterijum razlikovanja uzme nacin uvodjenja, razlikuju se: --> Autonomne- su one carine koje na osnovu svog fiskalnog suvereniteta, uvodi drzava. --> Ugovorne- uvode se na osnovu ugovora dve drzave ili izmedju vise drzava. - Ako se za kriterijum razlikovanja uzme poresklo robe, razlikuju se: --> Jedinstvene carine- Kod njih se primenjuje jedinstvena carinska tarifa, nezavisno od toga iz koje se zemlje uvozi roba. --> Diferencijalne- postoje u slucajevima razlicitog carinskog tretmana uvezene robe, u zavisnosti od porekla carinske robe. --> Preferencijalne- Ovde drzava smanjuje carinsku stopu za proizvode koje uvozi iz odredjene drzave ( sa kojom ima dobre ekonomske odnose ). - Objektat carinjenja - Roba koja se uvozi u carisnko podrucje Srbije podleze placanju carine po stopama odredjenim Carinskom tarifom, ako Carinskim zakonom nije drugacije odredjeno. - Carinski duznik je: a) kod stavljanja robe u slobodan promet- deklarant, a u slucaju posrednog zastupanjalice za ciji je racun deklaracija podneta. - Ako su u deklaraciji prikazani netacni podaci na osnovu kojih uvozne dazbine nisu obracunate ili naplacene, carinskim duznikom se smatra i lice koje je dalo podatke u deklaraciji, a koje je znalo ili je moralo znati da su podaci neistiniti. - Deklarisanje je radnja kojom lice od carinskog organa zahteva, u propisanoj formi, sprovodjenje odgovarajuceg carinskog postupka. b) kod nezakonitog unosenja robe u carinsko podrucje- lice koje je nezakonito unelo robu, odnosno ucestvovalo u u nosenju robe, a znalo je ili je moralo znati da je takvo unosenje nezakonito, kao i lice koje je steklo svojinu na ovakvoj robi. v) kod nezakonitog uzimanja robe ispod carinskog nadzora- lice koje je uzelo robu ispod carinskog nadzora, lice koje je ucestvovalo u tome i lice koje je steklo svojinu ovakve robe a znalo je ili je moralo znati da se radi o uzimanju robe ispod carinskog nadzora. - Carinska osnovica - Osnivica je definisana kao “carinska vrednost uvezene robe”, a to je transakciona vrednost uvezene robe, koju cini stvarno placena cena ili cena koju treba platiti za robu

124

koja se prodaje radi izvoza iz Srbije, uvecana za troskove do iznosa koji snosi kupac a nisu ukljuceni u stvarno placenu cenu. - Izuzetno, osnovica moze biti propisana i u jedinici mere. - Posto je carina neperiodican porez, kod njih poreska obaveza traje samo dok se ne ugasi poreski dug. - Carinske stope - Stope carine uredjene su u Carinskoj tarifi, a nju cini nomenklatura roba i stope, odnosno iznos carine, propisane za pojedine robe navedene u toj nomenklaturi. - Stope predvidjene u Carinskoj tarifi primenjuju se na robu poreklom iz zemalja na koje se primenjuje klauzula najveceg povlascenja il koje tu klauzulu primanjuju na robu poreklom iz Srbije. - Na robu ostalih zemalja nacelno se primanjuju stope predvidjene u Carinskoj tarifi, ali uvecana za 70%. - Na uvoz robe poreklom iz zemalja sa kojima Srbija ima zakljucene sporazume o slobodnoj trgovini, primenjuju se stope carina predvidjene tim sporazumima. - Ako uvoz pojedine robe dovodi do poremacaja na trzistu, Vlada moze povecati, odnosno smanjiti do 50% ili ukinuti stope carine na tu robu. - Carinske povlastice 1.) Izuzimanja od carine- Placanju uvoznih dazbina ne podleze: * roba u tranzitu preko carinskog podrucja. * izvezena domaca roba koja se u zemlju vraca neprodata. * roba koju su domaci drzavljani prijavili prilikom izlaska iz zemlje koja se vraca iz inostranstva. * dokumentacija koja se salje u vezi sa medjunarodnim licitacijama.... 2.) Oslobodjenja od placanja carine- koja se daju: * stranom diplomatsko-konzularnom osoblju. * putnicima koji dolaze iz inostranstva ( npr. licni prtljag ). * domacim i stranim drzavljanima- na lekove koje prime iz inostranstva u posiljkama * organizacijama crvengo krsta- na robu koju uvezu iz inostranstva. * za otpremu po osnovu uloga stranog lica... - Roba koja je bila oslobodjena od placanja carine u roku od 3 godine od dana stavljanja u slobodan promet ne moze se otudjiti, dati na koriscenje drugom licu ili drugacije upotrebiti, osim u svrhe za koje je bila oslobodjena od placanja uvoznih dazbina. - Carinu utvrdjuje nadlezni carinski organ i na odgovarajuci nacin obavestava obveznika o iznosu carinskog duga, koji mora biti placen u roku od 8 dana od prijema obavestenja.

98.) Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje - Pojam socijalne sigurnosti i nacini njenog obezbedjivanja - Javnopravna tela ( drzava posredstvom budzeta ili organizacije za obavezno socijalno osiguranje ) mogu obezbedjivati socijalnu sigurnost na jedan od sledecih tri nacina: 125

--> u formi cocijalnog osiguranja- koje se finansira doprinosima koje placaju osiguranici i druga lica ( najcesce poslodavci ), s tim sti i drzava moze participirati u finansiranju, a obim prava koja pripadaju osiguraniku ne zavisi od njegovog materijalnog stanja. --> u formi davanja iz budzeta. --> u formi socijalne pomici- koja se isplacuje iz budzeta, ali samo licima koja su materijalno ugrozena. - Vrste doprinosa za obavezno socijalno osiguranje - Zakon propisuje da se doprinosima za obavezno osiguranje obezbedjuju sredstva za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja, i to: a) penzijskog i invalidskog osiguranja. b) zdravstvenog osiguranja. v) osiguranja za slucaj nezaposlenosti. - Sredstva doprinosa su javni prihodi, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje ( Rep. fond za penzijsko i invalidsko osiguranje; Rep. zavod za zdravstveno osiguranje; Nacionalna sluzba za zaposljavanje ). - Obveznici doprinosa - Obveznik doprinosa je osuguranik, a u situaciji kada je osiguranik zaposleni, obveznik doprinosa je i njegov poslodavac, odnosno isplatilac prihoda. - Od obveznika treba razlikovati poreskog placa, koji je duzan da obracuna, odnosno plati doprinos u svoje ime, a u korist osuguranika. A) Obveznici doprinosa u svojstvu osiguranika. a) Za sve tri vrste doprinosa: * zaposleni. * za zaposlenim upodobljena lica ( izabrana, imenovana i postavljena lica...) * preduzetnici * osnivaci, odnosno clanovi privrednog drustva. b) samo doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i za doprinos za zdravstveno osiguranje: * poljoprivrednici. * samostalni umetnici. * svestenici i verski sluzbenici. * gasterbajteri. v) iskljucivi doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje: * inostrani penzioneri. * strani drzavljani za vreme skolovanja i usavrsavanja u Srbiji. * lica za koja se sredstva za uplatu doprinosa obezbedjuju u budzetu Srbije. B) Obveznici doprinosa u svojstvu isplatilaca prihoda. a) za sve tri vrste doprinosa: * poslodavci i drugi isplatioci doprinosa. b) samo doprinos za penz. i invalidsko osiguranje za slucaj invalidnosti i telesnog ostecenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti i na doprinos za zdravstveno osiguranje za slucaj povrede na radu i profesionalne bolesti: * Nacionalna sluzba za zaposljavanje. * organ ili ustanova ( kada su u pitanju ucenici ili studenti na praksi..).

126

* omladinska ili studentska zadruga. v) iskljucivo za dodatni doprinos za penz. i inv. osiguranje za beneficirani radni staz: * poslodaci. - Kada osiguranik ostvaruje prihode po vise razlicitih osnova, doprinos obracunava i placa po svim tim osnovima, do iznosa najvise godisnje osnovice doprinosa. - Osnovice doprinosa - Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, u skladu sa Zakonom o radu, opstim aktom i ugovorom o radu, odnosno resenjem nadleznog organa. - Ova se osnovica ne umanjuje za neoporezivi deo od 5983 din. - Osnovica doprinosa za preduzetnike je oporeziva dobit, odnosno pausalno utvrdjen period za koji placa porez na dohodak gradjana za prihode od samostalne delatnosti. - Osnovica doprinosa za osnivace, odnonso clanove privrednog drustva je oporeziva dobit na koju se placa porez na dobit preduzeca. - Osnovica doprinosa za poljoprivrednike je iznos od 35% prosecne mesecne zarade isplacene u cetvrtom kvartalu prethodne godine. - Osnovica doprinosa za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu je oporezivi prihod od ugovorene naknade. - Osnovicu doprinosa za lica za koja se sredstva za uplatu doprinosa obezbedjuju u budzetu cini iznos od 10% prosecne mesecne zarade isplacene u prethodnoj god u Srbiji. - Najniza mesecna osnovica doprinosa je iznos od 35% prosecne mesecne naknade isplacene u Srbiji, pa ako je u konkretnom slucaju osnovica niza od ove, onda ce se ipak placanje doprinosa vrsiti na najnizu prosecnu osnovicu. - Najvisu mesecnu osnovicu doprinosa cini petostruki iznos prosecne mesecne zarade isplacene po zaposlenom u Srbiji, a najvisu godisnju osnovicu doprinosa cini petostruki iznos godisnje zarade. - Obveznik doprinosa koji je sam platio doprinose iz osnovice koja prelazi iznos najvise godisnje osnovice za kalendarsku godinu, ima pravo na povracaj tako vise placenog iznosa doprinosa. - Nastanak obaveze po osnovu doprinosa - Kod zarada, obaveza nastaje danom zakljucenja ugovora o radu, a kod ugovorenih naknada, danom zakljcenja ugovora. - Poreski dug ( kao predmet obaveze ) nastaje prilikom svake isplate zarade. - Kod preduzetnika i osnovaca PD, obaveza nastaje danom upisa u registar. - Stope doprinosa - Kada se doprinosi placaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu ( npr. iz zarade, od strane poslodavca ), obracun doprinosa vrsi se po sledecim stopama: za penz. i inval. osiguranje 11%; za zdravstvena osiguranje 6.15%; za osiguranje za slucaj nezaposlenosti 0.75%. - Kada se doprinosi placaju samo iz osnovice ( npr. iz ugovorene nakande ili oporezive dobiti ), obracun se vrsi po sledecim stopama: za penz i inval. osiguranje 22%; za zdravstveno osiguranje 12,3%; za osiguranje za slucaj nezaposlenosti 1.5%.

127

- Olaksice kod doprinosa - Zakon propisuje oslobodjenja od obaveze placanja doprinosa, konstruisana tako da deluju u korist poslodavca koji ispunjava odredjene uslove. - Poslodavcu pripada pravo na oslobodjenje od obaveze placanja doprinosa na zaradu zaposlenog ( na teret vlastitih sredstava ) ako zaposli pojedine kategorije lica: lica starija od 50 godina; pripravnika mladjeg od 30 godina i pri tom poveca broj radnika; na neodredjeno vreme lice mladje od 30 godina koje se vodi min. 3 meseca kao nezaposleno i pri tom poslodavac poveca broj zaposlenih time; lice sa invaliditetom na neodredjeno vreme. - Umesto poslodavca, ove doprinose placa Nacionalna sluzba za zaposljavanje. - Utvrdjivanje i naplata doprinosa - Doprinosi se najcesce utvrdjuju i placaju po odbitku. - Kada je u pitanju zarada, poreski platac je poslodavac, kako u odnosu na doprinose iz osnovice ( u ime i u korist osiguranika ), tako i u odnosu na doprinose na osnovicu ( kao obveznik ). - Poslodavac je duzan da doprinose obracuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, a ako poslodavac ne isplati zaradu do 30. u tekucem mesecu za prethodni mesec ( npr. do 30. septembra za avgust ), duzan je da najkansije do tog roka obracuna i uplati doprinose za prethodni mesec ( avgust ) na najnizu mesecu osnovicu doprinosa ( 35% od prosecne mesecne zarade u Srbiji ). - Kada kasnije isplati zaradu, pri isplati mora da isplati i razliku do punog iznosa doprinosa. - Lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu duzno je da samo obracuna i uplati doprinose u slucaju kada tu naknadu ostvarje od lica koje prilikom isplate nije obveznik obracunavanja i placanja doprinosa ( npr. iz inostranstva ). - Za lica koja obavljaju samostalnu delatnost i za poljoprivrednike, doprinose utvrdjuje Poreska uprava.

99.) Takse - Pojam, taksena nacela i metodi naplate - Taksa predstavlja instrument dazbinskih ( fiskalnih ) prihoda kojim drzava od fizickog ili pravnog lica pod njenom poreskom vlascu prinudnu uzima novcana sredstva, kao cenu za konkretnu uslugu koju im pruzaju njeni organi. - Takse se naplacuju ne da pokriju opste drzavne rashode, nego da posluze da se podmire troskovi prouzrokovani radnjom javnih organa prilikom pruzanja konkretnih usluga zainteresivanoj strani. - Usluga koja se pruza moze biti odredjena radnja javnih organa, ali moze se sastojati i u posebnoj privilegiji koju obveznik dobija. - Taksom se ne mogu platiti usluge javnih organa koje se sastoje u pruzanju neke komercijalne koristi za obveznika, jer bi se u tom slucaju radilo o prihodu koji drzava ostvaruje privrednom delatnoscu, a iznos koji placa korisnik predstavljao bi cenu. - Iako jeste javna dazbina, kod takse su zastupljeni i odredjeni privatnopravni elementi, zato sto lice privatnog prava pokrece inicijativu za rad drzavnog organa. 128

- Taksa bi makar jednim delom trebala da bude ispod kostanja usluge, jer jedan deo troskova pokrivaju porezi. - Ako je taksa iznad limita stvarnih troskova, taj visak u stvari predstavlja porez. - Nacela: a) opstost taksene tarife ( tarifa se utvrdjuje generalno, a ne za svaki pojedini slucaj ). b) impersonalnost taksene tarife ( za istu uslugu ista tarifa za sve obveznike ). v) jednostavnost taksene tarife. - Kada se radi o nacinu naplate taksi, razlikuju se: a) direktna metoda- taksa se placa u gotovom novcu na racun trezora. b) indirektna metoda: * u vidu placanja takse u taksenim markama. * u vidu placanja takse upotrebom taksenih formulara. - Klasifikacija taksa - Prema nameni naplacenih prihoda: a) Fiskalne- koje pripadaju budzetu. b) Cinovnicke- koje ostaju sluzbenicima javnog organa kao nagrada za rad. - Prema obuhvatu usluga za koje se placaju: a) Pojedinacne- koje se naplacuju za pojedinacna akta javnih organa. b) Pausalne- koje obuhvataju mnostvo usluga koje cine celinu ( procesualne takse ). - Prema vezanosti za tip usluge, odnosno za javni organ koji uslugu vrsi: a) Opste- koje su iste za istu uslugu, bez obzira koji je organ vrsi ( najcesce ). b) Specijalne- koje su svojstvene javnom organu koji ih naplacuje. - Prema odnosu izmedju visine dazbine i vrednosti usluge javnog organa: a) Stalne- koje su utvrdjene za odredjenu uslugu i ne menjaju se u zavisnosti od obima posla u konkretnom slucaju. b) Promenljive- koje se krecu prema unapred utvrdjenoj relaciji sa vrednoscu posla. - Prema vrsi organa koji vrsi zahtevanu uslugu: a)istrativne b)Sudske v)Komunalne. - Prema nivou vlasti koji uvodi taksu: a)Republicke b)Pokrajinske v) Lokalne. - Republicke istrativne takse - Ova takse predstavljaju prihod budzeta Republike i placaju se za spise i radnje u upravnim stvarima, kao i za druge spise i radnje kod: a) Drzavnih organa i organizacija. b) Organa pokrajinske autonomije i lokalne samouprave u vrsenju poverenih poslova. v) Organizacija koje vrse poverena im javna ovlascenja. - Obveznik takse je lice koje se zahtevom obraca drzavnom organu ili organizaciji...radi pokretanja upravnog, odnosno drugog nesudskog postupka. - Obaveza nastaje u trenutku predaje zahteva. - Ova takse se po pravilu iskazuju novcano, a samo izuzetno ad valorem. - Oslobadjaju se placanja takse: organi republike, pokrajne i opstine; organizacije obaveznog socijalnog osiguranja; Crveni krst; crkve... - Ne placa se taksa za: spise i radnje u postupcima koji se vode po sluzbenoj duznosti; u postupku za ispravljanje fresaka u resenjima; prijave za upis u maticne knjige...

129

- Lokalne istrativne takse - Ove taksi su predvidjene Zakonom o finansiranju lokalne samoupreve kao izvorni prihod jedinice lokalne samouprave.

- Sudske takse - Ove takse predstavljaju prihod budzeta Republike. - Obveznici su lica po cijem predlogu ili u cijem interesu se preduzimaju radnje u sudskom postupku. - Za odluku prvostepenog suda taksu je duzan da plati tuzilac, a za sudsko poravnanje taksu su duzne da plate obe strane ( obaveza je solidarna ). - Taksena obaveza nastaje: za podneske ( kada se predaju sudu ); za sudske prepise ( kada se zatraze od suda ); za sudske odluke ( kada se objave ); za sudska poravnanja ( kada se zakljuce ); za pausalnu taksu u postupku za raspravljanje zaostavstine ( kada resenje o nasledjivanju postane pravosnazno ). - Taksa se placa u roku od 8 dana od nastanka obaveze. - Osnovicu za obracun predstavlja, po pravilu, vrednost spora. - Takse predvidjene Taksenom tarifom placaju se sudskim taksenim markama ili u gotovom novcu. - Sud moze osloboditi obveznika od placanja takse ako bi placanjem takse, imajuci u vidu visinu sredstava iz kojih se obveznik i clanovi njegovog domacinstva izdrzavaju, ta sredstva bila u tolikoj meri umanjena da bi time bila ugrozena njihova socijalna sigurnost. - Lokalne komunalne takse - Skupstina jedinice lakalne samouprave moze uvesti ova takse za koriscenje prava, predmeta i usluga. - Obveznik je pravno ili fizicko lice, korisnik prava, predmeta i usluga za cije je koriscenje propisano placanje lokalne komunalne takse. - Ova takse se placa za: koriscenje prostora na javnim povrsinama ili ispred poslovnih prostorija u poslovne svrhe; drzanje sredstava za igru; koriscenje reklamnih panoa; isticanje firme na poslovnom prostoru... - Ako iznos dazbine ne zavisi od troska usluge koju pruza javnopravno telo, radi se o porezu, a ne o taksi, ma kakav bio zakonski naziv!!! ( kod nas se ipak zovu takse ). Ziga

130