Padezi U Srpskom Jeziku 1k384y

Padeži

Akuzativ

Akuzativ je ĉetvrti padeţ koji u reĉenici najĉešće oznaĉava da neko ili nešto trpi radnju, odnosno, ima Šta su padeži sluţbu objekta (bez predloga pravi objekat, s predlozima nepravi objekat). Evo primera za pravi objekat: Merima Razliĉite oblike imenica, zamenica, prideva i nekih uĉi Omera. A nepravi objekat je u reĉenici: Merima se brojeva zovemo PADEŢI. Ova promena zove se interesuje za Omera. U latinskom jeziku ovaj padeţ glasi deklinacija. Imenice, zamenice, prideve i brojeve accusativus. Accusare znaĉi = TUŢITI, OPTUŢITI, ovaj zovemo jednim imenom IMENSKE REĈI. padeţ bismo mogli prevesti kao PADEŢ OPTUŢIVANJA. Za ovako pomalo smešan naziv kriv je Imenske reči Marko Terencije Varon, Rimljanin, koji je pogrešno Imenske reĉi menjaju se još i po rodu i broju. Inaĉe, u preveo grĉki naziv ovog padeţa, pa je umesto CAUSATIVUS napisao ACCUSATIVUS. Inaĉe, u našem jeziku ima sedam padeţa: reĉenici ovaj padeţ najlakše ćemo naći pomoću pitanja: KOGA, ili ŠTA (vidiš). Već je reĉeno da neke imenice 1. nominativ, muškog i srednjeg roda imaju isti oblik u nominativu i 2. genitiv, akuzativu jednine, pa konaĉnu odluku donosimo vodeći 3. dativ, raĉuna o funkciji imenice u reĉenici. Vratimo se već 4. akuzativ, pomenutim primerima: 5. vokativ, 6. instrumental, 1. Brod plovi. 7. lokativ. 2. Vidim brod.

Nominativ

MeĊutim, nije baš sve tako jednostavno. Naime, lako je u datim primerima zakljuĉiti da u prvoj reĉenici imenica Nominativ je nezavisan padeţ i uz njega ne idu BROD vrši radnju i da je subjekat u reĉenici, a da stoji u predlozi. Naziv NOMINATIV preuzeli smo iz latinskog jezika u kojem on glasi nominativus. Pošto nominativu jednine, a da u drugoj reĉenici imenica NOMEN znaĉi IME ovaj padeţ prevodimo kao padeţ BROD trpi radnju, pa je objekat u akuzativu jednine, ali šta ćemo kad imamo i ovakvih reĉenica: Kuĉe je ujelo koji nešto IMENUJE. Baš zato sve imenske reĉi u prase? Dete je ujelo prase!? Tad samo od tvog suda reĉniku navedene su u nominativu, a glagoli u infinitivu. Nominativ dobijamo na pitanje Ko? ili Šta? saznajemo ko je vršilac radnje, a ko je radnju trpeo. Akuzativ s predlogom "U" ima funkciju priloške MeĊutim, koji će padeţ biti neka imenska reĉ iskljuĉivo zavisi od njene funkcije (sluţbe) u reĉenici. odredbe za mesto i vreme. U subotu idem u Šabac. Koja od ove dve imenice (subotu, Šabac) oznaĉava prilošku U reĉenici u ovom padeţu su gramatiĉki subjekat i imenski deo predikata. Na primer: Marko piše.Trava je odredbu vremena, a koja - mesto, utvrdićemo pitanjima zelena. O tome treba voditi raĉuna, jer neke imenice KAD i GDE? Akuzativ s predlogom KROZ moţe imati muškog roda i srednjeg roda (brod, srp, rep,dete, pile, funkciju priloške odredbe za naĉin: Meša se ţalio kroz suze. Kako se Meša ţalio? KROZ SUZE, što moţemo itd.) imaju isti oblik u nominativu i akuzativu. Evo iskazati i glagolskim prilogom sadašnjim PLAĈUĆI. pogledajmo naredne reĉenice: 1. Brod plovi. 2. Vidim brod. U prvoj reĉenici imenica BROD je u sluţbi subjekta, prema tome, to je nominativ. U drugoj reĉenici imenica BROD je u sluţbi pravog objekta, pa je u akuzativu.

Vokativ Vokativ je peti padeţ. U latinskom jeziku on glasi vocativus. Pošto VOCARE znaĉi = zvati, dozivati, ovaj padeţ moţemo prevesti kao PADEŢ ZA DOZIVANJE. Dakle, koristimo ga za dozivanje ili obraćanje. U reĉenici se obavezno odvaja zapetom ili uzviĉnikom pošto u reĉenici nema neke funkcije. Izuzetak je epska poezija gde vokativ preuzima funkciju subjekta, samo da

Genitiv Naziv genitiv preuzeli smo iz latinskog jezika u kojem on glasi genitivus. Pošto GENUS znaĉi poreklo ovaj padeţ moţemo prevesti kao PADEŢ POREKLA. U reĉenici GENITIV ima tri osnovna znaĉenja: poreklo (ablativni genitiv), pripadnost (prisvojni ili posesivni genitiv) i deo neĉega (deoni ili partivni genitiv), a moţe oznaĉavati mesto, vreme uzrok itd. Dobijamo ga na pitanje Og koga, ĉega? Genitiv se upotrebljava sa predlozima i bez predloga. Primeri:Genitiv porekla (ablativni genitiv) oznaĉava od koga ili ĉega neko ili nešto potiĉe: Milan je rodom iz Šapca. Boško je sin Jugovića itd. Deoni ili partitivni genitiv oznaĉava da se od celine izdvaja deo: Marko je uzeo parĉe torte. Mira je pojela malo sira. itd. Prisvojni ili posesivni genitiv oznaĉava pripadnost nekome ili neĉemu: Ovo je poster popularnog pevaĉa. Na stolu je sveska drugarice Mire. itd. Ovde treba biti obazriv da ne pobrkamo prisvojni pridev izveden od imenice sa imenicom u genitivu koja oznaĉava pripadnost. Na primer: Na stolu je Mirina sveska. Ako malo bolje analiziramo ovu reĉenicu nije teško zakljuĉiti da je prisvojni pridev Mirina sa imenicom SVESKA u sluţbi gramatiĉkog subjekta, a to znaĉi da je u nominativu jednine. Vremenski genitiv oznaĉava vreme vršenja radnje, te je u sluţbi priloške odredbe za vreme: Prošle godine bili smo na Zlatiboru. Od srede treniramo košarku. itd. Mesni genitiv oznaĉava mesto gde se radnja i stanje vrše i u sluţbi je priloške odredbe za mesto: Ibro sedi ispod lipe. Mujo se sakrio iza ormara. itd. Genitiv uzroka oznaĉava uzrok vršenja radnje, stanja i zbivanja, pa ima sluţbu priloške odredbe za uzrok: Jasmina nije došla u školu zbog bolesti. Janko se uplašio od vuka. itd.

bi stih bio od deset slogova (deseterac). "Vi-no pi-je Kra-lje-vi-ću Mar-ko".

Instrumental Instrumental je šesti padeţ koji u reĉenici oznaĉava društvo sa kojim se vrši radnja i sredstvo ĉime se vrši radnja. Uz to moţe imati funkciju priloških odredbi i nepravog objekta. Traţi se pitanjima SA KIM (za društvo) i ĈIME (za sredstvo). I ovaj naziv preuzeli smo iz latinskog jezika gde glasi instrumentalis. Kako INSTRUMENTUM znaĉi SREDSTVO, prevodimo ga kao PADEŢ SREDSTVA Primeri: Instrumental društva: Marko sedi sa Anom. Instrumental sredstva: Milan piše olovkom. Nepravilno je: SA OLOVKOM, jer to bi znaĉilo da Milan i olovka zajedno pišu. MeĊutim, moţe se reći Idem: sa biciklom. Ali, to znaĉi da guraš bicikl pored sebe. Naravno, nepravilno je reći: Putujem sa vozom.: Ĉovek nije toliko izdrţljiv da bi mogao putovati sa vozom jer to bi znaĉilo da sve vreme trĉi pored voza. Osim ova dva znaĉenja, instrumental moţe imati sluţbu nepravog objekta i priloških odredbi za mesto, naĉin i vreme. Primeri: Nedeljom ne idemo u školu. (vreme kad ne idemo u školu). S paţnjom je gledao utakmicu. (naĉin kako je gledao utakmicu). Pred kućom je parkiran auto. (mesto gde je parkiran auto). Školom upravlja direktor. (školom nepravi objekat).

Lokativ

Lokativ je sedmi padeţ. U reĉenici najĉešće oznaĉava mesto gde se nešto nalazi, gde je nešto locirano. Ide iskljuĉivo sa predlozima uz glagole mirovanja. Naravno, i on je iz latinskog jezika gde glasi locativus. LOCUS znaĉi mesto, pa ga prevodimo kao PADEŢ MESTA. Uz to moţe imati funkciju i drugih priloških odredbi i nepravog objekta. Primeri: O Boţiću ĉesto pada sneg. Dativ (vreme kad pada sneg). U ratama plaća knjige (naĉin kako plaća knjige). U Šapcu je roĊen Oskar Daviĉo, Dativ je treći padeţ koji u reĉenici najĉešće oznaĉava knjiţevnik. (mesto gde je roĊen Daviĉo). Ovde smo kome ili ĉemu je što namenjeno, ili - ĉemu smo se pisali o padeţima. (nepravi objekat). Inaĉe, uĉenike uputili, a moţe imati i funkciju nepravog objekta, ĉesto zbunjuje predlog U kad je sa imenicom u priloške odredbe za vreme itd. Naziv DATIV, takoĊe, akuzativu u sluţbi priloške odredbe za mesto, pa preuzeli smo iz latinskog jezika u kojem on glasi pomisle da je reĉ u lokativu. Ne treba ţuriti. Pogledajte dativus. Pošto dare znaĉi dati moţeno ga prevesti kao imenica Šabac sa predlogom U u akuzativu glasi: Idem u PADEŢ DAVANJA. Primetili ste već dativ u reĉenici Šabac. Dakle, razlika izmeĊu lokativa i akuzativa je u traţimo pitanjima KOME, ili ĈEMU je što namenjeno tome što LOKATIV ide sa glagolima mirovanja ili upućeno. Ide iskljuĉivo uz glagole KRETANJA i po ROĐEN, dok AKUZATIV ide sa glagolima kretanja tome će mo ga razlikovati od LOKATIVA koji ima IDEM. isti oblik reĉi, ali ide uz glagole mirovanja. I još po

tome što se LOKATIV ne moţe upotrebiti bez predloga, a DATIV ide ĉešće bez predloga, a i tad su uz DATIV mogući jedino predlozi K(A) i PREMA. Primeri: Dativ namene: Kupila sam cveće majci. Dativ pravca (cilja): Idem prema majci. Dativ u sluţbi nepravog objekta: Mira pomaţe majci. Dativ u sluţbi priloške odredbe za vreme: Zimi idemo na skijanje.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik