Padeži U Srpskom Jeziku 1jw6r

1. NOMINATIV = KO? ŠTA? u nominativu mogu biti imeniĉke i zameniĉke reĉi nominativ uz vokativ spada u IZOLATE  Funkcije: a) subjekat = Milena voli Jovana. b) predikativ = Nevena je učiteljica. 2. GENITIV = OD KOGA? OD ĈEGA?  Funkcije: a) subjekat = obiĉno uz glagole imati, nemati, biti... Nema nastave danas. U holu beše studenata. b) objekat Donela sam jagoda da probamo. Napila sam se vode. c) sintaksiĉka dopuna = moţe stajati uz: - GLAGOLE = ima funkciju objekta Pili smo vode. Kupila sam jabuka. - PRIDEVE = u pridevskim sintagmama ţeljan njenog društva kuća puna posetilaca - IMENICE = kao deoni genitiv ĉaša vina ĉetvorica studenata parĉe torte - BROJEVE Trideset đaka je bilo u autobusu. Petoro ljudi nije došlo na ţurku. - PRILOGE ZA KOLIĈINU Mnogo godina ga nije videla. Ostalo je malo vremena. - POKAZNE REĈCE (evo, eno, eto) Eno Marije! Evo Luke! Eto mog auta. d) atribut Volim devojku plavih očiju. Pozajmio sam knjigu moje koleginice. e) adverbial Krenuli smo iz Beograda. Svakog ponedeljka imamo nastavu. 1

 Znaĉenja: a) deoni (partitivni) = ostvaruje se kada je genitiv u funkciji subjekta ili objekta U holu se skupilo puno studenata. Kupićemo krušaka. b) kvalitativni = ostvaruje se kada je genitiv u funkciji atributa ili predikativa To je ona devojka plavih očiju! Volela je puno jednog ĉoveka visoka rasta. c) prisvojni (posesivni) = ostvaruje se kada je genitiv u funkciji atributa ili predikativa knjiga mog druga brat moje koleginice momak moje sestre d) mesni = ostvaruje se kada je genitiv u funkciji adverbiala Vraćam se s fakulteta. Krenuli smo od kuće. e) vremenski = ostvaruje se kada je genitiv u funkciji adverbiala Toga jutra nije bilo kiše. Ova umetniĉka dela potiĉu iz davnih vremena. f) naĉinski = ostvaruje se kada je genitiv u funkciji adverbiala Posmatrala ga je suznih očiju. Otišao je bez reči. g) uzroĉni = ostvaruje se kada je genitiv u funkciji adverbiala Uĉinio je to iz straha. h) poslediĉno-namenski = ostvaruje se kada je genitiv u funkciji adverbiala Kanal je zatvoren radi izgradnje nove hidrocentrale.  Predlozi mogu obeleţavati: a) prostorne odnose = dele se na one koji obeleţavaju: - KONTAKT (od, do, iz, sa) Odmaknite se od zida. Izvadi to iz džepa! Turci su doprli do Beča. *od, do = oznaĉavaju i vreme Od srede do petka nemamo predavanja. *od, iz = oznaĉava i uzrok Premoreni su od posla. Uĉinila je to iz ljubavi. - BLIZINU (kod, blizu, kraj, oko, pored, duž, preko, mimo) Stavila je jaknu preko ruke. Vrti ga oko malog prsta. Duž čitavog puta nije prestajala da priĉa. 2

- ODSTOJANJE (ispred, iza, ispod, iznad, između) Sela je iza kuće. Trenutno je između Niša i Aleksinca. Šuma se nalazi iznad sela. *ispred, ispod, iznad, između = mogu imati i poredbeno znaĉenje Po lepoti je iznad svih drugih devojaka. Po uĉenju je ispred svih. Rezultati su ispod vaših pravih mogućnosti. Lice mi je bilo između crvene i modre boje. b) vreme (pre, posle, uoči, nakon, za) = pre i uoči oznaĉavaju prethoĊenje, posle i nakon posteriornost, a za istovremenost Za letnjih žega sve se sklanja sa Sunca. Pomirili su se uoči Nove godine. Zamenili su sve u stanu posle požara. c) uzrok (zbog, usled) = ova 2 predloga su potpuno zamenljiva Reke su nabujale zbog/usled jakih bujica. d) namenu (radi) Otputovao je u Beĉ radi nekih poslova. e) izuzimanje (bez, van, osim, sem) PosvaĊali su se bez razloga. Ona je potpuno van konkurencije. Svi sem njega su znali. *van = oznaĉava i prostorne odnose Oni ţive malo van Beograda. Otišli su izvan dvorišta što nije bilo dozvoljeno. 3. DATIV = KOME? ĈEMU? KUDA? (pravac kretanja)  Funkcije: a) subjekat Milo mi je što te vidim. Maji se spava. b) sintaksiĉka dopuna (kada dopunjava odreĊene prideve) On je odan slobodi. c) adverbial (uz glagolske reĉi) Poklonila sam knjigu koleginici. Krenuli smo prema jugu.  Znaĉenja: a) prisvojni = kada je dativ u funkciji subjekta Ţao mi je. Milo mi je da te vidim. b) namenski = kada je dativ u funkciji atributa Gajio je naklonost prema toj devojci. 3

c) mesni = ostvaruje se uz odreĊene predloge ili bez njih Idem lekaru. Krenuo je ka šumi kako bi je našao.  Predlozi: a) ka = koristi se samo uz dativ; ima suţeno znaĉenje mesta ili namene Mladi teţe ka nečem novom. b) prema = koristi se uz dativ i lokativ 4. AKUZATIV = KOGA/ŠTA? (vidim)  Funkcije: a) subjekat Raduje me što vas vidim. Baku ţiga u krstima. b) objekat (prelaznih glagola) Ĉitamo knjige i proširujemo znanje i rečnik. c) adverbial Jutros smo došli na predavanja, a vraćamo se u mrak. d) atribut = ne tako ĉesta funkcija, ali ipak postoji Voz za Beograd je krenuo malopre. Ovaj krevet na rasklapanje je jako jeftin.  Znaĉenja: a) mesno Putujemo na more. Sutra idemo u selo. b) vremensko Sastali smo se u nedelju. Videli smo se pred Novu godinu. c) naĉinsko Odgovoila je kroz plač. Svi su vikali u jedan glas. d) namensko-ciljno Bore se za bolju budućnost.  Predlozi: a) oni koji stoje samo uz akuzativ (uz, niz, kroz) = oznaĉavaju prostorne odnose tj. mesto Peli smo se uz breg. Veverica je sišla niz drvo i pobegla. Virila je kroz ključaonicu iako je to ruţno. *kroz, uz = oznaĉavaju i naĉin Rekao je to uz smeh. Promrmljao je to uz psovku. 4

b) oni koji stoje uz akuzativ i lokativ (u, na, o, po) = svi osim predloga po oznaĉavaju mesto Okaĉila je jaknu o čiviluk. Idemo u pozorište.) *po = kada stoji uz akuzativ, ima namensko-ciljno znaĉenje Otišli smo po hranu u prodavnicu. *u, na = oznaĉavaju i vreme Nisam tu u nedelju. Ćerka joj se rodila na Vaskrs. c) oni koji stoje uz akuzativ i instrumental (među, nad, pod, pred, za) = oznaĉavaju mesto Noge mu upadoše među pedale. Pao je pod točkove. *pred, za = oznaĉavaju i vreme Poloţila je prijemni taĉno pred svoj rođendan. Kupila mu je poklon za Božić. *pod = oznaĉava i naĉin *za = oznaĉava i cilj Izabran je za predsednika. 5. VOKATIV = HEJ! upotrebljava se kao samostalni iskaz (bez odlika predikativnosti) odvaja se zarezom od ostatka reĉenice u kojoj se nalazi uz nominativ, vokativ spada u IZOLATE 6. INSTRUMENTAL = S KIM? ĈIME?  Funkcije: a) predikativ Maja je postala učiteljicom. Dušan se proglasio carem. b) atribut = u kombinaciji sa imenicama To je ona devojka sa plavim očima. > ovo je inherentna osobina tj. nepromenljiva, pa se umesto instrumentala moţe koristiti i genitiv – devojka sa plavim očima = devojka plavih očiju Ĉovek sa šeširom nas je zaprepastio svojim gestom. > ovo je adherentna osobina tj. promenljiva, pa se ne moţe koristiti genitiv umesto instrumentala – čovek sa šeširom = čovek šešira  Znaĉenja: a) kvalitativno = kada ima funkciju predikativa Proglasio se carem. b) socijativno (znaĉenje društva) = kada ima funkciju atributa Došla je sa drugom. 5

c) mesno = kada ima funkciju adverbiala Pod zemljom leţe razna bogatstva. d) vremensko = kada ima funkciju adverbiala Svakim danom si sve lepša. Stalno ustaje zorom. e) naĉinsko = kada ima funkciju adverbiala Uzviknuli su s radošću da je kraj.  Predlozi: a) sa = ide uz genitiv i instrumental; oznaĉava naĉin, vreme ili zajednicu b) među, nad, pod, pred, za = idu uz akuzativ i instrumental; oznaĉavaju mesto, poreĊenje, vreme ili namenu tj. cilj Pred kućom se nalazi vrt. U svemu je bio nad ostalima. Rekla mu je istinu za večerom. Mladi odlaze u inostranstvo za poslom i boljim životom. 7. LOKATIV = O KOME? O ĈEMU? GDE? (mirovanje)  Funkcije: a) adverbial = najĉešća funkcija Vaza je na stolu. Ne mogu da mislim po ovoj hladnoći. b) sintaksiĉka dopuna Razgovarali su o njoj. c) atribut Iskoristili su dobro svoj boravak u gradu. Ĉitao je knjigu o džungli.  Znaĉenja: a) mesta Ona stanuje u Zemunu. b) vremena O Novoj godini bilo je snega. Po njegovom dolasku krenuo je kući. c) naĉina Poznala ga je po glasu.  Predlozi: a) oni koji idu samo uz lokativ (pri) = ima mesno znaĉenje Kuće su im pri moru. b) oni koji idu uz dativ i lokativ (prema) = ima mesno znaĉenje Sede jedan prema drugom. c) oni koji idu uz akuzativ i lokativ (u, o, na, po) = imaju uglavnom mesno znaĉenje Izašli su joj neki ĉudni plikovi na koži. 6

Bekijeva kućica je u dvorištu. Luster visi o tavanici. *pri = ima i vremensko znaĉenje Smetao mu je pri poslu. *prema = ima i naĉinsko znaĉenje Nekada se uĉilo prema sveći. *po = ima i znaĉenje okolnosti; oznaĉava veći prostor nego predlog u tj. oznaĉava nešto neograniĉeno Došli su po najvećem snegu

7