Klod Debisi - Kratka Biografija 2q4f1a

Ahil Klod Debisi (1862 - 1918) Klod Debisi je bio jedan od najznačajnijih francuskih kompozitora i pijanista. Smatraju ga jednim od najoriginalnijih kompozitora u istoriji muzike. Na prelazu iz XIX u XX vek osnovao je novi stilski pravac - impresionizam. Njegova muzika predstavlja prelaz između muzike kasnog romantizma i modernizma XX veka. 1862. godine je rođen u Sen Žermen en Lejeu, u porodici trgovca porcelanom, koja se ubrzo preselila u Pariz. Već kao mali počinje da svira klavir, a jedna od njegovih prvih profesorki bila je, navodno, Šopenova učenica. Pokazuje veliki talenat, pa 1872. godine upisuje Pariski konzervatorijum, Na Konzervatorijumu je proveo sledećih desetak godina učeći kod poznatih profesora kompoziciju, klavir, orgulje, teoriju itd. Već tokom tih godina pokazuje težnje za istraživanjem novih harmonskih veza i postupaka, koji uključuju slobodan tretman disonance, paralelizme i upotrebu intervala koji nisu bili popularni u to vreme. Bio je briljantni pijanista i zahvaljujući tome dobija angažman kod Nadežde fon Mek tokom letnjih raspusta od 1880 1882. godine. Kao član klavirskog trija, putuje sa njenom porodicom po Evropi i podučava njene ćerke sviranju klavira. Po povratku u Pariz upoznao se sa porodicom Vasnije, koja ga podržava i ohrabruje u njegovom komponovanju. Oni ga upoznaju sa stvaralaštvom simbolista i on stvara prve solo pesme na stihove Pola Verlena. 1884. godine dobija Rimsku nagradu, stipendiju koja mu je omogućila da četiri naredne godine provede u Vili Mediči, Francuskoj Akademiji u Rimu. Pisao je pisma Madam Vasnije (u koju je izgleda bio zaljubljen) u kojima se žalio da mu je dosadno, da mu se ne sviđa italijanska opera, da hrana nije dobra i da nema inspiraciju da komponuje. Tokom 1888-9. godine je posetio nekoliko puta Bajrojt, da bi slušao Vagnerove opere i one su uticale na razvoj njegovog operskog stila. Postaće poznat kao autor francuskog tipa muzičke drame - 1903. je premijerno izvedena njegova jedina opera "Peleas i Melisanda" i ona će mu doneti veliku popularnost. Devedesetih godina upoznaje i Erika Satija, koji je sličnih pogleda na umetnost i slobode u stvaranju i koji ga podstiče da slobodno uobliči svoje novatorske ideje. Pariz je u to vreme već bio centar umetničkog života Evrope. Debisi boemski živi i druži se sa slikarima impresionistima, pesnicima i književnicima simbolistima i mnogim drugim značajnim umetnicima i intelektualcima koji na prelazu iz XIX u XX vek žive u Parizu ili ga posećuju. 1889. godine je održana velika svetska izložba u Parizu, koja upoznaje Debisija i njegove savremenike sa umetnošću i kulturom brojnih naroda. Za njega je posebno značajan dodir sa muzikom Dalekog stoka (javanski gamelan orkestar) i ruskih autora (npr. Modesta Musorgskog, Rimskog-Korsakova). Muzički jezik Debisija postaje sve samosvojniji i originalniji. Autentični impresionistički stil dobija svoju jasnu fizionimiju već oko 1890. godine i nadalje ga Debisi brusi i učvršćuje kroz brojne kompozicije koje piše. Rano stvaralaštvo posvećuje najviše klavirskoj muzici i solo-pesmi. Javnost u početku teško prihvata i razume njegova dela. Ali, kako vreme odmiče, stiče sve veću naklonost i popularnost i publike i kritike. Njegova dela, poput gudačkog kvarteta g-mol (1893), simfonijske poeme "Prelid za popodne jednog fauna" (1894) ili "Nokturna" za orkestar (189799) postaju veoma zapažena. Premijera opere "Peleas i Melisanda" srušiće sve barijere koje je francuska muzička scena imala prema stvaralaštvu Debisija i od tada do danas on ima značaj jednog od najvećih francuskih umetnika. Do I svetskog rata Debisi će, osim kao pijanista, nastupati sve češće i kao dirigent. Gostovaće po Evropskim muzičkim centrima, izvodeći "Peleasa i Melisandu" i svoja orkestarska dela, poput "Mora" , "Slika" i drugih. Takođe je povremeno radio i kao muzički kritičar, a držao je i časove klavira. Sve to vreme on neumorno komponuje, pa nastaju brojne klavirske minijature (npr. prva sveska Prelida, ciklus "Estampe"...), kamerna, orkestarska i vokalna dela. Nažalost, od 1909. godine je bio bolestan od raka i ta će mu se bolest polako pogoršavati. U toku ratnih godina, manje nastupa i komponuje, ali nastaju neka od njegovih najpoznatijih dela, kao što su druga sveska Prelida za klavir (1913), Sonata za flautu, violu i harfu (1915), zbirka Etida za klavir (1915), Violinska sonata (1917) itd. U privatnom životu, vidimo njegovu sklonost ka burnim ljubavnim vezama. Imao je dva braka. U drugom (sa Emom Bardak) je rođena i njegova jedina ćerka Klod-Ema (1905-1919) kojoj je posvetio poznatu klavirsku svitu "Dečji kutak". Umire 1918. godine. Sahrana je bila skromna, jer se odvijala za vreme nemačkog bombardovanja Pariza.

Stvaralaštvo

Klavirska dela Značajan je za razvoj klavirske muzike u impresionističkom stilu, ali i za razvoj virtuozne klavirske tehnike sa impresionističkim elementima (sviranje paralelizama, novi vid korišćenja desnog klavirskog pedala, bogato arpeđiranje akorada, sviranje klavirske muzike zapisane u tri notna sistema itd). Komponovao je uglavnom klavirske minijature, koje su ponekad objedinjene u svitama ili ciklusima. Piše pretežno programsku muziku i dela imaju veoma slikovite nazive. - dve Arabeske - Bergamska svita - stavovi Prelid, Menuet, Mesečina i Paspje - stav Mesečina (Clair de Lune) je prvi primer programske minijature u Debisijevom stvaralaštvu. Danas je to jedna od najpoznatijih impresionističkih kompozicija - Estampe (Pagode, Veče u Granadi, Vrtovi pod kišom) su inspirisane različitim geografskim podnebljima - Dalekim istokom, Španijom, Francuskom - Slike - dve sveske sa po tri programska stava od kojh je najpoznatija Zlatna ribica - Dečji kutak (Doktor Gradus ad Parnasum, Uspavanka za slona, Serenada za lutku, Sneg igra, Mali pastir, Golivogov kejkvok) je delo koje evocira svet detinjstva, ali sa dosta zahtevnom fakturom u tehničkom pogledu - Prelidi (zbirka osmišljena u dve sveske sa po 12 programskih minijatura - Devojka kose boje lana, Potopljena katedrala, Tragovi u snegu, Šta mi je pričao zapadni vetar, Brežuljci Anakaprija, Plesačice iz Delfa, Velovi, Prekinuta serenada, Minstreli, Mrtvo lišće itd) Orkestarska dela Kao i u klavirskoj muzici, tako i u ovoj oblasti nema tradicionalne žanrove, već koristi simfonijsku poemu, ili još češće orkestarke komade objedinjene u svite ili cikluse. - Prelid za popodne jednog fauna, simfonijska poelma inspirisana stihovima Stefana Malarmea - More - ima tri stava: Od jutra do podneva na moru, Igra talasa, Dijalog vetra i mora - Slike - Žiga je inspirisana Engleskom, Iberija ima tri stava (Ulicama i stazama, Mirisi noći, Jutro prazničnog dana) i inspirisana je Španijom, Prolećne igre su inspirisane Francuskom - Nokturna - Oblaci, Svečanosti i Sirene (interesantne jer u sastav orkestra ulaze i ženski glasovi koji pevaju bez teksta, tako da su tretirani kao deo orkestarske boje) Kamerna muzika Jedina oblast u kojoj Debisi češće koristi sonatni ciklus - Gudački kvartet g-mol (koristi u njemu Frankov princip cikličnog povezivanja stavova) - Sonata za flautu, violu i harfu - Sonata za violinu i klavir - Sonata za violončelo i klavir Vokalna muzika -solo-pesme, najčešće na stihove simbolista (Verlen, Malarme...). Piše ih za glas i klavir. Često stvara u ciklusima (Zaboravljene arije, Galantne svečanosti...) - opera "Peleas i Melisanda", francuska muzička drama. U strukturi sledi neke elemente Vagnerove muzičke drame (ima preludijum orkestarski, činovi su podeljeni na scene, javljaju se lajt motivi, učešće orkestra je veoma izraženo, dramski i muzički tok su objedinjeni, saržaj je srednjevekovna tragična ljubavna drama što se često dovodi u vezi sa Vagnerovom operom Tristan i izolda"). Izražajno i muzički sledi originalne ideje impresionizma - harmonija i orkestracija su impresionističke. Vokalna deonica bazirana na francuskom jeziku - tako nastaje ariozo francuskog tipa. Debisi uspeva da, pod uticajem Vagnerove muzičke drame, stvori francusku muzičku dramu. Ona poštuje opšte principe Vagnerovih ideja, ali ima dovoljno originalnosti i samosvojnosti da ne bude puka kopija, već originalno muzičko-scensko delo. Debisi je svojim muzičkim jezikom i svojim delima uticao na mnoge kompozitore u Francuskoj i van nje, tako da se već do I svetskog rata razvio snažan pokret muzičkog imresionizma. On će se očuvati i nakon Debisijeve smrti , mada mnogi od njegovih sledbenika nisu uspeli da odmaknu dalje od banalnog kopiranja Debisijevih ideja.